Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, videli ste danas diskusije poslanika vezano i za poziciju i za opoziciju, a normalno i diskusiju i odgovore gospodina ministra Mrkonjića, da je katastrofalno stanje u železnici. Ako pogledamo, svi ste se u stvari objašnjavali ili diskutovali ste o problemima, o posledicama, a nikako o uzročnicima koji su danas prisutni ili koji su već prisutni 30 godina. Dobro znate, za ovih 30 godina, čuli smo ovde od jednog poslanika iz pozicije, koji govori da najveći problem jeste prisutnost ili postavljanje kadrova u Železnici politički podobnih, u stvari nestručnih ljudi. Onda je analizirao, ali je zaboravio da analizira da je u jednom javnom preduzeću, danas JAT, da su najveće posledice zbog toga što su bili postavljeni kadrovi iz SPO i DSS, da su tamo nastali najveći problemi.
Takođe, možemo reći pod broj 2. jeste kriminal i korupcija. U svakom javnom preduzeću je taj kriminal i korupcija, toliko prisutna da ne treba da govorimo, da objašnjavamo koliko je novca pokradeno, koliko je sve to zloupotrebljeno, da danas ne bi bilo potrebno da uzimamo kredite, da li od MMF ili bilo koje druge banke, već samo da vrate ono što su pokrali bilo bi dovoljno da se izvrši revitalizacija, kako infrastrukture, tako i opreme na Železnici. Nažalost, kako nam je sudstvo, kako sve to funkcioniše, to se izgleda u ovoj zemlji neće desiti.
Takođe, možemo da kažemo šta je još jedan veliki uzrok, a to je kriminalna privatizacija danas u Srbiji. Jutros ste videli, stigao je poslanik, nažalost, gospodin Vlahović, koji je bio prvi ministar privatizacije u Srbiji, koja je toliko kriminalno uništila privredu i ekonomiju da o tome ne bi trebali više da pričamo, već i vrapci na grani govore šta je i kako je ta privatizacija urađena u Srbiji. Čim je nestalo privrede, čim je nestalo proizvodnje, pa normalno da je moralo doći i do propasti Železnice. To vam govorim kao čovek koji je radio 30 godina u privredi. Govorim o hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, gde je lično fabrika "Zorka" imala svoje lokomotive i svoje vagone. Danas, moram vam reći, oni su isečeni, to više ne postoji. Bilo je jedno veliko saobraćajno transportno preduzeće u hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, a da ne govorim dalje.
Ako pogledate i uđete u železničku stanicu, vi imate, ne znam kako i na koji način da vam to objasnim ili da vam pokažem kakva je ta rupa danas gde treba da se bavi prevozom putnika ili da se bavi prevozom robe. Znate li zašto služe te železničke stanice? Služe jer se tu seku za otpad, za sekundarnu sirovinu, tu se seku određene lokomotive, vagoni i da ne govorim više šta. Znači, to je danas prisutno, govorim o železničkoj stanici u Šapcu, a putujem i vidim da je to svugde. Isto tako možemo da primetimo, kada uđete bilo gde, u selo ili bilo gde, u manjim i većim varošicama, kao i u gradovima, odmah ćete primetiti veliku zgradu koja je ruinirana, a to je škola. Isto tako tamo gde su železnički čvorovi možete primetiti kako i na koji način izgleda ta železnička stanica, odnosno ta njena infrastruktura.
Gospodine ministre, vi kažete, ja vas tu podržavam, u redu je, da se podignu ti krediti, a i podizaće se krediti koji će biti potrebni za revitalizaciju celokupnog ovog infrastrukturnog dela vezanog za Železnicu. Ali, pitam vas, kada dođu ti krediti, zbog čega se onda ti krediti zloupotrebe ili novac ode na neku drugu stranu, a jedan minorni deo ode u Železnice, odnosno samo da bi se to javno moglo prikazati? Na jednom seminaru, koji je bio 11, 12, 13. i 14. u Briselu, gde sam bio lično prisutan sa delegacijom, gde je trebalo da se konstatuje i da se donese određeni zaključak vezano za tu jugoistočnu regionalnu transportu saradnju, ali moram vam reći – gde mi sebe da vidimo u toj jugoistočnoj transportnoj saradnji sa bilo kojom zemljom u okruženju? Ne možemo da vidimo.
Pazite, ovo je propala kuća koja ne može izvršiti revitalizaciju. To je jedan problem. Ja bih se sa vama složio, da mi imamo sutra mogućnosti i da može to da se uradi. Znate kako, što rekoh, dobićemo mi kredite, odobriće ljudi kredite, ali ti krediti će otići za saniranje socijalnih slučajeva, odnosno da se čuva socijalni mir, pa će otići dalje u penzijski fond, bilo gde ili na neki način, ono najgore, da će neko taj novac prisvojiti individualno, ko ima pristupa ka tom novcu. To je taj jedan veliki problem.
Moram vam reći, pre 35 godina kao student posetio sam "Gošu" u Smederevskoj Palanci, koja se bavila proizvodnjom vagona. Kasnije, kao čovek u privredi sam posetio Fabriku vagona u Kraljevu. To je bio jedan veliki uzor Srbije, to je bio jedan veliki uspon. Tada, u to vreme je bilo te privrede vezano za Železnicu.
Znači, mi smo radili vagone za evropske zemlje. Pitam vas da li danas Srbija može to da uradi? Ne može. Mi imamo pameti, ali nemamo one zdrave pameti, organizacione pameti da se vratimo i da ponovo to proizvodimo. Ne možemo mi sve da uvezemo, jer morate dobro da platite. Da li znate ko uvozi? Uvozi onaj samo koji će sutra da ima koristi od tog uvoza, da bi mogao sebi da sjuri novac u džep. To je taj problem.
Inače, ti naši stručni ljudi, video sam na institutu u Londonu, gde se naši ljudi bave konstrukcijom najsavremenijih vagona za prevoz transporta. Da li mi razmišljamo da te ljude ponovo vratimo u našu zemlju? Razmišljamo, ali kako, gde u ovoj propaloj privredi, na ovim nogama danas, gde se celokupna politička i ekonomska elita zemlje nalazi? Ne možemo.
Moramo vam iskreno reći, razočaran sam, mi sami sebe lažemo sa ovim zakonima, donosimo određene zakone, a kada će ti zakoni naći svoju implementaciju? Nikada, samo proforme da ih donesemo, da kažemo – uradila je ta vlada to. Meni bi bilo drago da se to pozitivno desi i da nisam u pravu, ali na žalost ću ja biti u pravu, a vi nećete biti u pravu, da vas zloupotrebljavaju kao čoveka, kao ličnost, a vi ste do sada mnogo puta svoj obraz stavljali na kocku zbog nekih drugih, ali vi dobro znate zbog koga ste sve to stavljali.
Ovde čujemo – istorijat. Ista ta istorija što se tiče železnice, ali od istorije mi danas ne možemo da živimo. Moramo da gledamo šta ćemo dalje. Čuli ste od mnogih poslanika da železničke pruge tako reći više ne postoje. Kada sam polazio u vojsku, dobro znate, išli smo svi železnicom, "Ćira" me je vozio iz Čapljine do Trebinja, tih 70-ih godina. Pitam vas šta je danas, da li danas postoji "Ćira"? Vi kažete da treba da stignu lokomotive. Kada treba da dođu te lokomotive? Kuda će te lokomotive i ti vagoni da idu po Srbiji? Jedan od najjeftinijih prevoza danas jeste železnica i plovni sistem.
Svi smo mi danas ovde u jednoj teškoj situaciji. Zbog čega? Zbog prodaje obraza. Malo pre je kolega Prelić pričao o jednoj izdajničkoj političkoj partiji, koja je prodala sebe. Dobro znamo da odela gospodina Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića vrede koliko jedan hektar mačvanske zemlje. Pitam vas, verovatno treba da ide na psihijatrijsko posmatranje, zajedno sa vama primam istu platu, obrađujem 20 hektara zemlje, radim sve ono što niko od vas ne bi to radio na farmi, a tavorim na jednoj pozitivnoj nuli. Pitam vas kako su pojedini ministri stekli toliko kapitala, toliko stanova? Nisu čestito i pošteno to zaradili. To je problem danas. Pitamo se kako su pojedini ministri došli sa tetkinog kreveta i toliki kapital, tolike kuće. Pitam se danas kako?
Sada ću vam pročitati, sa tim ću završiti, telegram broj 08 Beograd, 1072, od 16. oktobra 2016. godine, 16,51 čas, koji je potpisao Manter, samo za službenu upotrebu. "Takođe ima znakova da je SNS dobila pristup francuskim sredstvima za podršku stranke. Po rečima dobro pozicioniranog i pouzdanog novinara, srpski tajkuni Miroslav Mišković i Milan Beko odlično plaćaju SNS. Drugi posmatrači i diplomate tvrde da Nikolić dobija podršku od francuskih donatora i da trenutno pregovara sa fondacijom jedne nemačke partije u vezi sa paketom pomoći."
(Predsednik: Malo ću vas fokusirati ka sadržini zakona.)
Završavam. To je "Vikiliks" objavio, to je ono što nas urniše, to je ono što nas danas uništava, ali uništava najsvetliji obraz današnjice, a to je srpski seljak. Hvala.