Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o železnici i to kao potpuno nov zakon, što je i dobro, jer ste i sami priznali da je ovaj prethodni zakon bio dosta loš.
Znajući to, da će na današnjoj sednici biti ova tačka dnevnog reda, imao sam nameru da na ovo zasedanje doputujem vozom i na licu mesta se uverim kakvo je stanje u našoj železnici, bar kada je u pitanju putnički saobraćaj. Otišao sam na nišku železničku stanicu da pogledam red vožnje, kupim kartu za voz koji mi najviše odgovora u pravcu Beograda. Kada sam izanalizirao red vožnje, ustanovio sam da bukvalno ne postoji mogućnost da ostvarim svoju nameru, uz uslov da na vreme, odmoran, i ono kako se kaže, u razumnom roku dođem i stignem na zasedanje parlamenta.
Neću da govorim i prepričavam red vožnje, ali zaista, situacija nam je takva. Pogotovo, ako znamo koliko naši vozovi putuju, koliko kasne, koliko su nepouzdani i sve ostale stvari. Krenuti jednom takvom vrstom prevoza na jednu vrlo važnu obavezu kao što je zasedanje Skupštine, jednostavno, nije moglo doći u obzir.
Pošto sam to shvatio, pogledao sam onda i redove vožnje za ostale pravce iz Niša i ustanovio sledeće. U ostalim pravcima situacija je još gora, nego što je to u situaciji kada je u pitanju pravac prema Beogradu. Recimo, u pravcu Dimitrovgrada, odnosno u pravcu koji dalje vodi ka Sofiji i Istambulu, dnevno iz Niša imaju samo dva voza, od kojih ni jedan nije putnički voz. U pravcu Zaječara takođe dnevno putuju dva voza, oba su putnička, a u pravcu Vranja, odnosno dalje u pravcu Skoplja, Soluna i Atine situacija je nešto bolja.
Međutim, kada je u pitanju pravac prema Prokuplju i Kuršumliji, odnosno pravac koji dalje vodi ka administrativna linija prema Kosovu, situacija je katastrofalna, jer gotovo godinu dana, tačnije od 14. oktobra 2010. godine, ne saobraća ni jedan voz. Na neki način u najkraćem, to bi vam bila je jedna tužna slika stanja na našim železnicama.
Naravno, ovom prilikom ne želim da okrivim ministra za sve ovo, jer ovo stanje traje mnogo duže - traje godinama, decenijama i više decenija u nazad, ali stanje vam je zaista tako.
Ako se onda dalje zapitamo i ako znamo da Niš predstavlja najveći železnički čvor u Republici Srbiji, iz kojeg pruge vode u pet različitih pravaca, a onda se možemo dalje zapitati kakva li je situacija u ostalim gradovima, manjim gradovima i u ostalim delovima Srbije.
Hoću da podsetim da je prvi voz iz Beograda u Niš, to je poznato, tada novoizgrađenom prugom krenuo 1884. godine i da se kretao većom brzinom nego što je to slučaj sa današnjim vozovima, 127 godina kasnije. Ako je sa pomenutih 127 godina, tehnika nemerljivo napredovala, što svi znamo, onda je apsurdno i apsolutno neshvatljivo da naši vozovi danas idu mnogo sporije nego što je nekada bilo. I ne samo to, danas je mnogo manje vozova na našim prugama nego u neka ranija vremena.
Podsetiću vas, ilustrovati ću to jednim primerom. U neko srećnije vreme stanovnici Niša koji žive u kvartu u blizini železničke stanice, nisu mogli noćima da spavaju, zato što je stanični spiker neprestano najavljivao polazak i odlazak vozova, a vrlo često se dešavalo da je u jednom javljanju saopštavao polazak ili odlazak pet, šest vozova odjednom.
Ono što je najgore i ono što je možda i nedopustivo, danas vozovi ne saobraćaju u pravcima koji predstavljaju strateški značaj za Republiku Srbiju, a jedan od takvih pravaca je i pomenuti pravac za Kuršumliju, odnosno za sela koja od Kuršumlije, koja se pružaju prema administrativnoj liniji sa Kosovom.
Nažalost, izgleda da ovo nije jedini pravac na kome se očekuje potpuna obustava putničkog saobraćaja. Već sam rekao da u pravcu Dimitrovgrada uopšte nema putničkih vozova, i ako se desi, a iz nekih parametara koji možemo videti, može se to zaključiti, da se obustave još neki putnički vozovi, onda će lokalno stanovništvo, pogotovo u tim pograničnim područjima će se sa još većim intenzitetom iseljavati iz tih krajeva i hrliti prema većim centrima, a znamo da je danas najčešće to Beograd.
Zato SRS smatra da na strateškim pravcima ne sme biti nikakvog ukidanja železničko-putničkog saobraćaja, a subvencije za odvijanje saobraćaja moraju biti predviđene, određene direktno u budžetu Republike Srbije.
Podsetiću da je za Nišlije i jug Srbije neobjašnjivo i neshvatljivo to, da je ukinut voz iz Niša za Bar, a znamo da je godinama taj voz saobraćao, i ako ništa drugo, barem u turističkoj sezoni smatram da postoji opravdani, ekonomski i svaki drugi interes da taj voz saobraća. Međutim, nažalost, ove godine, odnosno ove turističke sezone takvog voza nije bilo.
Ovo je na neki način kraći uvod, ali da se polako vratim i samom zakonu, odnosno konkretnije da pogledamo predlog teksta zakona.
Kao što se može videti iz obrazloženja koje je Vlada dala u ovom zakonu, ni jedan elemenat na kome se zasnivao koncept dosadašnjeg zakona nije ispunjen, osim što je osnovana Direkcija za železnicu. Moram da priznam, a to je i jasno samo po sebi, da je najlakše osnovati Direkciju za železnicu, i to je jedan vid kroz koji će se udomljavati stranački ljudi i svoji ljudi, ali pitanje je da li je ta direkcija za železnicu ispunila svoj zadatak ili nije ispunila. Lično smatram da ta direkcija apsolutno nije ispunila još uvek ni jedan zadatak od onih kojim je bio poveren.
Sada, ako vidimo i predlog ovog novog zakona o kome danas govorimo, vidimo da i ovaj zakon akcenat, težište stavlja opet na Direkciju za železnicu. Kao najvažniji zadatak koji zakon treba da reši se navode određena ovlašćenja ove direkcije, i to pre svega, u smislu donošenja određenih podzakonskih propisa, odnosno podzakonskih akata.
Mogu da se složim sa činjenicom da to i postoji kao problem i da je iz tog razloga i bilo neophodno menjati ove stvari u zakonu, ali glavni problem naše železnice nije u tome, nije u Direkciji za železnicu, glavni problem naše železnice je mnogo dublji, a to znaju i vide i osećaju svi građani Srbije.
Mislim da su glavni problem stare i izraubovane pruge kojima vozovi mogu da se kreću negde čak po 10 kilometara na sat, da je glavni problem nedostatak lokomotiva, nedostatak vozova, nedostatak vučnih i vučenih vozila, kako se to ovde kaže.
Na jednom mestu u zakonu ste govorili o nerentabilnosti određenog putničkog saobraćaja i da je to jedan od razloga što su se neke linije ukinule. Naravno, železnica ni u jednoj zemlji, pogotovo putnički saobraćaj, nije profitabilna grana, ali mislim da ste trebali da kažete i da priznate da razlog za obustavu saobraćaja na nekim linijama možda i nije sam nedostatak putnika, nego pre svega nedostatak vagona i nedostatak lokomotiva. Srbija je zaista, mislim, u tom pogledu na zadnjem mestu u Evropi, po broju tih vučnih i vučenih vozila.
Ovom prilikom neću da pominjem kada je napravljena nova pruga. To se niko iz ove sale ne seća. One se jednostavno i ne rade. Nažalost, one postojeće, koje još uvek imamo, ili se loše održavaju, a većina njih nije uopšte u funkciji. Posebne priče su regionalne i lokalne pruge, koje praktično i ne postoje, a tamo gde ih ima i gde postoje, one po pravilu nisu u funkciji.
Vi se ovde u zakonu pozivate i na nekakvo usklađivanje sa propisima EU, i to ne samo u ovom zakonu, to je praksa sa svim vašim zakonima, kao da ove zakone donosite samo zbog EU. Ali, kad ste već pomenuli tu EU, smatram da bi bilo dobro da se pozovete i na neke druge standarde vezane za EU, kada je u pitanju kvalitet pruga, kvalitet vozova, poštovanje voznog reda, brzina kretanja tih vozova itd. Nadam se da ste svi čuli za čuvene Francuske TŽV vozove, odnosno vozove velikih brzina, da barem razmišljate ili bi trebalo da razmišljate u tom pravcu, da i Srbija nekad u perspektivi ima barem nešto od toga.
SRS je intervenisala velikim brojem amandmana. Kada na red bude došao pretres zakona u pojedinostima, mi ćemo o tome detaljnije da govorimo. Podneli smo negde tridesetak amandmana koji su stručno i smisleno napisani. Nadam se da će Vlada, kada to bude na redu, usvojiti neki od njih. Ono što hoću da kažem, postoje mnoge stvari koje uopšte nisu obuhvaćene ovim zakonom. Jednostavno, zakon nije predvideo mnoge mogućnosti koje se u praksi dešavaju.
Recimo, navešću jedan primer. Svi znamo da veliki problem, pored svih ostalih problema koji postoje, naše železnice jeste i krađa ili namerno oštećenje železničke infrastrukture. Česta je pojava da lopovi i huligani odnesu ili odštete deo opreme na železničkoj strukturi, i po pravilu to su najčešće bakarni elementi čija je vrednost simbolična u odnosu na one probleme koji mogu da proisteknu iz toga.
Recimo, neki lopov odnese bakarne elemente, bez kojih ne može da funkcioniše železnica i sistem komunikacije i obaveštavanja. Ti bakarni delovi, kao što rekoh, su simbolične vrednosti, ali zbog toga mogu da se nanesu ogromne ljudske i materijalne štete. Znači, ogromne materijalne štete koje se mere možda i u milionima evra. Ne daj Bože, da ne govorimo o ljudskim štetama, ukoliko dođe do neke havarije. Kada se desi da se uhvati neko od tih lopova, koji su oštetili tu železničku infrastrukturu, onda su sudski organi apsolutno nemoćni, jer je tamo prema nekim važećim zakonima se radi o krađi male vrednosti.
Zato smatram da bi bilo neophodno da se usaglase propisi, svi pravni propisi i da se svaki postupci ove vrste na neki način smatraju činom diverzije na uništavanje objekata Republike Srbije. Vi ovde u Predlogu zakona o ovome ništa ne kažete. SRS je baš vezano za ovo podnela i jedan amandman. Zato, gospodine Mrkonjiću, kada budete te stvari razmatrali, uzmite ovo najozbiljnije u obzir. Smatram da ćete imati u vidu sve ove stvari o kojima ovde govorimo, i mi iz SRS i iz drugih poslaničkih grupa, sagledati i usvojiti neke od naših amandmana. Hvala.