Poštovane dame i gospodo, uvaženi poslanici, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi, zahvaljujem se onima koji su svoje mišljenje na ovaj predlog zakona dali isključivo sa pravne struke, a posebno se zahvaljujem onima koji nisu pravnici, koji su izneli svoj stav, a zahvaljujem se i onima koji su izneli kritičke tonove. Mi nismo imuni na kritike i to je pokazatelj jedne demokratske vlasti koja je u stanju da sasluša, kako pozitivne, tako i one tonove koji imaju kritički prizvuk.
Ovaj predlog zakona predstavlja još jedan korak koje je Ministarstvo pravde preduzelo u sveobuhvatne reforme i pravosuđe, a koje smo počeli 2008. godine usvajanjem pravosudnih zakona i još tada, a i više puta u ovom uvaženom domu govorila sam vam da reforma pravosuđa ima nekoliko svojih faza, a prvo je to bio postupak opšteg izbora, zatim izmena procedure rada, izmena organizacije rada i promena svesti.
Ovaj zakon, Zakonik o krivičnom postupku, treba da doprinese tome da imamo izmenu krivične procedure koja treba da obezbedi, kako efikasnija suđenja, da se do pravde brže dolazi na jedan moderan način, kako to postoji u zemljama u svetu, kako evropskim, tako i šire.
Sa druge strane, treba da obezbedi zaštitu osnovnih ljudskih prava i slobode. Nije floskula kada kažem da ovaj zakon treba da doprinese promeni svesti. Iako smo u različitim sferama našeg društvenog života imali tranzicione procese, rekla bih da je u pravosuđu taj proces u jednoj meri kasnio i da je i dalje ostao način funkcionisanja kakav je i bio prethodnih decenija u našoj zemlji da je bila dominantna društvena svojina i samoupravljanje kao način funkcionisanja države.
Mi smo imali taj adekvatan prelazak na jednu tržišnu ekonomiju i poštovanje ugovora. Naročito verujem da predlog zakona o kojem ćemo raspravljati sutra, Zakon o parničnom postupku će to doprineti.
Ovaj zakon omogućava da ostvarimo osnovne ciljeve koje smo sebi postavili kada smo krenuli u reformu pravosuđa, a to je nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, efikasnu sudsku proceduru odlučnijom borbom protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i korupcije, što predstavlja jedan od pet ciljeva na kojima je ova vlada formirana. Čini nam se da je Ministarstvo pravde u svakom svom potezu koje je preduzimalo prethodnih godina upravo govorilo i pokazivalo da smo dosledni ciljevima koje smo postavili.
Na ovom zakonu se dugo radilo. Nije bilo brzopletosti kako su pokušali da ukažu neki narodni poslanici. Još od 2007. godine, podsetiću vas, kada je u ovom domu morao da se odloži Zakon o krivičnom postupku koji je predviđao sve ove institute koje predviđa i ovaj predlog zakona, ali ne na dovoljno konzistentan i razrađen način kako sam sigurna, što će praksa pokazati, predviđa ovaj predlog zakona.
Još tada smo organizovali jedan okrugli sto 2007. godine u leto na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde su bili pozvani svi profesori koji se bave krivičnom procedurom, s jedne strane, a sa druge strane i oni ljudi koji to svakodnevno primenjuju u praksi – advokati, sudije i tužioci, gde je bio zaključak da je potrebno da naš krivični postupak uredimo na jedan moderan način kako postoji u zemljama Evrope.
Istine radi, želim da iznesem mišljenje nekih profesora koji nažalost više nisu među nama, koji su rekli da možda ne treba da napuštamo sudsku istragu jer možda je to način da budemo jedinstveni. Ne mislim da na taj način treba da budemo jedinstveni u svetu i da na taj način treba da se razlikujemo od ostalog sveta.
Formirana je radna grupa na nivou Ministarstva pravde. Kao što sam rekla, tu radnu grupu su činili profesori Pravnog fakulteta, zatim ljudi koji ga primenjuju u praksi i sudije i tužioci i advokati. Bili su i predstavnici kako Ministarstva pravde, tako i MUP. Nakon toga, sprovedena je jedna sveobuhvatna javna rasprava. Pribavljena su mišljenja Saveta Evrope, a i mišljenje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Nakon toga, kada su sva ta mišljenja prikupljena, što u unutrašnjoj tako i u međunarodnoj javnosti, opet je radna grupa pojedinačno razmatrala svaku primedbu i kritiku i pokušala to da ugradi u tekstove zakona tamo gde je smatrala da je to potrebno.
Pokušaću da sumiram primedbe i kritike i sugestije i predloge koji su danas ovde izneti i neke od njih pokušaću da razjasnim ili da dam odgovor.
Prvo, ono što je percipirano i ono što je duh ovog zakona, to je da je istraga prešla na tužilaštvo. Ne bih rekla da prelaskom istrage na tužilaštvo i svim onim odredbama koje smo osmislili na koji način će se to učiniti, dovelo je do neravnopravnosti stranaka ili nejednakosti oružja. Prosto, ako dokaze prikupi i odbrana i relevantnost tih dokaza se odvija na taj način što će oni biti izvedeni pred tužioce. Ne bih rekla da je odbrana stavljena na taj način u inferioran položaj iz prostog razloga što ni tužiocu nije stalo da vodi jedan besmislen postupak za koji ne postoje dovoljni dokazi ili za koje ne postoji osnovane sumnje da je jedno lice izvršilo to krivično delo.
Sve ovo što sam rekla treba sagledavati i u okviru celokupnih promena koje smo uradili na nivou pravosuđa i na nivou suda i na nivou tužilaštva. Sada postoje disciplinske mere koje se sprovode i na nivou tužilaštva i na nivou suda za koje su zaduženi Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva i vi ste na nekoliko mesta u zakonu mogli da sagledate da ukoliko postoje određene primedbe ili da postoji nezakonit ili nepravilan rad tužilaca, on može svoje primedbe i kritike da iznese kako pred Državnim većem tako i pred sudiju za prethodni postupak koji je garant poštovanja svih ljudskih prava i u toku pretkrivičnog i krivičnog postupka.
Takođe, ovde je postavljeno pitanje razdvajanja pretkrivičnog i istražnog postupka i postavljeno je pitanje zašto se to radi. Iz prostog razloga, zato što su to dve vrste postupke. Pretkrivični postupak je postupak kada postoje osnovane sumnje. Kada se započne krivični postupak postoji veća izvesnost, postoji osnovana sumnja i samim tim, kada se donese naredba o otpočinjanju postupka od strane tužilaštva, otpočinjanje istrage, tada se javljaju i određene obaveze. Sami ste bili u prilici da prilikom određenih radnji morate da podnesete uverenje da se navodi krivični postupak ili istražni postupak protiv vas.
Ovde je takođe bilo reči i oko saslušavanja svedoka, naročito u okviru člana 300. Predloga zakona. Ne bih rekla da to utiče na ravnopravnost oružja ukoliko se desi situacija da se određeni svedoci saslušavaju i bez poziva osumnjičenog. Naravno, to je predviđeno za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina. Ako govorimo o krivičnim delima organizovanog kriminala i prakse Evropskog suda za ljudska prava, predviđa i ima u svojim odlukama percipiranje da se u odnosu na ta krivična dela može oštrije predvideti. Ova odredba je bila na oceni eksperata kako Saveta Evrope, tako i OEBS. Evo, opstala je i u ovom predlogu zakona.
Ne bih se složila sa mišljenjem nekih narodnih poslanika da se u ovom predlogu zakona došlo do napuštanja materijalne istine. Prosto, to ne stoji zbog toga što i u članu 6. čiji naziv je zakonitost krivičnog gonjenja. U stavu 4. je predviđeno da javni tužilac i policija su dužni nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete okrivljenog i činjenice koje idu u korist.
U članu 15. ovog predloga zakona takođe je predviđeno u stavu 4. da sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odredi da se takvi dokazi izvedu ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni, da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
U članu 16. Predloga zakona, čiji naziv glasi ocena dokaza i utvrđivanje činjenica, u stavu 4. je predviđeno da presudu i rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren.
Takođe, ispravila bih i neke narodne poslanike koji su ovde rekli da stranke izvode dokaze. Stranke ne mogu da izvode dokaze. Stranke predlažu dokaze. Dokaze jedino izvodi sud. Znači, jedino se mogu izvoditi u sudskoj proceduri.
Što se tiče pritvora, u članu 211. stav 4, bila sam sigurna da će izazvati pažnju narodnih poslanika, predviđeno je da kao osnov za pritvor bude i uznemirenje javnosti.
Potpuno otvoreno ću vam reći da je ovo bilo nešto što je bilo predmet dubokog razmatranja radne grupe, na koji način se može ovaj osnov za pritvor osmisliti. Bili smo stava da bi to možda trebalo na drugačiji način formulisati, ali način za formulisanje ove tačke, određivanje pritvora, je preuzeti iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Takođe je ovde postavljeno pitanje – zašto se koristi termin "hapšenje" u zakonu? Iz prostor razloga što ovaj termin predviđa i Evropska konvencija o ljudskim pravima, upravo ovaj termin i zato je on i preuzeti kao takav u ovom predlogu zakona.
Bilo je pitanje i oko zaštite posebno osetljivog svedoka. Moram da kažem da sam jako ponosna na ove odredbe Predloga zakona, iz prostog razloga što je to zaštita lica koja su se našla, na žalost pod udarom npr. trgovinom ljudima ili su to lica koji su maloletnici. Duboko sam uverena da odredbe ovog predloga zakona će moći da zaštite njihovu ličnost ukoliko se budu dosledno primenjivale.
Bilo je postavljeno pitanje kako omogućiti odbranu licima koja nisu takvog imovnog stanja da sebi to mogu da obezbede na adekvatan način. Možda se u dovoljnoj meri ne može videti u ovom zakonu, ali vas uveravam da tokom jesenjeg zasedanja, sigurna sam, pre ovim uvaženim domom će biti i Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, gde će te odredbe biti još više razrađene.
Sami ste svesni, to je ovde više puta isticano, da ovaj zakon ne može da se primeni ukoliko ne bude bila adekvatna edukacija svih učesnika u krivičnom postupku, prvenstveno tužilaca, sudija, policajaca, odbrane. Na tome se već uveliko radi, osmišljeni su programi, naročito i u onim organima gde se prvo primenjuje ovaj zakon. To su tužilaštva posebne nadležnosti i odbrana koja će zastupati ili pretenduje da zastupa u tim postupcima i naravno, delom i policija.
Takođe, potrebni su i tehnički uslovi. Zbog toga ovaj zakon prati i analiza efekata, gde smo mi pokušali da utvrdimo sve ono što je potrebno u tehničkom smislu da se sprovede ili nabavi oprema za primenu ovog zakona.
Na kraju, želela bih da se zahvalim svim članovima radne grupe, na čijem čelu je bio uvaženi profesor Goran Milić, naročito u onom delu kada je bio direktan učesnik radne grupe, kojom je rukovodio pre nego što je postao sudija Ustavnog suda. Bez njegovog doprinosa sigurno ovaj predlog zakona ne bi izgledao ovako kako sada izgleda.
Takođe, želim da se zahvalim i Milanu Škuliću, profesoru pravnog fakulteta, koji je dao veliki doprinos za izradu zakona o krivičnom postupku, koji na žalost nije ugledao svetlost primene, ali svakako je omogućio rad radne grupe koja je izgradila ovaj predlog zakona bude znatno lakši, jer je ovaj predlog zakona u potpunosti prihvatio sistematiku tog zakona i određene odredbe koje su se našle u tom zakonu su prihvaćene u ovom predlogu zakona.
Takođe, želim da se zahvalim i kolegama u sudu i tužilaštvu, koji su dali određene predloge, sugestije, kritike. Želim da se zahvalim i predsednici Vrhovnog kasacionog suda, jer pažljivom analizom odredaba radne verzije zakona od strane Kasacionog suda je sigurno u velikoj meri utrt put radnoj grupi da ovaj zakon osmisli na takav način da on bude apsolutno primenjiv u praksi.
Radujem se i raspravi u pojedinostima. Nadam se da ću tom prilikom moći da razjasnim sve one sporne stvari koje su kako danas iznete, ali koje sam videla da postoje i u amandmanima. Zahvaljujem.
