Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što znate, danas će biti reči o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, koji je veoma važan za svako demokratsko društvo, kao i za zaštitu ljudskih prava i sloboda proklamovanih Ustavom. Zakonik o krivičnom postupku predstavlja jedan od ključnih legislativnih akata jedne zemlje i sam Ustav sadrži veliki broj odredaba iz ove materije, a koji se bliže razrađuju ovim zakonikom. Principi koje zakonik sadrži i norme koje razrađuju bitno određuju stepene realizacije najznačajnijih ljudskih prava i sloboda zapisanih u međunarodnim aktima, Ustavu i drugim zakonima Republike Srbije.
Takođe, rešenja prihvaćena u ovom zakoniku mogu znatno da utiču na stepen i brzinu otkrivanja izvršenih krivičnih dela i njihovih učinilaca, a efikasnost i delotvornost njegovog sprovođenja čine značajan faktor odvraćanja od vršenja krivičnih dela. O stepenu uspešnosti propisanih rešenja u velikoj meri zavisi primena materijalnog krivičnog prava. Svaki zakonik o krivičnom postupku istovremeno obezbeđuje više ključnih principa. Sa jedne strane, neophodno je obezbediti potpunu zaštitu nevinih lica od neopravdanog pokretanja krivičnog postupka, kao i zaštitu osnovnih prava okrivljenih i potpuno razjašnjavanje činjenica vezanih za izvršeno krivično delo, tako da izrečena sankcija odgovara učinjenom delu. Sa druge strane, da svi učinioci krivičnog dela budu i kažnjeni za učinjena krivična dela u cilju zaštite javnih i privatnih interesa koji se štite krivičnim zakonodavstvom, kao i odvraćanja budućih potencijalnih izvršilaca činjenja krivičnih dela.
Prilikom izrade predloženog zakonika o krivičnom postupku posebno je vođeno računa o njegovoj usklađenosti sa međunarodnim aktima i drugim zakonima Republike Srbije, troškovima koje će njegova primena izazvati za sve učesnike u postupku, kao i potrebnim tehničkim uslovima za njegovu primenu. Radnu verziju predloženog zakonika izradila je radna grupa koju su činili nosioci pravosudnih funkcija svih stepena i vrsta sudova i javnih tužilaštava, advokature, profesori pravnog fakulteta, kao i predstavnici resornih ministarstava.
Istakla bih da je radna grupa veoma studiozno radila na ovom tekstu, da je izrada trajala oko tri godine, kao i da su u tekst ugrađena najmodernija rešenja sadržana u zakonima evropskih zemalja, a da su određeni instituti preuzeti iz anglosaksonskog pravnog sistema u cilju povećanja efikasnosti postupka, a što je tendencija i u drugim zakonima koji uređuju krivični postupak zemalja kontinentalnog sistema.
Takođe bih istakla da je u radnim verzijama predloženog zakonika vođenja široka javna rasprava putem održanih okruglih stolova, kao i pribavljanje mišljenja od sudova, javnih tužilaštava i od advokature. Radne verzije Zakonika o krivičnom postupku bile su postavljene na veb sajtu Ministarstva pravde, tako da su svi zainteresovani mogli da se upoznaju sa njihovom sadržinom i da daju svoje predloge i sugestije koje je kasnije razmatrala radna grupa. Pored toga, pribavljena je i analiza eksperata Saveta Evrope, kao i mišljenje OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava sa sedištem u Varšavi.
Sada bih vam u najkraćim crtama predstavila najvažnija nova rešenja koja sadrži Predlog zakonika o krivičnom postupku. Najvažnija novina u predloženom zakoniku o krivičnom postupku je uvođenje tužilačke istrage i stranačkog postupka, utemeljenog na načelu ravnopravnosti koji se vodi pred sudom. Usled toga je došlo do bitnih izmena u procesnim ulogama ovlašćenog tužioca i suda, a jedna od najbitnijih se odnosi na dokaznu inicijativu u toku postupka.
Umesto izvođenja dokaza od strane suda, po službenoj dužnosti, teret dokazivanja optužbe je sada na tužiocu. Pri tome, sud može davati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i ako je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
Načelo ravnopravnosti ogleda se u nastojanjima da se obezbedi jednakost oružja između javnog tužioca i okrivljenog u vezi sa prikupljanjem dokaza u toku istrage. Predlogom zakonika omogućeno je odbrani da u toku istrage prikuplja dokaze i materijal u svoju korist. Dok su za prikupljanje dokaza uz pomoć dokaznih radnih nadležni samo državni organi, odbrana dolazi do dokaznih materijala samo uz pristanak lica od koga se pribavljaju, a koji se mogu koristiti samo kao pomoćni materijal od strane okrivljenog i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza.
U slučaju da se do određenog dokaza može doći uz pomoć dokaznih radnji, odbrana može predložiti javnom tužiocu, kao organu koji rukovodi istragom, da je preduzme. Ako javni tužilac prihvati dokazni predlog odbrane ili mu na predlog odbrane to naloži sudija za prethodni postupak, do dokaza u korist odbrane se dolazi na zakonom propisan način u okviru istrage kojom rukovodi javni tužilac. Navedenim rešenjem izbegnuto je uvođenje tzv. paralelne istrage, koja bi mogla dovesti do različitih ocena istih dokaza, kao i do nepotrebnog povećanja troškova postupka. Nova koncepcija postupka imala je za posledicu i mnoge druge izmene koje se odnose na procesnu ulogu pojedinih subjekata krivičnog postupka.
Od novina koje se odnose na sud, treba napomenuti uvođenje sudije za prethodni postupak koji u predistražnom postupku i istrazi predstavlja vid sudske zaštite osnovnih sloboda i prava, kao i uvođenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija. Značajno je i to da je nadležnost sudije pojedinca proširena na krivična dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do osam godina.
Nova uloga javnog tužioca u predistražnom postupku i istrazi podrazumevala je detaljno uređenje njegovih prava. Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju, podiže i pred nadležnim sudom zastupa optužbu na glavnom pretresu, a takođe je ovlašćen da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove.
Pored toga, značajno je izmenjen i položaj oštećenog u krivičnom postupku. Uvedeno je pravo oštećenog da može da izjavi prigovor neposrednom višem javnom tužiocu i da zahteva od njega preispitivanje odluke o nepreduzimanju ili odustanku od gonjenja.
Nasuprot tome, odustanak javnog tužioca od optužbe nakon potvrđivanja optužnice, da je oštećenom pravo da se izjasni da li hoće da preduzme krivično gonjenje i zastupa optužbu.
Kada je u pitanju branilac, novina je da je pravo na pružanje odbrane u određenim postupcima uslovljeno određenim profesionalnim iskustvom branioca. U postupku koji se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse. Prošireni su i slučajevi obavezne odbrane, kad se postupak vodi za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, zatim kada je okrivljeni zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren, zatim kad se glavni pretres održava u odsutnosti okrivljenog zbog nesposobnosti koje je sam prouzrokovao, kada je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa i kad se pretres održava u odsutnosti uredno pozvanog okrivljenog koji svoj izostanak nije opravdao.
U slučaju da okrivljeni odbije branioca postavljenog po službenoj dužnosti i izjavi da želi da se brani isključivo sam, branilac po službenoj dužnosti ima ograničeno polje delovanja u odnosu na branioca po službenoj dužnosti, čijem postavljenju se okrivljeni nije usprotivio.
U Predlogu zakonika napravljena je razlika između dokaznih radnji i posebnih dokaznih radnji. Pored postojećih dokaznih radnji, kao što su saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, veštačenje, uviđaj, rekonstrukcija događaja, privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje i provera sumnjivih transakcija, urađeno je i dokazivanje ispravom i uzimanjem uzoraka. U Zakoniku je pravljena razlika između zaštite posebno osetljivog svedoka i zaštite svedoka od zastrašivanja.
Značajno je istaći jednu novu procesnu ustanovu u okviru veštačenja. Reč je o stručnom savetniku, odnosno licu koje raspolaže stručnim znanjima iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, koji ima pravo da prisustvuje veštačenju, da pregleda predmet veštačenja i predloži veštaku preduzimanje određenih radnji, da daje primedbe na nalaz i mišljenje veštaka a na glavnom pretresu i da postavlja pitanje veštaku i bude ispitan o predmetu veštačenja.
Kada je reč o posebnim dokaznim radnjama, predloženi zakonik predviđa sledeće radnje – tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisana isporuka i prikrivenog islednika. Predviđeno je da do primene posebnih dokaznih radnji može doći ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Važno je isteći da je prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih dokaznih radnji potrebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim bi se manje ograničavala prava građana.
Krug krivičnih dela u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje obuhvata najpre dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa tužilaštvo posebne nadležnosti, zatim krivična dela protiv ustavnog poretka, koruktivna krivična dela, kao i krivična dela za koje je procenjeno da klasično dokazne radnje nisu dovoljne za dokazivanje.
Predlogom zakonika iz razloga drugačije sistematike, među posebnim dokaznim radnjama nema svedoka saradnika, već se odredbe o ovoj procesnoj ustanovi nalazi u okviru dela koji uređuje istragu. Taj deo sadrži odredbe o sporazumima javnog tužioca i okrivljenog. Predviđene su dve vrste sporazuma i to: sporazuma o svedočenju okrivljenog i sporazuma o svedočenju osuđenog.
U odnosu na sadašnje zakonsko rešenje, kao i nove samostalne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, predviđene su zabrana prilaženja, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem, zabrana napuštanja boravišta i zabrana napuštanja stana. Proširena je i mogućnost određivanja jemstva, tako da se ovom merom može zameniti pritvor, u slučaju da se okrivljenom sudi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.
Predlog za određivanje jemstva mogu podneti stranke i branilac okrivljenog, lice koje za okrivljenog daje jemstvo, a sud po službenoj dužnosti može, ako smatra da su ispunjeni uslovi za određivanje jemstva, nakon pribavljenog mišljenja javnog tužioca, odrediti novčani iznos koji u konkretnom slučaju može biti položen kao jemstvo.
Članom 211. stav 1. tačka 4) Predloga zakonika preciziran je razlog za određivanje pritvora, tako da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za krivično delo koje mu je stavljeno na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledica krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ova odredba u Predlogu zakona se našla prema mišljenju i stavovima Evropskog suda za ljudska prava.
Novine koje su predložene u oblasti dostavljanja pismena trebalo bi u značajnoj meri da doprinesu efikasnosti krivičnog postupka. Kao osnovna pravila predviđeno je da se pismena dostavljaju posredstvom službenog lica, organa postupka koji je odluku doneo, preko pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije. Dostavljanje se može izvršiti isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka a, uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti, i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte.
U slučaju nemogućnosti dostavljanja pismena okrivljenom na adresu o kojoj je obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli ili na internet stranici organa postupka, a po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena, smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Krivični postupak obuhvata predistražni postupak i istragu, koji predstavljaju tužilački deo postupka, dok je optuženje faza kojom otpočinje sudski deo postupka. Predistražnim postupkom rukovodi javni tužilac koji je ovlašćen da preduzima radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela, a takođe može poveriti određene radnje policiji koja je dužna da izvrši njegov nalog. U predistražnom postupku policija je sama ovlašćena da preduzima pojedine dokazne radnje, o čemu je dužna da, bez odlaganja, obavesti nadležnog javnog tužioca.
Istraga se pokreće naredbom javnog tužioca protiv određenog lica, kada postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo, s tim da je novina da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca, kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo. Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom, njegovom braniocu, zajedno sa pozivom, odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati.
Javni tužilac može ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju, ako oceni da njihovo prisustvo može uticati na svedoka, ali se u tom slučaju sudska odluka ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na tom iskazu svedoka.
Naredbu o završetku istrage javni tužilac će doneti kada nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, a pored toga javni tužilac može i prekinuti, obustaviti ili dopuniti istragu. Osumnjičeni i njegov branilac imaju mogućnost da do završetka istrage podnesu prigovor neposredno višem javnom tužiocu zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti tokom istrage. Ako prigovor bude usvojen, nadležnom javnom tužiocu se izdaje obavezno uputstvo da otkloni utvrđene nepravilnosti u toku istrage. U slučaju odbijanja prigovora, osumnjičeni i njegov branilac mogu podneti pritužbu sudiji za njegov postupak, koji će, ako oceni da je pritužba osnovana, naložiti da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.
Do podizanja optužnice dolazi, po pravilu, nakon sprovedene istrage, kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo. Međutim, ako javni tužilac smatra da raspolaže sa dovoljno dokaza koji predstavljaju osnov za optuženje, optužnica se može podići i bez sprovođenja istrage. Optužnica se dostavlja vanpretresnom veću, zajedno sa spisima koje je javni tužilac sačinio tokom istrage. Odmah po prijemu veće ispituje da li je optužnica propisno sastavljena, pa ako ustanovi da nije, vratiće javnom tužiocu da ispravi nedostatke. Propuštanje javnog tužioca da ispravi nedostatke ima za posledicu donošenje rešenja o odbacivanju optužnice. Ako je u pitanju privatna tužba, smatra se da je privatni tužilac odustao od gonjenja i optužba se rešenjem odbija. Okrivljeni kojem je dostavljena optužnica može da podnese pisani odgovor na optužnicu, a to može da učini branilac bez posebnog ovlašćenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.
Prilikom ispitivanja optužnice, van pretresno veće može da naloži javnom tužiocu da dopuni, odnosno sprovede istragu, a privatnom tužiocu da prikupi određene dokaze. U slučaju da van pretresno veće smatra da nema mesto održavanju glavnog pretresa, rešenjem će u zavisnosti da li je podnošenju optužnice prethodila istraga, obustaviti postupak, ili odbiti optužbu, a u suprotnom će potvrditi optužnicu.
Odmah po prijemu potvrđene optužnice, predsednik veća započinje pripreme za glavni pretres, a to podrazumeva: održavanje pripremnog ročišta, određivanje glavnog pretresa i donošenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.
Na pripremnom ročištu stranke se izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumnom priznavanju krivičnog dela, o pritvoru i obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koje sud oceni da su od značaja za održavanje glavnog pretresa.
Pripremno ročište se održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti i obavezno je kada je reč o krivičnim delima za koje je propisana kazna zatvora preko 12 godina, dok je za krivična dela zaprećena lakšom kaznom prepušteno predsedniku veća da, s obzirom na navode optužnice, predložene dokaze oceni da li je ono neophodno.
U slučaju, da su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznavanju krivičnog dela u odnosu na određene tačke optužnice, pripremno ročište se određuje samo za deo optužnice koji nije obuhvaćen sporazumom. Određivanje glavnog pretresa obuhvata aktivnosti u vezi sa vremenom i mestom održavanja pretresa, pozivanjem stranaka i učesnika u postupku, izdvajanjem nezakonitih dokaza, određivanjem dopunskih sudija, ispitivanjem svedoka ili veštaka.
U ovoj fazi postupka može da dođe do predlaganja dokaza pod uslovom da nije održano pripremno ročište.
Kada je reč o odredbama o rukovođenju glavnim pretresom, jedna od novina, na koju bi trebalo posebno ukazati se odnosi na krivično delo koje je otkriveno ili učinjeno na glavnom pretresu. U tom slučaju, obaveza predsednika veća je da o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti učinjenom od strane optuženog, ili drugog lica na glavnom pretresu, obavesti nadležnog javnog tužioca. Na sličan način se postupa kada postoje osnovi sumnje da je svedok ili veštak dao lažan iskaz na glavnom pretresu, kada se poseban zapisnik dostavlja nadležnom javnom tužiocu.
Novo rešenje, sadržano u predloženom zakoniku je da je glavni pretres, pod uslovom da su ispunjene potrebne pretpostavke, počinje donošenjem rešenja da se glavni pretres održi. U slučaju promene predsednika veća kod odloženog glavnog pretresa, pretresno veće može nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga, svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši uvid u zapisnik o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu.
Glavni pretres započinje izlaganjem optužbi, izjašnjavanjem optužbe, nakon čega slede uvodna izlaganja u okviru kojih stranke ukratko izlažu dokaze koje će izvoditi, ukazuju na činjenice koje će se dokazivati i pravna pitanja o kojima će raspravljati na glavnom pretresu. Dokazni postupak počinje tako što predsednik veća objavljuje njegov početak. Redosled izvođenja dokaza na glavnom pretresu je takav da se najpre saslušava optuženi, zatim se izvode dokazi koje predloži tužilac, potom
dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Po završetku dokaznog postupka, stranke daju završne reči, a posle toga se rešenjem konstatuje da je glavni pretres završen. Na kraju glavnog pretresa se donosi i objavljuje presuda. Presuda može da bude odbijajuća, oslobađajuća i osuđujuća. Značajnu novinu predstavlja rešenje da u određenim slučajevima presuda ne mora biti obrazložena, odnosno da može biti delimično obrazložena.
Predlogom zakonika preciznije su utvrđeni kriterijumi za izricanje novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, kao i njihovo zamenjivanje kaznom zatvora. Predlogom zakonika, kao redovni pravni lekovi, predviđeni su žalba protiv prvostepene presude, žalba protiv drugostepene presude i žalba protiv rešenja, dok su vanredni pravni lekovi zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.
U pogledu postupka po pravnim lekovima, novinu predstavlja da je ispitivanje povrede postupka po službenoj dužnosti od strane suda znatno suženo, u skladu sa novom ulogom u postupku. Umesto bitne povrede postupka koja postoji, ako izreke ili obrazloženje presude sadrže određene nedostatke, Predlogom zakonika je predviđeno da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji samo ako je izreka presude nerazumljiva. Takođe, za razliku od postojećeg rešenja, ovu povredu sud ne utvrđuje po službenoj dužnosti.
Pored toga, u skladu sa načelom ekonomičnosti, ako se utvrdi da neki od dokaza nije dozvoljen, predviđeno je da sud razmatra da li je i bez tog dokaza utvrđeno činjenično stanje dovoljno razjašnjeno, odnosno da li bi se donela ista presuda za razliku od postojećeg rešenja koje predviđa da se u tom slučaju presuda odmah ukida.
Predlogom zakonika uveden je novi institut odlučivanja prvostepenog suda povodom žalbe. Ovim institutom je predviđeno da ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi, koji prema oceni prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, može se ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.
Protiv nove presude prvostepenog suda, kojom je potvrđena ili preinačena ranija presuda, može se izjaviti žalba. Ako prvostepeni sud oceni da iznete činjenice i novi dokazi koji su predloženi u žalbi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju u predmetu dokazivanja, dostaviće žalbu na odgovor protivnoj strani, čime započinje drugostepeni postupak.
Kada je reč o vanrednim pravnim lekovima, novinu predstavlja da zahtev za zaštitu zakonitosti, pored javnog tužioca, može izjaviti i odbrana pod određenim uslovima. Pored postojećeg rešenja da se ovim pravnim lekom mogu pobijate sudske odluke uvedena je i mogućnost da se može pobijati i odluka javnog tužioca, obzirom da on rukovodi istragom i donosi određene odluke. Vrhovno kasacioni sud odlučuje po zahtevu za zaštitu zakonitosti, samo ako smatra da je reč o pitanju do značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava. Pored toga, uvodi se i novi razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti i to ako je odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajamčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Na kraju bih htela da dam par napomena, vezano za završne odredbe predloženog zakonika. Predviđen je odložen početak primene Zakonika kada su u pitanju postupci za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina i to do 15. januara 2012. godine, odnosno do 1. septembra 2012. godine kada su u pitanju ostali krivični postupci. Odlaganje stupanja na snagu Zakonika ima za cilj da se obezbedi stručno usavršavanje sudija, javnih tužilaca, policije, advokata i drugih lica relevantnih za primenu ovog Zakonika. Takođe, neophodno je obezbediti odgovarajuću opremu kao preduslov uspešnog funkcionisanja novih zakonskih rešenja.
Na kraju ovog predstavljanja Predloga zakonika o krivičnom postupku, želela bih da vam se zahvalim svima na pažnji i da izrazim nadu, da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini Predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za efikasniji krivični postupak, što predstavlja jedno od obaveza Republike Srbije u procesu sticanja članstva u EU. Zahvaljujem se.