Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS imaju najmanje 104  primedbe na predlog ovog zakonika, toliko smo formalno podneli amandmana, ali imamo i opštih primedbi o kojima želimo da govorimo, pošto ćemo o amandmanima u onom drugom delu.
Tekst ovog zakonika o krivičnom postupku je sumnjiv i sa aspekta Ustava Republike Srbije, s obzirom na činjenicu da vi uvodite tužilačku istragu, a da javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije.
Da li je ovo direktan uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast? Mi kažemo da jeste, a vi ćete verovatno reći da nije. Vi ste u pravni sistem kroz ovaj predlog, pokušali ili pokušavate da uvedete mnoge delove iz anglosaksonskog sistema što je takođe neprihvatljivo i vi pokušavate da potpuno promenite pravni sistem Srbije i to na jedan nakaradan način i po nalogu EU.
To je ono što ne smemo nikako da izostavimo. Ovaj tekst koji mi imamo, ovu debelu knjigu ispred sebe, na 202 strane su sadržani članovi predloga ovog zakonika, a na 262 strane direktive i sve ono što se hvalite da ste poslušali iz EU.
To je za SRS apsolutno neprihvatljivo. Ne znamo odakle taj suicidni poriv u predstavnicima režima Borisa Tadića, šta još EU treba da vam uradi, pa da kažete, e dosta više, nećemo više da razgovaramo sa predstavnicima EU. Sve su nam uništili, odnosno uz njihovu pomoć vi ste uništili za ovih 11 godina. Uništili ste sve demokratske principe, milion ljudi je bez posla, na mestu bivših fabrika, veliki tržni centri, svaki dan novi otkazi, Srbe ubijaju u Haškom tribunalu, oduzimaju i otimaju nam KiM. Šta još treba, ljudi moji, da vam urade i da kažete, nećemo više da razmišljamo o ulasku Srbije u EU? Vi gazite preko svega toga i uporno slušate ono što vam nalažu neki trećerazredni službenici iz neke od evropskih zemalja, i onda nama ovde pričate, ne samo kada je u pitanju reforma pravosuđa, vi se onda nama hvalite kako je sprovedena neka sveobuhvatna javna rasprava, pa imamo stavove stručne javnosti o svakom predlogu koji nam ovde predstavite .
Vi ste, gospođo Malović, govorili danas da je i ovaj predlog Krivičnog zakonika prošao javnu raspravu. Niste nam rekli ni jedno zvučno ime. Ko vam je ovo ocenio kao dobro? Kažete – profesori. Koji? Plagijatori – Gašo Knežević i Stevan Lilić. Dajte neko ozbiljno profesorsko ime, dajte neko ozbiljno ime iz stručne javnosti koji će da kaže da je ovo i u skladu sa Ustavom i primenjivo i dobro za naš pravosudni sistem.
Nemate uopšte pravu stručnu ili javnu raspravu. Da imate, onda je nemoguće, znate da se ne bi pojavio bar jedan pravni stručnjak koji bi vam rekao da ovo nije dobro, čak i da je dobro, čak i da je odlično, pojavio bi se neko ko bi rekao da njemu iz nekog razloga nije dobro. Ne, imate javnu raspravu sa svojim istomišljenicima. Otprilike, pošto svaki zakon koji ovde predstavljate najpre u javnosti predstavi Slobodan Homen, i onda se ta javna rasprava zapravo svodi na javnu raspravu otporaša Slobodana Homena i državnog sekretara Slobodana Homena.
Kada smo već kod gospodina Homena, i vi ste govorili ovde, predstavnici vladajuće većine, šta se sve uradilo u ovom vremenu dok ste ministar i dok vlada ova Vlada, šta je urađeno u oblasti pravosuđa. Nemamo vremena da se, govoreći o ovom zakonu, vraćamo na katastrofalnu mrežu sudova. Nadam se da ste do sada i vi toga postali svesni. Ne možete sresti nekog sudiju a da vas ne pita – aman, da li će ovo da se promeni? Sudije se žale koliko im se povećao broj predmeta, pa oni što putuju iz jednog mesta u drugo, a da ne govorimo o onima koji su ostali bez posla, koji i dan danas primaju platu.
Sada Slobodan Homen, poznat, ako ste zaboravili da vas podsetim na dve stvari, najpre onu svežiju, sećate se one prepiske između Ćirića i njega, obojica su tada bili državni sekretari, Ćirić je sada ministar, o tome kada je Ćirić tražio od Homena da se obustavi izvršenje pravosudnih sudskih rešenja i odluka i takav neko nam preporučuje šta je dobro u pravnom sistemu. Ili, evo čitam srpsku "Politiku", recimo. Kada govori o Otporu i o tom periodu kada je tamo žario i palio Slobodan Homen, kaže – kada je reč o novcu treba napomenuti da je 2004. godine koordinator Otpora iz Subotice tražio kontrolu finansija Otpora od 1999. godine zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen, advokat, sada državni sekretar u Ministarstvu pravde i njegov brat od tetke, Nenad Konstantinović, nezakonito raspolagali sa 10 miliona dolara koje su do 2004. godine dobili na ime pomoći iz SAD. Prema podacima iz SAD, do 5. oktobra 2000. godine, Otpor je primio preko 2,6 miliona dolara, a od februara 2001. do novembra 2002. godine još 800.000 dolara. Osim navedenog, ovde treba dodati još dva miliona dolara dobijenih za razne kampanje – borba protiv kriminala, borba protiv korupcije, zakon danas, ko je kriv i slično, a što sve skupa ulazi u pomenutih 10 miliona dolara. Kada su u pitanju članovi i aktivisti …
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas o Zakoniku o krivičnom postupku.)
Gospodine Novakoviću, molim vas da mi dozvolite da objasnim zbog čega mislim da je Slobodan Homen kao državni sekretar nekompetentan da predstavlja u javnosti ovaj zakon kao dobar.
Moje pitanje ministru Malović je da li je, pošto je nabrajano ovde, gospodine Konstantinović je nabrajao sve neke epohalne uspehe pravosuđa, u pravosuđu urađeno nešto na ovu temu koju sam sada spomenula? Ako jeste, kako je to završeno, da li je završeno, u kojoj je fazi? Javnost valjda to treba da zna.
Gospodo u Ministarstvu pravdu, odavno ste već uveli haške principe u naše pravosuđe. Najpre ste to uradili u Specijalnom sudu i Tužilaštvu za ratne zločine i za organizovani kriminal. Zaista moramo da napomenemo kako je najrevnosniji u tome bio Vladimir Vukčević, to je ovaj tužilac za ratne zločine, koji se hvalio u jednoj televizijskoj emisiji kako je ostavio neko staro vino koje je trebao da popije sa Karlom Del Ponte, kada je uhapšen Mladić. Svaki normalan domaćin u Srbiji staro vino i staru rakiju ostavlja da je otvori kada mu sin ide u vojsku, kada mu se oženi sin, kada dobije unuče, a Vukčević je čuvao staro vino da ga otvori sa Karlom Del Ponte, kada je uhapšen general Mladić. Ovde je rekao da on to nikada nije izgovorio, iako je na jednoj televizijskoj emisiji direktno to izgovorio, kao što se pohvalio da ga je Bramerc pipkao ispod stola za koleno kada su mu javili kada je uhapšen general Mladić. O tom gospodinu Vukčeviću govori i Kameron Manter, "Vikiliks".
Jedna od "Vikiliks" depeša kaže – srpski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, rekao je 16. aprila 2008. godine pravnom savetniku ambasade da oslobađajuća presuda Haradinaju ima negativan uticaj na haško suđenje lideru SRS, Vojislavu Šešelju. Vukčević je rekao da Šešelj primenjuje istu strategiju kao Haradinaj, zastrašivanje svedoka, budući da je uvideo koliko je bila uspešna ta taktika u slučaju Haradinaj. Neki svedoci, uključujući jednog saradnika koji je ranije svedočio u predmetu "Ovčara" pred beogradskim sudom već su izrazili zabrinutost za ličnu bezbednost, rekao je Vukčević.
Zbog ove laži gospodin Vukčević moraće da odgovara. Već su pokrenuti određeni postupci u kojima ćemo da vidimo da li će da potvrdi ovo, da dokaže ove svoje gnusne laži.
Zamislite, gospođo Malović, kada bi ovo, ne daj Bože, istina. Čija bi to bila odgovornost? Pa, Vladimira Vukčevića. Kako bi on to kao tužilac, kako ga ovde zovu, lokalni tužilac, kaže Manter, za ratne zločine, ako on zna da se tako nešto dešavalo zašto nije ništa preduzeo. Naravno, on je lagao.
Radi ilustracije kako vi to primenjujete haški princip u našem pravosuđu, izneću nekoliko karakterističnih delova, odnosno elemenata iz suđenja prof. dr. Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom i objasniću na koji način je Vojislav Šešelj u potpunosti raskrinkao Haški tribunal.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, izvinjavam se, ali Zakonik o krivičnom postupku, koji je predlog, ne primenjuje se u Haškom tribunalu, pa vas molim da se vratite na temu i da raspravljamo o Predlogu zakonika o krivičnom postupku srpskog.)
Gospodine Novakoviću, sve vreme govorim, samo ne znam zašto ne razumete, da uvodite tribunalizaciju našeg pravosuđa. To vam objašnjavam, žao mi je što ne razumete. Ne govorim o Pravilniku i Statutu Haškog tribunala nego o Predlogu krivičnog zakonika koji nam predstavlja u ime Vlade gospođa Snežana Malović, koja je kada je pretstavljala u uvodnoj reči ovaj zakon rekla da ovaj zakonik predviđa sporazumno svedočenje okrivljenog i osuđenog. Eto, to se dešava u Haškom tribunalu. Na koji način? Tako što islednici Haškog tribunala prikupljaju izjave od nekih budućih svedoka, to rade pod pritiskom, pokušavajući da ih korumpiraju, rade tako što prete.
Zato je Vojislav Šešelj podneo krivičnu prijavu protiv 44 lažna svedoka koji su se pojavili u procesu protiv njega zato što su, koristeći ovo što vi sada predviđate u ovom zakoniku, zato što su iznuđivali pod pretnjom prinudnom i ucenom izjave od tih eventualnih svedoka, Vojislav Šešelj je podneo krivičnu prijavu i protiv tužilaca u Haškom tribunalu koji su učestvovali u tome.
Govorite o specijalnom statusu za zaštićenog svedoka. Em je zaštićen svedok, em još ima specijalni status. Kaže – posebno osetljivi svedok. Na šta je to posebno osetljiv? Na pare?
Kupovaćete svedoke, kao što ih kupuju u Haškom tribunalu. Da, i onda ćete imati presude po onoj narodnoj - dva bez duše, jedan bez glave. Imali smo mi to već ovde u mnogim procesima koji su se posle nekoliko poslednjih godina odigravali u srpskom pravosuđu.
Treba li da vas podsećam na slučaj "Ovčara"? Ne smete da pomenete da je za zločin na Ovčari kriv Aleksandar Vasiljević, odnosno odgovoran. Kaže - kad su Hrvati hteli da pokrenu i najavili pokretanje nekog postupka protiv njega, onda kaže Slobodan Homen - nije vreme da se sada o tome raspravlja, kao da postoji neko vreme koje jeste ili nije za razotkrivanje ratnih zločina. To vreme, uvek postoji.
Imate Dulovića, koji se pojavljivao kao lažni svedok i u Beogradu i Haškom tribunalu, više puta. Zamislite, taj njegov dnevnik famozni koji je dopisivao, koji je falsifikat, sud u predmetu Mrkšić nije uzeo u razmatranje, odnosno odbacio je to kao dokaz, a posle toga ponovo ga zovu da svedoči u postupku Vojislava Šešelja. Dakle, to ćete vi da radite, nažalost, u našem srpskom pravosuđu.
Kažete – ako okrivljeni neće branioca, branilac će imati ograničena prava. Koja će imati prava ako ga neće okrivljeni, gospođo Malović? Ako okrivljeni neće branioca, onda mu niko ne može nametnuti branioca ni sa ograničenim ni sa neograničenim pravima. Treba li svi okrivljeni u Srbiji da štrajkuju glađu, kao što se Vojislav Šešelj štrajkom glađu doveo na ivicu života i smrti, da se izborio da se brani sam? Da li to tražite i od svih okrivljenih u nekim postupcima u Srbiji? Kako vam pada na pamet da kažete - ako okrivljeni neće branioca, branilac će imati ograničena prava? Neće imati nikakva, ne sme da se pojavi u sudnici ako ga neće okrivljeni. Nadam se da to morate da prihvatite kao jednu tekovina savremenog međunarodnog prava, gospođo Malović.
Govorite o tome da branilac sa praksom od pet godina može biti branilac po službenoj dužnosti. To je prilično neverovatno. Ako neko položi i završi Pravni fakultet, položi advokatski ispit, još ste sad uveli i akademiju, master, šta sve ne, sve to završi i vi ćete onda, šta ćete, da licencirate advokate koji će raditi za državu? Doduše, kažu ovi što sad rade da ih dugo niste platili, ni veštake, ni svedoke, ni porotnike. Ne znam kako ćete obezbediti onda ove po službenoj dužnosti advokate sa više od pet godina radnog staža?
Dakle, ovo je takođe neustavno i ovo je diskriminacija i nemate pravo ovo da radite, gospođo Malović, ni vi, niti predstavnici, niti ostali u Vladi koji su nam ponudili ovakav zakon.
Dakle, imali smo opet, pošto govorite o ovim specijalnim svedocima, takođe moram da pomenem primere iz Haškog tribunala, iako se gospodinu Novakoviću to ne sviđa, ali samo da bi vam kazala koliko je to loše. Imamo primer, recimo, gde svedok u jednoj izjavi, radi se o svedoku takođe iz predmeta Vojislava Šešelja, a taj svedok je govorio o zločinima koji su se desili u Zvorniku. Kaže da u prvoj izjavi koju je dala predstavnicima muslimanske vlasti nigde ne pominje ni Šešelja, ni "šešeljevce". U drugoj izjavi koju je dala predstavnicima Haškog tribunala takođe to ne pominje, ali u toku svedočenja pominje čak neki diverzantski Šešeljev odred.
Dakle, rade po narudžbi, rade onako kako traže, svedoci govore ono što Haški tribunal traži od njih. Svedoci se kupuju parama, kupuju se useljavanjem u treću zemlju, pretnjama i ucenama. Vi to sada sve, nažalost, precrtavate u ovaj zakonik o krivičnom postupku i hvalite se ovim zakonikom. Verujte, nemate čime da se hvalite.
Govorile su ovde kolege koje će glasati za ovaj zakon koji su sve veliki procesi završeni u ovih nekoliko poslednjih godina. Nije vama zakon bio problem da ne dozvolite da recimo Šarić pobegne iz zemlje. Ali, naravno vi, ne mislim vi lično, ali od vas lično u jednoj televizijskoj emisiji sam čula da je Šarić toliko moćan da može da utiče na sve vlade u regionu. Naravno, zaključujem, onda i na Vladu Republike Srbije. Zašto je, recimo, on pobegao? Nije vam smetao postojeći Zakon o krivičnom zakoniku, Krivični zakonik da ga zadržite.
Zašto niste našli načina da napišete pravu poternicu za Stankom Subotićem Canetom? Pričali ste – zato što niste imali određeno krivično delo itd. Nije tačno, on je pre dva dana u video obraćanju novinarima putem video linka, čovek lepo rekao da je finansirao DS, da je ne znam koliko para dao Ružici Đinđić. Zato on može da pobegne. Onda se hvalite – uhapšen je, vodi se postupak protiv Šarančića, protiv ovog direktora za puteve, Jocića itd, a ne pominjete npr. Gorana Kneževića. U kojoj fazi postupak, gde je Goran Knežević objašnjavao kako je čuvao pare DS ne znam u kojim količinama u opštini u Zrenjaninu, 200 miliona?
Gospođo Malović, govorićemo u pojedinostima o svih ovih 104 naših primedba, kada je u pitanju ovaj zakon, ali ovo vam je veoma loš predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dejan Mirović.

Koliko imamo vremena?

Preko 45 minuta.

Zahvaljujem.
Pažljivo smo slušali uvodne reči ministra i videli smo da se insistira na preuzimanju delova ili pravnih pravila iz anglosaksonskog prava. Smatramo da je to pogrešno, ne samo zbog toga što se radi o činjenici da je svakom studentu prve godine Pravnog fakulteta jasno da Republika Srbija pripada kontinentalnom pravnom sistemu, već što se radi o činjenici da i stručna javnost, kao što su i moje kolege govorile pre mene i ugledni profesori Pravnog fakulteta koji se bave krivičnim i procesnim pravom, kao što je gospodin Milan Škulić, koji nije član SRS, tako da nema dileme da li smo subjektivni ili ne, jednostavno je izrazio u toj tzv. pod navodnicima javnoj raspravi o ovom zakonu ozbiljne kritike i ozbiljnu sumnju u ovaj nacrt, tj. u ovaj predlog zakona.
Podsetiću vas, ministre, da je predstavnik vašeg tima za izradu ovog zakona gospodin iz Apelacionog suda, gospodin Majić, imao kao nekakav duel sa gospodinom Škulićem u dnevnom listu "Politika". Doslovno citiram gospodina Škulića, profesora krivičnog procesnog prava, koji kaže da je ovim predlogom zakona potpuno izbrisano načelo istine.
Vi sigurno znate šta je načelo istine jedan uvaženi kolega iz DS ovde je pominjao gospođu Zagorku Jekić, to je ova knjiga i svaki student Pravnog fakulteta u zadnjih 20 godina kada je polagao krivično procesno pravo je koristio ovaj udžbenik. U ovom udžbeniku piše da je načelo istine obaveza pre svega utvrđivanja od predsednika sudskog veća, ne od Tužilaštva, od tužioca, već od sudskog veća i sudija ne može biti po ovoj definiciji neutralan u jednom procesu. Mislim da je to potpuno jasno i ovo opet pokazujem da ne bi ispalo kao što neke kolege uvažene iz DS govore da struka i pravo i krivično procesno pravo stoje iza njih.
Znači, ovo je dokaz koji se ne može osporiti. Takođe, gospodin Škulić navodi da je jednostavno neuporedivo primenjivati načela iz anglosaksonskog prava na naše prilike. Daću vam jedan konkretan primer. Vi sigurno znate da je u Engleskoj moguće da neko bude advokat, i to ponavljam advokat, a da nije završio pravni fakultet. Najpoznatiji primer je gospođa Margaret Tačer. Dakle, to je nešto što se ne može primenjivati ovde i da ne ulazim u druge detalje da tamo ne postoji faktički ni Ustav itd. Potpuno je pogrešno da se tako nešto primenjuje u našem pravnom sistemu.
Možete reći da EU to traži od nas, možete reći da su to standardi EU, da se ne radi samo o anglosaksonskom pravu, međutim, to nije tačno.
Vi ste ovde, kao što je rekla gospođa Vjerica Radeta, naveli na nekih 200 i nešto strana i vidim da je to neki manir koji se ponavlja u svakom zakonu, izjavu o usaglašenosti sa akikomuniterom, sa pravom EU. Na tih 268 strana se navodi usklađivanje sa direktivom EU, tj. tačnije Evropskog parlamenta i Saveta iz 2010. godine.
Mogu ovde da vam govorim 15 minuta o tome, da ta direktiva nije usaglašena sa srpskim pravom, jer ste vi to naveli u formularu i na više mesta piše -neusaglašeno, nemoguće za primenu itd. Dakle, sami sebe demantujete i navodite da jedna direktiva EU nije primenjiva u srpskom pravnom sistemu.
Takođe, začuđen sam i ne mogu da verujem da niko nije postojao u tom timu koji je izradio Predlog zakona, da ne znate, ne vi lično, nego u tom timu da jednostavno, nije tačan prevod direktive EU, već se u pravnoj teoriji - Budimir Košutić, Mirko Vasiljević, ko god se bavi evropskim pravom, koristi termin uputstvo. Dakle, uputstvo zato što je to pravilan prevod, a ne direktiva. Direktiva već podseća na nešto što je obavezno u celosti, na nešto što se koristi u vojnim stvarima, a uputstvo je nešto što je okvirno i nešto što nije obavezujuće za države članice EU, a mi koliko znam, i hvala Bogu, nismo članice EU. Prema tome, potpuno je neprikladno da se jedan tako značajan zakon, jedan zakon koji ima preko 600 članova opravdava, tako što se poziva na jednu direktivu koja nije, tačnije uputstvo, koja nije obavezna i za države članice EU.
Takođe, vi govorite o obrazloženju, vi tačnije pišete u obrazloženju Predloga zakona, da je Predlog zakona usaglašen sa članovima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i prelaznim Trgovinskim sporazumom. To je, morate da priznate, glupost. Prelazni trgovinski sporazum se odnosi na ekonomske delove Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i nema nikakve veze sa Zakonom o krivičnom postupku.
Takođe, što se tiče obrazloženja koji, navodno, treba da nam dokaže da se radi o usaglašenosti sa pravom EU, ispod rubrike – usaglašenost sa primarnim izvorima EU, ne stoji ništa. To je neverovatno. Vi ste se usaglasili sa SPP, sa sekundarnim pravom EU, ali nema ni govora o, na primer, Sporazumu iz Lisabona koji je važeći, a može se reći, jedna vrsta "Ustava" EU. Tu nema ni reči o obrazloženju, što pokazuje da taj koji je pisao to obrazloženje zakona, nema pojma o evropskom pravu. Bolje bi bilo malo tačnije da se rade te formulacije, jer ovo je sramota za nekoga ko piše prateći tekst obrazloženja ovako važnog zakona.
Što se tiče ove činjenice, nije mi jasno, i pitam vas – da li će se primeniti, ako se već ne spominje u obrazloženju zakona, delovi Lisabonskog sporazuma koji govore da će se uskoro formirati jedan opšti evropski tužilac, koji će imati nadležnosti za sve države članice EU, ako su finansijski interesi EU ugroženi. Radi se o jednoj veoma ozbiljnoj pravnoj problematici i neozbiljno je, a i neprikladno da se tako njoj pristupa u Predlogu ovog zakona.
Što se tiče samog zakona, smatram, a takođe su i moje kolege to iznele pre mene, da su veoma sporne odredbe koje se tiču zaštićenih svedoka. Priznaćete da se radi o jednoj materiji koja se regulisala i u zemljama koje ste naveli, ako se ne varam u uvodnom izlaganju kao uzore, to su Nemačka i Italija. Konkretno, u Italiji postoji iskustvo u borbi kriminala, iskustvo u radu sa zaštićenim svedocima koje ste vi demonstrirali da ga uvažavate time, ako se ne varam, jednoj sudnici dali ime gospodina sudije Falkonea.
Sa druge strane, podsetiću vas da vi u ovom predlogu zakona navodite da zaštićeni svedok može da svedoči pod zaštitnim merama – da se ne zna njegovo ime, da se ne zna njegov izgled, da se čak istrembluje glas i identitet.
Ministre, podsetiću vas, a vi to sigurno znate kao pravnik, da je najpoznatiji proces protiv kriminala i mafije u Italiji čuveni "Maksi proces" iz 1986 – 1987. godine, gde je optuženo negde preko 400 pripadnika Koza nostre. Glavni svedok, zaštićeni svedok kome su ubili dvoje dece, bližu i dalju rodbinu, sve njegove saradnike, bio je gospodin Tomazo Bušeta. Priznaćete da je to ipak jedno svedočenje koje je osetljivo, kako vi koristite u Predlogu zakona definiciju. Sama činjenica da se odigravalo to suđenje u bunkeru koji je tada koštao 100 miliona dolara. Međutim, taj gospodin, bivši kriminalac, svedočio je bez ikakvih zaštitnih mera.
Konkretno vas pred javnošću pitam, pred svim poslanicima – da li je moguće da postoji veća opasnost u Republici Srbiji za zaštićene svedoke od ove koja je čuvena u pravnoj teoriji, u pravnoj praksi, u svim suđenjima koji se bave posebno osetljivim zaštićenim svedocima.
Dalje neću govoriti o ovome, vi sigurno znate kako su prošli i kako su ubijeni sudije Falkone i Borselino, i kako je to suđenje bili suđenje visokog rizika. Nema logike da je to moguće upoređivati sa situacijom, bez obzira što postoji kriminal u Republici Srbiji.
Takođe, pitao bih vas, a vi govorite u obrazloženju da postoji navodna ravnopravnost oružja, kako je to moguće? Sa jedne strane imate državu, imate sa jedne strane tužilaštvo, koji po budžetu Republike Srbije 2011. godinu na raspolaganju imaju nekoliko desetina miliona evra u svojoj kasi, a sa druge strane, imaćete okrivljene koji mogu da imaju prosečnu platu u Republici Srbiji od 30.000 dinara, koji moraju da plaćaju advokate, koji moraju da plaćaju dodatne troškove i sada govorite o nekakvoj ravnopravnosti oružja.
Priznaćete, logičko, jezičko, bilo kakvo sistematsko i istorijsko tumačenje govori da je to besmislica. Besmislica je, jer ne može postojati ravnopravnost između takve dve strane. Jedina garancija ravnopravnosti je sudija, predsednik Sudskog veća, Sudsko veće. To je nešto što nam elementarna logika, pravno tumačenje, jezičko tumačenje, ili kako god hoćete, govori.
Takođe, moram vas upozoriti kao pravnika i kao nekoga ko je nadležan za pravosuđe u ovoj zemlji, da preterana upotreba zaštićenog svedoka dovodi do drugog fenomena do pojavljivanja lažnih svedoka.
Gospođa Vjerica Radeta vam je navela proces Vojislava Šešelja, a ja ću vam dati konkretan podatak. U tom procesu postoji 40 lažnih svedoka. Četrdeset. Od tog ukupnog broja svedoka su negde oko dve trećine zaštićeni. Imate direktnu vezu između tzv. zaštićenih svedoka, između preuveličavanja opasnosti i davanja lažnih zaštitnih mera, i pojave lažnih svedoka. Zato mislim da su ove odredbe Predloga zakona štetne i da će dovesti do ogromne i masovne pojave lažnih svedoka u ovim procesima.
Mogu vam navesti koliko god hoćete primera iz domaćeg pravosuđa, ali mislim da je najpoznatiji, i vi to znate, a naravno neću navoditi imena, primer suđenja na Ovčaru. Sigurno znate da su dva zaštićena svedoka, neću im pominjati imena, jedan drugoga optuživali u unakrsnom ispitivanju i iznosili najgore laži i optužbe jedan za drugog. Ispostavilo se, a to smo posle videli u njihovom svedočenju u Haškom tribunalu, da se radi o patološkim ubicama, ratnim zločincima i to su ljudi koji jednostavno nisu dostojni da bilo šta govore kredibilno.
Postoje opasnosti i mislim da je ovo olako napravljen zakon i da se radi o jednoj materiji koja se godinama mora pripremati, i jednostavno, mora se sa jednim ozbiljnim pristupom, ne samo što se tiče primene anglosaksonskog prava, što je pogrešno, ne samo što se tiče tzv. usklađivanja sa evropskim pravom, već i ovih pojava tzv. svedoka, u stvari, lažnog svedoka. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Munjić.

Gospođo ministre, kada čovek pročita sve odredbe ovog predloga zakona, a posebno kada se zadrži na onim odredbama koje predstavljaju, kako vi kažete u obrazloženju ovog predloga zakona, novine, onda se sami po sebi nameću određeni zaključci.
Prvi zaključak koji se nameće, čitanjem Predloga ovoga zakona, jeste da u stvari ništa bolje po ovom pitanju nismo mogli ni očekivati. Zašto? Pa zato što je ovo jednostavno logična posledica svega onoga što vi od 2008. godine pa do danas nazivate – reforma srpskog pravosuđa. I to od uređenja sudova, od izbora sudija i tužilaca, pa do ovih suštinskih zakona, zakona o krivičnom postupku i zakona o parničnom postupku.
Ovaj zakon, kao i onaj koji ćemo imati stura, jednostavno, gospođo ministre, predstavlja tačku na i), kako na onih 100 miliona dolara, tako i na kompletnu reformu srpskog pravosuđa. Za tu reformu srpskog pravosuđa, gospođo ministre, vama više izgleda i nisu potrebne kritike. Nisu vam potrebne kritike jer jednostavno vi ste ovde sami sebi dovoljni. Mi smo vas puno kritikovali kada ste iznosili predloge ovih zakona iz oblasti reforme pravosuđa, ali, kažem, vi ste sami sebi dovoljni. Ako to ne verujete, onda pročitajte Vikiliksa, pa ćete videti tamo, sve možete videti, i kako ste uređivali sudove, kako ste izabirali sudije, kako ste izabirali tužioce, kako ste tamo ogovarali jedni druge pred Amerikancima i sve ostalo što je vezano za reformu pravosuđa. Sve se tamo može videti.
Zbog svega ovoga, dakle, jedan opšti zaključak je da je ovaj predlog zakona o krivičnom postupku samo logična posledica te vaše reforma pravosuđa, a ovaj zakon, u odnosu na ovlašćenja koja dajte tužiocu i ovlašćenja koja ostavljate sudu u predkrivičnom bivšem postupku, zaista predstavlja nešto zašta se može reći da će biti dobar samo za one sudije koje su došle u sud i izabrani iz zemljoradničkih zadruga i one sudije čija je glavna referenca da su dobri partijski drugovi. Ovaj zakon će samo za njih biti dobar, a za ostale nisam siguran.
Drugi zaključak koji se sam po sebi nameće, čitajući Predlog ovog zakona, jeste da ste vi ovde u stvari izgleda imali zdušnu pomoć. Čini se da su vam ovde zaista dosta pomagali. Rekao bih da je ovde direktna pomoć bila možda i od nekog atašea iz američke ambasade ili nekog stručnjaka iz Haškog tribunala, jer jednostavno kada se ove novine imaju u vidu takav logičan zaključak se sam po sebi nameće. Zašto? Jer ovo je jednostavno svojevrsna mešavina kontinentalnog, anglosaksonskog i haškog krivičnog procesnog prava.
Da sada krenemo od nekih konkretnih stvari. Potpuno uvođenje tužioca, gospođo ministre, u dosadašnji predkrivični postupak, dakle uvođenje tužioca u istragu, gde tužilac postaje alfa i omega u prikupljanju dokaza, a sud postaje samo nemi posmatrač u ovom delu, u utvrđivanju materijalne istine, što treba da bude suština ovog postupka, je nešto što apsolutno nema utemeljenja, niti u Ustavu Republike Srbije, a posebno u našoj krivično procesnoj praksi.
Pored toga, gospođo ministre, van svake pameti je da se kompletan predkrivični postupak, da se kompletan istražni postupak daje u ruke jednog čoveka, pa makar on bio i taj vaš famozni javni tužilac. Koga vi, gospođo ministre, mislite da ubedite da će ovakav zakon o krivičnom postupku omogućiti zaštitu osnovnih prava okrivljenog, da će ovakav zakon o krivičnom postupku doneti potpuno razjašnjavanje činjenica vezanih za krivično delo?
Dalje, gospođo ministre, vi dajete mogućnost tužiocu da zaključi sporazum sa okrivljenim, da zaključi sporazum o priznavanju okrivljenog da je učinio krivično delo, da zaključi sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne, ili druge krivične sankcije, i da zaključi sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela, koja će biti oduzeta. Gospođo ministre, samo u ove tri stavke koje sam nabrojao, evo prostora za manipulaciju.
Vratiću vas samo kratko na Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ako se sećate, gospođo Malović, vi ste tim zakonom predvideli u jednom delu da se deo imovine, koja je stečena krivičnom delom, može ostaviti učiniocu krivičnog dela ako je ona neophodna za njegovo izdržavanje. Gospođo ministre, pitajte onu opljačkanu sirotinju da li je ovo dobro? Pitajte ih da li je dobro da se i jedan dinar od opljačkane imovine ostavi učiniocu krivičnog dela na njegovo izdržavanje? Izvinite, pa tamo gde on ide ne bi trebalo da mu treba ni kaiš, ni pertla, ni ništa, a vi mu ostavljate deo ukradene ili deo imovine stečene krivičnim delom.
Šta radite sad sa Predlogom ovog zakona? Gospođo ministre, vi idete još dalje. Nekome je izgleda bilo malo što ste predvideli Zakonom o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, pa sad ovlašćujete javnog tužioca, pazite, da može da pregovara sa okrivljenim o imovini koja je stečena krivičnim delom, pa mu čak i ne postavljate nikakve uslove. Ne postavljate mu nikakvo ograničenje u tom pregovoru. Neka pregovara tužilac kako mu se prohte, je li tako? Bez ikakvog uslovljavanja.
Čak u članu 318. Predloga zakona o krivičnom postupku predviđate i kojim regulišete odvijanje ovog sporazuma, umesto da predvidite da će se sporazum obavezno odbiti, ako je tužilac npr. u pogledu imovine koja se oduzima postigao štetan sporazum po državu, po oštećenog. Ne, vi tu čak predviđate neke proceduralne razloge, nikako suštinske, samo proceduralne. Da li je to ono što je intencija predlagača u ovom delu? Da li ste to slučajno uradili ili namerno? Jednostavno, ko vama daje pravo da javni tužilac raspolaže na ovakav način sa imovinom koja je stečena krivičnim delom? Da li je to njegova očevina? Da li je to vaša očevina? Čija je? Ne može tako da se pregovara sa imovinom koju je neko stekao krivičnim delom.
Dalje, vi u ovaj zakon uvodite institute zaštićenog, posebno osetljivog, pa onda posebno osetljivog svedoka. Zatim, predviđate korišćenje moderne informacione i komunikacione tehnologije. Predviđate i mogućnost kada je prisustvo optuženog otežano zbog bezbednosnih i drugih razloga, kako kažete, da ovaj može učestvovati na sednici, pazite, putem prenosa zvuka i slike. Ovo vam je stvarno pravo rešenje. Objasnite nam, gospođo ministre, koji su vam to bezbednosni razlozi zbog kojih je otežano da počinilac krivičnog dela bude prisutan na svom procesu? A koji su to drugi razlozi? Pogledajte kako dajete širok pojam – otežani razlozi i drugi razlozi. Koji su to otežani, a koji su drugi? Valjalo bi da nam to objasnite, bilo bi to zaista zanimljivo. Zbog čega to optuženi iz nekih bezbednosnih razloga ne može da prisustvuje? Ili, gospođo ministre, kada je ovo isto u pitanju, da li vi to možda priznajete nemoć države da u svakom momentu obezbedite da okrivljeni bezbedno prisustvuje svom procesu? Ili da li u ime nekog drugog priznajete nemoć policije i drugih bezbednosnih organa?
Jeste li vi po ovom pitanju konsultovali gospodina Dačića? Da li je on za to da ne može da se u svakom momentu obezbedi prisustvo okrivljenog? Ko je to moćniji od policije, pa vi to priznajete u ovom zakonu, pa ne možete da ga privedete, ili možda smatrate da je možda bolje da negde sa Ženevskog jezera, iz nekog apartmana, iz udobne fotelje neki okrivljeni putem video linka, ili šta ja znam, daje svoju odbranu?
Na kraju, ali ne zbog toga što su iscrpljene teme, rekli smo da smo podneli puno amandmana i o njima će sigurno biti dosta reči.
Reći ću još samo nešto o jednom institutu koga ste vi predvideli u ovom zakonu o krivičnom postupku, a to je institut koji predviđate članom 14. Predloga zakona, dakle, suđenje u razumnom roku. Gospođo ministre, suđenje u razumnom roku, ko vama da veruje da ćete vi dosledno sprovoditi i poštovati ovaj princip? Ko vama da veruje, kad se niko, jednostavno niko nije oglasio na pravi način od ove države, od ove vlasti za suđenje od devet godina, koje ne da nije u razumnom roku, nego je van svake pameti, koje se održava u Haškom tribunalu, protiv našeg državljanina? Ko onda da vam veruje da ćete vi poštovati ovaj princip ovde, ako ga do sada niste poštovali? Baš vas briga i za Vojislava Šešelja i za njegovu porodicu i decu i unuke i sve. Ko onda vama da veruje da ćete vi ovaj princip poštovati i ko vama uopšte da veruje više bilo šta? Hvala.

 Jedanaest minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni na listi govornika. Imate 23 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Neću da vam pričam šta sve objavljuje "Vikiliks", to ćemo da objavimo, biće tomovi knjiga, ima 200 i nešto hiljada depeša o Srbiji. Međutim, gospođo Malović, preporučio bih vam, kada se sutra vratite u kancelariju, da prvo tražite od VSS da se razreši Siniša Važić. Objavljeno je kako je išao da cinkari državu američkoj ambasadi. Doduše, i Saša Vukadinović je prodavao informacije, vidim da je i Miki Rakić vrlo aktivan, i on se razume u pravosuđe i on se pita oko pravosuđa.
Ni jednom rečju niste rekli da li će ovaj zakonik da se primenjuje na teritoriji KiM. Da li ste zaboravili? Građani moraju da znaju, ovo što sada imamo na dnevnom redu, verovatno je ostalo još nekoliko predloga zakona, to su poslednji izdisaji reforme pravosuđa, po zamisli SAD, koji su dali 100 miliona dolara za ovu reformu, gospođo Malović. Žele tribunalizaciju srpskog pravosuđa i to ide po etapama. Kao što vidite, svaka etapa koju ste radili u reformi pravosuđa, bila je katastrofalna.
Sada da pričamo malo o Zakoniku o krivičnom postupku. Zašto kažem tribunalizacija? Po novom rešenju sudija može da odobri da se vrši tajno snimanje da bi se utvrdilo da li je dotično lice izvršilo neko krivično delo. Ko to treba da sprovede – BIA. Ko je na čelu BIA – Saša Vukadinović. "Vikiliks" kaže da prodaje informacije američkoj ambasadi. Džabe ste onda ovo radili, nema potrebe ovo da radite.
Dalje, imali smo Natašu Kandić koja zastupa ljude u sudu, iako je sociolog. Imali smo Natašu Kandić koja čuva svedoke u svom stanu, imali smo Natašu Kandić koju plaća Haški tribunal, odnosno Tužilaštvo, ona daje ključeve svojim svedocima, ona poziva svedoke iz inostranstva, organizuje transport, vodi nekog advokata, bivšeg sudiju da izigravaju neki postupak. Kako je to moguće? Moguće je. Vi ste dozvolili takvu funkciju nekome u našem pravosuđu.
Malopre smo čuli od "otporaša" Nece kako je sve epohalno urađeno od kada ste došli na vlast. Zašto niste rešili predmet Gorana Kneževića, kad je sve epohalno? Da vam malo pomognem, ne treba nikakva promena zakona da se reši, recimo, ubistvo gardista na Topčideru. Odete kod Borisa Tadića, pitate njega i on će sve da vam kaže: kada, ko, ko su pukovnik Đenić, pukovnik Jevđović. To vojska sve zna, ali nećete.
Dalje, ko je omogućio da veći značaj u krivičnom postupku ima, navodno, advokat porodice neke žrtve, poput Srđe Popovića, koji sada drži predavanja svima, a on je potpisao peticiju da se bombarduje Srbija?
Imamo institut svedoka saradnika, primenjen je u Sudu za organizovani kriminal i za ratne zločine. Za ratne zločine nekoliko svedoka saradnika, izvršioci krivičnog dela. Šta im je zajedničko? Zajednički advokat iz Novog Sada. Šta im je zajedničko? Sudija koji je bio sudijski pripravnik kod tog advokata. Lažu gde stignu. Ovde im izjave nisu uzete, iskazi nisu uzeti prilikom donošenja presuda, niti su im iskazi uzeti u Haškom tribunalu u tri predmeta. Kako oni mogu i dalje da budu zaštićeni?
Imate biznismena Čumeta, koji može da gazi po ulici, sa policijom ide da zaključuje ugovore oko renoviranja puteva. On je svedok saradnik. Sada ste to podelili, imamo osumnjičenog i imamo osuđenog kao saradnika koji, zbog navodne velike dokazne vrednosti njegovog priznanja i ukazivanja ko su članovi organizovanog kriminala, dobija zaštitu. Danas je u Srbiji postao san biti svedok saradnik, ima bolju zaštitu nego bilo ko.
Dalje, kaže – nezavisno sudstvo. Od čega je nezavisno? Kako može da bude sudstvo nezavisno? Ovo vaše transformisano, da li je rešilo pitanje kriminala 5. oktobra? Nije rešilo. Da li je rešilo neku kriminalnu aferu za koju postoji veliki interes da se ne reši, od strane DS i "satelita"? Nije rešilo. Da li će da reši? Neće da reši. Zašto neće da reši? Nije ni projektovano da reši. Vrlo prosto i jednostavno.
Ubacujete nešto što se zgražava stručna javnost u svetu. Tamo neka izjava data nekom istražitelju može da bude dokazno sredstvo, da se ubaci u spis i da dobije dokaznu vrednost i relevantnost, a svi znamo u startu da je laž.
Pričate o nekim tekovinama, o nekim međunarodnim standardima. Što se niste pozvali na međunarodne standarde koji su pod okriljem UN, pa konvencije, smernice, minimalni standardi? Ne, uhvatili ste se na 260 strana za umiruće pravo EU. Vi se pozivate na EU koja nam otima KiM. Kakvu poruku šaljete? Vas baš briga za život u Srbiji, vama je važno da vas EU potapše po ramenima. Međutim, pojavi se "Vikiliks" i onda vidimo da to nije baš tako. Ucenjeni ste, morate da radite, kritikuju vas kako verujete čak u one laži koje ovde iznosite, sa kojima dezavuišete građane Republike Srbije.
Pričate o nekim osnovnim odredbama i načelima: zabrana mučenja, zaštita itd. Molim vas, kako je moguće da Slobodan Homen, pre nego što se podigne krivična prijava, pre nego što se optužnica napiše, on preko TV prokomentariše ceo predmet. Svima je zabranjeno, a njemu je dozvoljeno. Sve on to ispriča, koje krivično delo, ko je ovaj, ko je onaj, kako će oni to da rade efikasno, sve će to lepo da se završi, naravno, računajući da će u nekom trenutku da dođe neka druga informacija.
Razumni rok – vi se pozivate na razumni rok. Vi nemate pojma šta znači standard suđenja u razumnom roku. Kada biste imali blage veze o tome, ova država bi svakodnevno pisala peticiju i obaveštavala svetsku javnost o zločinu koji se čini u Haškom tribunalu nad Vojislavom Šešeljem. Deveta godina u pritvoru, još nema prvostepene presude i nema odgovora na pitanje ko krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje.
Imali smo fantastične propise o suđenju u razumnom roku. Tačno je rečeno – za toliko meseci mora da bude podignuta optužnica, ukoliko se ne podigne, okrivljeni se pušta na slobodu, pa smo imali koliko može pritvor da traje tokom prvostepenog postupka, tokom drugostepenog, i to sve po godinama razgraničeno.
Sada ste prihvatili novotariju koja se primenjuje u Evropskom sudu za ljudska prava – suđenje u razumnom roku, i naterali Ustavni sud da to primenjuje samo kad su u pitanju parnice. Ako su krivični postupci – nema. Zašto nema? Zato što postoje posebni kriterijumi – složenost postupka, ponašanje strana u postupku, itd, sve opisno, okruglo pa na ćoše.
Zašto to radite? Zato što vama nije stalo do efikasnog pravosuđa. Da vam je stalo do efikasnog pravosuđa, odavno bi oni koji su vam pravili ovu zgradu Kasacionog suda naplatili svoja potraživanja – 500 miliona dinara dugujete izvođačima radova. Dugujete još uvek i za Avalski toranj, mada se ne zna ni čiji je on. Koji ste to kapitalni predmet rešili? Da li ste rešili pitanje štedionice "Elita"? Da li ste rešili ubistvo Pantića u Jagodini? Šta ste rešili? Kako ste rešili? Nećete ni da rešavate. Želite da obezbedite pravosuđe pod apsolutnom kontrolom DS i svih onih koji smatraju da jedini put Srbije jeste EU, pa i ovakva EU koja nas rastura, koja nam otima, a da bi se to desilo, kako reče "Vikiliks", potrebni su oni koji su kupili diplomu, oni koji su funkcionalno i fundamentalno nepismeni i koji znaju od sedam padeža – četiri.
Zamislite – javni tužilac može da obezbedi, odnosno banka je dužna da dostavi podatke javnom tužiocu. Kako ste to mogli da zamislite? U kog javnog tužioca vi imate poverenja danas u Srbiji? U kog tužioca imate poverenja, kada je javnost obaveštena da prilikom ovog izbora koji ste imali pre godinu i po dana, BIA je bila glavna koja je davala karakteristiku da li neko ispunjava uslove da bude sudija ili tužilac? Da li znate da danas postoji jedna posebna profesija u pravosuđu, a to su bivši radnici pravosuđa – primam platu, ne radim ništa, to su neizabrane sudije i predsednici sudova. Zašto im ne ukinete platu? Nezgodno je – progovoriće.
Kada smo završili onu etapu, mada smo vas kritikovali, povodom onih sekretara zadruga koje ste postavili za predsednike sudova.. Ne znate? Ako ne znate, onda džabe obavljate ovu funkciju, ja sam mislio da kada je neko državni funkcioner da mora da zna šta se dešava u njegovom resoru, a ako ne znate, onda ne vredi da pričam sa vama.
Ako se da taj značaj policiji o kome vi pričate, ja ću vam pomenuti jedan primer iz Bosilegrada, jednog policajca koji je kažnjen u trećem ponovljenom postupku i kada je dobio po ne znam koji put odluku drugostepenog suda, gde mu je potvrđena kazna, odmah sutradan ga pozvao neko iz suda da mu kaže da treba da se javi na izdržavanje kazne zatvora. A zašto je osuđen? Zato što je sprečio načelnika SUP-a u Bosilegradu i njegovu ženu, koja radi na carini, da neke stvari završavaju i zamerio se nekim švercerima koji su mu pretili da će baš tako da se završi sa njim kao što se završilo.

Narodni poslaniče, ja vas molim da švercere i sve ostalo dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, pošto 11 minuta, uglavnom vrlo ovlaš, dotičete odredbe i temu dnevnog reda, pa vas upozoravam da zajedno poštujemo član 107.