Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici  i građani Srbije, Zakonik o krivičnom postupku koji se nalazi pred nama bi trebalo da po mišljenju predlagača ima za osnovni cilj smanjenje stope kriminaliteta, potom, efikasnije suđenje i dosledniju zaštitu ljudskih prava. Opravdano sumnjam da isti ne može ispuniti ni jedan od ovih ciljeva i za to navodim sledeće argumente.
Predlog zakona nije u potrebnoj meri prošao stručnu i opštu javnost, a radi se o vrlo važnom zakonskom tekstu. Čak ni Evropska komisija ne zahteva prioritetno donošenje ovog zakona, te stoga nije jasno zbog čega se toliko žurilo.
Ukoliko predlagač misli da se radi o istom tekstu o kojem je pravosudna javnost bila upoznata 2007. godine, onda se vara, jer tekst pred nama ima mnoga i drugačija rešenja. Takođe, ne daje se obrazloženje zbog čega se uopšte odustalo od prvobitnog predloga.
Nama iz poslaničke grupe SNS, stručnoj javnosti i narodu je jasno zbog čega ste to uradili. Zato što ste čekali da izdržite najgoru reformu pravosuđa u savremenoj istoriji planete - postavite veći broj podobnih i stručnih tužilaca, predsednika sudova i sudija da biste se zaštitili od mača pravde.
Varate se, ukoliko mislite da će to proći. Neće biti oprošteno kriminalno pustošenje privrede, veze sa organizovanim kriminalnim grupama i druge grube zloupotrebe, među koje ubrajamo i ove pod tzv. preispitivanjem odluka Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva.
Zakon izgleda lepo upakovan, ako se na brzinu čita. Mnoge važne stvari donositi, misleći da će tako Srbija stići do pridruživanja EU. Aktuelna vlast će narodnu rekla da je ispunila sve što je obećala. Predlog nije u skladu sa realnošću. Jasno je da se zakon donosi za budućnost. Da bi mogao biti efikasan od prvih dana, treba preispitati mogućnosti za realizaciju.
Ukazivali smo na promašaje u reformi pravosuđa. Apostrofirali smo znatno povećane troškove kojima manipulišete i skrivate ih od javnosti.
Postavljamo pitanje – kako mislite da sprovodite tužilačku istragu sa ovakvom mrežom tužilaštva? Ona značajno odstupa od mreže policije koja ima veoma značajnu ulogu u postupku. Kako će istraga, kao jedna od najznačajnih faza celokupnog postupka da bude efikasna, kada veliki broj tužilaca, rukovodilaca i zamenika putuje po 80 i više kilometara od kuće do kancelarija? Reći ćete – policija ima ovlašćenja. Da, ali ne sva.
Vrlo značajno pitanje kvaliteta, jer policija sa srednjom ili nekom sličnom školom, svakako ne može kvalitetno da obavi mnoge dokazne radnje – pretresanje i ulaženje u stan, iako je tu bilo dosta primedbi advokata na zakonitost. Šta je sa policijskim hapšenjem i privođenjem tužiocu u neradno vreme, na primer? Hoće li policijska stanica iz, na primer, Guče da privede osumnjičenog dežurnom tužiocu koji živi u Topoli, i to, po snegu? Ili, policija iz ministarkinog rodnog Uba, osumnjičenog da vodi tužiocu koji živi u Užičkoj Požegi? Ili će primeniti onu famoznu odredbu o predugačkom roku od 30 dana da obavesti tužioca?
Niz apsurdnih situacija će se događati. Zato je trebalo prvo promeniti zakon o mreži sudova i tužilaštava, i naravno, poništiti celokupan postupak izbora iz decembra 2009. godine.
Tužilaštvo nema dovoljno kvalitetan kadar da sprovodi istragu. Ono što je imalo i valjalo, to ste oterali. Jako je malo iskusnih sudija za prethodni postupak, a veliki broj novih mladih zamenika tužioca, od kojih su neki došli iz javnih preduzeća, osiguranja, privrede i slično. Sigurno oni neće umeti da vode istragu.
Suđenje u razumnom roku će nam biti još dalje, tamna broja kriminaliteta daleko veća, i to ne samo zbog napred iznetih zamerki, jer i sada realni izveštaji koje dobijamo od poštenih nezaplašenih sudija i tužilaca i građana, ukazuju da suđenja nikada nisu ni bila sporija. Biće još sporija, jer nema mehanizma za ubrzanje.
Do sada smo imali odloženo gonjenje tzv. nagodbu i slično, ali koliko se primenjivala i sa kakvim ishodom. Ne postoje nikakve sankcije za nepoštovanje, a rokovi su neprecizni.
Sporazum o priznanju krivice je lepo zamišljen, ali nema nikakvog objašnjenja niti istraživanja, a kod nas se pokazuje zašto se predlaže neograničeno tj. sporazumevanje za sva krivična dela. Zašto ne za krivična dela do 12 godina, kao što je u sadašnjem tekstu?
Slučaj poznate folk pevačice je stvorio ozbiljnu sumnju u ovaj institut. Sada se predlaže da se, na primer, tužilac nagodi sa Šarićem. Nema opravdanja ni za to, što kod ovog instituta nije predviđeno za koja dela tužilac može odustati, niti koliko će trajati i kako će izgledati pregovaranje sa okrivljenim i braniocem.
Zašto je rok za primenu odložen za 1.9.2012. godine? Da li postoje materijalni i tehnički uslovi za primenu? Ni jedan sud, naravno i tužilaštvo, osim specijalnog nema video i tonsko snimanje. Tužilaštva nemaju novac da plaćaju veštake.
Kada smo kod troškova, odredbe u predlogu su nedorečene. Šta je sa troškovima istrage koji se obustave, tj. zašto je navedeno da sud, tj. predsednik suda, odlučuje o troškovima kada on u toj situaciji i ne mora da zna da je bilo istrage?
Poslanička grupa SNS zato predlaže povlačenje ovog zakona iz procedure i njegovu temeljnu reviziju, uz naravno, razuman rok da stručna javnost da svoje primedbe. Hvala.

Iskorišćeno vreme od vremena predstavnice poslaničke grupe je sedam minuta i 25 sekundi.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, želi reč u ovom delu sednice? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, nova rešenja koja se nude u Zakoniku o krivičnom postupku ne daju uverenje da će to biti krivični postupak u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim ugovorima, ratifikovanim od strane Srbije i drugih država.
SRS ima brojne primedbe na predlog i projekat ovog zakonika. Osim brojnih modifikacija postojećih odredaba Zakonika, više neuspešnih, koje ćemo mi u amandmanima prikazati, nego uspešnih.
Predlog predviđa jedan broj novih odredaba koje do sada u važećem zakoniku nismo imali. Među njima posebnu pažnju zaslužuju odredbe o novoj organizaciji prethodnog postupka i o procesnoj zaštiti svedoka.
Najkrupnija novina koja se predlaže u predlogu je prelazak na novi tip prethodnog, tj. istražnog postupka. U procesu donošenja novog predloga zakona o krivičnom postupku, za taj veoma ozbiljan poduhvat još se nisu stekli potrebni uslovi. U procesu izgradnje pravne države, u još nestabilnim političkim prilikama, sa još nereformisanim javnim tužilaštvom i policijom, čija je organizacija još uvek zasnovana na ideološkim kriterijumima, istražni sudija, iako tehnički neopremljen i slabije efikasan, je sigurni organ za vođenje istrage i neuporedivo bolji zaštitnik ljudskih prava i prava od bilo kog izvršnog organa i organa uprave vlasti. Kod nas su još uvek političke prilike nestabilne, ljudska prava su internacionalizovana, a naročito posle ratifikacije Evropske konvencije o njihovoj zaštiti, pa postoji opravdana bojazan da bi izvršno-upravni organi često mogli da zloupotrebe ovlašćenja ako bi im se ovim predlogom zakona u sadašnjim okolnostima ta ovlašćenja dala.
Naša država je pristala da odluke njenih organa podležu kontroli Evropskog suda za ljudska prava, što je bio osnovni razloga za uvođenje istražnog sudije. U uslovima ekstremne međunarodne kontrole svi državni organi vlasti su dužni da podjednako budu obazrivi i pažljivi prema građaninu i njegovim ljudskim pravima. I pored toga, novoj organizaciji krivične istrage ne treba pristupiti brzopleto i pre no što se argumentovano odgovori na pitanje da li je promeni zaista došlo vreme. Naročito treba objektivno utvrditi da li su stvoreni svi potrebni uslovi za takvu transformaciju krivičnog postupka, ne samo politički, već i u pogledu organizacije državnih službi koje treba da prihvate istragu, posebno da li je javno tužilaštvo organizovano kadrovski i tehnički spremno za takav veliki poduhvat?
Naravno, pitanje je da li je ovim predlogom zakona pripremljena normativna podloga za prelazak na novi model krivične istrage dovoljno proučena, prihvatljiva i adekvatna? U predlogu predloženi model istražnog postupka se sastoji od dve između sebe povezane faze, prethodne istrage i istrage. Prethodna istraga se vodi kada postoje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo i dok učinilac još nije poznat. U njoj se preduzimaju dokazne radnje, ali i druge, npr. pritvor, ali koje imaju dokaznu snagu u daljem krivičnom postupku, tj. na njihovim rezultatima se može zasnivati sudska presuda, što je apsolutno neprihvatljivo. Te radnje se preduzimaju u odredbama Zakona o krivičnom postupku, po pravilu od strane javnog tužioca, koji njihovo obavljanje može poveriti organima unutrašnjih poslova. To je ono što je vrlo opasno.
Po pravilu, od strane javnog tužilaštva pojedine dokazne radnje u prethodnoj istrazi obavljaju organi unutrašnjih poslova samostalno – privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje stana, a pod određenim uslovima daje im se ovlašćenje da mogu obavljati uviđaj i odrediti veštačenje koje ne trpi odlaganje. Istragu sprovodi nadležni javni tužilac, po ovom vašem predlogu, samostalno, ali za izdavanje naredbe o pretresanju stana i lica, naredbe za privremeno oduzimanje stvari i naredbe za obdukciju i eshumaciju leša ovlašćen je istražni sudija na predlog javnog tužioca. Međutim, i ovoj je, po mišljenju SRS, apsolutno neprihvatljivo.
Iz odredaba predloga se vidi da se u istrazi preduzimaju dokazne radnje, kao što su saslušanje okrivljenog, uviđaj, saslušanje veštaka, pretresanje stana, saslušanje svedoka, ali nigde ne piše da li te radnje imaju snagu samo u istrazi ili u glavnom postupku. To znači, ako se ove radnje preduzimaju u predistražnom postupku, da ih sutra neko može upotrebiti kao osnovno dokazno sredstvo, dakle, u kontradiktornom postupku, da bi se na tim dokazima mogla doneti presuda, što bi apsolutno, po našem mišljenju, bilo protivustavno.
Osim što izdaje naredbe o pretresanju stana i lica, privremenom oduzimanju stvari, za obdukciju i eshumaciju leša, rešenje o određivanju pritvora, istražni sudija, doduše, odlučuje o žalbi protiv rešenja o sprovođenju istrage. Na predlog javnog tužioca izriče disciplinske kazne pojedinim učesnicima istrage i preduzima dokazne radnje koje se na pretresu ne bi mogle preduzimati. On sprovodi i ostale dokazne, na predlog javnog tužioca i drugih ovlašćenih tužilaca. Oštećeni kao tužilac jedino od njega može tražiti sprovođenje određenih radnji. Pre podnošenja optužnice, odredbe predloga o prethodnoj istrazi i istrazi teško da bi se mogle oceniti kao zadovoljavajuće. One nemaju ni suštinskih, ni pravno-tehničkih nedostataka, na koje SRS ukazuje.
Radnje prethodne istrage trebalo bi da su u suštini neformalni policijski izviđaj, a to vam je, gospođo ministre, slučaj u Francuskoj, Nemačkoj i u Italiji. Preduzimanje tih radnji ne bi trebalo ni da bude regulisano u Zakoniku o krivičnom postupku, jer je to već uređeno Zakonom o policiji. Da li se slažete, gospođo ministre, sa tim? Mislim da bi trebali, a vi imate u vidu i tu činjenicu koja su ovlašćenja policije prema Zakonu o policiji. Dakle, te radnje se preduzimaju po službenoj dužnosti organa unutrašnjih poslova, ali bi moralo biti predviđeno da ti organi preduzimaju i po zahtevu javnog tužioca, kome su potrebne da bi mogao vršiti svoje dužnosti.
Prethodna istraga se ne otvara nikakvom formalnom odlukom, protiv koje bi lice, prema kome se vodi, imalo mogućnosti da upotrebi pravni lek i zbog koga ona za to lice ne sme imati nikakvih posledica, a još manje se saslušanje svedoka i osumnjičenog iz te faze postupka mogu tretirati kao formalne procesne radnje, uz to još i sa dokaznom snagom u budućem postupku. Za tim saslušanjima nema ni stvarne potrebe, jer odmah iza tog neformalnog postupka sledi formalna istraga u kojoj se sve to može regularno preduzeti. U tim preliminarnim izviđajima dovoljno je prikupiti obaveštenja i prikupiti druge policijske radnje, usmerene na otkrivanje krivičnog dela i učinioca, a lice prema kome se taj postupak vodi za sve to ne mora ni znati. Saslušanje svedoka i osumnjičenog, osim od strane javnog tužioca, za potrebe donošenja rešenja o otvaranju istrage, apsolutno ne dolazi u obzir. Ta ovlašćenja organ uprave ne bi trebao da ima.
Dakle, gospođo ministre, nema nikakve potrebe u novi model prethodnog postupka preslikavati današnji predkrivični postupak, a uz to ga još i učiniti formalnijim nego što je do sada. Jedino je bilo dopušteno angažovanje istražnog sudije da preduzme one dokazne radnje koje se kasnije ne bi mogle preduzeti. Nije potpuno jasno šta se prema Predlogu ovog zakona razume kao pojam krivičnog postupka i kada on otpočinje. Radnje i mere prethodnog postupka mogu biti prepuštene upravnom organu. Dakle, upravnom organu, ali tek kada se odvoje od odlučivanja o slobodama i pravima građana, što u pravnoj državi pripada samo i samo sudu. Zbog toga se svaka nesudska istraga mora cepati na dvoje.
Organima uprave se ne može poveriti samo da preduzimaju istražne radnje u operativnom smislu, a sudu se mora ostaviti da odobrava i kontroliše primenu prinude koja je potrebna za preduzimanje tih radnji. To je legalitet i tu je garancija za zaštitu od građanskih prava. To je prva i najvažnija funkcija istražnog sudije, kako se naziva u predlogu, a koja se može nazivati i drugačije – npr. sudija za prethodni postupak ili sudija za prethodna saslušanja, kao što je to rešeno u nekim zemljama u krivičnom postupku u uporednom pravu.
To možete lako da vidite iz studije koju smo mi, prilikom izrade zakonika o krivičnom postupku 2000. godine, pripremali zakon koji je usvojen 2001. godine, u kojoj stoji koja sve ovlašćenja imaju, pre svega policija i organi uprave i da li se upravo izvedene radnje u prethodnom postupku mogu upotrebiti u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu.
Osim toga, istražni sudija u nesudskom prethodnom postupku nastupa i kada je potrebno preduzeti procesne radnje koje se na pretresu pred sudećim sudom ne bi mogle ponoviti, a važne su za formiranje sudske odluke. Ovaj predlog, međutim, istražnom sudiji dodeljuje još dve funkcije. On bi u nekim slučajevima trebalo da bude i organ za izricanje disciplinskih kazni i organ za preuzimanje kompletnih istražnih radnji, a u operativnom smislu, čije izvođenje traže ovlašćeni tužioci, tj. oštećeni kao tužilac, pa čak i javni tužilac, kako se predviđa.
Ove odredbe predloga dovode u pitanje čitavu ideju o prelasku na novi model istražnog postupka. Ako istražni sudija treba da vodi jedan broj istraga, što ih i dalje ne bi vodio sve? Problem bi se mogao rešiti tako da istraga u potpunosti, a ne samo delimično pređe u nadležnost javnog tužioca, ali kroz 10-15 godina, kad se za to budu stekli uslovi, kao što je postalo nemoguće uvođenje nekog drugog oblika kontrole koja treba da obezbedi da javni tužilac ne povredi princip legaliteta krivičnog gonjenja, umesto današnje subsidijarne tužbe.
Dakle, krivični postupak podrazumeva suđenje, utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu prava od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Zbog toga se nijedan deo suđenja ne može poveriti drugim nesudskim organima. To bi se, međutim, desilo kada bi sudeći sud primenu prava u svojoj presudi zasnovao na dokazima koje su izveli drugi organi, mislim na organe uprave, dakle, policija i tužilac. To je razlog što se dokazne radnje, kako ste vi njih krstili, umesto radnje dokazivanja, koje su preduzete u prethodnom postupku, nikako ne mogu izjednačiti sa onim koje su preduzete na glavnom pretresu. Tako kaže i stručna javnost i sudska praksa.
Zbog toga procesno načelo, gospođo ministre, neposrednosti u krivičnom postupku, jer imamo ovde načelo neposrednosti, jer su obezbeđena građanima prava da neposredno na pretresu mogu unakrsno da ispituju svedoke koji su saslušani ili, ako je dat iskaz pred policijom i pred javnim tužiocem.
Dakle, gospođo ministre, otprilike se uzima pravna praksa iz Haškog tribunala. U Haškom tribunalu jedini čovek koji se suprotstavio američkoj mašineriji i još nekih njenih satelita, i tom adverzilnom sistemu procesnog prava, uspešno se suprotstavlja prof. dr Vojislav Šešelj. On bi jedino mogao da napiše odredbe zakona o krivičnom postupku koje bi važile u Srbiji, da se ne vređaju ljudska i osnovna prava. Zato ga i drže, gospođo ministre, nepunih devet godina, sa lažnim svedocima, upravo koji su uzimani širom bivše Jugoslavije. Evo kakav je ishod tog postupka. Svi ti svedoci kad dođu pred Vojislava Šešelja i predsednika Veća Antonetia, upravo kapituliraju i budu razoružani, utvrdi sud, već se vidi, javnost je to videla, da se radi o lažovima i lažnim svedocima i podmetačini zato što nekome u Srbiji iz političkih razloga nije odgovaralo da Vojislav Šešelj bude u Srbiji.
Gospođo ministre, suprotno tom predlogu, načelo neposrednosti suđenja bilo bi skoro poništeno i bilo razoreno. Dopuna je zaista opasna. Sud bi opet postao transmisija za donošenje presuda zasnovanih na dokazima koje je pripremila policija. Predlog kruni načelo neposredno i na mnogim drugim mestima i na mnoge druge načine. Izuzetak je da veće može odlučiti da se umesto pozivanja stručnjaka ili organa kojima je povereno veštačenje, u nekim slučajevima samo pročita njihov nalaz.
Gospođo ministre, mi smo uložili brojne amandmane. Između ostalog, vi predlažete u ovom zakonu da bude odredba da sudija i sud imaju pravo da pozovu veštaka, da on mora da izmeni svoje mišljenje i nalaz i da će biti, ukoliko ne postupi po nalogu sudije da menja iskaz, kažnjen novčanom kaznom od 150.000 dinara. Gde to ima? Zamislite, ako je veštak sa liste veštaka, iz registra koji vodite vi, kad taj veštak dođe pred sudiju i sudija mu uruči nalog i kaže – morate promeniti nalaz i mišljenje. Kako da ga promeni? Ima da ga promenite, vi niste uradili dobar nalaz. U čemu? Ne stavlja mu konkretnu naredbu šta treba da uradi. Šta ostaje tom veštaku, da postupi po nalogu suda, da pripremi nalaz i mišljenje koje će odgovarati sudiji da lakše napiše presudu i da reši predmet. To ne može. Veštak mora da bude suočen, kao što je to u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, on mora da se suoči sa odbranom, da se suoči sa optuženim. Optuženi ima pravo da mu postavlja unakrsna pitanja i bez toga nema suda i suđenja. Da li se vi sa tim slažete? Nadam se da se slažete, ali ne u dovoljnoj meri. Pitanje je koliko su izvršili uticaj na vas neki ljudi koji su ovo pripremali.
Ove odredbe dovode u pitanje predlog ovog zakona i sa gledišta usaglašenosti sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito sa odredbama o pravu na pravično suđenje. Ko ima pravično suđenje, ako ja kao tužilac nudim sudu dokaze koje sam pripremio preko policije ili lično kao tužilac i sada ih dostavljam sudu, da sud zasnuje svoju odluku na bazi lažnih izjava svedoka? Onaj u Čajetini da izjavu, ne vidi ga optuženi, ne vidi ga branilac, ne vidi ga sudija i sad je tužilac rekao – slažem se da vi ovu izjavu uzetu u Čajetini imate da uvrstite kao dokazni predmet, da pročitate i čak na njoj može da zasnuje odluku. Gospođo Malović, verujem da se ni vi sa tim ne slažete. Vi ste pravnik, imate iskustva i svakako nećete dozvoliti da ovakve stvari prođu i da zakon bude usvojen.
Ova odredba Konvencije predviđa pravično suđenje, a nema ga ako ne mogu ja da ispitam na suđenju svedoka i veštaka neposredno, jedino ako se upotrebi prinuda. Ova odredba Konvencije predviđa pravo optuženom da se u bukvalnom smislu vidi i suoči sa svedocima pred sudom, ne na ulici, ne u kafani, da svedočenje bude neposredno. To znači da vi morate da vidite čoveka koji protiv vas laže, da svedoci u svakom slučaju budu ispitani.
Da li preuzimamo pravila o vođenju krivičnog postupka iz Haškog tribunala? Gospođo Malović, meni ovo upravo na to liči. Naš zakonik i sada to ne obezbeđuje u potpunosti, ali smo suočeni sa jednom gorkom istinom, koje gorke plodove će taj Haški tribunal da bere pred Vojislavom Šešeljem…
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Ako dozvoljavate, samo još jedna rečenica.
Gospođo Malović, jednakost oružja. Da li možete da uporedite reprezentaciju Brazila i reprezentaciju Konga? Da li vi imate predstavu koja će stranka uspeti u sporu, ko će pobediti, 11 igrača iz Brazila, 11 igrača iz Konga? Državna mašinerija stoji iza tužioca, a optuženi go kao miš, on je taj koji treba da bira sredstva i da se brani, a uz to je lošeg materijalnog stanja, osim toga i nedovoljno obrazovan.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, predstavnik poslaničke grupe ZES. Molim prijavite se.

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakonik o krivičnom postupku treba posmatrati u okviru sveobuhvatne reforme pravosuđa, koja svakako uključuje i reformu procesnog zakonodavstva. Pred nama se nalazi Predlog jednog novog, modernijeg i efikasnijeg zakonika o krivičnom postupku, koji će predstavljati moćno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala, koji će omogućiti da se prevaziđu problemi koji smo imali sa odugovlačenjem postupaka do sada i koji je apsolutno usklađen sa evropskim standardima i unosi neke nove institute u naše procesno zakonodavstvo.
Od 2009. godine kada je započela reforma pravosuđa, kako zakonodavna, tako i institucionalna, postignuti su izuzetni rezultati. Mislim da mnogi od tih rezultata dugujemo baš izmenama koje smo činili u proteklom periodu i u Zakoniku o krivičnom postupku. Tužilaštvo je pokrenulo na stotine krivičnih postupaka neki od njih su završeni, dobili su znači svoj epilog na sudu, neki od njih i dalje traju.
Mislim, da smo svi svedoci da je bilo nezamislivo, pre reforme pravosuđa da Joca Amsterdam bude osuđen i bude u zatvoru, da je Andrija Drašković osuđen posle mnogo godina, koliko je trajao krivični postupak protiv njega, da su osuđeni svi oni koji sebe smatraju navijačima, a u stvari su huligani. Da su osuđeni oni koji su okarakterisani kao pripadnici ekstremnih grupa koji su širili mržnju i nasilje na ulicama Beograda. Od svih postupaka, naravno, najznačajniji je onaj protiv grupe i klana Darka Šarića za 3,5 tone kokaina i pranja novca. Osim, te kriminalne grupa u 2011. godini, dakle krajem i 2010. godine tužilaštvo je pokrenulo i 22 postupka protiv drugih pripadnika kriminalnih grupa koje su se bavile trgovinom narkotika, otmicama, ubistvima, trgovinom ljudima, pranjem novca i drugim teškim krivičnim delima. Trenutno je u toku istraga protiv bivšeg direktora puteva Srbije Branka Jocića, tužilaštvo za organizovani kriminal vodi krivični postupak vezano za zloupotrebe u Kolubari, u toku je suđenje Milenku Šarančiću, bivšem direktoru Železnica Srbije, u toku je suđenje licima u bekstvu, Stanku Subotiću, Slobodanu Raduloviću bivšem direktoru "Ce marketa".
Ako uzmemo statističke podatke videćemo da u 2011. godini, dakle prvoj polovini, za 50% porastao broj optužnici za krivična dela korupcije u odnosu na 2010. godinu. Takođe, videćemo da preko 300 miliona evra imovine zaplenjeno licima koje su činila krivična dela.
Ovakve rezultate sigurno ne bi postiglo ni tužilaštvo, ni pravosudni organi da nismo u 2009. godini započeli izmenu procesnog, krivičnog procesnog zakonodavstva i uneli neke nove institute koje sada ovim predlogom razvijamo i dalje i omogućićemo još efikasniju borbu protiv počinilaca krivičnih dela.
Značajni rezultati koje je tužilaštvo postiglo u proteklom periodu govore nam o visokom stepenu stručnosti, profesionalizma i spremnosti tužilaštva da postupa u krivičnim delima organizovanog kriminala. Mislim da je to jedan od razloga zašto ovim zakonikom o krivičnom postupku ukazujemo dodatno poverenje, novo poverenje tužilaštvu i omogućavamo tužilaštvu da ima veća ovlašćenja nego što je imalo ranije ali to sa sobom nosi i mnogo veću odgovornost.
Čuli smo danas tokom rasprave da je glavna novina u ovom zakoniku tužilačka istraga. Šta predstavlja tužilačka istraga? To znači, da je javni tužilac isključivo odgovoran za istražni postupak, odgovoran je za uspeh optužnice, odnosno otpremu optužnice tokom celog postupka. To znači da tužilac nosi i mnogo veću odgovornost, to znači da je teret dokazivanja prvenstveno na javnom tužiocu a da sud mora biti neutralan i suditi na osnovu dokaza koji su predložili tužilaštvo i odbrana. Dakle, javni tužilac je taj koji mora da uveri sud da je okrivljeni učinio krivično delo jer u protivnom biće oslobođen od optužnice. Sve ovo govori o znatno većim ovlašćenjima tužioca, ali položaj tužioca treba posmatrati i u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu koje predviđa njegovu krivičnu i disciplinsku odgovornost, ako vrši svoje nadležnosti na ne zakonit način.
Hoću na ovom mestu da uputim jednu poruku tužiocima, a to je da moraju da opravdaju poverenje koje im se ukazuje donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku, da moraju uvek da imaju na umu da su odgovorni i da će odgovarati ukoliko gone nekoga ko nije, za koga ne postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo i naravno u koliko propuste da gone onoga za koga postoje osnovana sumnja da je učinio krivično delo.
U skladu sa proklamovanom borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala odredbe ovog zakona u delu koji se odnosi na organizovani kriminal i korupciju, počeće da se primenjuju već od 15. januara 2012. godine i to je važno ako imamo u vidu da je sada tužilaštvo za organizovani kriminal nadležno i za krivična dela visoke korupcije, dakle, ona kada krivična dela korupcije počine lica izabran od strane Narodne skupštine, Vlade Republike Srbije. Hoću da kažem na kraju da mi danas gradimo jedan sistem koji u potpunosti otporan na korupciju i organizovani kriminal, odnosno na dela organizovanog kriminala a da je efikasan način u borbi protiv ovih pošasti, Zakonik o krivičnom postupku. Ovakav savremen Zakonik, nesumljivo će doprineti izgradnji društva koje se zasniva na apsolutnoj vladavini prava i zbog toga će poslanici DS u Skupštini Srbije podržati ovaj zakon. Hvala.

Sedam minuta iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi reč, da koristi pravo u ovom delu sednice?
Ako ne, obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave na reč u pisanom obliku a sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa LDP, poslanička grupa Nova Srbija, poslanička grupa ZES, poslanička grupa DSS i poslanička grupa SRS. Prelazimo na deo sednice kada reč imaju narodni poslanici a po redosledu i prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakonika o krivičnom postupku. Prva prijavljena za reč, narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući današnju raspravu iskristalisali su se neki problemi koji su u stvari i krucijalni što se tiče rasprave o ovako bitnom zakonu, kao što je Zakon o krivičnom postupku.
Prvo pitanje koje se postavlja to je da li ovaj predlog zakona jača pravnu sigurnost u Srbiji? Drugo pitanje se tiče toga da li ovaj predlog zakona ugrožava ljudske slobode i prava osumnjičenog, okrivljenog, odnosno optuženog, odnosno da li na neki način ugrožava krivični postupak njegovo odbijanje? Odgovore na ova pitanje dobićemo u dve faze.
Prva faza će biti ona kada se okonča rasprava i u načelu i u pojedinostima, kada Vlada odluči koje će amandmane da prihvati koji su podneti od strane narodnih poslanika. Dakle, kada budemo imali konačan tekst zakona o kojem će se glasati.
Druga faza je ona koja će uslediti nakon stupanja na snagu ovog zakona, odgovor će dati primena ovog zakona u praksi. Dakle, tek tada ćemo moći da kažemo da li ovaj zakon jača pravnu sigurnost i da li na bilo koji način ugrožava prava i slobode, odnosno ugrožava sam tog krivičnog postupka.
Pravna sigurnost je jako bitan elemenat prilikom ustanovljavanja kvaliteta određenih predloga zakona. Za sledeće dve nedelje kada mi budemo raspravljali o četiri jako bitna zakona možemo reći da će pravna sigurnost zaista biti glavna tema kada budemo donosili svoje zaključke, kada budemo govorili i o krivičnom postupku i o javnoj svojini, kao i o restituciji. Dakle, ukoliko ta četiri zakona zaista pozitivno odgovore na tu ambiciju da se jača pravna sigurnost, u tom slučaju moći ćemo da kažemo da se u znatnoj meri menja sistem vrednosti u Srbiji i da se u Srbiji menja pristup shvatanja, funkcionisanja državnih institucija, kao i na koji način te institucije prihvataju te neke standarde o kojima mi stalno raspravljamo ovde kada govorimo o EU.
Predmetni Zakon o krivičnom postupku daje prilike i prostora da se postave neka konkretna pitanja koja se tiču toga da li predmetni zakon donosi zaista takve novine koje će u znatnoj meri da poboljšati kvalitet krivičnog postupka? Da li predmetni zakon jača već postojeća načela i uvođenjem novih načela da li u stvari daje novi podsticaj za razvoj krivičnog postupka u Srbiji? Novine same po sebi ne znače ništa ukoliko nemaju jasan i konkretan sadržaj, ukoliko nisu usmerene na taj način na koji u stvari trebalo da budu usmereni, a to je da poboljšaju ulogu svih učesnika u krivičnom postupku i tužioca i sudija, sudskog veća, okrivljenog, optuženog, odnosno osumnjičenog, njegovog branioca i svih ostalih. Novine se, pre svega, ovde tiču tužilaca.
Dakle, prvi put se pojavljuje u srpskom Zakonu o krivičnom postupku činjenica da će tužilac imati glavnu ulogu u istražnom postupku. Dakle, prvi put tužilac dobija ogromne obaveze koje rezultiraju i ogromnim odgovornostima. Tužilac je i do sada bio bitan činilac u našem pravosuđu i u znatnoj meri je davao ton vođenja postupka, ali nikada nije u toj meri bio isturena figura krivičnog postupka. Do sada je tužilac imao mogućnosti i imao znatno veću ulogu u procesuiranju određenih krivičnih dela, odnosno izvršilaca krivičnih dela nego što se pretpostavlja. Međutim, uglavnom se javnost fokusirala na sudije i na sudstvo, a nekako se zanemarivala činjenica da je tužilac taj od koga u stvari i započinje procesuiranje, odnosno od koga počinje postupak protiv nekog ko je izvršio krivično delo. Od tužioca je zavisilo da li ćemo sve one silne afere koje su mesecima zabavljale javnost imati na kraju krajeva i završnicu. Od tužilaca je zavisilo i zašto se mnoge te afere negde izgube u nekim fiokama arhiviraju.
Ne treba zaboraviti da je tužilac imao određenu težinu i do sada, ali ta težina se danas, odnosno sa ovim zakonskim predlogom menja, zato što se mnogo više osvetljava uloga tužioca. Postavlja se pitanje – da li je srpsko tužilaštvo spremno za nošenje ovako velikom tereta? Da li može da odgovori zahtevima, očekivanjima i zakonodavca, kao i javnosti koja očekuje da bude pozitivan ishod kao rezultat usvajanja ovog zakona u smislu funkcionisanja tužilačke istrage?
Tužilac kao bitan element krivičnog postupka mora biti samo jedan od činioca tog postupka i ni u kom slučaju ne može biti favorizovan i pred sudom mora imati istu ulogu i isti značaj, onakav kakav ima i druga strana i u tom slučaju se znatno pomera krivični postupak prema jednom centru, što se tiče sudije. Sudija će biti taj, on će voditi postupak, on će biti arbitar, neutralna strana, biti ona strana koja sluša i jednu i drugu i odlučivati na osnovu svih izvedenih dokaza, kakvu će odluku doneti, odnosno da li smatra da su činjenice jasno utvrđene i jasno dokazane od strane onog na kome leži teret dokazivanja, a to je tužilačka strana. Dozvolićete, tu je jako velika izmene u odnosu na dosadašnju praksu i u znatnoj meri sužava diskrecione mogućnosti i tužilaštva i suda, kada se stvari, odnosno kada se vodi krivični postupak koji rezultira određenom odlukom.
Iz tog razloga je taj član 16. Predloga zakona i te kako značajan, pogotovo stav 4. tog člana, koji jasno kaže da sud može zasnovati svoju odluku samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren.
Dakle, to je jako velika promena i to što se kvaliteta krivičnog postupka tiče, a na praksi je da se utvrdi da li je ta promena zaista pozitivna u srpskom krivičnom postupku.
Nova načela koja su predložena ovim predlogom zakona, načelo suđenja u razumnom roku, načelo ekonomičnosti, načelo srazmernosti, kao i mogućnost uticaja na sud, od izuzetnog su značaja, s obzirom da u znatnoj meri menjaju dosadašnji pristup suda okrivljenom, odnosno optuženom, kao i celokupnom vremenu koje je utrošeno za vođenje krivičnog postupka.
Nije svejedno da li će krivični postupak da se sprovede za nekoliko meseci, da li će da se vodi godinama, i to je između ostalog, takođe, pritisak na onog protiv koga se vodi krivični postupak.
Prema tome, kada se govori o razumnom roku, to daje šanse da ćemo imati mnogo efikasnije sudstvo, mnogo ubrzanija suđenja u krivičnim stvarima.
Kada govorimo o srazmernosti, to je takođe jedna novina koja diže standard vođenja krivičnog postupka, a koji je u stvari od najvećeg značaja za onog protiv koga se vodi, odnosno za okrivljenog i optuženog zato što se uvek gleda da se prilikom odlučivanja izabere ono što je najmanje restriktivno po okrivljenog odnosno optuženog.
Sud koji u istražnom postupku ima ulogu samo neke vrste arbitra, odnosno nekog ko odlučuje o tome da li je tužilac dobro obavio svoj zadatak i da li je tužilac na neki način ugrozio prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog, u ovom slučaju preuzima, šta više, ulogu onog koji brani ta prava osumnjičenog, odnosno okrivljenog. To je, takođe, jedna novina i to je ono što takođe je u interesu lica protiv kojih se vodi krivični postupak.
Dakle, celokupna današnja rasprava u stvari se može fokusirati oko tužilačke istrage. Međutim, tužilačka istraga je samo jedna od novina u celom ovom korpusu novih rešenja Predloga zakona o krivičnom postupku i nikako se ne mogu zapostaviti neki predlozi iz zakona odnosno predviđena rešenja koja će ubrzati postupak koji će podići kvalitet suđenja, a ujedno podići i kvalitet zaštite ljudskih prava koliko je to moguće u jednom krivičnom postupku.
Nije dobro to što je ostavljeno dovoljno prostora za određene arbitrarnosti za određene mogućnosti da se preširoko tumače pojedine odredbe, odnosno rešenja istih u pogledu pritvora.
Nije dobro što je tužiocu data mogućnost da sam proceni u kojoj meri je neki od svedoka ugrožen kada se radi istraga u ovim posebnim postupcima koja se tiču organizovanog kriminala, odnosno ratnih zločinaca, da mu je data mogućnost da čak i ne pozove osumnjičenog odnosno njegovog branioca prilikom saslušanja svedoka.
Prema tome, sve to u stvari ukazuje na to da je ovo samo jedan korak, da postoje dobra rešenja, da se ne treba apriori bojati novina, ali da nas čeka još jako puno izmena i ovog zakona kao uostalom što se radi i sa drugim zakonima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođa ministar, poštujući sve ono što su kolege pre mene i ono što će kolege posle mene govoriti, moram da kažem da sam videla da su uglavnom govornici ljudi se koji se profesionalno bave zakonom i zaista njihova reč i njihov sud ovom zakonu za mene je dragocen.
Neko sam ko će u ovom slučaju govoriti iz vizura običnog građanina koji može da dođe, kao i većina građana, dakle, pod udar ovog zakona i sa te strane sam veoma zainteresovana da taj zakon omogući ne samo efikasnost nego i dostupniju pravdu za svakoga ko dođe pod udar ovog zakona.
Ono što je danas izneto kao primedba i što se zaista može podržati jeste upravo ta nova drugačija uloga tužioca, veća ovlaštenja, ono što se može dovesti pod sumnju svakako da će pod istim uslovima ili bar pod približno jednakim uslovima odbrana i tužilac moći da izvode dokaze, jer ako pogledamo kako se odnose, pogotovo u krivičnom postupku, branioci po službenoj dužnosti, a to je kod onih slučajeva kada su ljudi zaista najugroženiji i materijalno i na svaki drugi način na koji se vrlo lako može obrušiti neki postupak čisto da bi se zadovoljila pravda i da bi se demonstrirala pravda. Onda, sagledavši tu motivaciju branioca po službenoj dužnosti, vidimo da oni baš nisu u situaciji da konzumiraju pravdu koju je država dužna da obezbedi svakom građaninu jednako.
Dakle, ono što je ovde stavljeno kao bitna primedba jeste da je u prezunkciji nevinosti sada pretpostavljena prezunkcija krivice. Do sada se tvrdilo da je svako nevin dok se ne dokaže njegova krivica, a sada će biti da je svako kriv dok se ne dokaže da je nevin. Ako ćemo logično to posmatrati onda ćemo videti da je to prilično ozbiljna razlika kada neko dođe u situaciji da bude pod udarom krivičnog zakonika.
Ono što me zaista interesuje kao građanina to je problem pritvora i odnos tužilaca prema pritvorenicima i prema dužini pritvora. Do sada je u praksi bilo vrlo često da su ljudi u pritvoru dok se ne dokaže njihova krivica, da budu oslobođeni pritvora i da oni pokrenu postupak za naknadu štete za takav postupak, da to država mora da isplati, pa bi bilo zanimljivo videti kolike su štete nanesene do sada takvim postupcima i ko je za tako nešto odgovoran, jer tužilac je taj koji predstavlja državu.
Ono što očekujemo od ove reforme pravosuđa koja se do sada nije baš pokazala najefikasnijom svakako je da građani imaju jedno pravičnije sudstvo, jedno nepristrasno sudstvo i da mogu u svakom trenutku da osete da je država u kojoj žive za sve jednaka i pravična.
Inače, ako ne budemo o tome vodili računa i ako ovaj zakon ne bude u toku usvajanja amandmana imao bitne izmene u nekim članovima, odnosno ne budu prihvaćeni amandmani koji bitno menjaju neke članove i omogućavaju da bude pravda dostupnija svim običnim građanima u čije ime govorim, onda ćemo biti u situaciji da se često prisetimo da deljenje pravde u Srbiji pomalo liči na najbolje vesterne kada su pravdu delili Gari Kuper i Džon Vejn, a to nikako ne želimo. Želimo da ona justicija ima onaj ravnomeran tas za svakoga kome treba da presudi.
Dakle, ovakav predlog zakona, mislim da i moj kolega Srđan Spasojević koji je advokat to vrlo stručno obrazložio, Nova Srbija neće podržati u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Čikiriz.