Narodni poslaniče, imate dva upozorenja. Molim vas da vrlo ozbiljno shvatite Poslovnik i da zalažući se za vladavinu prava ne smatrate ne smatrate da imate prava da kršite odredbe Poslovnika do u nedogled. Nemojte da mi pokazujete na sat, pošto svaki narodni poslanik koji je drskošću spreman da krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine bude pošteđen za vreme dok ga podsećam na odredbe koje je dužan da poštuje.
Tema dnevnog reda je Predlog zakona o parničnom postupku. Najlepše vas molim, posle ovoga sledi samo izricanje mera opomena.

Molim vas, hoćete da mi dozvolite da govorim o parničnom postupku? Budite ljubazni, razumite me. Kao narodni poslanik treba da budem sa vaše strane uvažavan …

Narodni poslaničke, da li vi insistirate na izricanju mere opomene? Ako je to strategija vašeg nastupa kao predstavnika poslaničke grupe, ako insistirate na raspolaganju sam vam.

Mogu li da se vratim na Zakon o parničnom postupku?

Možete da se vratite, to vas i molim minut i 30 sekundi.

Ovo vreme hoćete li mi računati? Koliko još imam vremena?

Trenutak u kojem sam sa obavezna da vam izreknem meru opomene je mera kojom vi smatrate da imate pravo da omaložavate sve narodne poslanike koji učestvuju u raspravi, Poslovnik Narodne skupštine i da ne slušate sadržaj onoga čime vam se predsedavajući obraća.
Ovo što sada činite i vi i ja znamo da je za izricanje treće kaznene mere, bez izricanja prve i druge. Najlepše vas molim, o temi dnevnog reda, bez ružnih kršenja Poslovnika, kada je u pitanju tok sednice Narodne skupštine. (Momir Marković, sa mesta: Hajde sada Pera.)
Narodni poslanik Momir Marković dobacujući ometa red na sednici Narodne skupštine.
Strategija poslanika ili poslaničke grupe koji smatra da može izlagati ruglu proceduru, da može izlagati ruglu sva pravila koja važe za sve je neuspešno i mora biti kažnjena. Ako insistirate da se kažnjava, na raspolaganju sam vam, ali rugati se proceduri, temi dnevnog reda, neće niko, jer nas sve obavezuje Poslovnik Narodne skupštine da se to ne čini.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o parničnom postupku je zakon čije su odredbe preuzete iz Austrijskog zakona o građanskom i sudskom postupku, donet još 1895. godine, a čije smo mi glavne odredbe preuzeli 1929. godine za vreme Kraljevine Jugoslavije, kada smo doneli Zakonik o građanskom i sudskom postupku, a u posleratnoj Jugoslaviji donet je nov Zakon o parničnom postupku čije su odredbe bile zasnovane upravo na zakonu iz 1929. godine, a time i na austrijskoj građanskoj sudskoj proceduri, dakle, na odredbama zakona koji je i sada važeći u Austriji i Nemačkoj, po kome se sudi u ovim zemljama, ali je u ovim zemljama trajanje parnice pred prvostepenim sudom oko šest meseci, a do sada je kod nas bilo u proseku šest godina.
Predlagač pokušava da nas ubedi da će donošenjem predloženog zakona o parničnom postupku suđenje okončati u razumnom roku i ubrzati postupak, što nije tačno. Naprotiv, ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti za razvlačenje postupka u nedogled i za usmeravanje postupka kako kome odgovara u datom trenutku, kao i preuzima zakonodavnih ovlašćenja, donošenjem pravnih stavova od strane Vrhovnog kasacionog suda Srbije, koji zamenjuje zakon, čime se narušava pravni poredak, sve radi ostvarivanja pojedinih interesa, što u zemljama EU nije ni zabeleženo.
Koje su odredbe u suprotnosti sa Ustavom? Mnoge su odredbe ovog predloga zakona u suprotnosti sa Ustavom, što će apsolutno poslanici SRS da vam ukažu u pojedinostima.
Dame i gospodo, govori se o sporovima male vrednosti. Govori se da mi imamo nalog i da je rečeno da mi treba da uskladimo propise sa zemljama EU. Jeste, ali vidite, radi se o tome da je 28. juna 2011. godine održano savetovanje na kome je predstavnik EU, odnosno nemačke Vlade, gospođa doktor Kriste Jesel Hols, ukazala na brojne primedbe. Pitam da li su te primedbe uvažene ili nisu? Iz ovog prigovora, odnosno predloga i primedbi vidim kada je u pitanju revizija, kada je pitanju izuzeće suda, sudije, kada su u pitanju o sporovima male vrednosti, to molim vas vidite, jel su male vrednosti podignute u Srbiji na 30 a revizija na 100.000, a u Nemačkoj revizija 50.000, a oni čak i ne predviđaju u određenim slučajevima reviziju. Dakle, ima dosta tih problema o kojima ćemo mi govoriti u pojedinostima.
Ono, gospođo Malović, što ste propustili, imate samo u odredbama o izuzeću. Vi kažete u Predlogu – ako se jednom postavi zahtev za izuzeće. To je konačna stvar i više nikada se ne može postaviti. Šta će se desiti? Ja zatražim jednom izuzeće određenog sudije, međutim, ispostavi se kasnije da je taj sudija počinio krivično delo time što mu nije dozvoljeno izuzeće toga sudije, ali se otkriju novi dokazi, posle donošenja onog rešenja o disciplinskoj sankciji. Šta onda? Ako utvrdimo da sudija nije bio savestan, jer nije prihvatio predlog da se izvrši uviđaj, ili da se izvrši saslušanje određenog svedoka, a utvrdi se da je taj svedok i uviđaj na licu mesta, potvrđuje da je ubistvo uradio Šaja a nije Paja. Šta ćemo onda, jer je između Paje i Šaje i žrtve bio zid od tri metra i niko nije mogao da ga vidi. Šta onda u tim slučajevima raditi?
Prema tome, gospođo Malović, ima dosta problema. Poboljšajte ovaj tekst, jer smo vam ukazali. Kažem vam, konsultovao sam se sa uglednim ekspertima i stručnjacima, između ostalih, Veroljub Brajović, čuveni, profesor Pravnog fakulteta, tu je studirao i gospodin Ćosić. Verujem da imate saznanje o kapacitetu toga čoveka. Drugo, imate Besarić Jovu, koji je ekspert za ovo pravo, i sve primedbe koje se upućuju valja razmotriti, možda će biti bolji tekst.
Ono što bih na kraju želeo da kažem a to je, Srbija pored Velike Britanije nema građanski zakonik, a to bi moralo da se radi i trebalo bi što pre da Građanski zakonik bude obelodanjen i donesen u skladu sa Ustavom. Problem je što se postavlja pitanje – šta bi činilo sadržinu građanskoga zakonika? U svetu najčešće čini, obratite pažnju ako budete želeli da prihvatite ovu inicijativu, opšti deo statusno pravo, stvarno pravo, obligaciono pravo, nasledno pravo i porodično pravo. Koliko god bio dug put za donošenje novog građanskog zakonika, učinite sve da se on što pre donese.
Prema tome, gospođo potpredsedniče koliko još vremena imam?
(Predsedavajuća: Imate još četiri minuta.)
Hvala najlepše. Vidite kako može komunikacija da se uskladi ljudski, uz vaše dužno poštovanje.
Dame i gospodo, mislim da neke stvari, gospođo ministre, ne mogu biti prihvatljive i morate ih menjati. Ne dolazi u obzir da vi u ovom zakonu omogućite da se kao dokazno sredstvo u dokaznom postupku, u parničnom postupku, prihvati i na njemu zasnuje presuda a to jeste izjava nekoga koje dao ne znam gde izjavu i ta izjava treba da služi veću ili pojedincu da donosi i zasniva odluku na njoj. To je jedna stvar.
Druga stvar, načelo usmenosti, načelo neposrednosti i načelo javnosti, gospođo Malović, govorili ste da ih usklađujete sa evropskim standardima, ali bih vas molio da to potvrdite u vašoj završnoj reči, da ih usklađujete sa Ustavom i sa kojim odredbama to usklađujete.
Drugo. Nije dopušteno da tuženi ili stranke ili umešač nemaju pravo da se suoče. Između ostalih instituta imati institut suočenje. Molim vas, to suočenje obezbedite u svim slučajevima, a ne izuzetno. Taj izuzetak, evo zbog čega na to ukazujem, kod nekih sudija će postati pravilo. U nekim odredbama ste vi rekli – sud može. Ne, sud je dužan. Šta ćemo ako sud može a neće? Šta ćemo onda? Tu sankcionišite sudiju da je dužan da utvrđuje istinu, da izvadi dokaze na bazi koje predlažu stranke. Drugo, da je on dužan i sam kada vidi da se radi o zahtevu o kome stranka ne može da raspolaže, u tom slučaju da taj zahtev proverava sam po službenoj dužnosti. Šta ćemo onda da radimo?
Gospođo Malović, šta je uradila grupa kod veštačenja? Molim vas, otkud sada pravo da sudija ima pravo da poziva veštaka da menja nalaze? To je, videli ste u krivičnom postupku. Čak i kazna od 150.000 dinara. To ne može.
Ono što je dobro, sada ću to da spomenem, da ne zaboravim. Dobro je što ste tehničkog savetnika ubacili. To je savetnik, odnosno zastupnik ili okrivljenog ili oštećenog. To je dobra stvar i to je dobra institucija, zato što kada je u pitanju veštačenje, sud odredi veštaka, neuka stranka izlazi pred sud, i nema niko da se suprotstavi veštaku, zato vi imate pravo i ostavljate mogućnost strankama da i stranka angažuje zastupnika iz te struke, ne samo jednog nego više njih i da stranka u postupku ima pravo, kao što je u Francuskoj i u Nemačkoj, pre nego što se otvori rasprava da predloži stručne savetnike, odnosno tehničke savetnike, kako ih oni u uporednom pravu zovu. To vam je dobra odredba da se suprotstavi svakoj samovolji ili korupciji veštaka sa drugom strankom. Ako se dogovorim, ja predlažem veštaka Simu. Sima mi uradi dobar nalaz i taj nalaz sudija prima. Na osnovu tog nalaza se zasniva presuda. Tu vam je korupcija apsolutno otvorena do neba.
Zato, gospođo Malović, zbog kratkoće vremena, uložili smo 100 i nešto amandmana mi iz SRS. Predlažemo da radna grupa i vi te amandmane razmotrite. Ne morate usvojiti ni jedan iz političkih razloga, ako nemate dobar odnos prema nama, da nas ne ponižavate. Poštujem i vas i svakog poslanika, i svakog pravnika koji na to ukazuje. Hvala vam.

Narodni poslaniče, vreme koja vam je na raspolaganju je iskorišćeno.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, jako bitan zakon o parničnom postupku je danas u skupštinskoj proceduri i naravno, mi smo sa puno pažnje pratili tok javne rasprave i učestvovanje kvalifikovanih stručnjaka u samoj javnoj raspravi i učešće javnosti.
Naravno da se nikada u tekstu određenog zakona u potpunosti neće usaglasiti stručna javnost. To se, čini mi se, nikada u našoj pravosudnoj praksi nije ni dogodilo. Uvek će neko izdvojiti mišljenje i misliti da je neko rešenje bolje od predloženog rešenja.
Struka je upravo ta, a javnost je upravo ta koja je rekla da su postojeći sudski postupci dugi, spori, neefikasni, tromi, ne samo zbog sudija, jer ne treba svu odgovornost da svalimo na sudije. Poznajem na desetine sudija koji predmete nose kuće i odluke rade posle podne, uveče, žrtvujući privatni i porodični život da bi ispoštovali norme i da ispoštovali rokove.
Da bi reforma u pravosuđu dala svoje prave rezultate, doprinos reforme u pravosuđu treba da daju svi učesnici u pravosudnom sistemu, pa i dostavljači, kuriri, daktilografkinje, tehničko osoblje i sudije itd.
Ako smo svi saglasni da je postojeće stanje loše, onda samim tim postoji i saglasnost da se ona mora menjati. Uvek je strah od promene uzrokovana u Narodnoj skupštini iz dva osnovna razloga. Prvi je izraženi politički stav da sve što dolazi iz vladajuće koalicije, da je to loše i da će svaki novi predlog biti lošije rešenje od postojećeg. To je jasan artikulisani politički stav. Drugi je, čini mi se, nepoznavanje materije, nepoznavanje i uporednog prava.
Veliki broj postupaka pred Ustavnim sudom povodom ustavnih žalbi, veliki broj postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava ukazuju i daju smernice radnoj grupi, koje je ona i prihvatila u punoj meri, za izradu jednog modernog i efikasnog zakona o parničnom postupku.
Naravno da ćemo svi kod analiziranja svih odredbi zakona o parničnom postupku voditi računa i o onim neukim strankama, siromašnim građanima, građanima koji nemaju kvalifikovanu pravnu pomoći itd, ali zaista osnovna definicija parničkog postupka je da se vi u građanskim parnicama borite za zaštitu ličnih i imovinskih interesa, građanskih interesa. U onoj meri u kojoj ste zainteresovani da zaštitite vaš interes, vi ćete biti zainteresovani da angažujete i kvalifikovanog punomoćnika i kvalifikovanog stručnog pomagača, a to nažalost košta. Mi živimo u vremenu i tek ćemo živeti u vremenu u kome svaka usluga košta. U razvijenijim delovima naše zemlje ne dešava se ono što se dešava u siromašnim krajevima naše zemlje, i to tradicionalno. Stranke dođu kod punomoćnika usluga i odmah se plaća. U nekim drugim krajevima kažu - pa šta, ti si mi dao samo pravni savet, potrošio si neko svoje vreme, to ne košta ništa. Ne postoji taj odnos prema poštovanju usluge koju daje stručno lice.
Celzus, veliki rimski civilista, je dao jednu sjajnu definiciju tužbe u građanskim parnicama – tužba nije ništa drugo do pravo da sudskim putem ostvarite ono pravo koje vam po zakonu pripada. Kako ćemo doći sa novim zakonom o parničnom postupku do pune materijalne istine, do poštovanja zakonitosti i do zaštite građanskih prava svih naših građana? Tako što će sud biti objektivan, što će raditi efikasnije, što će procedura biti efikasnija, što će se dokazi brže izvoditi, što će dostava biti efikasnija i što će mnogi rokovi zaista biti skraćeni. Sa bitnim izmenama i sa novim institutima mi ćemo doprineti načelu materijalne istine.
Odlična je odredba koja se poziva na član 6. Konvencije o ljudskim pravima i slobodama, u kojoj u građanskoj parnici pravosnažna presuda krivičnog suda, za razliku od prethodnih rešenja, sada ne vezuje sud u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. To je pre svega bio prigovor osiguravajućih organizacija. Budući da sam sam 10 godina zastupao osiguravajuću kompaniju i da sam ušao u 80% naših sudova, mogu vam reći samo nekoliko primera iz prakse u kojoj je meri to osnovano.
U jednom krivičnom postupku, paranoidni šizofreničar, istovremeno i alkoholičar i lice lišeno poslovne sposobnosti, je sa raširenim rukama istrčao i bukvalno jurio autobus i doživeo teške telesne povrede. Vozač autobusa je bukvalno bežao od takvog lica. Vozač autobusa nije bio zainteresovan za ishod krivičnog postupka. Možda su radili neki drugi interesi, bio je osuđen. Očigledno, lice koje je skrivilo saobraćajnu nesreću je ostvarilo ogromnu novčanu korist usled svoje krivice, upravo zbog činjenice da je sud bio vezan izrekom krivične presude da je samim tim osnov nesporan, a onda je samo u postupku utvrđivana visina.
U jednom drugom slučaju je policija na licu mesta menjale tragove saobraćajne nezgode. Udes se desio u Crnoj Gori. Čak, lice koje je skrivilo udes, iz njegovog kombija je izletela i bojeva municija i imao je odličnu vezu, to je bilo ratnih godina, sa lokalnom policijom. Lice koje je navodno skrivilo saobraćajnu nezgodu, a bilo je na svojoj kolovoznoj traci, je dobilo pritvor, branioca po službenoj dužnosti, priznalo krivicu, oslobodilo se prava na žalbe, jer je jednostavno čovek izračunao da 10 ili 20 odlazaka za Crnu Goru će ga više koštati od novčane kazne u krivičnom postupku. Međutim, to je dalo i te kako jak osnov za naknadu štete, i to nekoliko lica koja inače u suprotnom ne bi ostvarila naknadu štete, a to je već od neke druge osiguravajuće kompanije.
Juče sam kod zakonika o krivičnom postupku pohvalio ono za šta sam se zaista lično svojski, uz veliku podršku kolege Petra Jojića, kolege Jovana Palalića i mnogih kolega koji razumeju struku, koji razumeju problematiku, koji su se susretali nebrojano puta u praksi sa tom vrstom problema, pohvalio uvođenje instituta izabranog veštaka, odnosno, možemo ga nazvati tehničkog pomagača, stručnog pomagača. U svakom slučaju, lice koje će kvalifikovano dati nalaz i mišljenje po pravilima struke. Naravno, on će sigurno štititi interese stranke koja ga je izabrala, ali sud je tu da između dva suprotstavljena interesa, odnosno dva suprotstavljena iskaza veštaka ceni čiji je nalaz i mišljenje po pravilima struke ili je jedan deo nalaza jednog veštaka dat po pravilima struke, a drugog u nekom drugom delu.
To je ona uloga suda koja je dobra jer, kažem, i juče sam to rekao, sud se do sada samo u tom delu koristio frazama. U nekoliko hiljada sporova, koje sam lično imao pred sudovima, samo jedan sudija je cenio nalaz i mišljenje veštaka, a to obrazložio i rekao zbog čega i u kom delu prihvata, zbog čega i u kom delu odbija i ta je presuda potvrđena na višem sudu. Svi ostali su koristili uobičajenu frazu.
Ono što je dobro za koncentraciju dokaza, to je da se na pripremnom ročištu ili prvom ročištu za glavnu raspravu, koju pripremno ročište nije održalo, jednostavno stranke u dogovoru sa sudijom izjasne koje su činjenice među njima sporne, a koje su nesporne. Nesporne činjenice i nesporne dokaze, naravno, sud neće izvoditi, izvodiće one sporne činjenice i sporne dokaze i tada će sud moći na neki način da predvidi vremenski tok trajanja postupaka i redosled izvođenja dokaza, bez obzira što je to nemoguće precizno odrediti, jer nikada ne možete da znate u kom će smeru postupak da teče i koje će sve eventualne komplikacije ili nove činjenice tokom postupka da se pojave.
To će u svakom slučaju doprineti suđenju u razumnom roku i smanjenju vremenskog trajanja suđenja, jer naše parnice su među najdužim u Evropi. Građanska parnica je, čini mi se, po podacima koje je objavilo Ministarstvo pravde, u proseku su građanske parnice trajale preko pet godina, što je predugačak rok. Zamislite nekoga kome je bitno ugroženo imovinsko pravo, koje ne može da ostvari pet godina, pa tek onda idemo u proces izvršenja. Naravno da je sve vezano za izuzeće, za delegaciju nadležnosti, za utvrđivanje posebne mesne nadležnosti, za savesno postupanje stranaka u postupku, da su to jako dobra rešenja. Mi smo mogli o tim advokatskim trikovima i stranačkim trikovima za zloupotrebu procesnih ovlašćenja da pričamo 24 sata.
Zaista je prethodni Zakon o parničnom postupku, i u pogledu dostave, i u pogledu izuzeća, i u pogledu svih ostalih procesnih mogućnosti, pružio najširi mogući spektar za zloupotrebu procesnih ovlašćenja i za odugovlačenje postupka i ovaj zakon te mogućnosti u velikoj meri sužava.
Ono što je sporno, čini mi se kod većine poslaničkih grupa, to je da punomoćnik stranaka pred sudom može biti isključivo advokat. Rekao bih nešto što je moje mišljenje, naravno, da su advokati sa položenim pravosudnim i advokatskim ispitom jako stručni, kvalifikovani i najkvalifikovaniji da zastupaju interese stranaka pre sudom. Međutim, mislim da su, recimo, i zaposleni u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, za penzijsko-invalidsko osiguranje, znači lica koja zastupaju te fondove ili lica zaposlena u osiguravajućim kompanijama, a imaju položen pravosudni ispit, mogu da nastupaju u predmetima samo sa određenom vrstom spora, i te kako kvalifikovani i usko specijalizovani za zaštitu prava interesa institucije, koju zastupaju.
Verujte mi da u sudskim predmetima protiv Zavoda za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, retko ćete naći advokata koji je tako stručan i kvalifikovan da se suprotstavi nekom zastupniku koji radi 20 ili 30 ili 10 godina u tom fondu ili zavodu ili osiguravajućoj kompaniji.
To sa advokatima, uz dužno poštovanje prema njihovoj progresiji, liči na specijalizaciju opšte nadležnosti. Ali, usko specijalizovani punomoćnici, čini mi se da neće u praksi to doneti i doprineti utvrđivanju materijalne istine ili efikasnom vođenju postupka, nego čini mi se da će možda samo advokatski lobi, na osnovu toga profitirati, jer danas se svi advokati žale da imaju malo posla i da je jako teško naplatiti ono što se uradi, ali to je cena vremena koje plaćamo svi u kome živimo.
Novo vreme je nametnulo i mnoge oblike dokazivanja, nove oblike i načine saslušavanja svedoka i dobijanja pisanih izjava. Ta rešenja su u potpunosti prilagođena i primerena novom vremenu. Ono što je, takođe dobro, to je mogućnost da stranke zaključe i sudsko poravnanje i posle donošenja prvostepene presude, što do sada nije bio slučaj i, naravno, sa uvođenjem medijacije sudija će u svakom momentu, ako proceni da ima mogućnosti za sporazumno rešenje spora, uputiti stranke na dogovor, jer ne zaboravimo u razvijenim pravnim sistemima se preko 90% svih građanskih parnica rešava medijacijom, odnosno sporazum stranaka i mirnim rešenjem spora.
Sve i po vanrednim pravnim lekovima, sva rešenja koja je zakon predložio su dobra, ona će takođe doprineti efikasnom sprovođenju postupka, ali i posebno uređeni parnični postupci su precizno navedeni i uvedene su neke novine, jer je život nametnuo posle našeg donošenja Zakona o zaštiti potrošača, da i ta grupa bude obuhvaćena zakonom o parničnom postupku i njegovim posebnim postupcima, kao i kod zaštite kolektivnih prava i interesa građana.
Zbog svih ovih činjenica, zbog činjenica koje ćemo mi izneti u raspravi o pojedinostima, poslanici Srpskog pokreta obnove će, naravno, u danu za glasanje glasati za ovaj dobar zakon i upravo ove ključne činjenice koje sam naveo nama daju nadu da će zaista pravosuđe iz jednog teškog stanja, posle svih dobrih normativnih rešenja koje je donelo Ministarstvo pravde, odnosno što su predložili Narodnoj skupštini koje ćemo mi usvojiti, da ćemo mi zaista ići putem poboljšanja stanja u našem pravosudnom sistemu. Zbog toga ćemo mi, kažem, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.