Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 94 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je u elektronskom sistemu za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i ubacilo svoje identifikacione kartice, a da je u sali prisutan još jedan određeni broj narodnih poslanika.

Podsećam narodne poslanike, da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, i pre prelaska na dalju raspravu, sednica Narodne skupštine teče na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže, da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje uloge i funkcije narodnog poslanika, osim na sednici Narodne skupštine, kada izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Molim predsednike odnosno ovlašćene predstavnike koji žele da iskoriste svoje pravo iz člana 286. da se prijave.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević, ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu zaštite životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva. Decenijama postoji problem vezan za deponiju olova i entimona u rudarskom mestu kod Loznice, Zajača.

Godine 2006. izvršena je privatizacija tog pogona i tad smo mislili da će taj problem biti rešen. Nažalost, problem ne samo da nije rešen, nego problem koji ti ljudi imaju u Zajači se pogoršava.

Tokom avgusta meseca 2011. godine, štampani mediji, elektronski mediji su objavili jednu vest koja je uznemirila kompletno stanovništvo Republike Srbije. Od 50-tak mališana u rudarskom mestu Zaječa, kojima je urađena analiza krvi na insistiranje roditelja, bar kod polovine je nađena povećana koncentracija olova u krvi. Interesantno je kako su državni organi reagovali.

Dok je Ministarstvo zdravlja preduzelo određene korake, da bi se utvrdilo pravo činjenično stanje, Ministarstvo koje je zaduženo za životnu sredinu, ili se nije oglasilo, ili je ta reakcija toliko bila mlaka da je bila neprimetna.

Nije prvi put da ovo ministarstvo reaguje na ovaj način. Podsećam javnost Srbije da je u toku 2007. i 2008. godine, ministarstvo podnosilo krivične prijave protiv preduzeća "Farmakom" zbog, kako se navodi, problema sa filterskim postrojenjima, kada je uočena pojačana koncentracija olova u vazduhu. Kazne koje je dobila ta firma su smanjene na osnovu obrazloženja suda, da su to značajna ulaganja od pet miliona evra koje je preduzeće "Farmakom" uložilo u tu firmu. Dakle, po principu onog zakona koji smo mi doneli, da ga zagađivač plaća. Tako se poštuju zakoni u Srbiji.

Početna količina otpadnog materijala, kada je to preduzeća otkupljeno bila je 350 tona, da bi zadnjih dana ta količina premašila 2,5 hiljade tona. Taj osnovni materijal se ne dovozi samo sa teritorije Republike Srbije, nego iz kompletnog okruženja.

Pitanje koje postavlja DSS Ministarstvu zaštite životne sredine glasi – koja je ukupna količina otpadnog materijala koji se dovozi u rudarsko mesto Zajača? Kojim putem se to transportuje? Ko su prevoznici? Iz kojih zemalja se taj materijal dovozi u gradsko mesto Zajača? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Dame i gospodo, imam pitanje, pre bih rekao sugestiju, apel, predlog za premijera, gospodina Mirka Cvetkovića, i ministra poljoprivrede, gospodina Dušana Petrovića, s obzirom da se ovih dana, u zadnja tri dana u osam opština zapadne Srbije protestuje od strane proizvođača maline. Već tri dana proizvođači maline stojeći na putevima pokušavaju da upriliče sastanak sa vrhom Vlade. Do sada im to nije pošlo za rukom i moj predlog, odnosno apel jeste da do tog sastanka što pre dođe. Podsetiću da je malina jedan od strateških…

Narodni poslaniče, Dragane Todoroviću, molim vas da ne ometate govornika. Molim vas da dobacivanjem ne promovišete neznanje o tome u kom delu sednice smo sada i na šta, na osnovu Poslovnika, svaki narodni poslanik ima pravo. Upozoravam vas da ste u obavezi da poštujete odredbe Poslovnika i da ne ugrožavate red na sednici.

Nastavite, poslaniče.

Podsetiću da je malina strateški proizvod Zlatiborskog okruga, da svake godine Republika Srbija od proizvodnje maline prihoduje oko 150 miliona evra. Takođe ću podsetiti da hiljade porodica svoju egzistenciju vezuje za proizvodnju maline. Zbog svega toga, a ne želeći da prejudiciram ishod tih razgovora, predlažem da do ovog sastanka što pre dođe. Hvala.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč, da koristi pravo iz člana 286? (Da.)

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, upravo ste imali priliku i demonstraciju na šta liči ova država i na šta liči naša vlast. Izgleda da u ovoj sali ne postoji više ni jedna vladajuća stranka, izgleda da su sve opozicione stranke. Ovo je nenormalno, ljudi, da vi ovde predlažete nešto Vladi, a sedite u toj Vladi…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vi ste upozoreni već, dok ste ometali narodnog poslanika Branislava Mitrovića, da ne promovišete neznanje o Poslovniku ili o toku sednice u kojoj se nalazimo. Upozoravam vas drugi put, imate pravo da postavite pitanje.)

Hvala veliko.

Hteo bih da pročitam nešto, dame i gospodo, mislim da je pravi trenutak, danas je 13, a približava se 16, pa da vas podsetim na neke stvari, pretpostavljam da možda niste znali ili ste zaboravili, ali citiraću. Jedan čovek je ovako rekao: "Opšta, iako implicitna, pretpostavka je da će kroz nekoliko godina kosovske institucije preuzeti najvažnije funkcije, uključujući i granice za prava etničkih manjina. To će se zvati multietničko Kosovo, iako će broj nealbanaca biti zanemarljiv, ako ih uopšte bude bilo. Oni koji su prognani iz svojih kuća ostaće zauvek beskućnici. De fakto nezavisnost Kosova verovatno neće postati formalno nezavisno, ali će biti nezavisno."

Da vas podsetim, dame i gospodo, ovo je 2003. godine napisao Zoran Đinđić u pismu koje je poslao Putinu, Bleru i Bušu. Tada je Zoran Đinđić tražio da se uradi ono što je jedino moglo da se uradi, da se reši status KiM. Ali, došli su oni posle Zorana Đinđića, koji su dozvolili da Kosovo postane de fakto ne zavisna država. Sada kada se približava 16, kada je Tači najavio da će preuzeti administrativne granice uz pomoć KFOR-a, vi sedite skrštenih ruku. Pišete pismo Banki Munu. Pišete pismo jednom činovniku u okviru UN, koje su bukvalno deo Ministarstva inostranih poslova SAD. Šta su to uradile UN do sada u svetu kada je u pitanju brutalno kršenje međunarodnog mira, međunarodnog prava, Povelje UN? Ništa.

Da samo podsetim na jednog takođe generalnog sekretara, koji je to postao zahvaljujući što je izvršavao naloge SAD. Setite se 1995. godine "Bljeska" i "Oluje". Magacine koje je držala vojska UN, magacine sa oružjem predate su ustašama. Znate li ko je bio onaj ispred UN? Kofi Anan. Kasnije je postao generalni sekretar. Ni sada Kofi Anan neće uraditi ništa, jer on ne može da uradi ništa zato što mu ne daju Amerikanci. Kao što ni vama ne daju ništa da uradite, da sprečite da se ovo bezakonje i teror koji se sprovodi na KiM zaustavi.

Upozoravam vas i pozivam vas da zakažete sednicu Skupštine Republike Srbije na kojoj bi Skupština donela odluku šta treba preduzeti, a pre svega treba tražiti sednicu Saveta bezbednosti, da se na sednici Saveta bezbednosti upozori sve ovo što može da se desi 16, kao što se desilo 2004. godine, kao što se desilo 1995. godine. Zar mislite da će Srbi ostati na KiM ako Tači bude preuzeo granice? Neće. Ne mogu da ostanu pod terorom Hašima Tačija, onoga koji je prodavao srpske organe. Vi ne radite ništa. Kada ćete sazvati sednicu Skupštine Republike Srbije?

Delegacija SRS će 16-tog otići u Kosovsku Mitrovicu i pokušaćemo da ovim gestom stavimo do znanja našim građanima na KiM da nisu sami, da ćemo učiniti sve da pomognemo i da sprečimo teror i bezakonje koje se dole sprovodi.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslednja odluka Ministarstva prosvete kojom je utvrđena lista veroučitelja za islam je samo jedna u nizu odluka kojima ova Vlada destabilizuje političku scenu na području Sandžaka. Takođe, ovim potezima izaziva se osećaj nesigurnosti i odbačenosti kod Bošnjaka na području Sandžaka, a to je očigledno iz svih tih odluka koje ova Vlada, odnosno pojedini ministri u poslednje tri godine donose na uštrb interesa građana na području Sandžaka.

Zar je normalno da Vlada probleme u Sandžaku rešava na taj način što generiše nove probleme, pa problem ne konstituisanja nacionalnog saveta Bošnjaka rešava na taj način što samo potvrđuje probleme vezano za funkcionisanje veronauke, odnosno za dostavljanje spiska veroučitelja koji trebaju da drže islam u osnovnim i srednjim školama na području Sandžaka? Za ogroman broj građana Sandžaka je takođe neprihvatljivo ignorisanje od pojedinih ministara postojanje islamske zajednice u Srbiji. To je prosto neprihvatljivo jer za većinu građana Sandžaka, odnosno Bošnjaka islamska zajednica u Srbiji je legitimna islamska zajednica na području Srbije.

Očigledno je da ova Vlada funkcioniše, a to smo juče videli, na principu koalicionih ucena, odnosno da manjinski partneri stalno vrše pritiske i ucene na najjaču partiju u vladajućoj koaliciji, pokušavajući na taj način da izdejstvuju za svoju stranku neke interese. Očigledno je da je ova odluka oko veroučitelja jedna od takvih odluka. Za nas u LDP je apsolutno neprihvatljivo takvo funkcionisanje Vlade i takvo funkcionisanje vladajuće većine. Zbog toga postavljam pitanje ministru prosvete i ministru za veru i dijasporu – da li su oni uopšte razumeli stanje na terenu u Sandžaku i da li su proverili kvalifikacije onih osoba koje su predložili za veroučitelje?

Da li je moguće i normalno da, na primer, u opštini Priboj glavni imam, koji je već niz godina veroučitelj, koji ima završen fakultet, nije na spisku za veroučitelje, a mesto njega se postavljaju osobe koje imaju završenu srednju medicinsku školu ili gimnaziju? Zar mislite da će Bošnjaci svoju decu dati da ih o veri, o islamu uče one osobe koje imaju sumnjivi kredibilitet i koje nemaju adekvatnu školu kako bi to mogle da čine?

Šta je urađeno povodom preporuka Zaštitnika građana, a za funkcionisanje veronauke? Samo ću vas podsetiti da je Zaštitnik građana u toku prošle godine dao preporuku Ministarstvu prosvete kako treba da se reguliše nastava, a vezano za veronauku. Takođe, da li je Ministarstvo prosvete upoznato da u toku prošle školske godine ogroman broj đaka nije imao ovu nastavu zbog ovakvog načina definisanja ljudi koji treba da predaju veronauku? Na primer, u opštini Priboj preko tri meseca đaci nisu imali veronauku, dok u opštini Tutin postoje đaci koji u toku cele godine nisu imali veronauku. O tome, između ostalog, piše i u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava, o stanju ljudskih prava u 2010. godini.

Očigledno je da način funkcionisanja države Srbije, odnosno priča o decentralizaciji je različita od onoga što vi ovde deklarativno pričate, od onoga kako to izgleda na terenu, jer ovi potezi koje vi vučete stvaraju utisak kod građana Sandžaka, kod Bošnjaka, da neko u Beogradu odlučuje o onim stvarima koje su od izuzetnog značaja za funkcionisanje jedne nacionalne zajednice.

Na samom kraju želim da kažem da će LDP i dalje nastaviti da sprovodi svoju politiku, politiku zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije. Hvala.