Narodni poslaniče, sada vas upozoravam pred izricanje mere opomene. U obavezi ste da poštujete član 107. i da govorite o temi dnevnog reda, a kada vas predsedavajući podseti da kršite odredbe Poslovnika, da počnete da ih primenjujete onako kako i vi i ja znamo da jasno piše.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo, govoriću sada, upravo sam završio u tom delu. Hvala vam što ste mi omogućili.
Dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o parničnom postupku, a mi se upravo gospođo Čomić oslanjamo na uporedno pravo i predlagač…

Narodni poslaniče, imate dva upozorenja. Molim vas da vrlo ozbiljno shvatite Poslovnik i da zalažući se za vladavinu prava ne smatrate ne smatrate da imate prava da kršite odredbe Poslovnika do u nedogled. Nemojte da mi pokazujete na sat, pošto svaki narodni poslanik koji je drskošću spreman da krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine bude pošteđen za vreme dok ga podsećam na odredbe koje je dužan da poštuje.
Tema dnevnog reda je Predlog zakona o parničnom postupku. Najlepše vas molim, posle ovoga sledi samo izricanje mera opomena.

Molim vas, hoćete da mi dozvolite da govorim o parničnom postupku? Budite ljubazni, razumite me. Kao narodni poslanik treba da budem sa vaše strane uvažavan …

Narodni poslaničke, da li vi insistirate na izricanju mere opomene? Ako je to strategija vašeg nastupa kao predstavnika poslaničke grupe, ako insistirate na raspolaganju sam vam.

Mogu li da se vratim na Zakon o parničnom postupku?

Možete da se vratite, to vas i molim minut i 30 sekundi.

Ovo vreme hoćete li mi računati? Koliko još imam vremena?

Trenutak u kojem sam sa obavezna da vam izreknem meru opomene je mera kojom vi smatrate da imate pravo da omaložavate sve narodne poslanike koji učestvuju u raspravi, Poslovnik Narodne skupštine i da ne slušate sadržaj onoga čime vam se predsedavajući obraća.
Ovo što sada činite i vi i ja znamo da je za izricanje treće kaznene mere, bez izricanja prve i druge. Najlepše vas molim, o temi dnevnog reda, bez ružnih kršenja Poslovnika, kada je u pitanju tok sednice Narodne skupštine. (Momir Marković, sa mesta: Hajde sada Pera.)
Narodni poslanik Momir Marković dobacujući ometa red na sednici Narodne skupštine.
Strategija poslanika ili poslaničke grupe koji smatra da može izlagati ruglu proceduru, da može izlagati ruglu sva pravila koja važe za sve je neuspešno i mora biti kažnjena. Ako insistirate da se kažnjava, na raspolaganju sam vam, ali rugati se proceduri, temi dnevnog reda, neće niko, jer nas sve obavezuje Poslovnik Narodne skupštine da se to ne čini.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o parničnom postupku je zakon čije su odredbe preuzete iz Austrijskog zakona o građanskom i sudskom postupku, donet još 1895. godine, a čije smo mi glavne odredbe preuzeli 1929. godine za vreme Kraljevine Jugoslavije, kada smo doneli Zakonik o građanskom i sudskom postupku, a u posleratnoj Jugoslaviji donet je nov Zakon o parničnom postupku čije su odredbe bile zasnovane upravo na zakonu iz 1929. godine, a time i na austrijskoj građanskoj sudskoj proceduri, dakle, na odredbama zakona koji je i sada važeći u Austriji i Nemačkoj, po kome se sudi u ovim zemljama, ali je u ovim zemljama trajanje parnice pred prvostepenim sudom oko šest meseci, a do sada je kod nas bilo u proseku šest godina.
Predlagač pokušava da nas ubedi da će donošenjem predloženog zakona o parničnom postupku suđenje okončati u razumnom roku i ubrzati postupak, što nije tačno. Naprotiv, ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti za razvlačenje postupka u nedogled i za usmeravanje postupka kako kome odgovara u datom trenutku, kao i preuzima zakonodavnih ovlašćenja, donošenjem pravnih stavova od strane Vrhovnog kasacionog suda Srbije, koji zamenjuje zakon, čime se narušava pravni poredak, sve radi ostvarivanja pojedinih interesa, što u zemljama EU nije ni zabeleženo.
Koje su odredbe u suprotnosti sa Ustavom? Mnoge su odredbe ovog predloga zakona u suprotnosti sa Ustavom, što će apsolutno poslanici SRS da vam ukažu u pojedinostima.
Dame i gospodo, govori se o sporovima male vrednosti. Govori se da mi imamo nalog i da je rečeno da mi treba da uskladimo propise sa zemljama EU. Jeste, ali vidite, radi se o tome da je 28. juna 2011. godine održano savetovanje na kome je predstavnik EU, odnosno nemačke Vlade, gospođa doktor Kriste Jesel Hols, ukazala na brojne primedbe. Pitam da li su te primedbe uvažene ili nisu? Iz ovog prigovora, odnosno predloga i primedbi vidim kada je u pitanju revizija, kada je pitanju izuzeće suda, sudije, kada su u pitanju o sporovima male vrednosti, to molim vas vidite, jel su male vrednosti podignute u Srbiji na 30 a revizija na 100.000, a u Nemačkoj revizija 50.000, a oni čak i ne predviđaju u određenim slučajevima reviziju. Dakle, ima dosta tih problema o kojima ćemo mi govoriti u pojedinostima.
Ono, gospođo Malović, što ste propustili, imate samo u odredbama o izuzeću. Vi kažete u Predlogu – ako se jednom postavi zahtev za izuzeće. To je konačna stvar i više nikada se ne može postaviti. Šta će se desiti? Ja zatražim jednom izuzeće određenog sudije, međutim, ispostavi se kasnije da je taj sudija počinio krivično delo time što mu nije dozvoljeno izuzeće toga sudije, ali se otkriju novi dokazi, posle donošenja onog rešenja o disciplinskoj sankciji. Šta onda? Ako utvrdimo da sudija nije bio savestan, jer nije prihvatio predlog da se izvrši uviđaj, ili da se izvrši saslušanje određenog svedoka, a utvrdi se da je taj svedok i uviđaj na licu mesta, potvrđuje da je ubistvo uradio Šaja a nije Paja. Šta ćemo onda, jer je između Paje i Šaje i žrtve bio zid od tri metra i niko nije mogao da ga vidi. Šta onda u tim slučajevima raditi?
Prema tome, gospođo Malović, ima dosta problema. Poboljšajte ovaj tekst, jer smo vam ukazali. Kažem vam, konsultovao sam se sa uglednim ekspertima i stručnjacima, između ostalih, Veroljub Brajović, čuveni, profesor Pravnog fakulteta, tu je studirao i gospodin Ćosić. Verujem da imate saznanje o kapacitetu toga čoveka. Drugo, imate Besarić Jovu, koji je ekspert za ovo pravo, i sve primedbe koje se upućuju valja razmotriti, možda će biti bolji tekst.
Ono što bih na kraju želeo da kažem a to je, Srbija pored Velike Britanije nema građanski zakonik, a to bi moralo da se radi i trebalo bi što pre da Građanski zakonik bude obelodanjen i donesen u skladu sa Ustavom. Problem je što se postavlja pitanje – šta bi činilo sadržinu građanskoga zakonika? U svetu najčešće čini, obratite pažnju ako budete želeli da prihvatite ovu inicijativu, opšti deo statusno pravo, stvarno pravo, obligaciono pravo, nasledno pravo i porodično pravo. Koliko god bio dug put za donošenje novog građanskog zakonika, učinite sve da se on što pre donese.
Prema tome, gospođo potpredsedniče koliko još vremena imam?
(Predsedavajuća: Imate još četiri minuta.)
Hvala najlepše. Vidite kako može komunikacija da se uskladi ljudski, uz vaše dužno poštovanje.
Dame i gospodo, mislim da neke stvari, gospođo ministre, ne mogu biti prihvatljive i morate ih menjati. Ne dolazi u obzir da vi u ovom zakonu omogućite da se kao dokazno sredstvo u dokaznom postupku, u parničnom postupku, prihvati i na njemu zasnuje presuda a to jeste izjava nekoga koje dao ne znam gde izjavu i ta izjava treba da služi veću ili pojedincu da donosi i zasniva odluku na njoj. To je jedna stvar.
Druga stvar, načelo usmenosti, načelo neposrednosti i načelo javnosti, gospođo Malović, govorili ste da ih usklađujete sa evropskim standardima, ali bih vas molio da to potvrdite u vašoj završnoj reči, da ih usklađujete sa Ustavom i sa kojim odredbama to usklađujete.
Drugo. Nije dopušteno da tuženi ili stranke ili umešač nemaju pravo da se suoče. Između ostalih instituta imati institut suočenje. Molim vas, to suočenje obezbedite u svim slučajevima, a ne izuzetno. Taj izuzetak, evo zbog čega na to ukazujem, kod nekih sudija će postati pravilo. U nekim odredbama ste vi rekli – sud može. Ne, sud je dužan. Šta ćemo ako sud može a neće? Šta ćemo onda? Tu sankcionišite sudiju da je dužan da utvrđuje istinu, da izvadi dokaze na bazi koje predlažu stranke. Drugo, da je on dužan i sam kada vidi da se radi o zahtevu o kome stranka ne može da raspolaže, u tom slučaju da taj zahtev proverava sam po službenoj dužnosti. Šta ćemo onda da radimo?
Gospođo Malović, šta je uradila grupa kod veštačenja? Molim vas, otkud sada pravo da sudija ima pravo da poziva veštaka da menja nalaze? To je, videli ste u krivičnom postupku. Čak i kazna od 150.000 dinara. To ne može.
Ono što je dobro, sada ću to da spomenem, da ne zaboravim. Dobro je što ste tehničkog savetnika ubacili. To je savetnik, odnosno zastupnik ili okrivljenog ili oštećenog. To je dobra stvar i to je dobra institucija, zato što kada je u pitanju veštačenje, sud odredi veštaka, neuka stranka izlazi pred sud, i nema niko da se suprotstavi veštaku, zato vi imate pravo i ostavljate mogućnost strankama da i stranka angažuje zastupnika iz te struke, ne samo jednog nego više njih i da stranka u postupku ima pravo, kao što je u Francuskoj i u Nemačkoj, pre nego što se otvori rasprava da predloži stručne savetnike, odnosno tehničke savetnike, kako ih oni u uporednom pravu zovu. To vam je dobra odredba da se suprotstavi svakoj samovolji ili korupciji veštaka sa drugom strankom. Ako se dogovorim, ja predlažem veštaka Simu. Sima mi uradi dobar nalaz i taj nalaz sudija prima. Na osnovu tog nalaza se zasniva presuda. Tu vam je korupcija apsolutno otvorena do neba.
Zato, gospođo Malović, zbog kratkoće vremena, uložili smo 100 i nešto amandmana mi iz SRS. Predlažemo da radna grupa i vi te amandmane razmotrite. Ne morate usvojiti ni jedan iz političkih razloga, ako nemate dobar odnos prema nama, da nas ne ponižavate. Poštujem i vas i svakog poslanika, i svakog pravnika koji na to ukazuje. Hvala vam.