Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Prvo, nisam hteo da oduzimam vreme malo pre javljajući se za repliku, ali gospodinu iz SPO ono što svako od nas govori ovde najbolje ogledalo svakoga od nas, tako da ukoliko vi vidite kao televizijski prenos kao mesto gde ćete se promovisati, svaka vama čast.
Mi iz opozicije ga vidimo kao mesto na kome ćemo pokušavati da kažemo nešto što nije moguće na drugačiji način i kao jedan od osnovnih stubova o demokratiji u Srbiji u kome smo se, ja sam do ove vaše replike malo pre mislio zajedno, a sada sam siguran za koje su se neki od nas borili tokom 90-ih godina. Ako vam smeta prenos, ukinite ga. To je vaše pravo. Svašta ste uradili kao vladajuća većina. Ne znam šta vas sprečava da i to uradite.
Poštovana gospođo Malović, mi smo podneli amandman, probali smo da ne opterećujemo zakon podneli smo samo četiri amandmana, ako se ne varam. I ono što je na našu žalost, mislimo da nisu iako ih je bilo malo nisu na adekvatan način od strane ljudi iz ministarstva obrađeni, to vidimo iz obrazloženja. Evo, da ne bi čekali i da ne bi trošili vreme kasnije, obrazloženje odbijanja našeg drugog amandmana je on u suprotnosti sa rešenjem koje je preskočeno u zakonu. Tome služi amandman, prosto da promeni rešenje koje je predloženo zakonom. Tako da, hajde da kažemo, ja naravno ne mislim da je to vaša odgovornost, ali mislim da je odgovornost ljudi iz ministarstva.
Što se tiče ovoga član 313. mi smo podneli amandman i to na bazi preporuka naših kolega iz stranke ili kolega iz života nije važno, koji se bave krivičnim pravom i dozvolite samo da vam objasnim jednu nelogičnost. Naime, ovim predlogom, a i prethodnim dopušteno je da se nagodba da govorim kolokvijalnim jezikom izvrši na prvom ročištu ili u trenutku kada se optuženi izjašnjava o krivici i to je načelno u redu i po pravilu treba da bude tako. Ono što se dešava to je da kada postoje suđenja za organizovane grupe i kada je vođa grupa jedan ili dva a oni nisu dostupni organima pravosuđa u Republici Srbiji, tada se suđenje celoj grupi odvija u sudstvu tih vođa grupa.
Formalno pravno ukoliko se ostali optuženi tog trenutka ne ponude nagodbu, što oni često nisu u prilici da čine zato što se plaše za svoj život ukoliko je reč o teškim krivičnim delima, plaše se za život svoje porodice ili nije važno, zato što su prvooptuženi koji su obično i najjagresivniji i najopasniji ako tako mogu da kažem. Nisu dostupni organima pravde, vidimo i sami šta se dešava ili bar ono što je pretpostavka policije koliko je nama poznato koliko ubistava koja se dešavaju danas u Beogradu.
Dakle, i kada prvooptuženi postane dostupan organima pravosuđa, po pravilu koje se sada dešavalo i u slučaju Legije, u slučaju ovih što su uhapšeni sada za organizovani kriminal, Simović itd, oni po pravilu traže da se suđenje ponovi, kada postanu dostupni i u velikoj većini slučajeva, tako treba i da ostane, sudski proces se za njih ponavlja.
Formalno pravno oni time stiču pravo da prihvate ili ponude nagodbu tužiocu, iako to pravo nema niko drugi ko je od početka dostupan organima pravde.
Mi smo u tom slučaju podneli amandman, pre svega želeći da skrenemo pažnju na takvu jednu nepravednost koja postoji, ukoliko je moguće, da se takva vrsta nepravde isprave.
Mi nismo hteli ovo da objašnjavamo do detalja, mi smo rekli i naš amandman kaže da u izuzetnim slučajevima dopušteno je sudskom veću da i u izuzetnim slučajevima ukoliko to je u interesu suđenja, pravde, da se nagodi sa optuženim i posle, i time smo dali svu vlast u ruke sudu, pošto znamo da je u nagodbi uključeno Tužilaštvo i okrivljeni, prosto ne mislimo da je moguća bilo kakva zloupotreba, a opet ostavimo sudu, ne nama da ceni da li postoji nekakv viši interes.
Možda je mogao amandman malo bolje da se sastavi i u tom smislu prihvatamo odgovornost, ali mislimo da je ovo rešenje u interesu svakoga i prati taj duh zakona koji će pokušavati da veliku većinu sudova, procesa obavi na ovaj način.