Član 115. prema Predlogu zakona odnosi se na dužnost veštačenja, kako ste rekli. Međutim, veštačenje predstavlja jednu radnju. Ko sprovodi tu radnju? Sprovodi subjekt prava. Ko je subjekt prava? Veštak. Prirodno je, logično i jezički da se kaže dužnost veštaka, ne dužnost veštačenja. Subjekt prava ima prava i ima obaveze, ima dužnosti. Određena radnja nema ni prava, ni obaveze, ni dužnosti.
Neprimeren je vaš odgovor koji ste mi dali na ovaj amandman i neshvatljivo je zašto to ne prihvatate jer je to i logički ispravnije i jezički ispravnije i da kažem odgovara duhu pravne norme.
S druge strane, zatražio sam da se u stavu 2. broj "300.000" zameni sa brojem "500.000", a u stavu 3. broj "500.000" zameni brojem "1.000.000" dinara.
Zbog čega predlažemo povećanje? Zbog toga da se uozbilje veštaci. Novčana kazna ukoliko se ne ispoštuje nalog suda, a ako je veštak stavljen vlastitom voljom na spisak veštaka prirodno je i normalno da je dužnost da veštači shodno nalogu suda. Ukoliko ne želi da veštači, treba da se skine sa te liste i da omogući koji će daleko urednije, savesnije i celishodnije izvršiti to veštačenje.
Ono što je bitno naglasiti i ono što je praksa, jeste da imamo različitu praksu u određivanju naknade za rad veštaka i postavlja se pravna priroda veštačenja, odnosno naknade za veštačenje. Da li to može bez javnog tendera, bez konkursa. Zašto? Zato što se radi o vrlo ozbiljnim veštačenjima gde su visoke naknade. Ako shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, preduzeće i neki drugi pravni subjekti, moraju provesti određeni postupak javne nabavke za male ili velike nabavke i prirodno je i normalno da je to i u ovom slučaju, jer se radi o naknadama koje dosežu i milione dinara, milione evra i ta pravna mogućnost postoji.
Ovde smo dozvolili jednu pravnu prazninu koja će biti zloupotrebljena, koja se zloupotrebljava i koja može izazvati određene štete i posledice po interese društva.
Gospođo Malović, upozoravam na ovu pravnu prazninu. Prvo pitanje je, da li se može isplatiti novčani iznos u milionskim iznosima za veštačenje bez sprovođenja određenog tendera određenog vida prikupljanja ponuda za veštačenje.
Ako je to zakonska obaveza, a shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, onda i u ovom slučaju moramo provesti određeni postupak.
Ono što je najštetnije, to je veštačenje u finansijskom smislu.
Imamo u Agenciji za privatizaciju, na jedno pitanje koje je SRS postavila, koliko je isplaćeno sredstava za veštačenje u smislu određivanja vrednosti kapitala u preduzećima koja su bila u postupku privatizacije, dobili smo podatke da je četiri milijarde dinara isplaćeno veštacima za finansijska veštačenja, konsultantske usluge i druge vrste finansijskih usluga, što odgovara iznosu od 60 miliona evra. Da li tu postoji kontrola? Ne postoji. Tu je jednostavno, kumovski, ubaci konsultantsku firmu, omogućio je da uzme sredstva koliko napiše.
Da li tu imamo kontrolu? Da li država tu ima kontrolu? Nema. Ako to sada povežemo od 2001. do 2011. godine, prema nekim procenama SRS, oko pet milijardi i 70 miliona evra isplaćeno je za veštačenje. Apsurd je najveći. Imamo u praksi da u preduzeću imamo na desetine ekonomista, stručnjaka koji mogu ta veštačenja obaviti možda i najbolje, jer najbolje poznaju vrednost svog kapitala, vrednost preduzeća.
Mi to poveravamo nekome drugome, dajemo ogromna novčana sredstva i na taj način pravimo kriminal.
U svemu tome, vi učestvujete, svesni ste tih činjenica, a ne činite ništa da se to otkloni.
Ukazivali smo i tražili od vas, vodite računa o tim naknadama. Neko će presabrati, neko će tražiti analizu svega toga i onda ćete videti koji je kapital odliven iz budžeta, odnosno od prihoda od privatizacije u te konsultantske kuće.
Tu je i "CES Mekon" od premijera sa nekih sedam ili osam miliona evra. Ko o tome vodi računa? Niko. To je štetno i iza toga stoji kriminal.