DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 16.09.2011.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE

5. dan rada

16.09.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, s obzirom da već drugi dan raspravljamo o ovom zakonu, o amandmanima u pojedinostima, red je da se još jedanput osvrnemo za one građane koji nisu pratili naše diskusije u načelu. Dakle, radi se o Predlogu zakonika o krivičnom postupku.
Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije i u ime Nove Srbije istaći ćemo veliko nezadovoljstvo zato što se u naš pravosudni sistem uvodi tužilačka istraga. Ima tu više razloga zbog čega smo nezadovoljni. Neću se ponavljati, ali ću još jedanput za one građane koji nisu imali nameru da prate, mislim da će im lakše biti da prate ove naše diskusije po amandmanima, istaći ću da je ovakav način uvođenja tužilačke istrage u krivičnom postupku veoma opasan za naš pravosudni sistem.
Mislim da su građani Srbije koji su imali prilike da pročitaju jedan tekst od subote jednog od najkompetentnijih ljudi u ovoj zemlji, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Milana Škulića, iz njegovog teksta će videti šta tu sve ne valja i sam u tom tekstu kaže da više nije uveren da naši javni tužioci mogu biti potpuno imuni na uticaj izvršne vlasti. Predviđeno je da se primena novog ZKP počne od 15. januara 2012. godine, ali samo za krivična dela organizovanog kriminala. Tu je sada jedna mala promena, jer je Vlada prihvatila da se taj rok promeni vezana za druga krivična dela, a da se za sva ostala krivična dela zakon primenjuje od 1. septembra, odnosno to će biti sada 15. januar 2013. godine i tako će u istoj državi postojati dve različite kategorije okrivljenih uz primenu dva zakona u isto vreme sada važećeg i budućeg zakona.
Može se desiti da postupak započne za organizovani kriminal, a da se kasnije utvrdi da je reč o običnom kriminalu, kada bi istragu započeo javni tužilac, a kasnije bi predmet bio ustupljen istražnom sudiji, bez mogućnosti da se koriste dokazi koje je prikupio tužilac.
Novi zakonik uvodi tužilačku istragu, a stari koji će važiti još godinu, u ovom slučaju godinu i po dana, za običan kriminal poznaje samo sudsku istragu. Dakle, imaćemo jedan period od godinu i po dana veoma problematičan.
Na kraju tog teksta prof. Milan Škulić kaže i ovo, da niko u EU nije zahtevao promenu procesnog zakona, već su naši reformatori sami, ničim izazvani, to uvrstili u svoju reformsku agendu, a pri tome svoje evropske sagovornike ubeđuju da je naš glavni problem u lošim procesnim zakonima, što nije istina. Odgovorno tvrdim da novi zakonik o krivičnom postupku neće doprineti efikasnije krivičnom postupku, kaže profesor Pravnog fakulteta, profesor krivičnog procesnog prava.
Sada kada se vratimo na ove amandmane u pojedinostima, na član 118. stav 1. tačka 5) da posle reči: "preda organu postupka" tačka i zapeta brišu se a dodaju se zapeta i reči: "odnosno organu kod koga se uzorci, tragovi i sumnjive materije čuvaju za vreme trajanja postupka".
Sve vreme naših diskusija ovde prevladala je diskusija o tome da je problem dokazivanja materijalne istine kada uvodimo tužioca u istragu, da li će on biti pristrasan, odnosno nepristrasan, da li će onaj koji podnosi praktično optužnicu i koji kasnije vrši istragu, sve one materijalne dokaze koji su povoljni za okrivljenog želeti da prikupi.
Upravo ovim jednim amandmanom mi želimo da na neki način u ovom segmentu, u ovom članu, sprečimo jednu mogućnost da istražni sudija, odnosno tužilac može eventualno čak i on da vrši neke manipulacije.
Obrazloženje ovog našeg amandmana, ne vidim razlog, ovde se u obrazloženju Vlade kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se rešenje iz Predloga zakonika jasno ukazuje na nadležnosti organa postupka, kao i na njegovu obavezu da se stara o uzorcima, tragovima i sumnjivim materijama.
Dakle, šta mi predlažemo ovim amandmanom? Evo, gospođo ministre, molim vas da se još jedanput koncentrišete, apsolutno ovom amandmanu ima mesta da se prihvati. Dakle, u članu 118. stav 1. tačka 5) posle reči: "preda organu postupka", menja se: "odnosno organu kod koga se uzorci, tragovi i sumnjive materije čuvaju za vreme trajanja postupka". Ovo je baš preciznije, obrazloženje - imajući u vidu značenje pojmovi, organ postupka iz člana 2. tačka 15) Predloga zakonika jasno je da postoje uzorci, tragovi i sumnjive materije koji se ne čuvaju, odnosno po prirodi stvari se ne mogu čuvati kod suda, javnog tužioca ili drugog državnog organa pred kojim se vodi postupak. Na primer, psihoaktivne supstance, eksplozivi, pojedine vrste vatrenog oružja, uzorci, koji se čuvaju u posebnim uslovima za potrebe biološkog veštačenja i slično, s toga ovim amandmanom predlažemo preciziranje naredbe o veštačenju u ovom smislu. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Četiri minuta iskorišćeno od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Isto sam dugo razmišljao o ovom članu i mislim da zaista organ koji vodi postupak neće često imati potrebne tehničke uslove, laboratorijske uslove ili bilo koje druge uslove da čuva sve dokaze koji su bitni, uzorke, tragove i sumnjive materije koje su potrebne kao dokazni materijal za dalje vođenje postupka. Tako da možda treba iz tog, da kažem, praktičnog razloga, naravno da organ koji vodi postupak da će sve one uzroke, tragove i sumnjive materije koje može da čuva kod sebe sigurno neće čuvati, ali često neće moći, znači, nemoguće je držati otrovne supstance ili eksploziv ili oružje ili mnogo bioloških tragova, itd.
Naravno, samo u najkraćem, pošto je ovde bilo dosta bilo reči o veštačenjima ne znam i o predlozima da se obavi tender za veštačenje, Zakon o sudskim veštacima je vrlo jasan, sud je u obavezi da odredi veštake po listi veštačenja. To je bio moj amandman na Predlog zakona o veštačenjima, tako da su tenderi ovde u potpunosti besmislice. Sigurno je da će kod organa privrednih društava organi upravljanja voditi računa da za potrebe veštačenja privrednog društva izaberu i kvalifikovan organ veštačenja i organ veštačenja koji će dobro i stručno da završi posao veštačenja, ali takođe da bude cena pristojna.
Što se tiče veštačenja iz inostranstva, odnosno angažovanja stranih veštaka, naravno da će sud dominantno angažovati domaće veštake, ali samo u slučajevima kada ne postoje veštaci za određeni profil. Tada ćemo angažovati strance. Taj broj slučajeva nije veliki, ali se dešava u praksi i to nije obaveza suda da angažuje veštake iz inostranstva, u uslovima kada mi imamo naše stručnjake. Ali, ako se pojavi takva situacija, sigurno je da će onda biti jako dragocena pomoć stranih veštaka. Mi ne treba u uslovima kada postoji veliki protok znanja, kapitala, ideja itd, između zemalja pre svega članica EU, da budemo hermetički zatvorena zemlja, da se kunemo samo u naše stručnjake, a onda u nekoj drugoj rečenici da kažemo da su naši stručnjaci u velikoj meri i korumpirani, čega ima sigurno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Gospođo ministar, amandmanska intervencija na član 119. Predloga zakonika o krivičnom postupku odnosi se na zakletvu veštaka.
Da podsetim, veštak je dokazno sredstvo, zajedno sa predmetima, pošto dokazna sredstva mogu biti predmeti i lica i uvek po pravilu veštak je lice, bez obzira iako u nekim komplikovanijim slučajevima bude angažovana neka ustanova ili institucija koja može da da stručno mišljenje, uvek se angažuje fizičko lice i zbog toga je moguće da fizičko lice položi zakletvu.
Mi pretpostavljamo, s obzirom da veštak vrlo često ima značajnu ulogu prilikom donošenja sudske presude, jer uticaj veštaka na ishod postupka može biti odlučujući, u nizu slučajeva sud realno nije u stanju da u meritumu kritički oceni nalaze i mišljenja veštaka. Da bi pojačali tu njegovu odgovornost, mada sama činjenica da neko kao stručnjak bude pozvan pred sud da da određene nalaze i mišljenja, trebala bi da mu skrenem pažnju na njegovu odgovornost i da stepen odgovornosti treba da bude izuzetno izražen. Da bi malo pojačali tu njegovu odgovornost prihvatanje instituta zakletve veštaka smatramo da je potpuno opravdano.
Hteli smo samo da pojačamo da umesto – zaklinjem se, kažemo da se kunemo, jer se pred nekim zaklinje, veštak bi u ovom slučaju zaklinjao se pred sudijom, odnosno sudskim većem.
Ujedno bih želeo da podsetim i predsednika Republike na njegovu zakletvu, jer prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike on je položio zakletvu da će čuvati integritet ove države. Neću sada da iznosim neke insinuacije da li čuva ili ne čuva, ali zahtevamo da ta njegova uloga, koja je Ustavom definisana, bude mnogo odgovornija. Mi nemamo ni iluziju da će svaka zakletva dovesti do poštovanja tog principa. Ona ima samo ulogu i zadatak da moralnu odgovornost ili moralnu dimenziju te zakletve pojača.
Mi smo svedoci da neki ljudi koji su polagali zakletvu u crkvi nisu se pridržavali toga, ali moram ipak da kažem da je to izuzetak. Veći broj ljudi su patriote, časni ljudi, brane svoju otadžbinu, državu, porodicu, svoj narod. Izuzetak su oni koji pogaze zakletvu u crkvi i ne pridržavaju se toga, jedan ili dvojica koji mogu sada da navedem su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Ali, mi nismo opterećeni pojedinačnim slučajevima. Želimo da naglasimo ulogu zakletve, veštaka i mislim da bi, gospođo ministar, mogli da prihvatite ovaj amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što nastavimo rad, dva obaveštenja na osnovu člana 90.
Skupštini je dostavljen izveštaj, odnosno mišljenje Vlade o amandmanima podnetim na Predlog zakona o parničnom postupku, tako da ćemo pretres u pojedinostima otvoriti nakon što bude određena pauza.
Poslaničku grupu LDP u daljem toku sednice predstavljaće kao ovlašćeni predstavnik narodni poslanik Ivan Andrić.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 122. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, što se tiče amandmana koji smo podneli na član 122. stav 1, u pitanju je samo rok koji treba da bude duži od 24 časa. Mi predlažemo da taj rok bude produžen na 72 časa. Zašto? Da bi mogao i optuženi i okrivljeni  i osumnjičeni i njegov branilac, ako dobiju takvo rešenje, da na njega mogu uložiti žalbu u razumnom roku. Ako dobiju rešenje u petak, a imamo vikend, ne radi se subota i nedelja, u tom slučaju može doći do propuštanja roka i da nastupe štetne posledice.
Želeo bih još da istaknem, gospodine Ćosiću, u članovima 140, 141. i 142, gde se predviđa uzimanje biometrijskih uzoraka od osumnjičenog odnosno okrivljenoga, tu je pitanje vrlo delikatno. Ukazujem na to da je vama ako ste dobili, mislim da treba da jeste, mišljenje onih eksperata o kojima je juče govorio gospodin Krasić, da je Engleska imala veliki problem vezano za uzimanje tih uzoraka od okrivljenog i da je doneta presuda Evropskog suda u predmetu Marper protiv Velike Britanije i da je Velika Britanija u tom slučaju izgubila spor i platila veliku štetu. Ako bude došlo do ovakvih nekontrolisanih i bez saglasnosti okrivljenog uzimanje ovih uzoraka, što je vrlo osetljivo pitanje. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 124. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Ovde se radi o jednom preciziranju jednog naslova. Naš predlog je da naslov iznad člana 124. menja se i glasi: "Nedostaci u nalazu i mišljenju veštaka i ponovno veštačenje".
Razlog za odbijanje ovog amandmana koji je Vlada podnela, kaže – nedostatak u nalazu i mišljenju veštaka i ponovnog veštačenja, kaže Vlada, ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje u Predlogu zakonika dovoljno precizno.
Mogao bih da shvatim da je preciznije od ovog, mogao bih da razumem, ali "dovoljno precizno" ne znači da ovo naše što smo podneli nije precizno. Toliko.