Dva minuta….Želite da koristite i vreme poslaničke grupe? Izvolite, samo se prijavite.

Da li ste stvorili uslove za primenu ovog zakona na teritoriji cele republike Srbije, i da li znate da su danas sa one druge strane barikade…..

Narodna poslanice, već sam vas dva puta upozorila da se držite teme dnevnog reda i da širinu argumentacije koju smatrate da nije kršenje dnevnog reda, sam ja u obavezi da vas podsetim da jeste. Sada vas upozoravam pred izricanje mera opomene.

Takođe, pitanje, da li su tužioci prema ovom članu 285. stav 1. na koji sam podnela amandman, da li su tužioci u obavezi da štite osnovna ljudska prava i pravo slobode kretanja na teritoriji Republike Srbije.
Vrlo jasno pitanje, i tražim odgovore od predstavnika Vlade. Onda, zašto je danas ugroženo pravo kretanja na teritoriji KiM, predstavnicima SRS, koji nisu mogli preći na deo Srbije. Hvala lepo.

Iskorišćeno je minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 286. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Kada je u pitanju odredba člana 286. ona nije dovoljno i precizno uredila ovlašćenja određenih organa. Pre svega, ovaj član formuliše i predviđa koje sve radnje ovlašćena službena lica mogu da preduzimaju i to je u važećem Zakoniku o krivičnom postupku, dobro regulisano.
Međutim, ima jedan nedostatak.
Nedostatak se ogleda u tome što je u stavu 2. između ostalog, predviđeno da može da preduzima i druge potrebne mere i radnje.
Gospodine Ćosiću, da li možete meni da objasnite jer sam u toj službi časnoj radio dugo godina, znao sam koje radnje treba da preduzimam u tim organima unutrašnjih poslova, ali vidim da su predviđene i radnje koje mogu da preduzimaju sadašnji organi u ovo vreme na važećem zakonu, to je taksativno i precizno navedeno, međutim, da preduzme i druge potrebne mere, nije dobro uređeno.
Znate kako? Neko može iz nehata da napravi grešku, nema nameru, ali preduzme neku radnju koja je protiv zakonita. Šta ćemo onda da radimo? Te radnje mogu biti brojne jer čovek u tom trenutku koji misli da su potrebne, Zakon i Ustav kažu da su zabranjene, one moraju u zakon biti ugrađene i moraju biti precizirane i određene, prvo, da se poštuje Ustav, drugo, da pripadnici organa unutrašnjih poslova znaju na koja ovlašćenja mogu da računaju, a da ne pogreše i da ne budu izloženi određenoj odgovornosti.
Ovde mogu da vam navedem sto slučajeva u kojima sada, prema ovoj ne određenoj odredbi, može neko da preduzima radnje i mere, ali da ne zna u koju svrhu, a u zakonu nisu normirani. Zbog toga mislim da je ovo zaista ne primereno.
Reći ću vam samo za jedan slučaj iz policije. Jednog dana kada sam radio u službi unutrašnjih poslova dolazi mi jedan građanin i kaže – druže inspektore, dođoše noćas neki u civilu, niti je vojska, niti je milicija, odvedoše Žiku i Žika kuka, hoće da ga bese. Sad misliti, šta se tu može raditi? Mi tražimo to lice.

Narodni poslaniče 2011. godina je, koliko kod  koloritne bile priče iz 70-tih, ja vas molim sa ozbiljnošću predstavnika grupe o tome dnevnog reda.

Ako mi dozvolite, radi se o tome što ove radnje nisu precizirane i određene.
Tražim od predlagača, da bi mi znali da ljudima kažemo i da bi ovi ljudi mogli znati koji rade i vrše časnu službu, njima treba pomoći toliko što treba zakon precizirati da neko ne bi pogrešio i da se ne bi prekršila osnovna ljudska prava. Hvala vam.

Minut i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.        
Na član 287. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 287. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Amandman koji smo podneli odnosi se na dokazne radnje policije. Smatramo da je rešenje u stavu 2. izuzetno široko formulisano i da se policiji daju mnoga veća ovlašćenja nego što bi faktički ona trebalo da izgledaju.
Naime, ovim ovde stavom 2, kako je predloženo u predlogu zakona, se definiše da svaki dokaz koji je pribavila policija u toku predistražnog postupka može da bude korišćen u daljem toku krivičnog postupka, pa to znači dalje da se na njemu može zasnivati sudska odluka koja je apsolutno neprihvatljiva. Neprihvatljivo je iz više razloga.
Mogu da imam razumevanje zašto se određeni dokazi policije koriste u krivičnom postupku, primera radi, potvrda oduzetim predmetima, to je uvek bio dokaz i naravno da će biti, ali ovim što vi sada ovako definišete, podrazumeva se da svaki dokaz koji je policija pribavila u predistražnom postupku će biti korišćen. To je apsolutno neprihvatljivo.
Ako to sad sve sagledamo u pogledu onoga kako je koncipirana tužilačka istraga, onda ćemo da dođemo do zaključka koliko je uopšte neravnopravan položaj samog okrivljenog prvenstveno zbog toga što se sad, pored toga što se dokazi koje je policija pribavila koriste u krivičnom postupku, takođe, dokazi koje je pribavio javni tužilac u istrazi se koriste takođe u krivičnom postupku. Znači, ovde treba vratiti stvar na početak i reći da je tužilačka istraga nešto što mi prihvatamo, ali sa izuzetno velikim ovlašćenima tužioca i dokaze koje tužilac pribavlja u istrazi treba da imaju samo jedan cilj, a to je njegova odluka o tome da li će podići optužnicu ili ne.
Mi imamo razumevanja da se određene radnje koje tužilac odnosno dokazi koje je pribavio u istrazi mogu koristiti u krivičnom postupku, to je, recimo, situacija kada je do određenih svedoka odnosno njihovih iskaza teško doći zbog toga što ih više nema, jer su u međuvremenu duševno oboleli ili su umrli. Tada imamo razumevanja da se ti iskazi pročitaju na glavnom pretresu, ali to ne podrazumevaju određena druga krivično-pravna zakonodavstva uporednom pravu, već se podrazumeva da onaj dokaz koji je pribavio javni tužilac u istrazi mora ponovo da bude izveden na glavnom pretresu jer je to u pitanju stranački organ.
Znači, ne možemo da mešamo situaciju koju imamo sada u važećem zakoniku sa onom koju vi predviđate, jer dokaze iz istrage sada su mogli da budu korišćeni jer se radi o sudskim dokazima, a dokaze iz istrage koji je podneo odnosno koje je predložio, samim tim pribavio, javni tužilac ne mogu da budu korišćeni jer je on stranka u postupku, a posebno ne na ovaj način kako ste predvideli, dokaze koje je izvela policija mogu da budu korišćeni u krivičnom postupku. To je zaista nešto što ne treba da stoji u ovom zakonu, a ako već predviđate to i gde postoje opravdani razlozi, onda ovaj stav mora da bude potpuno drugačije definisan u smislu sužavanja ovlašćenja policije. Hvala vam.