Iskorišćeno je 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Pridružiću se mom kolegi Aligrudiću u obrazloženju ovog amandmana, pošto je ovo zaista neverovatno na koji način Vlada Republike Srbije je spremna da omogući ovakvim odredbama u budućnosti kršenje ljudskih prava.
Čitava priča oko obezbeđenja prisustva u krivičnom postupku je ovde dovedena do apsurda. Pritvor kao izuzetna mera – ovde treba posmatrati zajedno sa jemstvom, gde se širi mogućnost da se kroz jemstvo obezbedi prisustvo ali ne u okviru pritvora, tako da će sud moći da neka lica koja mu se učine simpatičnim ili ukoliko postoje koruptivne radnje, moramo i tu mogućnost uzeti u obzir, da mu odredi jemstvo a ne pritvor. Ovde se daje neograničena mogućnost pritvaranja lica. Znači, članom 4. se daje neograničena mogućnost.
Prema tome, vi sada stvarate atmosferu da sud može jednostavno da ima toliku slobodu da obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, koristeći institute jemstva i institute pritvora na način potpuno proizvoljan. Zasnivate to na najširim mogućim tumačenjima, kao što je uznemirenje javnosti. Ko ceni uznemirenje javnosti? Znate li kakav je ovo pravni standard? Kolega Aligrudić je rekao – kaučuk standard. Ovo nije kaučuk standard, ovo je najšire moguće, jer, šta god da pomisli sud može da tretira kao uznemirenje javnosti. Nema nikakvog ograničenja. Od izuzetne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku vi dajete mogućnost da se pritvara sve i svako. Ovo ne postoji ni u jednom zakonodavstvu.
Ja ne vidim šta vas je motivisalo da ovo uvedete, osim možda mogućnosti da lica koja vama politički ne izgledaju prihvatljiva, da ih pritvarate, držite u pritvoru mesecima i da kažete da je javnost dovoljno uznemirena. Neko će sedeti u pritvoru odlukom državnih organa, a u isto vreme ćete podsticati medije da oko toga uznemiraju javnost. Ona će uznemiravati javnost dokle god neko treba da sedi u pritvoru. Katastrofa. Ovo nije na ponos, ovo je na sramotu Vlade Republike Srbije da ovakav stav predlaže.

Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 212. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 216. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 218. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Gospodine Ćosiću, ja ne mogu da razumem zbog čega se vi toliko bojite računara? Šta je tu toliki problem? Crtati i pisati olovkom na papiru, to je jedino što vi poznajete u životu. Ako neko ima potrebu da radi na računaru, zašto mu ne omogućiti to pravo? Ako je problem komunikacija, sprečite internet, kao što se sprečava mogućnost da se mobilnim telefonom zove iz pritvorske jedinice. Ali, neko ko ima računar, može na njemu da radi. Ako se bojite da će se u računaru uneti neki podaci koji mogu da kompromituju postupak, verujte mi da isto tako mogu da se podaci unesu u običnu knjigu koja izgleda nova i kupljena je u prodavnici, šifrovanjem i podvlačenjem slova na način na koji se dogovori okrivljeni sa onima koji su napolju i to može da se uradi da 10 stražara ne može da provali ili radnika obezbeđenja šta tu piše.
Mislim da je jedna potpuno suluda stvar da vi jednu modernu stvar, moderne tehnike, ne dozvolite kao način zadovoljavanja određenih potreba.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 227. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav 1. člana 227. Predloga zakona glasi: "Molba na povraćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana prestanka smetnji". Mi smo našim amandmanom predložili da se ovde dodaju reči na kraju: "sudu pred kojim je trebalo da se izvrši propuštena radnja".
Predlagač nije naveo kome se podnosi molba, da li se podnosi tužiocu, drugostepenom sudu ili veću iz člana 21. stav 4. ili nekom drugom. Samo uvođenje instituta "povraćaj u pređašnje stanje" suprotno je pretenzijama ovog zakonika, da bude efikasniji i da ubrza postupak. Iz navedenog se ne može ni naslutiti zbog čega se okrivljenom ovoliko omogućava izbegavanje i prekoračenje rokova? Predlagač je očigledno zaboravio da zaštiti prava drugih učesnika u postupku, tj. pravo i oštećenog.
Kao da to nije bilo dovoljno, predlagač nije poučio stranke u postupku kome treba podneti molbu za povraćaj u pređašnje stanje. Mi smatramo da će bez usvajanja ovog amandmana biti potrebno donošenje nekog podzakonskog akta koji reguliše ovo pitanje kao što je povraćaj u pređašnje stanje u krivičnom postupku.
Obrazloženje Vlade zašto ne prihvata ovaj amandman glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom dato rešenje podrazumeva, budući da proizilazi iz zakonskih odredbi", itd, itd. Mi smatramo da ono što se podrazumeva u ovako važnom zakonu treba i da piše i zato smatramo da je naše amandmansko rešenje prihvatljivo i zbog toga se nadamo da će se ovaj amandman usvojiti u danu za glasanje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 231. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospođo potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, u cilju uštede vremena nisam hteo da govorim o amandmanu na član 162. stav 1, međutim, bilo je osnova i o tome da se razmisli, pošto krivično delo zloupotrebe službenog položaja verovatno do trenutka stupanja na snagu zakonika o krivičnom postupku neće postojati kao krivično delo, bar se nadam. Jeste da za sada u materijalnom pravu to postoji i bilo je osnova da to ostane, iako je to neki relikt prošlosti.
Sada se vraćam na član 231. Predložio sam da se u članu 231. stav 4. menja i da glasi: "Ako javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje u podnesku vređa drugog učesnika u postupku, sud će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, uz obavezu obaveštavanja suda o preduzetim merama".
Ukazujem da u članu 231. stav 2. je predviđena mogućnost novčanog kažnjavanja okrivljenog, branioca, pomoćnika, zakonskog zastupnika, oštećenog, privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca koji u podnesku vređa taj organ ili učesnika u postupku. Samo je predviđeno da u kažnjavanju advokata se obaveštava nadležna advokatska komora i to je u redu. Ali, napominjem – uz obavezu obaveštavanja suda o preduzetim merama. Ako u situaciji kada imamo jednog učesnika, gde obaveštavamo tu strukovnu organizaciju, komoru, i tražimo da se obavesti sud o preduzetim merama, sa druge strane imamo drugog učesnika u postupku, javnog tužioca, koji u slučaju da u podnesku vređa drugog učesnika u postupku, o tome se obaveštava samo nadležni javni tužilac i Državno veće tužilaca, bez kažnjavanja i bez povratne informaije, čak ni od strane nadležnog javnog tužioca da li je i šta preduzeto.
U tom smislu sam smatramo da treba izjednačiti položaj učesnika u upravnom postupku, s jedne strane, advokata, i da povratna informacija sudu stigne i sa jedne i sa druge strane. Ili, da ukinemo obavezu povratne informacije od strane advokatske komore prema sudu u slučaju novčanog kažnjavanja?

Iskorišćen je jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 231. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 233. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 233. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Na član 231. koji je podnela grupa narodnih poslanika DSS.
Molim službu da utvrdi, narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Milica Radović, Milan Petković su podneli amandman na član 231, pa molim da mi se dostavi amandman uz objašnjenje zašto je izostao iz scenarija i na taj amandman ukoliko je u skladu sa Poslovnikom i deo je procedure, biće u pretresu.
Dakle, na član 231. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, o tome sam, obavestila Narodnu skupštinu, odnosno pročitala a i o usvojenom amandmanu Zlate Đerić i Srđana Spasojevića.
Na član 233. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite.

Hvala, što se tiče amandmana na član 233. predložio sam da se on preformuliše jer je delotvorniji u odnosu, sigurniji i obezbeđuje punu pravnu sigurnost subjekata koji učestvuju u preduzimanju određenih radnji. Gospodine Ćosiću, u praksi šta se događa? Vi ste predložili, u članu 233. brojne radnje koje treba da se preduzmu prilikom pretresanja stana i sve to kod koga se pretresaju, pretresanje vrši, šta se pregleda, šta se piše u zapisnik, koji predmeti, kako treba da se oduzmu i gde treba da se čuvaju itd. Ali, nemate ni jednu reč ko potpisuje zapisnik.
Da li vi znate gospodine Ćosiću da u praksi imamo slučajeve drastične da se radi o velikim falsifikatima, čak je i sudija u beogradskom sudu jednome falsifikovao zapisnik sa glavnoga pretresa. Advokat, Desarić Jovo, kada je dobio presudu koja ne odgovara izvedenim dokazima i ne odgovara činjenicama utvrđenim i istini, proverom u predmet, u pisarnici utvrdio da je taj sudija falsifikovao zapisnik i da ga je on prekrojio i pretočio kao takvog u presudu. Dakle, postoji mogućnost da se na falsifikovanim dokumentima zasnuje sudska odluka, a to je opasno i drugo, zašto se ovde ne vidi ko koju radnju preduzima. Zamislite, pretresa se stan, pretresa se preduzeće, firma, advokatska kancelarija ili bilo koji drugi zatvoren prostor od nepokretnosti. Sve se piše, ali se ne piše, hoće li se dostaviti zapisnik.
Drugo, moraju zapisnik da potpišu prisutna lica, sudija i zapisničar, tužilac ako je prisutan, branilac, okrivljeni, oštećeni, veštak, e tada neka sudija pokuša da falsifikuje zapisnik i da na falsifikovanom zapisniku može da zasnuje presudu. Bez kontrole viših sudova, a ovo je teško otkriti, nije lako dobiti pravu presudu. Ovo je izuzetak o kome sam govorio, nije pravilo, ne rade to sudije u širem obimu ali postoji mogućnost i velik opasnost da se na lažnim i falsifikovanim dokazima može zasnivati sudska odluka.
Drugo, što je obaveza, da se ako je u pitanju pretresanje stana licu obavezno uruči zapisnik i time je sve završeno i više niko neće moći da montira stvari. Hvala.