Gospođo ministre, vidite, ja ne bih želeo da odem sa utiskom da vi prihvatate amandman, ako iz vladajuće koalicije, amandman podnese upravo poslanik i njegov amandman uvažavate, koga nikada ne bi trebalo da uvažavate.
Ovim se pre svega opet odugovlači postupak. Kada je punomoćnik angažovan u parnici, nema više šta da razgovaramo, jer ste se složili u celoj proceduri i iz iskustva, da je bilo nedostataka.
Ubuduće punomoćnici, advokati neka više povedu računa da se parnica okonča racionalno i na vreme, a ne sada, vama je u jednom delu vrlo važno da užurbate postupak i da uvažavate interese stranaka a ovde, kada je najveća odgovornost, kada su podnesci u pitanju i kada je angažovan punomoćnik, na najviši nivo, na najviši stepen odgovornosti morate advokate da postavite. Ovako, advokat sastavi podnesak i nije uredan i vi mu ga vraćate. Ne, sa tom praksom da se prekine.
Mi smo za to da se jednom prekine sa praksom koja išla na štetu postupka i da taj postupak bude efikasniji.
Slažem se ako je to stranka neuka, koja nije imala punomoćnika uradila, ali kada je podnesak napisao advokat, stavio pečat, a advokatura je, pre svega, deo pravnog sistema, to više nije kujundžijska radnja. Po Ustavu, advokatura mora da se uvažava i njen nivo i njen stepen odgovornosti, takođe, mora da bude prisutan u zakonu. Zato nije dobro sada ako se prema nekom ponaša ovako, prema nekome onako i da izjednačimo položaj stranke neuke sa advokatom.
Ja sam advokat, kolega Miković je advokat i dobro zna da u svakom slučaju odgovornost mora biti na advokatu. Ako mu sud vrati podnesak ili ako dođe stranka nakon dobijanja rešenja kod advokata i pokaže, ja imam taj i taj problem, dobio sam rešenje, podneo sam tužbu, tužba mi je vraćena i doneto rešenje, dat mi rok da se u odnosu na zahtev suda da uredim podnesak, nema, stavili smo pečat, doviđenja, nema više šta da se razgovara o tom postupku. Hvala.