Zbog čega je naša javnost izuzetno zainteresovana za temu koja je danas na dnevnom redu? Prvo, zbog dužine trajanja samog parničnog postupka, krivičnog ili bilo kojeg postupka. S druge strane, vi dobro znate da u poslednje vreme, kako vi ističete, da je reforma pravosuđa u Srbiji izvršena uspešno, da se čeka na odluke apelacionog suda i preko dve godine.
S treće strane, dugo godina se čeka izvršenje pravosnažnih sudskih presuda. To su oni razlozi zbog kojih je naša javnost jako zainteresovana, kakve će biti reforme u pravosuđu i kakve mi to zakone donosimo. Ukoliko želite da znate da li reforma ide u dobrom pravcu, da li su zakoni koje ovde usvajate i prihvatate dobri, razgovarajte malo sa advokatima koji nisu narodni poslanici, razgovarajte sa sudijama, razgovarajte sa strankama koje se pojavljuju pred sudom.
Zaista želim da istaknem pozitivan primer kolege Mikovića i sudije Ljiljane Siđić. Verovatno ona nije jedini sudija koja je tako postupila, ima ih još. Ne treba se ustručavati da pozitivne primere ovde iznosimo, ali valjda ćemo sutra, kad ne budemo narodni poslanici, baviti se ponovo advokaturom. Ovaj zakon se ne donosi za jedan kratak period.
U obrazloženju ovog zakona na kraju stoji da u odnosu na EU nemate više nikakvih obaveza. Neke će se odredbe direktiva primenjivati direktno i onda nema potrebe usaglašavati. Ako je to tako, hajde da imamo jedan zakon o parničnom postupku koji će, i kad mi više ne budemo narodni poslanici, drugo vremena da se koristi.
Kada je u pitanju izuzeće, ovo o čemu se najviše vremena i govorilo u ovom parlamentu, hajde da napravimo takvu situaciju da stranka u postupku, ne poželi izuzeće nego i da ne podnosi takve zahteve. Zbog čega to oni rade? Zbog nekoliko ovih primera koje sam naveo: dugo traje postupak, dugo se čeka na izvršenje odluka.
Gledao sam jednu emisiju, neću navoditi konkretna imena, ali očekuju građani da se taj problem reši. U okolini Požarevca jedan poljoprivredni proizvođač, koji se bavio tovom junadi, njemu je ostao čovek koji ima klanicu 50.000 evra dužan, ne samo njemu nego još oko 50 kooperanata. Postoji pravnosnažna presuda, postoji klanica, ali se on udružio sa svojim sinom, preneo njemu neko preduzeće, deoničarsko društvo sa ograničenom odgovornošću. Šta onda ovaj čovek može da uradi? Očekuju rešenja prevareni poljoprivredni proizvođači, zato što neki otkupljivači, koji su se pojavljivali kod njih, nisu im isplatili i dugo traje postupak.
U Mačvi je nedavno trajao jedan postupak negde oko četiri, pet godina vezano za otkup tovnih svinja, koji nije isplaćen. Mi očekujemo da se na tako brz način reši ovo. O tome treba da razgovaramo, ne samo da kolege koje podržavaju ovaj zakon, a to nije sporno, to je vaše pravo, nikoga ja ne želim da prozivam, ali očekujem da pričamo o onim problemima koji, kada odemo odavde, kada usvojite ovaj zakon, neće rešiti te odnose.
Član 77. govori o zastupniku pravnog lica. Samo da se podsetimo da su stranke u postupku tužilac i tuženi i da stranka može da bude svako fizičko ili pravno lice, da može u određenim slučajevima i javni tužilac da bude stranka u postupku i da mogu da budu neke organizacije koje nemaju status pravnog lica. Sve je to predviđeno ovim zakonom.
Ovaj član je suvišan u jednom svom delu, jer prosto ne postoji potreba za tako nečim. Pravna lica imaju i stranačku i parničnu sposobnost. Oni zbog svog kolektiviteta ne mogu da se pojavljuju u sudnici i zbog toga je neophodno da to bude isključivo fizičko lice i da zastupa interese pravnog lica i da u njegovo ime i govori. Nema potrebe ovo što ste vi rekli: "Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajući registar", tu treba da bude tačka, "a određeno je posebnim propisima, opštim aktima pravnog lica ili odlukom suda". Mi predlažemo da se to birše, jer fizičko lice koje zastupa pravno lice prilikom pojavljivanja, ono njemu donosi dokaz iz Agencije za privredne registre, da ono ima ovlašćenja da ga zastupa. Ono može da bude statutarno, da bude korporativno, da bude organ zastupnik. Naravno da sud tokom celog postupka mora da vodi računa i o tome da li je fizičko lice koje zastupa pravno lice imalo mogućnost to da uradi. Ukoliko nije i nije vodilo računa po službenoj dužnosti o tome, evo dobrih razloga da se ova odluka pobije pred drugostepenim organom, jer to je procesna pretpostavka za tako nešto.
Mislim da će ovaj amandman samo popraviti stanje, definisati ovaj član, neće u odnosu na vašu koncepciju ništa remetiti. Bilo bi dobro da se ovaj amandman prihvati. Puno se pričalo o pozitivnim stranama ovog zakona. kolega Jojić je isticao odredbu člana 10. koja je na dobar način rešila, nazvao bih obaveze sudije. Izostavljanje iz ranijih zakona o parničnom postupku, zapravo važećeg, iz njega se izvodilo oko 13 opštih načela. Mi sada možemo da prepoznamo samo par načela u ovom zakonu o parničnom postupku. To će sigurno predstavljati velike probleme kad sudije budu trebale da odlučuju o nekim stvarima, kad se budu pisali neki ugovori. Kad čovek hoće da napiše ugovor koji će kasnije doći pod udar ovog zakona, on gleda kako je to regulisano zakonom, da li će imati problema ili neće. Želi na jasan i jednostavan način da to precizira. Zahvaljujem.
