Moram da primetim da i argumenti koje je kolega Čikiriz izneo opet govore u prilog tome da treba naš amandman prihvatiti.
Kažete, kolega Čikiriz, da su se podnosili zahtevi za izuzeće samo da bi se odugovlačilo. Gde ovaj član 72. sprečava i dalje stranke da podnose zahtev da bi odugovlačile, ako to hoće i koliko može da odugovlači? Sada, kada ovaj zakon još uvek
nije usvojen, 90% stranaka u postupku zna da zahtev za izuzeće neće biti usvojen, ali eto imaju neki razlog, znači im jedan dan, dva dana ili pet dana da se ceo taj krug o kome ste govorili završi. Takođe, sada će im iz nekog razloga to odgovarati.
Nema garancije kao ni onda, kao ni po ovom zakonu ni po budućem, da će biti ili da neće biti usvojen taj zahtev, ali govorimo o pravnim posledicama. Mnogo su manje pravne posledice ako se onog momenta kada se izađe sa zahtevom za izuzeće, da se tog momenta sve radnje prekinu, da se kaže – prekidamo ročište, imamo zahtev za izuzeće. To do kraja radnog vremena može da se završi.
Šta će se desiti ako je u tom postupku istaknut neki zahtev za privremenu meru? Sudija brže bolje pod tim zahtevom za njegovo izuzeće donese privremenu meru. Kako ćete da vratite posledice te privremene mere koja može da nastane? Prosto, praktični razlozi, gospođo Malović. Verujte, ovaj amandman će mnogo pomoći, koliko god vam se činilo banalno, ali kada smo radili diskusiju o ovome, pretpostavljam da ste nas pratili, onda vidite da i kolege koje će glasati za ovaj zakon da nemaju neke ozbiljne argumente. Sve ono što su naveli zapravo su argumenti da treba prihvatiti ovaj amandman. Sada, da li će predsednik suda da odugovlači da rešava po zahtevu za izuzeće, to je već stvar kakav je predsednik suda, a s obzirom da su 90% predsednici sudova vršioci dužnosti, znate, još uvek koliko već je godina prošlo da imamo pravosuđe u vd stanju, to opet govori o nečem drugom, govori o tome da se pravosuđe drži na uzdi zato što predsednici sudova koji su u vd stanju moraju strogo da slušaju ako ne budu dobri neće biti izabrani.