Iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 21. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče amandmana koji smo mi uložili na član 33, mi bi želeli da se poboljša tekst u odnosu na stav 3, tako što se posle reči: "sud će", dodaju reči: "po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka". To je u odnosu na dokaze koje treba sud da izvede.
Ovo treba imati u vidu kao rezervu, ukoliko stranke nisu u mogućnosti da predlože ili stranke nisu bile u mogućnosti da pribave određene dokaze, da se ostavi mogućnost da sud po službenoj dužnosti odredi neki dokaz da ga izvede i da prikupi podatke i dokaze kako bi građani mogli da ostvare svoja prava.
Osim toga, ovim se vređa pre svega opšti javni interes, zbog vrednosti predmeta spora koju tužilac odredi tužbom, da je platio manju taksu, nego se vređa i pravo stranke na reviziju, jer je revizija ako je vrednost predmeta spora 100 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Zbog toga pravu vrednost predmeta spora mora da utvrdi sud i niko drugo. U protivnom, vređali bi se opšti javni interesi.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

U ovom amandmanu želeli smo da jednu važnu ustavnu normu koja se odnosi na pravo na suđenje u veću preciziramo i konkretizujemo. Bez obzira na činjenicu da je predlog zakona želeo da što veći broj slučajeva sudi sudija pojedinac, ovo je u odnosu na rešenja koja su u samom Ustavu gde je to suđenje u veću postavljeno kao pravilo, izuzetno da sudi sudija pojedinac, ovde je stvar obrnuta. Prosto, izuzetak je u stvari suđenje u veću i to, kako se ovde kaže u članu 35, na zahtev stranaka. Time se pokušava objasniti da se time štiti to pravo stranaka koje je sadržano u Ustavu.
Mi smo našim amandmanom želeli, uvažavajući činjenicu da postoje sporovi te vrste stepena složenosti i visine vrednosti spora koji ne zahtevaju suđenje u veću, ali smatramo ipak da je suđenje za sporove koji se tiču mogućnosti iznajmljivanja revizije neophodno da sudi veće. Ja bih voleo da dobijem obrazloženje zašto se ti sporovi tretiraju kao i svi drugi sporovi koji imaju mnogo manju vrednost? Jer, da podsetim građane da su po Predlogu zakona sporovi gde je označena vrednost 100 hiljada evra sporovi gde se može izjaviti revizija. I te sporove će da, po Predlogu zakona, sudi sudija pojedinac. Te sporove je sam predlagač smatrao složenim i komplikovanim sporovima. Zašto onda da se direktno zakonom ne propiše da te sporove sudi veće, kad već zahtevaju taj stepen složenosti?
U tom smislu, žao nam je što niste prihvatili ovaj amandman. Razmislite o njemu jer ste pravom iznajmljivanja revizije stigli na taj stepen koji se faktički ne može ostvariti, ali mi ćemo o tome pričati u našim amandmanima. Potpuno je obesmišljeno pravo na iznajmljivanje revizije, kako ste ovde definisali, uvažavajući stanje u kome se nalaze i građani Srbije i privreda Srbije i činjenica da u dve trećine opština vi danas nemate spor, građanski spor, ne privredni, gde je vrednost spora označena 100 hiljada. To je nesporni deo. Hvala.

Iskorišćeno je 35 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 35. Predloga zakona govori da u prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi veće. Ovo, gospođo Malović, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Član 142. Ustava Republike Srbije u 3. stavu kaže: "u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom".
Sledeći stav: "Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije".
Poslednji stav: "Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac".
Dakle, Ustav sudiju pojedinca predviđa kao izuzetak. A vi sudsko veće, odnosno kako vi kažete u obrazloženju, zbornost suđenja predviđate kao izuzetak. To tako ne može. Mora da bude onako kako smo mi amandmanom predvideli, da u prvom stepenu sporove sudi veće, ako zakonom nije propisano da sudi sudija pojedinac. Ovo je u skladu sa Ustavom i u duhu Ustava. Jer, ako vi ustavnu odredbu stavite kao alternativu, kao, ostavite na izbor ne znam kome, onda to svakako nije dobro, zapravo, nije u skladu sa Ustavom.
Dalje, član 35. kaže: "Ako veće sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije, predsednika veća i dvoje sudija porotnika". Pratite sad kad vam budem čitala vaše obrazloženje, u kolikoj ste kontradiktornosti. Ako vam je tačno obrazloženje, onda vam ne valja ovaj stav, pa pretpostavljam da ćemo raspravljati o tome. Kažete: "U parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu u veću sastavljenom od troje sudija". Nismo baš sigurni da ste se dobro opredelili.
"Sudije iz ovog prethodnog stava moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta." Sve sudije dok ne postanu sudije polažu porodično pravo i svakako i u okviru pravosudnog ispita i nemate potrebe za specijalistima posebnim, ni sudijama, ni sudovima. Zna se stav SRS, a to i javnost zna, da bi pravosuđe najbolje funkcionisalo kad bismo samo imali prvostepene i drugostepene sudove i u izuzetnim slučajevima Vrhovni sud Srbije. Ovo što ste vi – specijalne za ovo, za ono, pa sad u okviru tih specijalnih specijalne sudije, to potpuno obesmišljava pravosuđe kao jednu od najbitnijih stubova svakog društva.
Dokle god nam ne bude zdravo pravosuđe nema ništa od razvoja ovog društva i ove države. Ovo što vi zovete reformama, pa i ovaj zakon, ne da ne vodi ozdravljenju, nego još više razboleva i ovako bolesno i korumpirano pravosuđe. Vi sve skoro ostavljate nekom na volju. Često se pitamo i govorimo vam to javno, šta će vam zakoni kad sve u zakonu može, ne mora, ako odluči ovaj, ako predloži onaj, onda to nije zakon. To je onda neka platforma, strategija na osnovu koje se donosi ozbiljan zakon.
Kažete – program i način sticanja posebnih znanja, za te specijalce, sporazumno propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove porodične zaštite. Sada, ostalo je nejasno ko će određivati, ko će birati te sudije specijalce koji će da uče po tom nekom programu koji ćete vi da opredelite.
Ako ste vi ministar pravde, a jeste, završili pravni fakultet, a tamo je sudija takođe završio pravni fakultet i još mimo toga pravosudni ispit, zašto sebi dozvoljavate da znate više od njega, pa ćete vi njemu nešto da propisujete? Da li je to logično? Nije, naravno. Zašto vi ne prihvatate ovaj amandman?
Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Čuli smo, nije u skladu sa Ustavom. Naš amandman je u skladu sa Ustavom, ne znam šta je smešno, odnosno u skladu sa pravilom suđenja u zbornom sastavu. Međutim, Ustav predviđa mogućnost izuzetaka u prvostepenom postupku. Zašto tako niste napisali u zakonu, da Ustav ovako predviđa? Vi niste tako napisali, ne znam da li ste pročitali ovo što vam je napisano.
Predlog zakona u skladu sa preporukama eksperata Saveta Evrope, tu ste nas ganuli, predlaže izuzetak o zbornosti suđenja, i to, da u prvom stepenu suđenja sudi sudija pojedinac.
Slušajte dalje zašto sam vam rekla da vam je kontradiktorno ovo objašnjenje i član 35. "Rešenje iz Predloga zakona nastoji da otkloni probleme koji su postojali usled učešća nestručnih sudija porotnika". Izvinite, ko je odgovoran zašto mi, ako je ovo tačno, ko je odgovoran zašto 11 godina od kada je DOS u kojekakvim oblicima na vlasti, i vi ste je ministre imali više puta i vaša stranka, ko je odgovoran što su vam bile sudije porotnici nestručni, ako jesu, kako vi kažete, a ministri potpisuju rešenja za imenovanje sudija porotnika? "Kao i da se smanje troškovi pravosudnih organa i troškovi u samom postupku koji nastaju odlaganjem rasprave zbog izostanka sudije porotnika".
Gospođo Malović, uverena sam da vi ne verujete u ovo. Vrlo retko se dešava u praksi, i to sigurno znate ili bi trebalo da znate, da neko ročište bude odgođeno zbog izostanka sudije porotnika. Ročišta se odlažu zbog vrlo često neopravdanih i nenajavljenih izostanaka sudija, a ponekad i opravdanih, naravno. Nemojte da probleme u pravosuđu svaljujete na sporedne stvari. Sada su krive sudije porotnici, a nisu krive sudije. Najbolje da su daktilografi odgovorni zbog odlaganja ročišta. Ovo jednostavno nije tačno, a Boga mi, deluje prilično i neozbiljno i vređa zdrav razum i inteligenciju.
Vi ste kada ste uvodili novu mrežu sudova, i tada smo slušali jedan od vaših razloga, a bio je smanjenje troškova u oblasti pravosuđa. Naglašavam da je to jedan od razloga. Ti troškovi na ime ukinutih 150 sudova, ne da su smanjeni nego su povećani. Zašto? Zato što sudije iz manjih mesta idu da rade u sedište okruga, ili idu u potpuno drugi okrug. Plaća im se put. Neki kojima je to više daleko od kuće, imaju stanove koji im se plaćaju, je li tako? Naravno, dobijaju platu. Sada vi procenite da li je to veći trošak ili bi bilo svrsishodnije, i ne samo zbog troška, da niste birali tu mrežu sudova i da niste ukinuli sve ove sudove po malim mestima.
Naravno, o tome smo govorili i na to ćemo vas podsećati, pogotovo što je praksa pokazala ono što smo govorili pre više godina kada se o tome raspravljalo. Praksa je pokazala i život nas je naučio da vam je to fatalna greška. Možda vi to nećete da priznate ili možda nemate prave informacije sa terena, ali verujte, fatalna greška.
Dalje čitam vaše obrazloženje – ovim rešenjem nije ugroženo pravo stranaka na zborno suđenje, ma šta to značilo, jer strankama uvek stoji na raspolaganju pravo izbora da im u konkretnom slučaju sudi veće. Šta to znači? Prvo, to ne piše tako u Predlogu zakona. Drugo, šta to znači da stranka bira ko će da joj sudi? Dobro da niste napisali da stranka bira sudiju koji će da joj sudi.
Ne može to tako. Ne može toliko slobode u načinu funkcionisanja sudova u odlučivanju. Zamislite, stranka će da bira da li će da joj sudi sudija pojedinac ili sudsko veće. To jednostavno nije ni u duhu našeg pravnog sistema, nije u skladu sa Ustavom RS, a prilično je daleko od zdravog razuma. Hvala.

Devet minuta i 55 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević je prijavljen.
Želite reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, mislim da ovaj amandman treba odbiti. Kada govorimo o obrazloženju ovog amandmana, ne mogu da se složim sa mnogim navodima koji su izneti u obrazloženju ovog amandmana.
Prvo, ne mogu da se složim sa činjenicom da Srbiji ne treba Specijalni sud. I te kako Srbiji treba Specijalni sud. Specijalni sud je odradio ogroman posao. Sve pohvale vama na hrabrosti da se izborite sa svim onim pritiscima da se ukine specijalni sud. Sve čestitke ljudima koji rade u Specijalnom sudu za organizovani kriminal i na svemu onome što su uradili na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela, koja su se i te kako dešavala u nekom prethodnom periodu. Sve čestitke Specijalnom sudu na razjašnjenju brojnih okolnosti zbog ubistva predsednika Vlade, Zorana Đinđića. Sve čestitke Specijalnom sudu na onome što je odradio, boreći se da opstane u vreme velikih pritisaka da se taj sud ukine.
Takođe, ne vidim razlog da se kritikuje reforma pravosuđa i vi lično. Naprotiv, smatram da ste tu odradili ogroman posao, da smo se izborili sa brojnim teškoćama i da smo zadovoljili očekivanja i građana ove zemlje, i javnosti kada je reč o reformi pravosuđa.
Naravno da uvek može bolje i da može više. Naravno da je dobra svaka kritika, ali je dobra ona kritika koja kaže – ne valja ovako, ali treba onako. Kritika koja kaže – ništa ne valja i vi ništa niste uradili, kritika koja ne nudi bilo kakve rešenje, nije kritika već demagogija.
Naravno, moram da kažem da sam posebno zadovoljan onim što je ovaj parlament uradio, i posebno, onim zakonima koje smo ovde svi zajedno kao vladajuća većina usvojili, izglasali, a koji su i te kako zadali udarce organizovanim kriminalnim grupama, koji su reformisali pravosuđe. Posebno sam ponosan na činjenicu da je, zahvaljujući glasovima vladajuće većine, donet zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Ta imovina nije neka fiktivna imovina, već je to zakonska odredba koja je i te kako pogodila kriminalce.
Smatram da i ovaj zakon o parničnom postupku koji usvajamo i o čijim amandmanima se izjašnjavamo, kao i o prethodnom, o krivičnom postupku predstavlja još jednu stepenicu koja nas penje na nekom civilizacijskom dostignuću, na koji ćemo kada se sutradan osvrnemo, biti veoma ponosni. Zahvaljujem vam se.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je dva minuta i 45 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

U vezi podnetog amandmana moram da kažem da tvrdnja da u našem pravnom sistemu navodno stranke nisu mogle da se sporazumeju na njihov imovinski spor čija vrednost prelazi tri miliona dinara, umesto veća sudi sudija pojedinac, to nije tačno.
Član 37. stav 2. sadašnjeg Zakona o parničnom postupku jasno definiše to, da su stranke i do sada imale dispoziciju da se govore da u određenom postupku sudi sudija pojedinac, bez obzira što postoji mogućnost da sudi i veće.
To može jasno da se pročita u samom tekstu Zakona o parničnom postupku. Svakome ko je zainteresovan mogu da dam na uvid i udžbenik Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. Aleksandra Jakšića, građansko-procesno pravo, gde o tome piše na strani 329. udžbenika.
U svakom slučaju, kada ovde govorimo kao poslanici, mislim da treba da se držimo one materijalne istine, bez obzira što ne sporim pravo određenog poslanika da tvrdi da je bolje da se sudi u veću, ili da tvrdi da je bolje da sudi sudija pojedinac. To je dispozitiv svakog poslanika da ima svoj stav i da zastupa svoj stav, da predloži amandman i da se bori do "poslednje kapi krvi" da prođe taj predlog. Hvala.