Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez neke želje da se baš previše upuštam u taj deo da li u običnoj parnici treba da sudi veće ili sudija pojedinac, međutim, u stavu 3, to je posebna jedna situacija, i ja bih molio predstavnika Vlade da još jednom razmisli pre nego što odluči sudbinu ovog amandmana. Ovde nije reč o novcu, kućama, njivama i šumama, ovde je reč o ljudima i njihovim sudbinama. Ako uopšte pokrenemo neki postupak koji je vezan za porodično pravo, a to je najčešće kada je u pitanju poveravanje dece, učestvuju dva organa, jedan je centar za socijalni rad, koji daje određena mišljenja i sugestije sudu, a na sudu je da na osnovu svoje slobodne procene i na osnovu tog mišljenja donese nekakvu presudu.
Znači, taj centar za socijalni rad je, barem po samom njegovom smislu, osposobljen za takve poslove, a lica koja rade u tom organu, kome su poverena javna ovlašćenja, su stručna lica. E sad, gospođo ministre, pre samo nekoliko meseci novine su bile pune napisa o tome kako pojedini centri za socijalni rad prodaju decu koju treba da štite. U tome jeste problem i razlog zašto smo podneli amandman ispred SNS da sudi veće. Ako su radnici jednog državnog organa, kome su poverena javna ovlašćenja, korumpirani, onda je to svakako jedan veliki državni problem. Ako je rukovodilac, znači, direktor centra za socijalni rad korumpiran, onda se postavlja pitanje šta nam rade sudovi? Ne možete da me ubedite da i sudija ne može da bude korumpiran, zato što se nijedan tužilac nije oglasio po tom pitanju i nijedna presuda nije doneta.
Ne trebaju meni samo natpisi iz novina, već imam stranku koja se žali da joj je dete oteto iz hraniteljske porodice i usvojeno suprotno Zakonu o porodičnim odnosima, pa ćemo kod nadležnog ministarstva da proverimo o čemu se tu radi, ali postoji osnovanost da je u pitanju korupcija. To je taj razlog zašto tražimo da sudi veće. Nemojte da se uvek okrećete nestručnim sudijama, porotnicima, kada su u pitanju porodični odnosi i Zakon o porodičnim odnosima. Ako je predviđeno za sudiju, zašto ne bi i za porotnika, barem kada je ova materija u pitanju.
Kao što rekoh, ovde je reč o sudbinama ljudi, o njihovim životima. Razlika je velika, od presude tih sudova zavisi hoće li isti čovek biti sutra doktor nauka, ministar, predsednik Republike Srbije ili organizator u organizovanom kriminalu. Od takvih presuda zavisi. Morate da se složite da je mnogo veća šansa kada postupak vodi jedna strana i jedan čovek da bude korumpiran. Ako postoje porotnici, postoji i ta zadrška da ipak mora da vodi postupak onako kako treba i postoji veća verovatnoća da će doneti presudu koja je u skladu sa zakonom i interesima lica koje sud treba da štiti zajedno sa centrom za socijalni rad.
Zato smo podneli ovaj amandman i ja vas molim da još jednom razmislite o sudbini, nije ovo tako skupo za državu, ne treba i ne sme da bude skupo, i da prihvatite ovaj amandman.

Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Pored obrazloženja koje je za odbijanje ovog amandmana dalo Ministarstvo pravde, i sa kojim se u potpunosti slažem, naravno da su u ovim sporovima sudije pojedinci, da su obučeni za rešavanje porodičnih sporova i posebno znanje iz oblasti prava deteta, ne treba zaboraviti da bi se eventualne zloupotrebe, o kojima je uvaženi kolega u obrazloženju pričao, izbegle, pa čak i ako sudija pojedinac radi nešto nezakonito, da uvek u drugom stepenu veće od troje sudija profesionalaca može ispraviti tu grešku, a ne zaboravimo i pojačana i proširena prava za vanredne pravne lekove koje ovaj zakon pruža.
U praksi se zaista najčešće dešavalo, uz poštovanje prema sudijama porotnicima koji nisu profesionalne sudije itd, ali u praksi se zaista dešavalo da najčešće uglavnom ne mogu da razumeju o čemu se radi. Verujte mi da sam samo jednom sreo jednog sudiju porotnika koji je na raspravi postavio pitanje. To su uglavnom ljudi u godinama, penzioneri, ljudi koji nisu tako ni vitalni, nisu ni stručno obučeni, koji mogu nekada da se ponesu za nekom emocijom itd, a sudija profesionalac treba da ima osećaj za pravičnost, ali pre svega mora da bude profesionalac, ne smeju ni pozitivne ni negativne emocije da ga ponesu ko donošenja odluke, jer tada odluka nije dobra.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče predloženog amandmana na član 37. stav 2.  treba isti pre svega poboljšati, da se posle reči "sudija" dodaju reči "ako je vrednost predmeta spora iznad 100 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, u veću sastavljenom od pet sudija".
Gospođo ministre, nije logično da u drugostepenom sudi troje sudija u veću, a ako je vrednost spora, kada je u pitanju stav 2. ovog člana, preko 100 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, kada treba da postupa kasacioni sud, da bude u isto vreme od troje sudija. Složićete se, vi to vrlo dobro znate, da to u našoj sudskoj praksi nije do sada tako bilo uređeno. Logično je da za sporove preko 100 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti sude sudije u veću, u kasacionom sudu, od pet sudija, a ne od tri sudije u drugostepenom veću i u kasacionom. Samo onda može ukoliko nema zahtev veću vrednost od 100 hiljada, u dinarskoj protivvrednosti evra.
U tom slučaju nužno je da bude razlike u sastavu sudija i sudsko veće da bude pojačano, koje treba da donese meritornu odluku koja treba da bude pre svega odluka koja po zakonu treba da ostane na snazi i da se konačno od najviše sudske instance očekuje jedna takva odluka koja bi bila, kudi kamo, snažnija i bila prihvatljivija u pravnom sistemu Republike Srbije.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 41. Predloga zakona predviđa za suđenje u sporovima protiv državljanina Republike Srbije, koji stalno živi u inostranstvu, da je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica, a nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta.
Mi kažemo da ovde treba brisati ovo: "gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica", jer predloženo rešenje ne pravi razliku između državljana Republike Srbije koji su upućeni na službeni put ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica i stalno žive u inostranstvu, od lica koja su privatno otišla u inostranstvo i stalno žive tamo, za koje tužilac ne zna gde je to lice itd. Međutim, ovde postoji još jedan problem.
Trebalo bi da znate da se veliki broj državljana Republike Srbije nalazi u Haškom tribunalu, da su oni građani Republike Srbije, da su nevini dok se drugačije ne dokaže, ako se dokaže, i da se postupci, parnice koje su ta lica pokrenula ili je neko pokrenuo protiv njih, ne mogu da se vode zato što vi ne upućujete sudije u Haški tribunal da se tamo saslušaju državni Republike Srbije. Vi na taj način diskriminišete državljane Republike Srbije. To što su u pritvoru u Haškom tribunalu vama ne daje za pravo da na bilo koji način ugrožavate njihova ljudska prava i njihovu ravnopravnost u odnosu na sve ostale građane Republike Srbije.
Mi imamo više primera kada je u pitanju predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj, gde postoji veći broj parničnih postupaka koje je ili on pokretao ili su pokretani protiv njega zbog njegovih knjiga, zbog nekih navoda koje je iznosio u knjigama itd. Ti postupci se ili obustavljaju ili stoje u fioci bez ikakvog pravnog završetka. To traje devet godina, koliko je Vojislav Šešelj bespravno zatočen u Haškom tribunalu.
Nikada nisam čula vas kao ministra pravde da ste negde, a obišli ste ceo beli svet, progovorili protiv kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja zato što je devet godina u Haškom tribunalu bez ikakve presude. Ne znam da li ste negde, tamo gde ste išli da preuzimate znanja, da li vam je neko nekada rekao da u njegovoj zemlji postoji slučaj da je neko bez presude devet godina pritvoren. Siguran sam da to niste mogli da čujete, jer to ne postoji.
Onda vas pitam – zašto niste predvideli da možete da šaljete sudije u inostranstvo, u Haški tribunal, u pritvorske jedinice? Verovatno i drugi pritvorenici, državljani Republike Srbije imaju takve slučajeve kakve ima Vojislav Šešelj. Jedanput je tamo bio sudija tog vašeg specijalnog suda, kada je uzimao izjavu od Vojislava Šešelja vezano na okolnosti političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Naravno, ta cela izjava je objavljena i u knjizi Vojislava Šešelja i na sajtu SRS i taj postupak je obustavljen, nema nikakve veze sa Vojislavom Šešeljem i sa SRS, ali vi ste imali interes da to uradite, pa ste onda to i uradili.
Ako građanin Srbije, koji je u Haškom tribunalu zatočene, ali nevin, on mora da ima sva prava i morate i zakonom i kao država da mu ih omogućite, a vi čak te građane diskriminišete i u parničnom postupku. To je nedopustivo i to, ne samo da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nije u skladu ni sa jednom međunarodnom konvencijom. Vi se busate da ste demokrate, da ste borci za ljuska prava, a gde god vas malo čačnemo, pokažemo vam da niti ste demokrate, niti ste borci za ljudska prava. Vi ste selektivno demokrate, vi ste selektivno borci za ljudska prava, ali generalno ste daleko i od jednog i od drugog. Hvala.

Pet minuta i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče ovog amandmana, mi predlažemo da nadležni sud prvog stepena može po službenoj dužnosti, kao i stranka, u svoje ime da podnesu zahtev najvišem sudu određene vrste, da odredi da u pojedinim predmetima postupa drugi stvarno nadležan sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako postoje za to još neki drugi opravdani razlozi.
Predloženo rešenje je protivno Ustavu i direktnoj je protivrečnosti sa odredbom članova 32. i 36. Ustava Republike Srbije, jer predloženo rešenje onemogućava pristup strankama najvišem sudu, koji bi trebalo da odluči o predlogu stranke za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda. Sasvim je jasno i izvesno da će, po predloženom rešenju nadležni sud prvog stepena, takav zahtev ili da odbije ili da odbaci, pa isti ne može da stigne do najvišeg suda.
Amandmanskim rešenjem daje se jasnija i preciznija formulacija a, sa druge strane, neomogućava se da građani dođu i pred najviši organ pravosudnog sistema, tj. do Vrhovnog kasacionog suda. U tome je naša ideja. Mislimo da je naš predlog u skladu sa članovima 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Hvala.