Ovo je jedan od dva poslednja amandmana koje smo mi podneli. Ovaj se odnosi trenutno na pitanje "reformacio in pejust" – presuđenja na štetu okrivljenog ako je samo on izjavio žalbu. Definicija iz člana 453, kako ste vi predložili, podrazumeva da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Naš predlog je drugačiji, mi kažemo da ta rečenica glasi – ako se izjavljuje žalba samo u korist optuženog, drugostepena presuda, presuda koja se po žalbi donosi, ne sme se izmeniti na njegovu štetu. Zašto? Jer ako se ograničimo samo na pravnu kvalifikaciju dela i na krivičnu sankciju, šta ćemo učiniti u slučaju da se on žalio u pogledu činjeničnog stanja? Donese se drugostepena presuda, ali ona ne može biti u krivičnom smislu, u krivično-pravnom smislu na štetu njegovu, u pogledu krivične sankcije i kvalifikacije dela. Ali, iz činjeničnog stanja proističe da on, recimo, ubistvo nije učinio iz nehata, kao što tvrdi prvostepena presuda, nego umišljajno, doduše, nekim lakšim oblikom.
To nema efekta u odnosu na krivično pravo, ali će imati punog efekta u odnosu na nasledno pravo. Šta onda da radimo? Zabrana "reformacio in pejust" mora biti apsolutno u krivičnom postupku, bez ikakvih reperkusija, čak i u odnosu na građansko pravo. Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Na član 459. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Reč ima gospodin Aligrudić.

Ovo je konačno poslednji amandman koji imamo, a odnosi se na rad drugostepenog suda i njegovu presudu u odnosu na usvajanje žalbe preinačenja prvostepene presude.
Dakle, ovim amandmanom se predlaže provera pravilne primene zakona, ali ne samo krivičnog zakonika, kako predlagač ovde predlaže, kako vi predlažete navođenjem člana 439, već i u pogledu kazne uslovne osude sudske opomene, odnosno pozivanja uslovnog otpusta, a ne ispituje se činjenično stanje, već se proverava ocena, okolnosti koje utiču na odluku o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni i opozivanja uslovnog otpusta.
Mi mislimo da ako se ova preformulacija da, koja čak i nema navođenje odredaba zakona na koji se pozivate, da je ona preciznija, bolja i sveobuhvatnija, da zapravo ona drži vodu u odnosu na intenciju predlagača, ako smo se tu razumeli. Molim vas da i ovaj amandman prihvatite. Zaista, od prethodnog amandmana i ovog amandmana nemate nikakve štete ako ih prihvatite, oni su razumni i u skladu sa nomotehničkim pravilima. Mislim da nema nikakvog razloga, čak iako se prekine ova rasprava, ili tokom ove rasprave da to učinite i da predložite Skupštini da ove amandmane usvoji. Hvala.

Na Glavu 20. i na članove od 495. do 520. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Jojiću izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, predložio sam da se u Glavi 20, koja se odnosi na skraćeni postupak, brišu članovi od 495. do 520. Srpska radikalna stranka smatra da je važeći zakon bolje regulisao i pronašao rešenja i da je adekvatan i kao takvog treba ga zaista i zadržati.
Smatramo da ovakve česte izmene i promene nisu, pre svega, delotvorne, jer se u praksi pokazalo, pogotovo kada je u pitanju kazneno zakonodavstvo kod nas, da su česte brojne promene nanele više štete nego koristi. Hvala.

Hvala vama.
Na član 563. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Bojan Đurić.
Reč ima gospodin Ivan Andrić, ovlašćeni predstavnik.

Ovo je drugi ili treći amandman u kome pokušavamo da unesemo izvesno poboljšanje i prihvatićemo odgovor da je zahtev možda suviše ispred očekivanja koja treba da imamo od promena ovog zakona, ali prosto mislimo da intencija treba da bude takva da zatvorska kazna ne bude osnov u ponašanju sudstva, niti nešto na čemu će počivati odgovornost u ovoj državi. Na određeni način i ovo može da bude merilo pravičnosti, usvajanje ovog amandmana može da bude merilo pravičnosti, pošto na indirektan način se onemogućavaju ljudi sa kraćim kaznama da iskoriste mogućnost puštanja na uslovni otpust ukoliko ispune sve uslove u toku služenja kazne.
Naime, dosadašnja praksa, na koju smo upozoreni, kaže da ljudi koji imaju male kazne, pre svega kazne od godinu, godinu i po ili dve, oni ne koriste ovo sredstvo, iz prostog razloga što ne može da se postigne da se procedura okonča na dovoljno brz način, da bi oni mogli da iskoriste svoje dobro vladanje, ponašanje i ostale uslove u toku služenja kazne, i da bi iskoristili pravo da poslednju trećinu kazne provedu na uslovnom otpustu ili u kućnom pritvoru.
Indirektno su favorizovani ljudi koji su osuđeni na zatvorske kazne zbog mnogo težih krivičnih dela, od 10 ili 20 godina i oni imaju vremena na trećinu kazne, ukoliko je ta trećina pet, šest, sedam godina, naravno da će iskoristiti ovaj uslov.
Hteli samo da predložimo još jedan pristup koji bi bio još evropskiji. Prema postojećoj praksi, govoriću o Holandiji, ali mislim da je reč o dosta zemalja u EU, zatvorenici se automatski puštaju na uslovnu slobodu nakon odsluženja dve trećine kazne. Jedini način je da se njima to pravo onemogući, ukoliko su u služenju kazne pokazali da nisu rehabilitovani, resocijalizovani ili da su vršili nasilje u zatvoru itd. Dakle, obrnut je postupak. Po automatizmu se izlazi, a sudsko veće ili upravnik zatvora u tamošnjem slučaju može da njihov izlazak na slobodu spreči, ukoliko se pokaže da oni nisu bili primereni zatvorenici.
Naša ideja je dvostruka, dakle, da jedan veći broj ljudi koji ne služe zatvorske kazne po onome što bi nama, kolokvijalnim rečnikom da kažem, značilo kriminalci, dakle, ljudi koji su vršili neka dela ih nehata ili se nisu snašli u određenom krivičnom postupku, pa su osuđeni na zatvorsku kaznu, da se oni oslobode, a da se na taj način pravda i usmeri, da ovaj postupak ne bude omogućen samo ljudima sa dužom kaznom.
Takođe i ovaj put imamo primedbu na obrazloženje odbijanja amandmana. Ako pažljivo pročitate videćete da je namera amandmana bila upravo suprotno onome što stoji ovde u obrazloženju. To je bila ideja. Hvala.

Na član 586. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 608. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Reč ima gospodin Jojić.

Hvala, gospodine potpredsedniče. SRS smatra, ako bi se, ne daj bože, usvojio ovaj predlog zakona, da treba odložiti vreme, vacation legis, od donošenja do stupanja na snagu.
Smatram da su nacionalno osećanje i centralizovana politička vlast obeležja 16. veka. Neko nedavno reče: "traktor se ne sipa EU niti američka politika". Zato smatramo da mi treba da se okrenemo nacionalnim vrednostima, da poštujemo svoje tradicije, svoje stručne ljude, svoju praksu koja je bila u dosadašnjem periodu delotvorna, a to je od sedmog veka do današnjih dana. Hvala.

Na član 608. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima ministarka gospođa Malović.