Iskorišćeno je 50 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima gospodin narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Sigurno da se kod vođenja krivičnog postupka i svih ostalih postupaka vodi računa o ekonomičnosti postupka, ali takođe treba svima da bude dominantno načelo materijalne istine u prvom planu.
Ubedljivo najjeftinija stvar u vođenju krivičnog postupka je papir. Zaista nema razloga da se na ovaj način razmišlja, da se obavezno zapisnici dostavljaju svim licima koji učestvuju kod preduzimanja određene procesne radnje, jer zamislite u praksi, kolega Ćosiću kako to izgleda. Pored mogućnosti za zloupotrebu da se zapisnik menja, lično sam se sretao sa velikim brojem tih slučajeva, praktično advokat mora da ide u pisarnicu, da plaća takse da kopira zapisnik, to dugo traje, gubi se vreme, obaveza suda, mnoge sudije su davale kopiju zapisnika bez plaćanja da se, ali kažu kolege idite i donesite papir. Vi morate da idete u knjižaru da kupite papir, da donesete sudiji, pa sudija ima drugo ročište i tu se gubi silno vreme zbog ubedljivo najjeftinije stvari, a to je papir.
Zbog toga mislim da ta skupoća papira treba zanemariti u odnosu na one vrednosti koje želimo da postignemo ovim krivičnim postupkom, donošenjem ovog zakonika i mislim da treba ozbiljno razmisliti, ako nam je cilj, a jeste zajednički cilj da bude sve legatis, da sve teče po zakonu, onda mislim da treba omogućiti svim učesnicima u krivičnom postupku da kad potpišu zapisnik istovremeno dobiju i njegovu kopiju. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 235. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 243. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Milica Radović ima reč.

Ovaj amandman se odnosi na dostavljanje, toliko često pominjan odeljak u ovom predlogu zakona, smatram da nije adekvatno regulisano dostavljanje pismena okrivljenom i to onog koje mora neposredno da se dostavi. Prvenstveno što se ovde kaže da se to pismeno ima dostaviti licu koje je dužno da ga primi, a šta ako se ne nađe na mestu gde se dostavljanje ima izvršiti. Onda se dostavlja punoletnom članu tog domaćinstva koje je dužno da ga primi.
Prvo, zašto je dužno da ga primi i druga stvar koje su predviđene konsekvence u situaciji da on odbije da primi to pismo i da li uopšte tako nešto je predviđeno. Nije predviđeno. Zbog toga to treba brisati. Hajde, možemo da napravimo određenu vrstu saglasja u tome da treba da se dostavi punoletnom licu, ali tu treba da se stavi tačka. Ali vi to ne prihvatate, vi idete korak dalje i kažete ukoliko to nije moguće onda se to pismeno dalje dostavlja ili predsedniku kućnog saveta, ili portiru, ili komšiji. Ovde moramo da pođemo od realnog života, od toga da kažemo okrivljeni nije često u dobrim odnosima, komšijskim odnosima sa predsednikom kućnog saveta ili sa nekim komšijom.
Šta se dešava ukoliko komšija primi to pismeno, od tog trenutka počinju da teku rokovi, procesni rokovi za okrivljenog i on tom prilikom biva stavljen u izuzetno nepovoljnu pravnu procesnu situaciju, a da pri tom nije ni svestan da je dostavljanje izvršeno. Zbog toga smatramo da ovaj član treba potpuno drugačije regulisati. Mi naravno shvatamo problem da se okrivljenom u dosadašnjoj praksi daje mogućnost za razne zloupotrebe prilikom dostavljanja, odnosno pismena, ali to treba adekvatnije rešiti, a ne na način da to bude izvršeno tako što će njegova procesna prava biti ovom prilikom ugrožena. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Molim vas, daću reč gospodinu Milošu Aligrudiću.
Informacijom iz službe, očigledno je da se desila omaška, pošto narodni poslanik Miloš Aligrudić zajedno sa narodnim poslanicima Jovanom Palalićem i Miroslavom Petkovićem su potpisali amandman na član 231. stav 2. i amandman ima pečat da je predat 12. septembra 2011. godine u 11,55 časova zajedno sa brojem na pečatu. Kopiju ovog amandmana predaću zbog stenograma Skupštine, pošto naravno narodni poslanik ima pravo na reč, a rasprava o amandmanu, odnosno utvrđivanje razloga, sasvim sam sigurna nenamerne greške da je propuštena u spisku amandmana koje ima služba za pripremu sednice, pa naravno i u spisku amandmana koje ima Vlada, ne može da spreči narodnog poslanika da obrazloži amandman.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, izvolite.

Hvala, imamo razumevanja za grešku, one se dešavaju.
Dakle, ovaj amandman je vrlo važan. Ja bih zaista voleo ovog trenutka kada se on i formalno sprovede kroz proceduru, da on bude ozbiljno razmotren od strane ministra i ljudi iz Vlade.
Evo o čemu je reč. U stavu 2, kada je reč o kažnjavanju u postupku, data je mogućnost organu postupka da kazni novčanom kaznom do 100 hiljada dinara okrivljenog, branioca, punomoćnika, i da ne čitam sada po redu.
Problem je u sledećem, izraz-organ postupka, podrazumeva i sud i tužioce.
Ja vas najlepše molim da iz prava na kažnjavanje izuzmete tužioca, jer tužilac nema na to pravo. Stavljati tužilac u rang suda ili čak iznositi van suda, na pijadastal suda je nešto što je nešto ne primereno u modernom krivičnom zakonodavstvu.
Nemojte to činiti. Nema on to pravo. Organ postupka ovde nije samo sud, izraz i reč upotrebljena u članu 2. definišu tačno šta je organ u postupku i govore šta je u pitanju, da je u pitanju tužilac.
Prema tome, nemojte da dozvolite da tužilac ima pravo da kažnjava novčanom kaznom do 100 hiljada dinara učesnike u postupku.
Molim vas da to uklonite, jer ako ostane, to je apsolutni skandal.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Zbog stenograma ove sednice, konstatujem da ovaj amandman o kome je vođen pretres je deo pretresa u pojedinostima i amandmanu koji su podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miroslav Petković i Jovan Palalić, odlučivaće se u danu za glasanje.
Na član 251. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 279. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 284. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 285. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ovaj amandman je logičan sled amandmana SRS i našeg stava da u ovom zakoniku nije trebalo predvideti tužilačku istragu.
Osnovni razlog svakako jeste taj što to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Prema našem Ustavu Vlada predlaže tužioce Narodnoj skupštini i s obzirom na iskustva kako je Narodna skupština potpuno u funkciji Vladi a to se do sada pokazalo kao takvom, iako ne bi trebalo da bude tako, mi dozvoljavamo da tvrdimo da su zapravo tužioci, puki činovnici Vlade Republike Srbije, i da je to direktan uticaj izvršne na zakonodavnu vlast.
Pitamo sada, koji će to tužilac da ispita ko je dozvolio u Domu Vojske, da li je to Šutanovac, da li je Generalštab da se u Domu Vojske juče i danas okupe predstavnice nevladinih organizacije koje su pod direktnim uticajem SAD, da se dan uoči najave da će Šiptari, šiptarski teroristi polako uz prećutnu saglasnost režima da zaokruže svoju šiptarsku državu…

Narodna poslanice, ja vas najlepše molim, o temi dnevnog reda i u trenutku kada vam se obraćam, da vas podsetim na obavezu, na poštovanje člana koji nas obe obavezuje na poštovanje dnevnog reda, onda ste dužni da saslušate predsedavajućeg.
Molim vas da govorite o temi dnevnog reda i molim vas da se prijavite, imate još 30 sekundi za obrazlaganje amandmana.

Vrlo sam u temi dnevnog reda, govorim o našem stavu da ne treba u Srbiji, u skladu sa našim Ustavom, da je nemoguće uvesti tužilačku istragu i pitam koji je taj tužilac, s obzirom da tužioce predlaže Vlada.
Koji je taj tužilac koji će imati hrabrost da pokrene istragu o tome i utvrdi ko je dozvolio održavanje ovog antisrpskog skupa.
Pitam koji je taj tužilac, koji će, kako je rekla gospođa Malović, da primenjuje ovaj Zakon, a to se odnosi i na sudije, na teritoriji KiM, da li ste zato stvorili uslove….