Naravno da je ovo u duhu našeg razmišljanja i da mi podržavamo ovu vrstu amandmana, ali mislim da nije na odmet dati jednu novu vrstu obrazloženja koje niko nije izneo ni u načelnoj raspravi, a ni sada u raspravi o amandmanima.
Najveći deo ljudi kojima je oduzimana imovina su pripadali tzv. srpskoj građanskoj klasi, srednjem sloju društva, koje je u svakom društvu nosilac progresa i ekonomskog razvoja. Definitivno, posle Drugog svetskog rata revolucionarnim terorom uništena je srpska građanska klasa i zbog toga smo imali decenije tumaranja u mraku. Svi ozbiljni analitičari kažu da Srbiji trenutno kao glavni motor, glavni pokretač društva nedostaje upravo ta srednja građanska klasa.
Kakvu ćemo mi poruku poslati ako znamo da su tu srednju klasu činili i učitelji i oficiri i sveštenici, zanatlije, trgovci, veliki zadužbinari, veliki ktitori? Mi moramo poslati jednu snažnu moralnu poruku da se Srbija vraća onim vrednostima koje je negovala pre Drugog svetskog rata, onom sistemu vrednosti u kome se forsira upravo taj noseći i glavni pokretačii motor razvoja jednog društva.
Plašim se da odbijanjem ovih amandmana mi šaljemo poruku da na neki način rehabilitujemo one koji su vršili teror i koji su oduzimali imovinu i ponovo moralno ubijamo u pojam naslednike srpske građanske klase. Zbog toga mislim da je ovaj amandman, pored svih razloga koje smo izneli, i praktičnih i ekonomskih i ne opterećenja građana Srbije, itd, u sebi nosi jednu snažnu moralnu poruku.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 5. i član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, spadam u one poslanike koji ne izražavaju osećanja – žao mi je ili mnogo mi je drago što je neki ministar u ime Vlade prisutan tu da brani taj predlog zakona ili da bude prisutan kada govorimo o amandmanima, ali je dobro da ste vi ovde prisutni, prosto iz razloga što pored političke volje koju mogu da razume ili ne razumem.
Ovde ima dosta pravnih termina, pravnih pojmova koje verovatno, imajući u vidu našu dugogodišnju advokatsku praksu, pa jedno vreme ste bili ministar pravde, da ćete razumeti ono o čemu govorim i verovatno pomoći SRS da sruši koncept ovakvog zakona.
Predložili smo da se član 5. i naslov iznad člana 5. koji glasi: "Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje" briše. Mnogo je lepo pomoći čoveku, kućnim ljubimcima, to je humano, otklanjati nepravdu, pa kako to lepo zvuči, ali otklanjati nepravdu, a praviti ili dovesti sebe u opasnost da činite mnogo veću, to je mnogo strašnija stvar nego da ništa niste radili. Ovde preti opasnost jednom načelu koje je načelo zakonitosti. Određeni zakoni ne donose se na vremenski ograničen period, pa kažemo – važiće zakon dve, tri ili pet godina. Oni se u principu donose na neodređeno vreme, pa čak i ako životni uslovi nametnu takvu situaciju da takav zakon više praktično nema nikakvog smisla, ne mogu se potirati posledice koje je važenje takvog zakona proizvelo. Da li se slažete gospodine Petroviću? Naravno da se slažete.
Staviti van snage nekih 44, 45, manje ili više, nije bitno, zakonskih propisa, nekih čak i odluka, a bez vođenja jedne pravne procedure, to je veoma opasno. Istina, ovim zakonom je predviđena određena procedura koja je, čak bih i rekao, paušalna. Ovde bi se moglo ovo primeniti, osmisliti i možda da zaživi i ovo meni mnogo više liči na nešto što je amnestija ili pomilovanje. Amnestija, zato što razgovaramo ovde u skupštini, nije pomilovanje, jer bi to mogao predsednik Republike svojim aktom da uradi. Znači, pre se ovo može nazvati zakon o amnestiji nego zakon o vraćanju imovine, jer ne ispunjava mnogo pretpostavki koje bi bile neophodne da bi se ovako nešto uradilo i da bi ovako nešto zaživelo.
Na primer, samo jedan deo iz člana 5: "Ko nema pravo na povraćaj imovine – lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao i njegovi naslednici". Ovo u prvom delu "ko nema pravo", to je dobro, to je dobro bilo rešeno zakonskim propisima na osnovu kojih je takvima oduzeta imovina, to je sjajno, ali recite vi meni, gospodine Petroviću do kada je neko kao potomak dužan da ispašta? Pretpostavka je da je neko i odgovarao krivično zato što je možda bio pripadnik nekih okupacionih snaga ili čega drugog. Ovde se ne radi samo o pripadnicima okupacionih snaga. Do kada potomci moraju da ispaštaju zbog toga što su nečiji potomci? Zar vam se ne čini da se represija ovde prenosi neograničeno daleko. Obično znate da kažete da neko nema ili ima pravo u vertikalnoj liniji, u pobočnoj liniji kada je u pitanju nasleđivanje, a ovde bez ikakvog izuzetka.
Da li su bile moguće greške u tom periodu? Jesu. Da li će ovim zakonom biti otklonjene? Neće. U ostalom, ogroman broj ograničenja koja u ovom zakonu provejavaju, dominiraju, skoro u svakom članu postoje neka ograničenja. Kaže – vratiće se, a neće se vratiti. To ukazuje da niko ozbiljnu nameru nije imao da sprovede ovaj zakon i imajući u vidu raspravu koja se jutros vodila, doduše više u formi replika nego vezano za same amandmane, nama u SRS je u poprilično dobroj meri postalo jasno zbog čega, odnosno zbog koga se donosi ovakav zakon. Sigurno je jedno, nije zbog građana Srbije.
Znate šta oni traže od vas, gospodine Petroviću? Od vas, od Vlade čiji ste i vi član? Oni traže da malo više povedete računa o današnjem trenutku, kako danas živimo, da se današnja prava koja imamo i koja bi trebali da steknemo ne svedu na margine, ne unište, ne prestanu, a ono što je nekada bilo, pitanje, ako se nešto sprovodilo na osnovu važećeg zakona u tom periodu da li to sve nije valjalo ništa. Hvala vam.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

Koristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik. Svakako je argumentacija kolege Perića vrlo dobra i ona se podnosi i ovaj amandman se podnosi u sklopu naše teze da se radi o ključnom članu ovog zakona i o članu koji je razlog zašto mi nećemo glasati za ovaj zakon.
Konkretno, kada je gospodin Đelić bio ovde u načelu, kada smo raspravljali predložili smo mu nekoliko rešenja iz uporednog prava koja bi u svakom slučaju pomogla da ovaj zakon bude prilagođen okolnostima u kojima se nalazi Republika Srbija u političkom, pravnom i ekonomskom smislu. Podsetiću ministra koji je sada prisutan da smo mi tada gospodinu Đeliću koji je ovde nastupao kao predlagač zakona predložili da jednostavno primeni iskustvo Češke Republike, tj. Čehoslovačke, jer je tamo Zakon o restituciji donet 1990. godine.
Takođe, što se tiče Češke, postojale su još neke paralele koje govore da se radi o sličnoj situaciji kao u Republici Srbiji. Vi znate da se radi o Sudetskim Nemcima i češki zakonodavac je primenio jedno rešenje koje mi smatramo da je trebalo da bude ovde u članu 5, a to je da strani državljani nemaju pravo na restituciju. To je sasvim logično i ukazuje da je to jedna briga o nacionalnim interesima koja je u skladu sa međunarodnim pravom. Mi kao SRS ne vidimo razlog zašto se takvo rešenje nije moglo primeniti i u članu 5.
Naša argumentacija je potkrepljena i postupkom češkog predsednika. vi sigurno znate da je gospodin Klaus odbio da potpiše Lisabonski ugovor zato što nisu postojale garancije da se udruženja i potomci Sudetskih Nemaca neće vratiti na osnovu tog zakona koji je Češka Republika donela.
Prema tome, radi se o jednom problemu koji već postoji u uporednom pravu u EU, protiv kojeg smo mi naravno, ali jednostavno smatramo da je Češka Republika postupila dobro i ne vidim, ponovo kažem i ističem u ime SRS, zašto se takvo rešenje nije moglo primeniti i u članu 5. ovog zakona. Posebno u skladu sa našom osnovanom zabrinutošću da se radi o jednom članu koji može dovesti do pravne nesigurnosti, mi ističemo da svakako ne postoji kolektivna odgovornost i da je privatna svojina garantovana i u Ustavu, ali to može biti argumentacija i druge strane u vezi sa članom 5. Na primer, udruženja folksdojčera ili njihovi predstavnici koji se trenutno nalazi u Austriji mogu sa punim pravom, ako se ovaj član 5. ne promeni, tražiti povraćaj svoje imovine na osnovu ne postojanja kolektivne odgovornosti i na osnovu poštovanja privatne svojine.
Dakle, radi se o jednom problemu koji sa pravne tačke gledišta, sa ekonomske, a i sa moralne i istorijske mora biti definisan na jedan konkretniji način nego što se radi u članu 5. Naše primedbe su veoma ozbiljne i mislim da bi svaka ozbiljna vlast trebala da ih uvaži, ali očigledno to nije slučaj što se tiče člana 5. Zahvaljujem.

Tri minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. tražili smo amandmanske intervencije, počev od stava 1. predloga u tački 1, zatim u tački 2, tački 4, u stavu 2, stavu 3, tački 1, tački 2. i u stavu 3. da se isti menja i da glasi – da bivši vlasnik fizičko lice i njegovi naslednici, ako su on ili njegovi naslednici bili pripadnici okupacionihi snaga koji su delovali na teritoriji Republike Srbije, odnosno bili pripadnici okupacionih oružanih vojnih, paravojnih ili policijskih snaga vršili funkciju ili dužnost u organima okupacionih vlasti, ili vršili političke funkcije i dužnosti u političkim organizacijama koje su formirale ili pomagale okupacione vlasti, ili bili pripadnici oružanih snaga država koje su izvršile okupaciju Srbije i njihovih vojnih saveznika.
Amandmanom se predlaže, radi preciznijeg i pravičnijeg uređenja pitanja prava na povraćaj oduzete imovine i zabrane povraćaja, i to pravo nasleđivanja ne treba ograničavati samo zakonske naslednike, jer je pravo nasleđivanja jedno od opštih i ljudskih i građanskih prava, pa ga treba i priznati i drugim vrstama naslednika, odnosno priznati pravo bivšem vlasniku, odnosno bivšim vlasnicima da raspolažu svojom imovinom, kao i svi drugi građani Republike Srbije.
Pravo povraćaja nije preporučljivo vršiti tzv. pravnim sledbenicima, zadužbina, jer pitanje utvrđivanja svojstva pravnog sledbenika nije uređeno na način kojim bi se to svojstvo moglo neosporno utvrditi. Predložen odredba zaista stvara ogromne mogućnosti i zloupotrebe i korupcije, o tome smo pričali u načelnoj raspravi i zbog velike imovine koje su imale određene zadužbine koje su u ovom periodu i prestale da postoje, pošto bi organ koji odlučuje o postupku povraćaja odlučivao i o opravdanosti zahteva i o statusu pravnog sledbenika.
To bi dodatno stvorilo nerešive probleme i državi, posebno licima koja imaju stanarsko pravo u ovim stanovima gde su zadužbine, odnosno u stanovima koji su pripadali zadužbinama koje čak u međuvremenu su prestale sa postojanjem. Radi preciziranja odredbe u tački 4. smo traži da se doda reč "bivši vlasnik". Umesto reči "domaći državljanin" navesti "državljanin Republike Srbije" radi normalne pravne terminologije, jer sasvim usklađeni u srpskom jezičkom terminološkom izrazu je termin državljanin Republike Srbije, a ne domaći državljanin. To je još jedan od propusta evidentno sa pravne strane, u ovom zakonu.
O tome smo gospodine ministre pričali. Gospodine Đeliću nedostatak pravne, normativne oblasti u donošenju pojedinih odredbi, odnosno člana ovoga zakona zaista je vidljiv. Ja sam se obradovao, s obzirom da ste vi iz te oblasti i da je ministrov saradnik takođe pravnik da danas u ovom danu možemo, makar izmeniti ovu pravnu terminologiju i uskladiti sa pravnom terminologijom Republike Srbije. Nadam se da ćete u tome uzeti učešća, a ovo je još jedan od primera. Kasnije ćemo videti tu neusklađenost u terminima u terminima koji su ponuđeni u Predlogu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
U tački 2. mislimo da obavezno treba dodati reči "na teret strane države" jer je moguće da je pravo strane države priznalo pravo obeštećenje, ali na teret Srbije, što bitno menja situaciju koja je predviđena ovim članom, odnosno ovim predlogom zakona. Potrebu ovakve izmene potvrđuje i odredba člana 4. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz perioda 2005. godine ("Službeni glasnik RS", broj 45/05) u kojoj se na istovetan način, kao što smo mi predložili rešava ovo pitanje i nema razloga da se ovo ne usvoji.
Stava 3. tačka 3. zaista ovaj deo bi trebalo izmeniti iz razloga što bi na nesporan i potpuno precizan način propisal pitanje uskraćivanja prava na povraćaj zbog učešća u okupaciji Srbije i ratnim dejstvima protiv Srbije. Zato sam vam ovaj deo stava 3. odnosno tačku 3. amandmana koji smo mi podneli mi pročitao da bi ona bila jasnija i zbog ljudi koji eventualno prate ovaj prenos. Zahvaljuje.

 Tri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li još neko želi reč? (Da.)

Ovde se ovim amandmanom traži da se imovina koja je konfiskovana posle 09.03.1945. godine a pravosnažnom sudskom odlukom je stavljena van snage, odluka koja je za pravnu posledicu imala kaznu konfiskaciju imovine, vraća se odmah rehabilitovanim licima, odnosno njihovim pravnim sledbenicima u naturalnom obliku, a gde to nije moguće nadoknada se određuje po tržišnoj vrednosti u vreme donošenja rešenja.
Obrazloženje je da je pravna posledica rehabilitacija ništavnost odluke o konfiskaciji imovine, što je dovoljan osnov za vraćanje takve imovine bez odlaganja i na osnovu danas važećih pozitivnih propisa.
Predloženo rešenje po nama, sumnjamo da li je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o obligacionim odnosima, međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala i propisuje manji nivo prava čak i od Zakona o konfiskacije imovine i izvršenju konfiskacije još FNRJ od 1946. godine kojim je propisano da se u slučaju obustave postupka o konfiskaciji pravosnažno oslobađajuće presude ili poništenje odluke o konfiskaciji, konfiskovana imovina mora biti vraćena vlasniku, ako to nije moguće vraćanje samo imovine nadoknadiće se njena vrednost u novcu.
Kad je pitanje eksproprijacija, način obeštećenja za tu imovinu je jasno određen aktuelnim zakonom o eksproprijaciji pa se ovim ne mogu umanjiti ta prava kako je to predloženo u delu finansijskog obeštećenja. I ovo ima veze i sa aktuelnim zakonom o rehabilitaciji po kome mnoga lica koja su u vreme kada nije postojala Brozova pravna država, a nikada i nije postojala, bez obzira što sada mnogi veličaju to vreme jednog totalnog sumraka pravne države i najtežeg kršenja ljudskim prava, imovinskih prava i svih ostalih prava, što i sadašnji zakon o rehabilitaciji faktički daje samo moralnu rehabilitaciju. Vi dobijete sudsku odluku da više niste državni neprijatelj i na osnovu te sudske odluke, uopšte ona vam ne daje osnov da vratite imovinu koja vam je oduzeta na osnovu toga što ste nekada bili proglašeni za državnog neprijatelja, kulaka ili ne znam šta, a da ne pričamo drugim oblicima, pre svega ne materijalne štete i teškim duševnim patnjama koje je lice, kojima je tako bez osnova oduzeta imovina pretrpelo, ono, članovi njegove porodice, njegovi naslednici i njegovi najbliži.

Dva minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Miković.
Da li još neko želi reč? (Da.)