Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Miković.

Ne mogu se složiti da se prihvati amandman gospodina Munjića, pošto gospodin Munjić kaže da ne treba da postoje izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku. Znači, ukoliko bi bio usvojen amandman gospodina Munjića na član 18. sve bi se vratilo, i ono čak što je po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini, prirodna bogatstva, službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđenih nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave, organa mesne zajednice. Vratile bi se i nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja, obrazovanja, kulture, nauke i drugih ustanova, kao i javnih službi osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih službi. Vratile bi se i nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mreža, objekata, uređaja i mnogo toga. Znači, sve što je pobrojano u članu 18.
Jesam za to da se vrati sve ono što može da se vrati, ali ne da se vraća ono što ne može da se vrati po samom Ustavu ili što je neophodno zbog vitalnih državnih interesa i interesa svakog građanina države Srbije. U tom smislu, ne mogu da se složim da ovakav amandman bude usvojen.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, pa narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo, smatram da je ovo jedan od najboljih amandmana jer on uvodi princip pravičnosti i pokazuje da je ovaj zakon duboko nepravičan. Na konkretnim primerima ćemo to dokazati. Ako se stranim državljanima daje mogućnost, tj. njihovim potomcima, ako uopšte i postoje, da posle 70 godina imaju pravo na restituciju, kako je moguće da ljudi koji su direktni naslednici zgrada gde se nalaze državne institucije, a tu ću dati konkretan primer, to je Vlajkovićeva 10, gospođa već godinama potražuje taj objekat gde se nalazi jedna od zgrada Ministarstva ekonomije. To se upravo ovom tačkom 2. negira i dolazimo do jedne vrste nepravde koja pokazuje zašto smo mi u celini protiv ovog člana i protiv ovog zakona u celosti.
Dakle, to su argumenti koji ne dolaze od nas, već od građana, koje mi u potpunosti podržavamo i koji govore da se radi o jednoj nepravdi i demantuju gospodina Radosavljevića, koji je rekao da će se ispraviti nepravde, da se neće napraviti nove i da će doći do održavanja fiskalne stabilnosti u Republici Srbiji.
Sve to nije tačno jer, kao što smo naveli u prethodnim amandmanima, doći će do novog zaduživanja Republike Srbije, neće se vratiti imovina ljudima poput Julije Glišić-Garašanin, koja poseduje nekoliko zgrada u Knez Mihailovoj, nego će se vraćati pod nekim uslovima koji su potpuno neprozirni.
Čuli smo juče gospodina Đelića da će se organizovati neka međunarodna prodaja tih obveznica 2015. godine. Priznaćete, to je daleka budućnost i ko zna šta će do tada biti. Dakle, radi se o jednom našem principijelnom stavu koji pokazuje da je ovaj zakon duboko nepravedan i zato smo u potpunosti protiv člana 18.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Gospodine Mikuliću, vi u kontinuitetu sedite ovde vezano za raspravu o amandmanima na ovaj zakon o vraćanju imovine, ali se stiče utisak da povremeno ulazite u salu. Ako pratite šta pričaju narodni poslanici SRS, onda ćete vrlo jednostavno zaključiti da mi predlažemo da se brišu članovi ovog zakona. Najbolje bi se nepravda ispravila u odnosu na ono što vi planirate sada da uradite, ukoliko ovakvog zakona ne bi bilo.
Mi ne tvrdimo da u nekim periodima možda pojedinačno nije naneta nepravda nekim ljudima, ali bi sigurno ovo bilo mnogo opasnije ukoliko bi se pristupilo selektivno. Rekao sam vam, eksproprijacija do 1968. godine. Nema potrebe da povremeno vi komentarišete koje amandmane ne treba prihvatiti, jer će i drugi steći utisak, a nije tako …

Narodni poslaniče, molim vas tema dnevnog reda. Nemojte se obraćati direktno drugim narodnim poslanicima. Svako ima pravo da govori o svom stavu, dokle god je u skladu sa Poslovnikom. Narodni poslanik koji ima protiv usvajanja nekog amandmana, ima pravo da dobije reč i da u skladu sa Poslovnikom to obrazloži. Molim vas da ne uzimate sebi za pravo da ućutkujete druge narodne poslanike, a da pri tome ne govorite o temi dnevnog reda. Ako želite da nastavite, izvolite.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

U članu 18. su predviđeni izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku. Mi predlažemo da se brišu 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9. i 10. stava 1. Daću obrazloženje za one za koje cenim da su najbitnije. Tačka 2) kaže: "nepokretnosti koje se po zakonu isključivo nalaze u javnoj svojini", tačka 3) "nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture, nauke ili drugih ustanova kao javnih službi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometan rad i funkcionisanje tih službi". To je u nekoj meri, bez obzira što smo podneli amandman da se ove tačke brišu, razumljivo, gledajući neki javni interes, ali je tu trebalo prihvatiti supstituciju.
Međutim, kod tačke 7) "nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništva, vojnih i trgovinskih predstavništva i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima", mi smatramo da ovo treba da se briše iz razloga što diplomatsko-konzularna predstavništva iznajmljuju prostor kako od države, tako i od privatnih vlasnika, po tržišnim uslovima, pa nema razloga da se takva imovina ne vrati starom vlasniku koji može preuzeti obaveze iz ugovora koje je diplomatsko-konzularno predstavništvo potpisalo sa državom, a znamo da su i naša brojna diplomatsko-konzularna predstavništva, bilo je čak i afera u pogledu toga da li su zakupi zaključeni po većim ili manjim uslovima u odnosu na tržišne uslove, ali da smo i mi zaključili mnogo ugovora za funkcionisanje naših diplomatsko-konzularnih predstavništava upravo sa privatnim licima.
Kod tačke 8) "dvorski kompleks na Dedinju čiji se status uređuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini", smatramo da ovu tačku treba brisati iz razloga što status kulturnog dobra obavezuje i vlasnika na odgovarajuće postupanje sa takvom imovinom i ne uslovljava da takvi objekti i kompleksi budu u državnoj svojini.
Što se tiče dvorskog kompleksa na Dedinju, mora se imati u vidu da je to privatna imovina porodice Karađorđević. Takođe se mora voditi računa da je marta 2001. godine ukinut ukaz iz 1947. godine, čime su prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću i članovima njegove porodice vraćena sva građanska prava i time su uklonjene sve prepreke za povraćaj njihove privatne imovine. Ukoliko im to pravo ovim zakonom bude uskraćeno, očigledno da ćemo mi, pored nepravde koja je naneta porodici Karađorđević, a mi imamo sreću kao država, za razliku od mnogih evropskih država koje su imale svoje dinastije, da smo imali dve naše, domaće dinastije koje su mnogo učinile za Srbiju i za srpski narod – Karađorđević i Obrenoviće i mislimo da je vreme, ako smo mi, a naneli smo ogromnu nepravdu Karađorđevićima, ne činimo ovim zakonom jednu novu nepravdu.

Iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

DSS podržava amandman Žike Gojkovića i SPO. Naš amandman je nešto drugačiji, on je uži od ovog amandmana. Zašto? Zato što smo mi insistirali na zameni kao modusu vraćanja. Pošto vidim da se ovde nema namera da se ide u tom pravcu, onda je racionalno rešenje da se podrži ovaj amandman. On sužava izuzetke od vraćanja u naturi, a zakon predviđa brojne izuzetke od vraćanja u naturi. Ako bi postojala zamena kao modus vraćanja, onda bi mnoge od ovih stavki o izuzecima za vraćanje u naturi imale svog racionalnog smisla, pogotovo kada je reč o radu državnih organa, zgrada koje su u funkciji njihovog rada itd.
Ako nema zamene, ako idemo tako žestoko na sužavanje prava na vraćanje u naturi, onda ovaj amandman Žike Gojkovića ima apsolutno smisla. Ne vidim zašto bi, recimo, diplomatsko-konzularna predstavništva bila u tom smislu zaštićena. Zbog čega bi druga država koja ima svoje diplomatsko-konzularno predstavništvo, zašto bi mi njima obezbeđivali prostorije? Neka mi navedeno neko iz Ministarstva spoljnih poslova u kojoj toj državi Srbija ima diplomatsko-konzularno predstavništvo koje je u vlasništvu te države, a mi ga besplatno koristimo ili za neku minimalnu naknadu. Gde to ima? Neka mi to neko navede ili ćemo da tu uspostavimo uslove reciprociteta, pa ako neka država plaća boravak našim diplomatskim predstavnicima, onda ćemo i mi da plaćamo toj državi boravak ovde, pa ćemo onda tu praviti izuzetak od vraćanja. Napišete onda kako treba ovaj član.
Šta to znači da se izuzimaju nepokretnosti u vlasništvu Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, vojnih i trgovinskih predstavništava? Sramota. Zašto bi to radili, a da onda ne vratimo nekome ko ima pravo na taj objekat, taj objekat u naturi, zato što oni tamo sede. Da li neko prema nama tako postupa u inostranstvu? Odgovorite mi. Dajte uporednu analizu, dajte analizu reciprociteta, pa da vidimo kako stvari stoje.