Trebali ste da mi kažete, onda se ne bih javio.

Rekla bih vam da imate pravo na repliku. Čim nisam dala, dala sam vam reč od jednog od ova dva vremena. Vi treba da se opredelite za koje.

Prvi put sam govorio kao ovlašćeni predstavnik. Drugi put sam koristio vreme predviđeno za repliku. Ne mogu da se javim dva puta po istom osnovu.

Onda od grupe. Zahvaljujem.
Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Govorim kao običan narodni poslanik, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne biste zbunili.
Drago mi je što je došao gospodin Cvetković. Ne znam zašto mi je baš drago, ali ne volim kada Boža glumi predsednika Vlade, jer onda znamo kakve su posledice.
Gospodine Cvetkoviću, do vas sa leve strane se nalazi gospodin Božidar Đelić. Gospodine Obradoviću, molim vas saslušajte me. Na svim fakultetima na kojima se predaje nešto što su finansije itd, a pre svega mislim na pravni i ekonomski fakultet, jedna od prvih lekcija jeste – sve ono što jeste prihod države i gde se nameću obaveze privredi i građanima, donosi se u toku jedne godine, a primenjuje se sledeće godine. Zašto? Da bi običan čovek mogao da planira buduće aktivnosti, da bi privredni subjekti mogli da planiraju svoje privredne aktivnosti, da on tačno zna kakav će biti porez, koliki će biti doprinosi, koliki će biti PDV, u kojim rokovima će da se naplaćuje itd.
Po toj logici stvari, sve što se menja u propisima koji se tiču, da kažem, šire posmatrano, budžetskog sistema ili sistema javnih prihoda, mogu da se menjaju od januara do juna meseca tekuće godine. Te odredbe se primenjuju od 1. januara sledeće godine. Tako da to uopšte nije praksa onoga što smo čuli, da kada se donosi Zakon o budžetu, menjaju se i poreski propisi. To je nama demokratija u režiji DOS dala.
Gospodine Cvetkoviću, ta demokratija, petooktobarska, dala nam je i situaciju da nemamo završni račun za 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, hajde da vam za 2010. godinu oprostimo. Imamo predloge zakona za 2008. i 2009. godinu i imamo izveštaje revizije. To je, navodno, u proceduri. Ali, postavlja se pitanje kako to da razmatramo ukoliko imamo vakum od sedam prethodnih godina? Nikako ne može da se razmatra.
Član 1. svakog zakona o budžetu i Zakona o rebalansu budžeta jeste značajan. Ali, kada se ti osnovni postulati koji moraju svi da znaju na pravnom fakultetu, Čikiriz, na ekonomskom fakultetu itd, zato se dobija petica. Kolega, dođite u sledećem ispitnom roku.
Od kada je došla demokratija, ponavljači su na vlasti i sve je kod nas moguće. Zato se vrtimo u jednom začaranom krugu i šalje se poruka građanima – dajte samo da uhvatimo pare iz evropskih fondova, daj da uhvatimo pare od kredita itd. i rešiće se problem. Ta logika za proteklih 11 godina nas je i dovela do ove situacije, da smo 27 milijardi evra dužni kao teritorija, bez obzira javni, komercijalni ili privatni dug, a 61 milijardu su, gospodine Cvetkoviću, ovi koji su palili Skupštinu potrošili za ovih 11 godina i Srbija nikada nije siromašnija. Hvala, što mi niste izrekli opomenu.

Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada je rebalans budžeta u tom famoznom članu 1, mnogo toga govori kakva je politika Vlade, a govori nam i o tome kakva nam je situacija u privredi i kakav je socijalni status većine građana u Srbiji.
Ono što izdvaja ovaj budžet jeste da, bez obzira što država manje prihoduje, ona sve više troši. Umesto da se kroz smanjenje budžetskih prihoda smanje i budžetski rashodi, kod nas je sve to obrnuto. Mi imamo smanjivanje prihoda za oko 20 milijardi dinara. Za jedan deo ćete reći – pa eto, deo tih 20 milijardi je prenet lokalnim samoupravama zbog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Međutim, šta je sa onim drugim prihodima, da porezi koji se plaćaju iz dodate vrednosti, da je ta stavka manja za oko 15 milijardi, da je porez na dodatu vrednost koji je ostvaren u državi manje za oko 13 milijardi, da je porez na dodatu vrednost iz uvoza manji za oko dve milijarde? To nam govori da naši građani nemaju više sredstava i zbog toga se smanjuje budžetski prihod, što je u suprotnosti sa onom proklamovanom politikom Vlade Republike Srbije o nekom značajnom rastu bruto proizvoda.
Vi ne biste bili vi da ne biste počeli da izmišljate i toplu vodu, što se vidi u ovom rebalansu, jer zaduženje države je veće za nekih 75 milijardi dinara. Sad se postavlja jedno pitanje - iz kojih sredstava se finansira taj budžetski deficit? Postoje dve mogućnosti. Jedna mogućnost je da će da se finansira iz stend baj aranžmana, odnosno kredita radi predostrožnosti od MMF. Ako mi neko kaže da je taj deficit veći od 75 milijardi iz tih sredstava, onda se postavlja pitanje - šta je sa još 13 milijardi dinara? Ako se finansira iz nekih drugih izvora, odnosno ta rezervna sredstva koja treba da budu na računu budžeta Republike Srbije, koja su to sredstva i iz kojih izvora?
Postavio bih i pitanje - da nije neko već možda zadužio državu bez Zakona o budžetu? Jer, gospodine predsedniče, dajete mi za pravo da sumnjam da je neko zadužio državu bez znanja Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dovoljno je pogledati sajt NBS, u kome se kaže da su devizne rezerve NBS u septembru povećane za 938 miliona evra. Na kraju tog meseca dostigle su i nivo od 11 milijardi i 358 miliona evra. Tome je najviše doprineo priliv od prodaje evro obveznica Republike Srbije u iznosu od 724 miliona evra. Ako je neko zadužio državu za otprilike 75 milijardi dinara, kolika vam je razlika budžetskog deficita, onda se postavlja pitanje - ko je to smeo da uradi?
Gospodine predsedniče, šta ako vam ne prođe budžet? Ko će da odgovara za ovo zaduženje? Vidite i sami da se mučite, petak čitav dan, danas počinjemo zasedanje u 10,00 časova, pa u 13,00 časova, pa u 14,45 časova, da bi počelo negde oko 15,15 časova. Ako su ta sredstva od evro obveznica, ko je u stvari smeo da zaduži državu bez odobrenja i znanja Narodne skupštine? Pošto se po medijima hvalite kako ste u stvari emitovali milijardu evra, kada su u pitanju evro obveznice, da li je ovih 724 miliona samo glavnica, a do milijardu evra su kamate? Nemojte da vam više obrazloženje bude niska likvidnost bankarskog sektora. Već smo o tome pričali i u raspravi u načelu. Banke su u toku 2010. godine iz države iznele 2,5 milijarde evra i vi kao predsednik Vlade i uopšte niko nije reagovao, ni NBS, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike.
Sad imate problem i kažete - ne možemo da se zadužujemo na domaćem tržištu, zato što nam banke nisu likvidne sa 5%, 5,5% ili 6%, nego moramo na stranom tržištu. Stalno postoji priča oko prezaduženosti članica evro zone. Recimo, Italiji je smanjen kreditni rejting. Ona još uvek za oko 2,5% uzima jeftinije kamate. Španija isto tako, ne prelazi 5,5%, a mi imamo takav kreditni rejting kakav imamo, pa se zadužujemo po 7,5% da bi nam to bila neka rezervna sredstva. I to vam je malo, pa planirate da uzmete još jedan kredit od MMF, takođe iz predostrožnosti.
Bilo bi u redu kada biste odgovorili narodnim poslanicima i građanima Srbije koliko će ta dva kredita iz predostrožnosti da koštaju građane Srbije i neku buduću vladu u kojoj, nadam se, vi nećete biti predsednik?

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Pejčiću.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, dakle, ovim amandmanom hteli smo da ukažemo da je deficit u rebalansu budžeta izuzetno veliki i da damo do znanja da određenim korekcijama taj projektovani deficit može da se smanji. Ovaj projektovani deficit je samim tim i ogledalo kako se Vlada ponašala u prethodnom periodu u odnosu na ekonomski program koji je sprovodila, da ništa nije pomogla srpskoj privredi, kao i povećanju standarda građana Srbije.
Normalno, mi iz DSS se protivimo ovakvom deficitu i ovakvoj javnoj potrošnji. Pre svega, ona se finansira iz skupih kredita koji dolaze iz inostranstva i samim tim, po analogiji, Srbiji preti u nekom narednom periodu bankrot. Još od 2009. godine susrećemo se sa deficitom. Tada je u budžetu Srbije deficit bio 3,1% i nismo smogli snage skoro tri godine da smanjimo taj deficit i da ta sredstva preselimo na kontu srpske privrede.
Mi danas pričamo o deficitu koji je 4,5% BDP, a bio je 4,1% projektovanim budžetom, što znači, brojkama rečeno on je za 23 milijardi dinara veći. To govori u prilog ove moje teze, da Vlada, koja slovi za socijalno odgovornu, na čijem ste čelu vi, gospodine Cvetkoviću, ništa nije učinila za razvoj privrede Srbije i za povećanje standarda građana Srbije. Samim tim, možemo da zaključimo, kakav rebalans budžeta, takva i Vlada. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.