Iskorišćeno je 10 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Milan Marković.

Ne bih da polemišem, nego da se u jednom delu vaše diskusije složim sa vama. Rekao bih vam koja nam je ideja bila. Znači, taj član 43, ideja je bila da svi oni koji sada rade u sektoru nastave da rade posao koji rade. Dakle, da imamo kontinuitet i da se ne iskoristi ovaj zakon kako je mogao da se iskoristi i da se, znate već, ukida sektor, pa onda oni ostaju neraspoređeni itd. Dakle, da ne bi bilo sumnje u takvu neku manipulaciju, prosto, ja ne želim time ni da se bavim, zakonom smo utvrdili da oni nastaju da rade sada u upravnom inspektoratu. To se u principu dalje rešava sistematizacijama, ali, ukoliko imate amandman koji će pomoći da ovo bude jasnije, nema nikakve dileme da ćemo ga usvojiti. Samo sam vam rekao da znate koja nam je ideja bila.
Znači, ideja je kao vaš stav o kojem govorite, ali, možda nismo ovo baš najbolje uradili. Zato, ako možete da pomognete, svaka pomoć je dobrodošla. Znači, ukoliko se ne bude menjao zakon, tako će i biti. Oni ostaju da rade, on postaje upravni inspektorat, na čelu inspektorata pomoćnik ministra, on postaje glavni inspektor, koji sa službenika na položaju treće grupe ide na službenika na položaju druge grupe. To je tako rešeno Zakonom o platama.
Ali, jednu stvar ste rekli i želim da vas podsetim šta sam uradio. Vi znate da je raspon plata bio 1:9, jako veliki. Na moje insistiranje, taj raspon je smanjen na 1:66, upravo smatrajući da je raspon plata bio preveliki. Sećate se da je službenik prve grupe, znači, posebna organizacija, imao, ako se ne varam, 146 hiljada a vozač je imao 15.800. Dobro, on je nameštenik, nije službenik, ali, nije u redu. Onda sam ja tražio da se izvrši revizija toga i ove plate odozdo su otišle na gore. Sada vozač ima 24 hiljade, što je u odnosu na 16 hiljada značajno povećanje a službenici, od mlađeg savetnika i savetnika su takođe dobili povećanje plate. Upravo je to na liniji onoga o čemu sam pričao, da je važno da te mlade ljude nečim privlačimo, pa, u krajnjem slučaju, i da sačuvamo socijalnu sigurnost ovih ljudi, imajući u vidu i ono što ste malo pre rekli, da je u međuvremenu došlo do promena u standardu građana.
Što se tiče roka za žalbu, naše mišljenje je da on bude osam dana, jer mi se ovde obraćamo organima. Mi se ne obraćamo, opšti rok je 15 dana, ali tu imate u obzir građane, pa 15 dana da se upozna, da eventualno angažuje stručno lice, naravno najbolje bi bilo uvek advokata angažovati, to je najjeftinije, treba uvek istaći, ali to nažalost kod se stalno primenjuje, kao što je najbolje otići kod lekara na vreme, tako je najbolje i najjeftinije angažovati advokata na vreme.
Ali, dakle znate rok 15 dana, mislim da je kao opšti rok stavljeno. Mi se ovde obraćamo organu. Znači, ako mi načelniku opštinske uprave naložimo meru, pa nema načina da se pravi da ne zna, on zna, jer on ne može biti načelnik opštinske uprave ako nema pet godina rada, nije diplomirani pravnik, tako da zbog toga smo mi pri roku od osam dana. U krajnjem slučaju možemo razgovarati o tome.
Da li je, opet se vraćamo, da li je pravo vreme zakonom, znači, nakon usvajanja, svake godine najpre se donosi kadrovski plan. Znači, mi damo kadrovski plan i predvidimo potencijalne troškove i zapošljavanje. Ako Vlada usvoji taj kadrovski plan, onda na osnovu tog kadrovskog plana svi radimo sistematizacije. Tako da u zavisnosti od mogućnosti procene Vlade videće se da li će se Upravna inspekcija popunjavati 2012, 2013, 2014, godine, to će ići sukcesivno. To je već sad nešto, ali mislim da ovaj zakon ne znači da će se automatski sutra nešto desiti, sve što se bude dešavalo, dešavaće se u 2012. godini. Da li će ta vlada koja bude u 2012. godini imati mogućnosti da odmah formira, što bih ja jako voleo, ili će ta vlada morati sukcesivno to da formira, to je druga tema.
Budimo krajnje otvoreni i realni, teško je zamisliti popunjavanje Upravnih inspekcija za vreme mandata ove vlade, imajući u vidu konkursni postupak. Eto, prosto to sam želeo da vam kažem. Znači, usvajanje kadrovskog plana, akta o sistematizaciji, tu ne može da se završi pre aprila, nema šanse, ni jedna vlada nikada nije te akte radila brže po kadrovskom planu i posle toga koliko vremena da se raspisuju konkursi, itd, to je neko moje mišljenje. Sve i da Vlada kaže imamo pare da zaposlimo 30 ovih upravnih inspektora.
Na kraju ostaje ona stara, ono što sam rekao – verujte mi evo, davali smo tri ili četiri konkursa, dvoje smo zaposlili. Šta da vam kažem, to je realno stanje stvari danas. Sada sa pet godina iskustva, pa to će biti još deset puta teže. Ali, u svakom slučaju, kada bude rasprava o amandmanima sve što budemo dogovorili, da je korisno, to ćemo i prihvatiti.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, počela bih u stvari sa jednim pitanjem koje je postavio gospodin ministar, koje glasi – hoćemo li da poštujemo zakon, ili nećemo?
Pretpostavljam da se ovde radi o jednom retoričkom pitanju, pošto ne mogu da zamislim da jedan ministar dovodi u pitanje da će se jedan zakon koji brani prilikom rasprave u Skupštini da se poštuje.
Dakle, jeste, ja bih odgovorila, mi zakone ne moramo da poštujemo i tu ne može da se ostavi ni na čiju volju da li hoće ili neće, zakon ako je donet stupi na snagu, mora da se poštuje.
S druge strane, postavlja se pitanje da li će ovim zakonom da se uvede više reda, da li će ovim zakonom da se pojača odgovornost državnih organa i svih ostalih koji predstavljaju predmet i sadržinu ovog zakona, da li će ovim zakonom da se pojača transparentnost rada državnih organa, dakle, da li će da se postigne ta svrha nadzora i kontrole koja je ovde istaknuta, kao jedan veoma ambiciozan cilj zakona.
Čitajući pojam kojim se definiše upravna inspekcija i njena svrha postojanja, zaista nemamo šta da dodamo ili oduzmemo. Jer Upravna inspekcija je oblik nadzora nad sprovođenjem zakona i drugih propisa. Postupanjem organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, Službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi i organa čije članove bira Narodna skupština, kao i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u vršenju poverenih poslova državne uprave i drugim imalaca javnih ovlašćenja.
Dakle, zaista je definicija pojma Upravna inspekcija veoma iscrpna i veoma jasna. Takođe, nemamo zamerke ni na delokrugu Upravne inspekcije koja se definiše članom 3, jer Upravna inspekcija obavlja inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju državna uprava, radni odnos u državnim organima i organima jedinice lokalne samouprave, opšti upravni postupak i posebni upravni postupci, izgled i upotreba grba, zastave, himne Republike Srbije, upotreba službenog jezika i pisama, pečat državnih i drugih organa, birački spiskovi, matične knjige, političke stranke i udruženja i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Dakle, ja sam citirala ove članove zbog značaja ovih zakonskih članova za tok dalje diskusije. Pa da ne bi bilo nekih nesporazuma oko toga da li su oni sadržina ovoga predloga zakona ili je slobodna interpretacija narodne poslanice u vezi istih?
Dakle, to je jako bitno da se i svrha Upravne inspekcije ističe u članu 5, dakle, obezbeđivanje poštovanja načela zakonitosti u radu, zatim, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, a sve u svrhu zaštite javnog i privatnog interesa.
Dakle, to je jako dobro i ukoliko se pri tom pročitaju i svi oni poslovi koji su predviđeni ovim zakonom, mi zamerke nemamo jer normalno da ćemo podržati nadzor nad primenom propisa o državnoj upravi, nadzor nad primenom propisa o državnim službenicima, o upravnom postupku, nadzor nad primenom propisa o organima jedinica lokalne samouprave ili nadzor nad primenom drugih propisa.
Sada kada se ovaj zakon stavlja u kontekst sa drugim zakonima i kada se u stvari razmisli o tome da li postoji ozbiljna politička volja da se ovaj zakon primenjuje, onda već imamo određene nedoumice. Zašto? Jer kao što znate, svaki zakon koji se donese i koji stupi na snagu postaje deo pravnog poretka i postaje u stvari deo pravnog sistema ove države. Na isti način je i Zakon o rebalansu budžeta koji je izglasan juče postao deo pravnog poretka ove države.
Podsećam vas, da je tim rebalansom budžeta između ostalog, predviđeno da se poveća obim sredstava koja se doznačuju lokalnim samoupravama na Kosovu i Metohiji. Kao što vidimo i ovaj zakon predviđa, ne mogućnost, nego predviđa, tako bar piše, da funkcioniše na teritorijama svih 150 opština i 24 gradova, kako ste vi sami ovde u toku ove rasprave i napomenuli.
Dakle, ako je to tako, mene baš interesuje, na koji način ćete vi moći, recimo da sprovedete taj postupak nadzora, odnosno Upravne inspekcije i upravni inspektor, na koji način se recimo troše ta sredstva iz budžeta. Znate, ako se ta sredstva namenjuju platama lokalnih samouprava, a nekako su plate povezane sa radnim odnosima, mislim da tu ima nekog prostora i za upravnog inspektora da kaže koju reč o transparentnosti trošenja tih sredstva i o transparentnosti upotrebe tih sredstava u namene u koja su ta sredstva data. Pogotovo što nekako nije životno što se očekuje da će zaista sva ta sredstva da odu u sve te lokalne samouprave na teritoriji Kosova i Metohije, zato što je realna činjenica i to jeste život, da lokalne samouprave su pod znakom pitanja u pogledu njihovih funkcionisanja na teritoriji Kosova i Metohije.
Dakle, to je jednog jako ozbiljno pitanje koje se postavlja i kod primene ovog zakona o Upravnoj inspekciji, a koji zakon ima tu ambiciju da se zaista sprovodi i primenjuje, pogotovo što on sam ima tu kontrolnu ulogu da proverava da li se zakoni sprovode u određenim državnim organima, odnosno na teritorijama lokalnih samouprava i AP.
Dakle, to su pitanja koja su od jako velikog značaja za funkcionisanje celokupnog pravnog sistema.
Gospodine ministre, vi ste i napomenuli da pravni sistem ima određene propuste. Dakle, po meni, jedan od najbitnijih propusta, našeg pravnog sistema i najbitnijih propusta kod svih zakona koji se ovde donose, pogotovu se odnosi na one zakone koji imaju ambiciju da posebno ulaze u funkcionisanje tih lokalnih samouprava, upravnih okruga i autonomnih pokrajina, da se nekako ne vodi računa o životu i o realnosti.
Time što mi obneviđamo realnost, realan život, realne probleme, ne znači da će ti problemi sami po sebi da se reše i ne znači da će nestati u tom periodu dok mi držimo oči zatvorene. Ne, nego će ti problemi i sve ono za koje smo mi fingirali da ne postoje, a pritom smo sprovodili jednu politiku virtuelnog postojanja državnih organa, institucija i mogućnosti da državni organi Srbije imaju određene efikasne kontrole i upliva na rad tih lokalnih samouprava na teritoriji Kosova i Metohije.
Dakle, to je u stvari pitanje da li ovaj zakon može da se sprovodi, može da vrši sve te kontrole, može da vrši sve ove nadzore, može u stvari da bude funkcionalan i tamo gde bi prema definiciji pojma delokruga poslova rada Upravne inspekcije trebalo da funkcioniše.
Znate, kada nama predsednik Republike kaže javno da jeste poslao određene poruke opštinama na severu Kosova koje, realno gledajući, još na neki način i funkcionišu u skladu sa propisima Republike Srbije, ali da ne želi da kaže kakve su to poruke poslate. Šta to znači? Da li mi možemo da tražimo od bilo koje inspekcije, upravne ili inspekcije, u krajnjem slučaju, građana koji imaju pravo da znaju, da nam kaže javo i glasno, transparentno kakve su to poruke, jer to su te poruke koje su od dalekosežnog značaja za postojanje ove države, za funkcionisanje ove države, a u stvari i za naš realni život nas malih građana ove Srbije.
Dakle, ako mi nemamo pravo da znamo šta predsednik Republike poručuje građanima lokalnih samouprava na teritoriji Kosova i Metohije, pa kako mi možemo očekivati da jedan upravni inspektor ili inspekcija funkcionišu na teritoriji Kosova i Metohije.
To su ta pitanja koja je zaista bilo potrebno da se postave, jer kada god se neki zakon donosi, ukoliko taj zakon nema iskrene ambicije, ozbiljne ambicije da se i sprovodi, onda je taj zakon nepotreban. Ako u ovom zakonu ne sagledavate neke realne činjenice to znači da su to neke ambicije o sprovođenju zakona, o poštovanju zakonitosti i te kako dovođene u pitanje i nismo sigurni da ste do krajnosti iskreni u tome da mislite da ovaj zakon sprovodite. Dakle, jeste dobro to što će se pojačati nadzor i kontrola državnih organa, što će se raditi sve na tome da se spreči bilo kakva samovolja države, jer država ima taj neki svoj običaj da pokušava na sve načine da sprovede svoju volju i za to nije potrebno samo da radi preko određenih organa ili ministarstva sile nego često je dovoljno da ima jednog svog službenika, jednog malog birokratu koji fingira svoju vlast preko zastupanja državnih interesa pa da u znatnoj meri zagorča život građanina koji zavisi od tog službenika, preko tog službenika od određenog državnog organa, preko tog određenog organa od države same.
Ako nismo imali još uvek ozbiljnu kontrolu Ministarstva za Kosovo i Metohiju od strane državnog revizora, ako još uvek nemamo izveštaj o tome na koji se način se troše ta sredstva u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, ako pri tom povećavamo plate lokalnim samoupravama na Kosovu i Metohiji, kako možemo očekivati od jednog upravnog inspektora da radi taj svoj posao?
Na Kosovu i Metohiji se jako velika sredstva, ta sredstva plaćaju poreznici i obveznici Republike Srbije. oni pune budžet. Oni su svesni toga da su fondovi ispražnjeni da je potrošnja javna velika, da su prihodi smanjeni, pa ako je to tako mislim da je jako bitno da i ministar i ministarstva koja su nadležna kod predlaganja određenih zakona budu jasni bar prilikom predstavljanja tih zakona, da li ozbiljno misle da se zakon zaista i sprovodi.

 Iskorišćeno je 14 minuta i 20 sekundi od ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem.
Rizikujem da se mnogi iznenade mojim komentarom, a reći ću da nije skoro bilo zakona koji je u većoj meri u meni izazvao poštovanje prema autorima zakona, koji je izazvao veće poštovanje prema Skupštini i materiji koju tretira.
Gospodine Markoviću, ništa me ne obavezuje, vi znate da smo se malo sukobili oko Zakona o komunalnoj policiji, niste dobronamernim shvatili kritike, onda smo počeli da se razumemo kada smo o državnim službenicima pričali, ali vi kao potpisnik ovog Predloga zakona zaslužujete svaku pohvalu, bez obzira da li ste ga vi lično pisali ili ste vi umeli da okupite ekipu koja ga je napisala.
Zakon uvek počinjem da čitam od obrazloženja i kada sam počela da čitam to obrazloženje i već sam videla razliku da nije reč o onim prepisivanja samih članova i da je to obrazloženje šta ste zakonom hteli i onda sam videla jedan potpuno nov put u načinu na koji je zakon došao pred poslanike. Nije savršen i baš to što je on pun poštovanja prema temi i jeste nešto drugačiji pristup onom što treba svi zajedno da uradimo. To me je obavezalo na najpažljivije čitanje zakona i davanje nekoliko amandmana kojima primedbe koje postoje mogu da se otklone. Na vama je da ih prihvatite ili odbijete.
Sam ustavni osnov u kojem ste naveli da je u jednakoj ravni bitno da organi uprave izvrše ono što u istom članu Ustava piše, da obezbedite organizaciju nadležnosti i rad organa, ali u isto vreme da ta organizacija podrazumeva da i građanima obezbedite zaštitu sloboda i prava ustavnost i zakonitost. Osetila sam da onaj ko je ovo pisao da je shvatio šta ovim zakonom treba postići.
Moje veliko iznenađenje je bilo da se već u stavu 2. zakona pozivate na prethodno iskustvo ranijeg dobrog zakona. moram da priznam da to poštujem. Samo onaj ko je spreman da iz istorije, ko god da je stvarao, izvuče ono dobro i da kaže – imali smo zakon koji je tretirao i šire pokrivao neku oblast, a sada imamo zakon koji se sve o na četiri člana koja tretiraju upravnu inspekciju.
Shvatila sam da je konačno došlo vreme da kao opozicija, pozicija i neko ko ima drugačije programe, kad je interes građana u pitanju i ovaj ustavni osnov da organe uprave tako učinimo delotvornim i kvalitetnim. To mora da bude posao koji će sve nas da objedini da napravimo najbolji zakon. I u tome imate punu podršku.
U daljem čitanju obrazloženja razloga za donošenje zakona, vi ste sami istakli, rečeno je da Upravna inspekcija mora da se uredi posebnim zakonom, jer ste tu obavezu nasledili. Međutim, kažete da je to početak preobražaja javnog sektora u Srbiji novim društvenim promenama i potrebi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom i da zato treba doneti poseban zakon, jer je bitno i na ovome insistiram, kao i vi, obezbediti nadzor nad radom organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja.
To je ono gde smo se vi i ja mnogo puta složili, mnogobrojne agencije koje različito shvataju ta poverena javna ovlašćenja uz istovremenu zaštitu i garantovanje njihovog položaja, svi se za to zalažemo, posebno načela samostalnosti i odgovornosti, ali poštujemo njihovu samostalnost i odgovornost, ali kako ste i napisali, ali i zahteva da ovi organi vlasti svoje poslove obavljaju zakonito, blagovremeno i efikasno. Prvi put da ja u svom govoru, kao svoj stav, mogu da čitam vaše obrazloženje.
Dopada mi se što je ovakav stav preventivno delovanje u smislu stvaranja kvalitetne uprave gde, da parafraziram, ono što je svima blisko, gde kao roditelji želimo da svojoj deci održavamo zdrave zube da oni traju što duže, a ne da se protezama i pomagalima u organima državne uprave ispomažemo i krpimo, a svi istovremeno verbalno zalažemo da birokratija u najboljem smislu reči treba da bude kvalifikovana, visoko plaćena, samostalna i neutralna i da se promena političke strukture na vrhu ne odrazi i da raspisivanje izbora ne znači da sve u državi staje. Baš zato što se svi za to zalažemo hoću da podržim ove vaše ciljeve.
Šta mi je takođe zanimljivo iz ovog obrazloženja? Nadzor Upravne inspekcije, kažete,utvrđen je nizom posebnih zakona. Tačno je, ali ta nadležnost je zahvatila niz novih sadržaja i predmeta rada koji uopšte nisu definisani tim zakonima i ostalo je otvoreno šta u stvari Upravna inspekcija treba da radi po pitanju tih posebnih zakona.
Dalje, te činjenice o povećanju obima i vrste poslova kroz pojedine društvene oblasti, koja je proširena na nadležnost Upravne inspekcije zahtevaju, ovo mi je najinteresantniji deo, jer nisu prvenstveno državnog i autoritativnog karaktera, već društvenog i saradničkog, nagli porast broja nadziranih subjekata, neuređenost pojedinih pitanja od posebnog specifičnog značaja itd, zahtevaju da vi ovo uradite. Sada prevodim ne u svom pravu da materiju razumem na svoj način, nego uverena sam da ste i vi to podrazumevali, da se pod državom, pa kad kažete – ne samo, ali prvenstveno državnog i autoritativnog karaktera, te obaveze ne podrazumevaju samo onu prinudnu silu i prinudni aparat države koja to može nalogom da uradi, već društveni i saradnički.
Prevešću ono što drugi ne žele da vide. Revizija nije kaznena mera. Revizija je preventivna mera da uredimo poslovanje u svakom preduzeću da ne budemo kažnjavani. Tako razumem društveno i saradničko i upućujuće postupanje ove inspekcije, s tim da smo mi amandmanima malo išli ne na ono – može, odnosno mora i može, nego, i kod zapisnika, videćete, dali smo neke primedbe, i zaista mislim da je ovo kvalitetan pomak.
Država i organi koji sprovode njene nadležnosti, Vlada i inspekcija i građani i sve društvene grupe, pa nismo mi divlje pleme koje treba da se bori jedno protiv drugih, nego smo valjda svi na istom poslu stvaranja kvalitetnije države, stabilnijeg i boljeg standarda. Valjda svi imamo iste ciljeve iako to zaista priznajemo, onda treba da damo svi jednak doprinos tome. Zaista bih se osećala ružno kada bi mi neko zabranio da kažem ovo, ne bih o ovom zakonu ni pričala.
Čak pre nego što sam naišla u vašem obrazloženju na jednu specifičnu reč, sama sebi sam taj pasus definisala kao samokontrolu. Neophodno je da neko tim organom, tim delom uprave koji se bavi ovom vrstom inspekcije mora da rukovodi. To što je to vama pripalo u nadležnost, to nije Milana Markovića, nego ministra koji trenutno radi taj posao. To jeste neophodno, a i objašnjeno je, nije sakriveno da je ovo jedan princip, čak je ista reč kasnije upotrebljena, samokontrole samog organa uprave i organa uprave, ali i kontrola drugih u smislu što boljeg razumevanja zakona, primene i sprečavanja da se stvori rov između građanina u čijem interesu te zakone donosimo.
Umesto da to vaše nastojanje da te rovove zatrpamo i da imamo što lakšu i ravnu stazu za hod zakona od donošenja do primene, sada kopamo rovove između nas u smislu donošenja jednog ovakvog zakona. To sebi ne mogu da dopustim. Želim da ovi ciljevi koji su ovako precizno i konkretno ovde definisani kao razlozi za donošenje zakona budu pretočeni u zakon, a onda i u praksi na najbolji mogući način. U tom smislu očekujte punu podršku.
Piše takođe da su istovremeno ove promene u položaju i ovlašćenjima zakonito zahtevale i promenu oblika organizacije rada Upravne inspekcije. Mora sada neko da se zaposli, time da rukovodi, iako mi igde ne smeta uvođenje nekih novih radnih mesta, to je upravo tu gde zakon treba približiti građanima.
Ciljevi ovog zakona, sada na kraju dolazi ono zbog čega sam pažljivo i pristupila izučavanju ovog zakona, vi ste ih i naveli da se na celovit i sistematičan način uredi nadležnost, položaj i ovlašćenja, sad, preterivanja ću reći, ne treba im službeno odelo, ne mogu da kontrolišu sud, nego službe u sudovima, jer se to kosi sa nekim drugim zakonima i to ću izneti kasnije, da se poslovi Upravne inspekcije preciziraju i utvrde prema sadržini i predmetu nadzora u određenoj društvenoj i pravnoj oblasti, kako bi se izbegla podnormiranost, da izuzmemo, eliminišemo mogućnost diskrecionog prava time što nećemo dovoljno da definišemo zakon.
To doživljavam prvim znakom i željom za borbu protiv korupcije u ovom delu društva. I dalje, vi to zaista kažete u sledećem stavu, da se precizira i posebno garantuje adekvatan pravni položaj i zaštita nadziranih subjekata, ne da neko dođe pa po svaku cenu da vam nađe grešku, nego da im omogućite da oni budu zaštićeni, informisani, upoznati. Tu imamo primedbe u smislu donošenja zapisnika ne kasnije nego odmah, da nema trgovine, da ih upućujete da isprave itd.
Ono što je meni mnogo važno, taj odnos prema nadziranim subjektima treba da rezultira, kako vi kažete, ne njihovom pasivnošću, nego naprotiv, da oni budu aktivni učesnici koji će na taj način doprinositi ostvarivanju cilja inspekcijskog nadzora u krajnjem postizanju načela zakonitosti. Ne mogu da se složim sa nekima koji su zakucali za fotelje, zašrafili neke političke ličnosti u ministarstvima, pričali o konkursima i danas imaju primedbu, a u stvari informacije protiv onih sa kojima rade i za koje rade cure upravo informacije od takvih ljudi iz državnog aparata.
Ne borim se za takav način i odnos birokratije, ne samo kada ste vi ili kada ću ja ili neko drugi biti na vlasti, principijelno, lojalnost birokratije se obezbeđuje poštovanjem kriterijuma i pravila koja vi ovde ustanovljavate kao temelj. Ne može država da bude samo odgovorna i kriva. Kad kažem odgovorna i kriva, to znači da ne može samo da bude ona koja se proziva za nepoštovanje zakonitosti, a da se toj državi ili onoj koja je predstavlja ne pruži podrška kada želi da uredi kriterijume za odgovornu birokratiju.
Neću da dajem pohvale da bih posle rekla kritiku. Vi ste rekli – javni konkurs, broj. Reći ću vam primer, verovatno niste vi u prilici da kontrolišete svaki od konkursa, ali znam čoveka koji je sa 30 godina radnog staža, diplomirani pravnik, sa položenim stručnim ispitom prošao sve provere testova i u vašem ministarstvu, ne samo u vašem, konkurisao i prošao sve instance i nije primljen, ne zbog njega i drugih. Ako mislite ili ne znate o kakvoj osobi je reč, daću vam ime.
To je kolega koji meni pomaže da radimo ove amandmane, odličan pravnik, ali on kod vas nije mogao da prođe kod vas, a mislim u Vladi. Znači, da li sad neko taj konkurs doživljava kao namešteni tender, to ostaje da se vi izborite protiv toga, ali ja vam pružam podršku i dali smo amandman da javni konkurs bude zaista institut, ali ne da se demagoški borimo za malu platu, za efikasnu upravu, gde vi treba sa troje ljudi da obavite posao koji vam se gomila u ovakvoj hiperprodukciji zakona, od kojih neki jesu neophodni, neki možda i nisu, ali boga mi, mnogo toga se donosi ovde i jedva i mi postižemo da ih propratimo.
Šta još želim da istaknem? Kaže – s obzirom na znatne posledice inspekcijskog nadzora u odnosu na nadzirane subjekte, posebno je potrebno da se pažljivo i precizno, u cilju nesporne primene urede ovlašćenja i posebne odgovornosti upravnih inspektora.
Razumem da nećete da primenite negativnu praksu kada smo usvajali Zakon o NBS, pa smo njihovim "kontrolorima" dali pravo da oštećena stranka treba da dokaže njihovu krajnju nameru za nanošenje štete, inače su oni pravi i odgovorni i niko im nikada ništa ne može.
Zaista, parafrazirala sam, ali takva odredba u Zakonu o NBS ne stoji. Dopada mi se što takvu zaštitu ne tražite za inspektore, jer onaj ko je u prilici da kontroliše, amandmanom su rekli da mora da ima makar školu onaj ko ga kontroliše. Mada, sam papir i diploma ne obezbeđuju nivo znanja, kao što diploma i nivo zvanja ne obezbeđuje prirodnu inteligenciju, ali ipak moramo da priznamo tu formalnost koja se zove dokumenat o obrazovanju.
Taj koji kontroliše mora da zna malo više od onog ko ga kontroliše. To ne znači da on može da zloupotrebi svoje ovlašćenje i trudite se da, u obezbeđivanju tih mera kontrole ili rešenja koja se donose, se propiše takav način rada koji će da osigura obezbeđenje pravilnog i potpunog utvrđivanja svih relevantnih činjenica, i okolnosti, efektivnost i blagovremenost postupanja, kao i efikasno ostvarivanje cilja inspekcijskog nadzora u pojedinoj oblasti uprave.
Nemam šta da dodam, samo da se ovo pretoči u zakon, odnosno zakon u praksu - amandmani kao poboljšanje i zakon u praksi.
Čitav pasus koristite da obrazložite da ovo jeste i posao samokontrole. Znači, ne da se neko čudi čemu sada služi ta upravna inspekcija i to je vrlo razrađeno, gde se zadnjim stavom zaključuje – upravna inspekcija ima dvostruku prirodu, ona je organ inspekcijskog nadzora, ali i oblik upravne kontrole Uprave.
Sve je jasno. Nema nikakvih skrivenih namera. To je obaveza da kontrolišem sebe i kada ja jesam neko ko radi posao kako treba, onda to mogu i od drugih da tražim.
Zbog te činjenice kažete – nužno je pažljivo i posebno zakonsko uređivanje Upravne inspekcije, kako bi se na valjan način normativno izrazila oba njena svojstva, bez štete za uspešno vršenje uslova.
Pošto mi je ostalo još minut, dva, reći ću vam da za sve primedbe koje imamo u smislu onoga što se zove da ne možete kada kažete kontrola sudova, da u stvari kontrolišete rad nego službe, da je dužnost obaveštavanja stranaka u postupku upravo obaveza koji organi često ne poštuju, pa ćemo to malo amandmanima da razrađujemo – kako se zapisnik sačinjava i šta tu treba da dodamo, kako smo članom 30. efikasnost ovog postupka mi poboljšali. Na primer, predložili smo da upravni inspektor o primedbama odluči formalno u rešenju koje donosi u predmetu inspekcijskog nadzora, s tim da u svakom predmetu inspekcijskog nadzora donosi rešenje, a vi prema predlogu kažete da ne treba da se postupi prema predlozima iz zapisnika. Ne samo zapisnik da bude osnov za postupanje, nego rešenje kao akt na koji može da se reaguje.
Podsetiću vas, gospođa Čomić i ja znamo, jer imamo iskustvo iz Novog Sada, kada su Novosađani dobijali za porez obaveštenje da plate porez koji su već platili. Nije rešenje, na šta da se žališ? Ako ne platiš, dođe i pleni ti robu. Vrlo je važno kako se neki dokument zove. Jedan dokument se može zvati i čestitka a da vam on bude obaveštenje da vam nude da odete u penziju. To je bio primer.
Neću da prekoračujem vreme. Iskoristiću raspravu u nastavku, pa ću malo o onim konkretnim rešenjima da govorim. U svakom slučaju, da je sreća da ovako obrazloženi i sa ovakvim ciljevima i namerama zakoni dođu češće, a ne da ovo bude za sada jedini, ne mogu da se setim pa da kažem jedan od retkih primera.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, zaista bih volela da ostanete jer mislim da imate ravnopravnog sagovornika ovde.
(Predsedavajuća: Molim vas da se ne bavite poslom predsedavajućeg. Svaki učesnik sednice ima pravo da shodno svojim obavezama napusti sednicu i da se vrati. Molim vas da se skoncentrišete na ono što je vaša nadležnost i vaš posao, a to je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe.)
Gospođo Čomić, ne mogu sa vama da razgovaram.
Meni je kompliment što je ministar izašao, to znači da ne može da me sasluša.
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam da ne kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ne smatrate da…)
Poštovane kolege…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, kada vas upozoravam, molim vas da saslušate zašto to činim.)
Izvinite, nisam vas čula. Recite.

Molim vas da svoje izlaganje uskladite sa odredbama Narodne skupštine i da ne pokušavate da,  kršenjem odredbi Poslovnika Narodne skupštine, za sebe prigrabite više prava nego drugi poslanici. Izvolite.)

Dobro.
Poštovane kolege narodni poslanici, nadam se da ćete se složiti da, kada kažemo uprava, obično mislimo administracija i mislimo javna uprava. Sve su to sinonimi za isti pojam. Svi mi, pa i građani imamo izvestan odijum prema upravi, jer imamo ta neka negativna iskustva i niko od nas ne voli da ode ni na šalter, niti u bilo koju službu organa uprave, jer obično očekuje neku neprijatnost ili šetanje od jedne do druge službe, ili ima problem sa ćutanjem administracije, ili ima problem da dođe do čoveka za koga smatra da je jedini kompetentan da mu reši neki problem, kao što recimo danas stoje nekih 80-90 predstavnika, porodica iz Resnika ispred Gradske skupštine, čekajući da ih neko primi, da razreše problem koji oni imaju.
Ovo govorim zbog toga što smatram da, ma kakav zakon da donesemo, ako se on ne sprovodi ili ako ne postoji dobra volja i želja, pre svega, vladajuće nomenklature, bez obzira na kom nivou vlasti se nalazili, ili ako politički pravni sistem nije takav da želimo stvari da ustrojimo tako da rešavamo probleme, onda nam nikakvi zakoni neće pomoći.
Ovo je jedan benigni zakon, dakle, zakon koji se našao na dnevnom redu u ovom trenutku kada sigurno imamo mnogo, mnogo preče probleme, kada svi strepimo šta će se desiti na KiM, da li će KFOR rešiti da ruke barikade i da li će pasti krv ili neće. Ali, evo, stoji od februara meseca, a pet godina se radi upravna inspekcija na osnovu ona četiri preostala člana Zakona o državnoj upravi. Ako je mogao da čeka do sada, mogao je da sačeka još malo, da se mi pozabavimo nekim važnijim stvarima u državi. Ali, zna se ko na dnevni red stavlja pojedine zakona, pa tako, evo, da progovorimo i o ovome zakonu.
Naravno, treba imati izvesna predznanja o upravi. Smatram da u našoj poslaničkoj grupi ima dosta onih koji su i radili u organima uprave i u ministarstvima i koji znaju i mogu kompetentno da o tome govore. S toga, kada smo se pripremali se za ovu raspravu nikako nismo mogli da dođemo do zaključka da smo zadovoljni, niti samim zakonom, niti obrazloženjem koje nam je ministar dao uz ovaj zakon. Imajući, pre svega, u vidu da država Srbija ima zaista dugu istoriju u razvoju nauke upravnog prava, počevši od Stojana Markovića, Slobodana Jovanovića, Laze M. Kostića itd, dakle, nismo nikakvu rupu na saksiji sada izmislili sa Upravnom inspekcijom. Od momenta kada sam zasnovala prvi put radni odnos susrela sam se sa upravnim inspektorom koji je tada bio u sklopu lokalne samouprave. Dakle, bio je radnik organa uprave i to je dosta dobro funkcionisalo. On je nas iznutra kontrolisao. Postojao je drugostepeni organ, pa je on sa njim sarađivao, naravno, i bio odgovoran da mu dostavi sve podatke koje je trebalo kada on dođe da vrši nadzor.
Kao sa svim inspekcijama, lutalo se, čas su oni bili na nivou lokalne samouprave, čas su se podizali u Beogradu, recimo, na nivou grada, pa su odlazili u Republiku, pa su se ponovo vraćali na nivo lokalne samouprave, ali, evo, sada imamo, po mišljenju predlagača, Upravnu inspekciju koja će biti u sklopu posebnog direktorata u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kažete da vas ima samo 18, ne znamo koliko će vas biti, a znamo da imate, znate i vi, tako ste nam i napisali, 28 hiljada tzv. objekata ili subjekata koji će biti nadzirani. Kako vi mislite uopšte da ćete uspeti da postignete da izvršite bilo kakav nadzor po službenoj dužnosti? Možda po prijavi nešto i uradite, ali sigurno nećete moći da ispoštujete ni onaj rok koji smo vam mi amandmanski ovde dali za reagovanje po prijavama. Možete da očekujete veliki broj prijava nakon donošenja ovog zakona. Pitamo se zaista koliko to košta ovu državu, ovako kako ste vi to trenutno zamislili?
Pošto gospodin Đilas neće da primi ove ljude koji stoje ispred Gradske Skupštine, zbog toga što su dužni nešto struje, koju im u stvari kradu neke betonjerke koje se nalaze na istom satu, ti ljudi će se verovatno mrznuti tu danima, čekajući da neko nešto progovori sa njima, jer im je i onako kući hladno, struja im je isključena. Hoće li, ja se pitam, ovaj zakon ili bilo koji drugi zakon da reši njihov problem? Kada ministar ovde, odgovarajući na pitanje jednog od mojih kolega ili nakon njegove diskusije odluči da replicira i da da dodatna objašnjenja, kaže da je nemoćan kad ode negde u Preševo, Bujanovac ili ne znam gde, pa vidi da je iskrzana srpska zastava, nije tačno da ne može da odreaguje, nego ne zna na osnovu kog zakona treba da odreaguje. Imate Zakon o lokalnoj samoupravi, to vam je sasvim logično da po njemu možete da odreagujete.
Drugo, stoji Komunalna inspekcija, gospodo, koja to kontroliše. Zastava mora da bude, zna se u kakvom stanju i kad mora da bude istaknuta. Ali, u ovoj državi od šume tih zakona... Zbog toga mi smatramo da nam ovde i ne treba ovaj poseban Zakon o upravnoj inspekciji, da je on mogao da opstane kao deo nekadašnjeg Zakona o državnoj upravi, koji je nekada tretirao sve inspekcije, pa i ovu Upravnu inspekciju, ali mi kao da radimo po normi pa nam treba što više zakona i, naravno, odmah se pozovemo na neka posebna evropska iskustva, koja su Bog zna kako dobra, a kada o tim evropskim iskustvima govorimo, onda mislim da svako od vas ko se sreo na bilo koji način sa predstavnicima javnih službi ili organima uprave na zapadu je mogao da primeti koliko su oni neefikasni. Daću vam jedan primer.
Otišla sam, pošto je predmet ovog zakona kontrola zatvora, otišla sam u Ševeningen. Prijavim se tamo, uredna poseta, prijavljena, odobrena. Prijavim se na šalteru kod službenika i on kaže – u redu je, izvolite propusnicu. Okačim ja propusnicu, propuste oni mene kroz ona prva vrata i idem sa onim sprovodnikom sledećih deset vrata i dolazim ponovo kod tog jednog službenika. Tu su već staklena vrata, vidim zatvorenika, vidim Vojislava Šešelja. Pokažem mu tu propusnicu, on pogleda u neki spisak i kaže – vas ovde, gospođo, nema. Kažem – kako sam ja onda ovde ušla? On kaže – nemam pojma. Ja kažem – pozovite kolegu na prvom šalteru koji me je pustio i dao mi propusnicu. Na osnovu čega je on to meni dao? On kaže – nemam ja šta s njim da razgovaram, kod mene vi na spisku niste i morate da izađete. Naravno, tu krenem da se raspravljam, ali vidim da je đavo odneo šalu i ne mogu da uđem. Trajalo je to jedno sat vremena, ali sam na kraju opet bila sprovedena napolje.
Dakle, tog dana nisam mogla da uđem. Sutradan dođem ponovo. Pet dana sam imala odobrenu posetu. Znači, dođem ponovo i sad onaj prvi, na onom prvom šalteru, kaže – vas nema na spisku. Kako me sad nema? Kažem ja – zovite sekretarijat, molim vas. Pitam ih hoće li da vide o čemu se radi? On kaže – nemam šta da zovem sekretarijat, kod mene na spisku vas nema. Tu se nađe jedan advokat, nećete verovati, kanadski državljanin srpskog porekla, koji ne zna da govori srpski. On kaže – gospođo, imate li neki problem? Ja kažem – imam, ne mogu da uđem, a imam odobrenu posetu. Kaže – dajte mi telefon. Uzme on telefon, okrene nekog tamo u sekretarijatu i kaže – sačekajte, prozvaće vas za pet minuta. Stvarno me prozovu i ja uđem u zatvor.
O čemu vam pričam? Pričam vam, ovo nije verovatno prava korupcija, ovo su neka poznanstva. Hvala čoveku, učinio mi je puno. Kod nas je korupcija problem. To mi ne možemo ovim zakonom nikako da sprečimo da bi funkcionisalo kako treba. Šta će građanin da radi i šta će Upravna inspekcija da mu pomogne, ako administracija ćuti? Ćuti, pa ćuti. Ali, za mene je najveći problem, moram zbog građana koji prate ovaj prenos našeg zasedanja da spomenem šta to sve naša Upravna inspekcija treba da kontroliše, ovako mala, jadna i loše opremljena, stručno i brojčano, kako god hoćete. Trebaju nam i automobili. Vi ćete imati, koliko sam mogla da shvatim samo iz jednog člana, to je član 32, imaćete detaširana odeljenja. To uopšte u zakonu nije rečeno, samo tamo gde se govori o žalbi mi naslućujemo da imate detaširana odeljenja u okruzima.
Videla sam, tamo u Nišavskom okrugu imate jednog za dva okruga. Kako će taj? Šta će taj da radi? Šta će čovek da radi? Nema šanse da odgovori zadatku. Džaba zakon, on ne može da uradi posao. Ali, evo, upravu u Srbiji čine ministarstva, da znaju ljudi, posebne organizacije, organi uprave u sastavu ministarstva, pa organi državne uprave, zatim, organizacione celine u okviru drugih državnih organa, koji kao svoju redovnu delatnost vrše pojedine poslove državne uprave, a to je služba Vlade, sudska uprava, pokrajinski sekretarijati i direkcije, kao pokrajinski organi uprave, te opštinska, gradska uprava i uprave glavnog grada Beograda, kao i organi uprave jedinica lokalne samouprave.
E sad upravna javna ovlašćenja i poveravanje poslova, delatnost uprave kao državnu funkciju obavljaju, pre svega organi državne uprave, ovi koje smo sad nabrojali, organi pokrajine i organi lokalne samouprave, to je ta javna uprava. Međutim, upravna ovlašćenja, to smo videli iz zakona, inače, mogu da imaju i neki subjekti koji su van državnog sistema, van organizacije države, to su razne ustanove, organizacije, javna preduzeća, pa čak i pojedinci. Oni vrše poslove i zadatke uprave kao sporedne delatnosti, a vi ćete kontrolisati ove prethodne.
Imamo do sada 18 ministarstava, imamo posebne organizacije - 13, imamo uprave u sastavu ministarstva - 6 komada: Ministarstvo finansija ima dve; Ministarstvo poljoprivrede ima četiri: Direkciju za vodu, Upravu za šume, Upravu za veterinu, Upravu za zaštitu bilja; Ministarstvo trgovine i usluga ima Direkciju za robne rezerve; Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima Agenciju za životnu sredinu; Ministarstvo pravde ima Upravu za izvršenje krivičnih sankcija; Inspektorat za rad ima Ministarstvo rada i socijalne politike itd, pa imamo AP Vojvodinu koja opet ima šta ima, pokrajinske sekretarijate, posebne upravne organizacije, zavode, direkcije i to. Dakle, u organima uprave AP imamo 17 sekretarijata, pa imamo lokalne samouprave – 176, mislim da ste tu uračunali sve na KiM i imamo javne agencije, koliko ih imamo niko živi ne zna, mislim preko 100, "101 dalmatinac", eto toliko. Upravna inspekcija vrši nadzor nad radom organa državne uprave, drugih službi, suda, tužilaštva, predsednika Republike Srbije, imaoca javnih ovlašćenja.
Htela sam nešto da progovorim o vrstama kontrole uprave. Imamo političku kontrolu uprave. Koliko je ona efikasna? Hajde da se mi sad ovde preslišamo, kolege narodni poslanici. Ta politička kontrola, to je Skupština. Da li mi kontrolišemo Vladu kako treba. Ne, mi ne možemo da stavimo na dnevni red jedan predlog za izglasavanje nepoverenje Vladi ili interpelaciju o nekom ministru.
Javno mnjenje i političke stranke, to je takođe vrsta kontrole uprave. Možemo li mi ravnopravno da dođemo do izražaja i da kažemo šta imamo u upravi? Ne možemo, zato što su mediji zatvoreni za neke političke stranke. Pravna kontrola uprave, to je ta upravna, ali ima i sudska, imaju i posebni oblici kontrole, a to je ombudsman i javno tužilaštvo. Koliko su oni efikasni? Svi znamo da niti je javno tužilaštvo dovoljno efikasno, niti su sudovi efikasni. Šta onda da očekujemo od upravne inspekcije? Želja postoji, ali vi sigurno nećete moći da nadomestite ne efikasnost sudske kontrole uprave i ono što treba da rade tužilaštva i ono što treba da radi ombudsman.
Oko političke kontrole uprave moram još nešto da kažem, pogotovo vezano za značaj političke kontrole, kontrole od strane Skupštine, pre svega zakonodavne kontrole, kod donošenja budžeta. Mi upravo tu kontrolišemo vas, šta i kako radite. Ni sada ne znamo koliko će zaista da košta, jer ste nam dali u obrazloženju koliko će da nas košta upravna inspekcija do 31. decembra. Koliko će da nas košta iduće godine, to ne znamo. Šta vam sve treba od opreme, koliko ćete imati zaposlenih, šta će vam odela? Ni kontrolori u autobusima nemaju odela, nego samo komunalna policija koja ide sa njima ima odelo. Vi ipak idete u organ uprave, kao predstavnik organa uprave. Šta ima posebno da se oblačite i ambleme da kačite, a još se unapred najavljujete da idete u kontrolu. To je stvarno bacanje para, ali mi patimo od nekih odora, moramo da se razlikujemo od ostalog normalnog sveta.
Još jedan vid političke kontrole jeste poslaničko pitanje. Koliko je to efikasno? Prvo, vi ne možete da pitate u Skupštini šta hoćete, a da dobijete odgovor, nema ni govora. Od koga, kad vam Vlada i ne dođe ovde? Koliko su bili efikasni anketni odbori u proteklih 20 godina? Baš nisu. O odgovornosti ministra neću ni da govorim. Nema šanse da vladajuća većina ikoga pozove na odgovornost, niti da stavi na dnevni red ono što opozicija traži.
Kada je u pitanju Vlada, postavljanje funkcionera u organima uprave, ovde imamo predlog da glavnog upravnog inspektora postavlja Vlada na predlog ministra. Koga, nekoga iz rukovodstva DS? Zašto ne može da ide javni konkurs, kad već tražite kvalitetne ljude? Recimo, Republika Srpska je tako uradila. Iskreno da vam kažem, kada sam pročitala Zakona o upravnoj inspekciji Republike Srpske, sve sam razumela. Tri puta sam morala ovaj vaš da čitam, jer vi samo prepisujete tuđe zakone. Što ne govorite srpski da vas ceo svet razume? Potpuno se izgubio oni lep Lukićev jezik u normiranju. Nema Janka ni Marka, iks, ipsilon i neke skaradne rečenice od po šest redova, složene pa složene. Uprostite stvar.
Naravno, javno mnjenje, mediji i nevladine organizacije isto imaju kontrolu ulogu. Dakle, pored upravne, tu je sudska i posebni oblici kontrole. Ta vaša inspekcijska tzv. spoljašnja kontrola, upravna inspekcija, to je inspekcija koja bi trebalo da doprinese da uprava bude ažurnija, pre svega, i da u njoj rade ljudi koji imaju adekvatnu stručnu spremu.
Završavam ovom rečenicom, imali smo iskustvo da je za predsednika suda biran čovek koji je danas izabran za sudiju. Šta da očekujemo ovde? Dakle, ni vama apsolutno ništa ne verujemo, kakve god zakone donosili, jer vi zakone ne primenjujete. Hvala.