Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodni poslanik, što očigledno ne odgovara istini, pa vas molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nas je 85, što znači da ima uslova za rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Željko Tomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i Zoran Petrović, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Gordana Stanić, načelnik Odeljenja Upravne inspekcije u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na načelni pretres 3. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPRAVNOJ INSPEKCIJI.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili se izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Jovan Palalić, poslanička grupa DSS, narodni poslanik Gordana Pop – Lazić, poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Judita Popović, poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Srđan Spasojević, poslanička grupa NS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da.)

Zahvaljujem, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, danas je na dnevnom redu, Predlog zakona o Upravnoj inspekciji, dobili ste Predlog zakona, dobili ste obrazloženje, a u najkraćim ću crtama zbog javnosti da ponovim onaj deo obrazloženja, skraćeno, ono što se već nalazi kod vas.
Dakle, kod nas ne postoji nažalost, poseban zakon koji uređuje Upravnu inspekciju, postojao je davno 1975 je donet, pre 36 godine, ali je prestao da važi 1992. godine. Postojeći naši zakoni o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, su osnov funkcionisanja savremene državne uprave Srbije i njime je predviđeno donošenje posebnog zakona kojim će se urediti ova oblast.
Međutim, nisu samo normativne obaveze koje nalažu donošenje posebnog zakona o Upravnoj inspekciji. Usklađivanje ukupnog pravnog sistema sa Ustavom i novim društvenim potrebama kao i prilagođavanje savremenim iskustvima i rešenjima dovelo je do širenja nadležnosti Upravne inspekcije na nove društvene oblasti i pravne odnose. Tako je nadzor Upravne inspekcije utvrđen nizom posebnih zakona, čime je njena nadležnost na nove sadržaje i predmete rada. Pored standardnih nadležnosti Upravne inspekcije već ranije utvrđenih Zakona o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, te Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, Zakon o pečatu državnih i drugih organa, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, nove nadležnosti su utvrđene Zakonom o matičnim knjigama, Zakon o političkim strankama, Zakon o udruženjima, Zakon o pristupu, slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja, kao i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu i Zakon o volontiranju.
Takođe, određene su nadležnosti Upravne inspekcije propisane su u još oko, dvadeset posebnih zakona i drugih propisa koji u svom radu primenjuju državni organi Republike Srbije.
Imajući u vidu, značajno proširenje nadležnosti inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji mi smo se potrudili da damo približan broj subjekata koje bi trebalo da kontrolišemo, a ovo govorim zbog toga što ću vam posle toga reći koliki je broj upravnih inspektora koji rade sav taj posao. Znači, mi smo došli do broja od 28 hiljada subjekata kontrole, odnosno objekata kontrole, subjekata na koji se nadzor odnosi. Hiljadu organa državne uprave, sudovi, tužilaštva, pravobranilaštva, organi jedinica lokalne samouprave, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, centri za socijalni rad, organi koji vrše javno ovlašćenje u delu koji se odnosi na poverene poslove. Jedanaest hiljada organa javne vlasti na koji se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Petnaest hiljada u ovom momentu, 15 hiljada udruženja na koji se primenjuje Zakon o udruženjima, 81 politička stranka, a zatim u svim jedinicama lokalne samouprave primena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o matičnim knjigama, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o radnom odnosu u državnim organima itd.
U okviru svojih zakonom utvrđenih nadležnosti Upravna inspekcija predstavlja specifičan vid inspekcijskog nadzora, jer su objekti nadzora organi državne uprave i drugi državni organi, kao i subjekti koji vrše javna ovlašćenja za razliku od drugih inspekcija kod kojih je predmet inspekcijskog nadzora delatnost preduzeća i drugih organizacija. Navedene činjenice, naročito povećanje obima i vrste poslova, porast broja nacionalnih subjekata i ne uređenost pojedinih pitanja od značaja za rad Upravne inspekcije nalažu temeljne promene i donošenje zakona o upravnoj inspekciji i zbog toga smo danas pred vama.
Predloženim zakonom posebno se garantuje samostalnost u radu Upravne inspekcije. Tako je propisano da se upravni inspektori samostalni u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i za svoj rad su lično odgovorni. Niko ne sme korišćenje službenog položaja ili na drugi način onemogućavati ili ometati upravnog inspektora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mere i radnji na koje je ovlašćen. Naročito se nastojalo da se obezbedi takav položaj nadziranog subjekta u inspekcijskom postupku koji će mu omogućiti da sa jedne strane efikasno štiti svoje interese i prava, a sa druge da aktivno doprinese ostvarivanju cilja nadzora.
U cilju obezbeđivanja uslova za efikasno i zakonito vršenje zakonom utvrđenih nadležnosti Upravne inspekcije predviđena je promena organizacionog objekta u kome će se ubuduće vršiti ti poslovi. Umesto da poslovi upravne inspekcije budu sektor u okviru ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, kao što je to sada predloženo je obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, odnosno konkretno Ministarstva za ljudska i manjinska prava i državnu upravu i lokalnu samoupravu, dakle upravni inspektorat. To rešenje je u potpunosti u skladu sa članom 28. stav 2. Zakona o državnoj upravi prema kome se organ obrazuje za izvršne odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda i obim zahtevaju takvu veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.
Predloženim zakonom na celovit način uređene su nadležnosti, položaj i ovlašćenja, kao i druga pitanja kojima se obezbeđuje zakonito i efikasno ostvarivanje funkcija upravne inspekcije.
Ostao sam dužan deo koji se odnosi na broj državnih službenika koji u ovom momentu obavljaju poslove upravne inspekcije. Dakle, za sve ovo o čemu sam sada govorio, za ovih 28 hiljada subjekata koji polažu upravnom nadzoru, ceo posao radi svega 18 inspektora u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, smatram da je neophodno obrazovati inspektorat. To je neophodno radi zakonitosti, radi efikasnosti, radi sprovođenja nadzora u svim ovim državnim organima i drugim organima i organizacijama koje vrše javna ovlašćenja. Neophodno je formirati upravni inspektorat i on će zaživeti nakon formiranja nove Vlade.
Na ovaj način dajemo šansu nekom budućem ministarstvu i budućoj Vladi, koja god to da bude, da daleko efikasnije sprovodi nadzor u svih ovih 28 hiljada za sada pobrojanih subjekata odnosno objekata inspekcijskog nadzora. Stoga vas molim da ovaj zakon prihvatite. Očekujem da ćemo ga popraviti kroz amandmane u svemu onome u čemu se složimo da ga treba popraviti.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.

Poštovana gospođo predsednice, cenjeno predsedništvo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo jedan vrlo značajan zakon o kojem danas raspravljamo i koji treba da se donese s obzirom na činjenicu da se u poslednje vreme pojavljuje u javnosti dosta kritike na nas kao zakonodavni organ, da donosimo dosta zakona ali da je pitanje sprovođenja tih zakona mnogo diskutabilno i da ne donosite rezultate koji se žele.
Mislim da će formiranjem ovih novih organa u Ministarstvu za državnu upravu oko Upravne inspekcije pomoći da se, ako ne u celini, jer svakako nisu oni jedini koji to mogu da obezbede, ali će u mnogome trebati da poboljšaju ukupno stanje u realizaciji tih zakona, kao što se to predviđa ovim zakonom.
Gospodin ministar je rekao da je to zakon koji je celovitije rešavao organizaciju, nadležnost, ovlašćenja ili način rada, donet čak pre 35-36 godina. Istina, u međuvremenu su donošeni mnogi drugi zakoni i ovo je redak zakon koji treba da sublimira sve ono što se sada nalazi u brojnim zakonima koje imamo i koji su doneti, a posebno moram da naglasim da je Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima čak direktno u članu 18. regulisao pitanje obaveze donošenja jednog ovakvog zakona i on je to nabrojao šta sve treba da se uradi. Gospodin ministar je govorio o tome da je to ne samo potreba našeg unutrašnjeg zakonodavstva i svega ovoga što proističe iz toga šta treba da se nadzire, nego je ovo ujedno i usklađivanje ovog dela zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom, tako da je i to jedan značajan momenat u svemu tome.
Osvrnuo bih se na jedan detalja iz ovog zakona a to je pitanje organizacije. Gospodin ministar je rekao da se tu sada menjaju određeni odnosi, organizacione a onda i kadrovske prirode, a radi se o tome da se umesto sektora u okviru Ministarstva za državnu upravu, u ovom zakonu treba da se formira glavni inspektorat i da bi tim glavnim inspektoratom rukovodio glavni inspektor koji, prema ovome što je u zakonu predloženo, ima dosta važna ovlašćenja kako u pogledu samog tog inspektorata, tako i u vezi sa njegovim nadležnostima vezanim za rešavanje žalbi ovih područnih i nižih organa u javnoj upravi.
Logično je da iz toga proizilazi verovatno i povećanje broja zaposlenih. Gospodin ministar je rekao koliko sada ima zaposlenih oko ovih poslova upravne inspekcije, međutim, lično mislim, ako bi želeli da postignemo ovo što sam na početku rekao, da će se verovatno tražiti i neko povećanje broja zaposlenih u ovom glavnom inspektoratu tim pre što vidim da je tu dosta zaoštren taj odnos prema uslovima da budeš taj upravni inspektor, a posebno za glavnog inspektora jer se tu traži dosta tih elemenata, kako oko njegove stručnosti tako i oko iskustva i godina staža koje mora da ima.
Pored toga, taj glavni inspektor treba da svake godine donosi i godišnji program rada i to do decembra meseca, ali pošto su ovlašćenja dosta široka i mnogo značajna mislim da bi mi to novom organu, tom glavnom inspektoratu koji će biti u Ministarstvu za državnu upravu, morali posvetiti posebnu pažnju da bi on stvarno vršio taj svoj nadzor i izricao mere koje su predviđene ovim zakonom jer ako bi on to radio i ako bi taj celi inspektorat to u buduće radio, mislim da bi onda ta efikasnost u radu bila mnogo veća i da bi se postigla onda svrha i cilj svega ovoga što se menja.
Naša poslanička grupa PUPS prihvata ovaj zakon i glasaće za njega kada dođe taj dan za glasanje, ali bih ujedno molio da kada se bude usvajao zakon da imamo u vidu ovo što je ministar rekao da će faktički zaživeti sve ovo u jednom novom periodu kada dođe jedna nova Vlada i mislim da je dobro što se toj Vladi, bilo koja da bude, omogućava da ima sada i jednu ovakvu polugu u vršenju vlasti, jer ovo je dosta značajna stvar ako bi se to radilo kako treba i kako je predviđeno u celom tom našem pravnom sistemu, jer ovo je zaista značajna karika jer se ona širi čak i na to da se radi oko nadzora i ovih svih državnih organa, ne samo organa uprave. Nešto je o tome gospodin ministar govorio, ali mislim da će to trebati malo detaljnije da se kaže šta sve to treba da se radi i da će trebati verovatno i dosta podzakonskih akata koji će omogućavati da se to sada sve ostvari.
Zahvaljujem se na pažnji koju ste imali. Mi ćemo ovaj zakon podržati kada bude o njemu glasanje.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
I gospodin Srđan Spasojević se javio. Ali, svejedno je? Izvolite gospodine Palaliću.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložili ste jedan izuzetno loš dan. Predložili ste zakon koji je potpuno neprimeren i trenutku i obavezama koje država ima i prema građanima i naravno, prema onome što smo mi ovde usvojili, kada su u pitanju zakoni iz oblasti državne uprave.
Ovo je jedan zakon koji će proizvesti iz novih troškova, ovo je zakon koji ne rešava celovito inspekcijski nadzor i umesto da ste izašli pred Narodnu skupštinu sa zakonom koji bi rešio inspekcijski nadzor u celini, pa onda se bavili pojedinačnim pitanjima nadzora u raznim društvenim oblastima, vi ovde donosite jedan zakon koji, kroz raspravu ću dalje pokazati, će proizvesti niz problema i sasvim sigurno otvoriće nove troškove i dati mogućnosti i ideje drugim ministrima da stvaraju inspektorate u svojim ministarstvima i tako dođu u situaciju da zapošljavaju nove ljude i šire svoje nadležnosti.
Gospodine ministre, vi ste nama u Narodnu skupštinu ovaj zakon dostavili 25. februara, dve nedelje pre rekonstrukcije Vlade Republike Srbije. U izmenama Zakona o ministarstvima niste predvideli dva inspektorata, a sada mimo Zakona o ministarstvima predlažete formiranje novog inspektorata. Zašto niste povukli Zakon o upravnoj inspekciji koji ste pustili u proceduru? Pa onda ako ste želeli da formirate novi inspektorat, to se moglo učiniti kroz izmene Zakona o ministarstvima.
Vi ste u krajnjoj liniji branili izmene Zakona o ministarstvima i prećutali ste pred Narodnom skupštinom činjenicu da će se formirati još jedan inspektorat pored onog koji postoji u oblasti odbrane, rada i socijalne politike.
Formiranje upravnog inspektorata proizvešće nove troškove i nova zapošljavanja. Da li nama sada treba, u situaciji kada se usvaja rebalans, kada se priča o smanjenju državne administracije, nova zapošljavanja? Koji je osnovni motiv da se sada donosi zakon o upravnoj inspekciji? Sigurno jedan od razloga je da se zapošljavaju novi ljudi. Mi ćemo doći u tu situaciju.
Gospodine ministre, sasvim rešenja koja ste predvideli u ovom zakonu proizvešće niz novih problema i novih troškova. Upravni inspektorat, kako ste vi predvideli, treba da ima niz područnih jedinica, znači, novi troškovi. Šta je smisao toga? Na koji način će se zapošljavati ti ljudi? Sigurno neće po kriterijumima kao što je bilo do sada. Vi ste ovde Narodnoj skupštini doneli Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkim institucijama, gde se određuje broj koji može da radi u republičkim organima i dao se nalog republičkim organima da smanje broj zaposlenih, a vi ovim zakonom uvodite mogućnost novog zapošljavanja na kraju mandata vaše Vlade.
Šta je motiv, gospodine ministre, osim da se partijski kadrovi mimo svih kriterijuma ponovo zapošljavaju?
Kada su u pitanju ovlašćenja upravne inspekcije, vrlo je interesantno, gospodine ministre, da se ona šire, kako ste rekli, na niz ovih oblasti, ali recimo, izostavlja se Pokrajina Vojvodina. Kontrolisaćete lokalne samouprave, sudove, predsednika Republike, Narodnu skupštinu, ali pipnuti Pokrajinu Vojvodine ne smete. To je ovde problem.
Osim toga, želite da se kontroliše lokalna samouprava, zaposleni i radni odnosi u lokalnoj samoupravi. Gde je zakon o zaposlenima u lokalnoj samoupravi, koji je bio obaveza vašeg ministarstva da se donese? Toga nema. Širi se prostor za kontrolu i kada su u pitanju informacije od javnog značaja. Zašto to ne bi radio poverenik? On već ima u jednom svom delu inspekcijski nadzor. Zašto mu niste prepustili u ovom delu da vrši inspekcijski nadzor? Moglo je to.
Gde je nadzor nad propisima koji se odnose na nacionalne manjine, gospodine ministre? Vaše ministarstvo je sada dobilo još jedan deo, koji se tiče nacionalnih manjina. To ste izostavili. Ko vrši nadzor nad primenom propisa u oblasti nacionalnih manjina, upravni nadzor, rad nacionalnih saveta, svega onog što se tiče primene propisa u odnosu na nacionalne manjine? Toga nema ovde. U tom smislu je naša poslanička grupa podnela amandman.
Ono što je takođe zanimljivo jesu ogromna ovlašćenja koja dajete glavnom upravnom inspektoru. Njega će, kako se ovde kaže, imenovati Vlada Republike Srbije na vaš predlog. Zašto se tu nije raspisao, kao za sve državne službenike, konkurs, pa da se na osnovu konkursa pokuša otkloniti partijski uticaj na izbor ovakvog važnog funkcionera, kao što je glavni inspektor, nego će ga imenovati Vlada na pet godina, da on zakači i budući mandat? Na koji način isključujete mogućnost ovde da postoji partijska pripadnost? To je moguće samo konkursom.
Da vas podsetim, Zakon o državnim službenicima je propisao da se svi pomoćnici ministara biraju po konkursima. U koliko ministarstava je taj posao završen? Šta je sa depolitizacijom o kojoj smo ovde pričali? Taj posao nije završen i ništa nam ne garantuje da novi glavni inspektor neće biti partijski kadar, čak smo ubeđeni da će biti.
Kada je u pitanju nadležnost tog glavnog upravnog inspektora koji će biti na čelu tog famoznog upravnog inspektorata, on će imati mogućnost i da rešava po žalbama. Možete zamisliti neki nacionalni organ koji je sasvim sigurno došao u mogućnost da mu se možda nepravedno izrekne određena mera rešenjem od strane određenog upravnog inspektora, on se žali glavnom upravnom inspektoru. Unutar istog sistema se rešava po žalbi. Zašto po žalbi nije rešavalo ministarstvo ili Vlada, nego će glavni inspektor da poništava rešenje onog svog čoveka koga je ono postavio?
Neverovatno na koji način vi ovde otvarate mogućnost za razne troškove. Sada će i inspektori da imaju svoja odela i svoje uniforme. Koliko će to da košta, gospodine ministre? Da li je to neophodno u ovom trenutku u Srbiji? Sada će, kao što je bilo za komunalnu policiju, svaki grad drugu boju, drugi oblik, sada će i ovde da se raspišu konkursi. Stotine novih upravnih inspektora će sada da nose nova odela, da krenu konkursi za dizajn, pa da se i to plaća. Neverovatno je šta se ovde sve umetnulo u novi zakon.
Kada je u pitanju pitanje koje se odnosi na zapisnik, vrlo važno ovlašćenje i vrlo važne posledice koje on proizvodi, vi ste ga ovde dosta sumorno dali.
Zapisnik ne sadrži sve ono što je neophodno, po našem mišljenju, da bi sutra ili u toku celog postupka nadzirani organ mogao da prigovori u slučaju nemogućnosti ili nesaglasnosti sa onim što čini upravni inspektor.
Da vas podsetim, upravni inspektor sada će moći nogom da ulazi u Narodnu skupštinu, kao predsednik Republike, u lokalnu samoupravu. To će biti kao onom filmu "Majstori, majstori", kada je onaj ceo dan boravio tamo i nešto pisao, ispitivao. Na ovo će da liči vaš zakon.
Pazite kakvo ovlašćenje dajete glavnom upravnom inspektoru. Kada on uoči ili stekne saznanje da nadzorni organ ne želi da posluje po njegovom rešenju, on lično, pazite glavni inspektor koga Vlada imenuje, jedan državni službenik, on će lično da se obraća raznim institucijama i da apeluje na njih da one primenjuju. Znači, vi ste dali mogućnost da glavni upravni inspektor se obrati direktno predsedniku Republike ili ovde predsedniku Narodne skupštine. Pa, to je apsolutno neprihvatljivo. Lice koga je birala Vlada na vaš predlog to može.
Druga stvar, gospodine ministre, vrlo opasna stvar, na koji način vi širite nadležnost Upravnog inspektorata? Na posebne postupke, na posebne upravne postupke. Znate li vi šta su sve posebni upravni postupci? Pa, recimo, u policiji sve su skoro posebni upravni postupci. To znači da će sada glavni upravni inspektor kod izdavanja pasoša, ličnih karata, on će da kontroliše a ne ministarstvo tj. vi ministre, a ne ministar Dačić. Apsolutno, neprihvatljivo.
Jednostavno, način na koji ste vi stvari ovde postavili, dovešće do jednog apsurda u primeni i sasvim sigurno do velikih problema. U krajnjoj liniji najveći problem će biti politizacija, zaposlićete nove ljude, zaposlićete mimo svih kadrova. To su, u krajnjoj liniji, rekli i vaši prijatelji iz EU o ovom vašem novom famoznom izveštaju koji su podneli.
Kada je u pitanju taj izveštaj gospodine ministre, moram da vas pitam ovde kao ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – koliko Republika Srbija po Ustavu ima autonomnih pokrajina i koliko ima opština i gradova po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, gospodine ministre?
U izveštaju Evropske komisije, gospodine ministre, kaže se da Republika Srbija ima jednu autonomnu pokrajinu. Gospodine ministre, kaže da se da Srbija ima 122 opštine, u zakonu koji ste vi ovde branili, o Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ima 150 opština. Kaže da se da ima 23 grada i grad Beograd, a ovde se kaže da ima 22 grada. Vaša EU je u izveštaju izostavila iz statusa Republike Srbije sve opštine na KiM i grad Prištinu. Prema tome, gospodine ministre, EU je ovim priznala nezavisnost KiM.
Voleo bih vas da čujem šta vi mislite o ovome što su oni napisali. Da li je neko u Vladi RS prigovorio na ovu činjenicu? Vi ste svi hvalili ovaj izveštaj, hvalili ste da je to veliki uspeh, a ljudi su vam napisali da ne priznaju naš teritorijalni integritet i Ustav Republike Srbije. Molio bih, gospodine ministre, da kažete da li se vi slažete kao ministar resorni za lokalnu samoupravu, sa ovim što piše ovde, da Srbija ima 122 opštine, bez 28 opština na KiM i da ima 23 grada i da ima samo jednu autonomnu pokrajinu, kako se ovde kaže, Vojvodinu. To znači, gospodine ministre, da za EU ovi ljudi danas koji su u Zubinom Potoku, nisu deo Republike Srbije. Da li su oni za vas deo Republike Srbije? Oni za Euleks nisu deo Republike Srbije.
Ovo su opasne stvari, gospodine ministre. Naravno, sve ono što su vam oni rekli u ovom izveštaju koji se odnose na stanje u državnoj upravi i to smo vam i mi govorili, da se zapošljava po partijskoj pripadnosti, da se ne sprovodi strategija reforme državne uprave, da i dalje direktori javnih preduzeća i ministri utiču na izbor mimo konkursa i postavljaju partijske kadrove. Sve su vam oni to lepo rekli, kao što smo i mi vama to govorili.
Šta je učinjeno kada je u pitanju depolitizacija državne uprave i na koji će način ćete je sprečiti ovakvim jednim zakonom koji sada ovde nama predlažete, Zakonom o upravnoj inspekciji? Upravna inspekcija koja će kontrolisati sve i svašta u ovoj državi.
Videćete vi posle ovoga, gospodine ministre, kada krenu ministar zdravlja, ministar za životnu sredinu da formiraju svoje upravne inspektorate, kolike tek ozbiljne nadležnosti imaju inspekcije u domenu, recimo, zdravlja? Što ne bi sada ministar Stanković formirao Upravni inspektorat i zaposlio još stotinu ljudi? Ko ga sprečava na osnovu ovoga? Niko ga ne sprečava.
Otvorili ste "Pandorinu kutiju" sa ovim, gospodine ministre. Pravite nove troškove u situaciji kada država nema para, da bi se novi ljudi zapošljavali bez ikakvog kriterijuma. I, u krajnjoj liniji, da čujemo zašto ovaj zakon koji je predložen pre rekonstrukcije Vlade, nije povučen?
Formirate Upravni inspektorat mimo Zakona o ministarstvima. Jedan izuzetno loš zakon, jedan zakon koji nije potreban u ovom trenutku. Donesite zakon, opšti zakon o inspekcijskom nadzoru, pa onda neka se pojedine potrebe ministarstava definišu posebnim zakonima, pa u krajnjoj liniji, i Zakon o upravnoj inspekciji u domenu njihovih specifičnosti, a ne da Upravna inspekcija, faktički, preuzima ceo sistem nadzora u državnoj upravi. To nije bio motiv koji piše u Zakonu u državnoj upravi. Tu se govorilo o zakonu koji će definisati inspekcijski nadzor, a ne samo Upravnu inspekciju. I to je bila ova vaša obaveza.
Nadasve, gospodine ministre, na kraju, naša poslanička grupa neće glasati za ovaj zakon, recite nam koliko ima opština u Republici Srbiji i koliko Republika Srbija ima autonomnih pokrajina i da li je neko prigovorio na ovaj izveštaj Evropske komisije, na ovaj neprihvatljivi i sraman izveštaj da se opštine, gradovi i teritorija KiM u ovom izveštaju ne tretiraju kao deo Republike Srbije? Hvala.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite.

Gospodine Palaliću, toliko ste pitanja postavili, koliku energiju emitujete, moram da ipak odgovorim na nešto od toga.
Prvo, ne bih ja donosio zakon o toj inspekciji, da DSS to nije napisala u Zakonu o državnoj upravi, u članu 45. gde kaže – upravna inspekcija uređuje se posebnim zakonom. Da nije gospodin Lončar to napisao, ja ga ne bih donosio. Ne bi ovi ljudi sedeli pored mene, da DSS nije njih postavila njih za pomoćnike ministra u vreme kada je bila na vlasti. Toliko o politizaciji. Mislim, prosto nemojte, dajte malo mere kada kritikujete.
Izvinjavam se, dok se malo pristojnije ovde ljudi ne ponašaju, zaista ne mogu ovako da pričam.
Dakle, to je vezano za šta se donosi zakon, a zašto se ne donosi opšti zakon o inspekcijskom nadzoru. Zbog toga što je vaša stranka nametnula ovu obavezu, a ja poštujući institucije sistema, kontinuitet države, tu obavezu ispunjavam. Sad vi treba da pitate vašeg prethodnog ministra - zašto je to uradio.
Inače, da vam kažem, on je dobro ovo uradio. On je ovo dobro uradio. I bojim se da vi, gospodine Palaliću, ne razlikujete upravnu inspekciju kao potpuno poseban vid inspekcijskog nadzora koji pogađa sve organe državne uprave, sve osim javnih ovlašćenja. U propisima koji su za sve njih zajednički i nema veze sa unutrašnjim nadzorom koji se vrši u okviru svojih nadležnosti, koji vrše sada razni inspektorati i razna ministarstva i organi državne uprave, u okviru svojih zakonom propisanih ovlašćenja. Prosto, ima tu jedna zaista jako, jako velika i bitna razlika o ove dve vrste nadzora.
Dakle, ovaj nadzor, upravni nadzor se pre svega odnosi na ono što je zajedničko svim organima u vršenju javnih ovlašćenja. Pa, recimo, sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno efikasnost, u sprovođenju zakona u rešavanju predmeta. Radni odnosi, to je nešto što je za sve jedinstveno. A drugo, što je posebnim zakonima u ovoj inspekciji, da li zbog mene kao mene ili ne znam koji je razlog, došlo u poslednjih nekoliko godina, da su svi želeli da baš mi vršimo nadzor nad primenom njihovih zakona. Pa Zakon o pristupu informacijama, o slobodnom pristupu informacijama, na zahtev poverenika je kod nas prebačen nadzor, iako znate da je bio u kulturi. A dok je bio u kulturi, bilo je nula prijava, a mi imamo blizu 200 prekršajnih prijava.
Sada, hoćemo li da se poštuju zakoni ili nećemo da se poštuju zakoni. Ne možemo sa 16 inspektora i sa inspektorima kao sektorom u okviru ministarstva da očekujemo nezavisnost i efikasnost. Kako će 28 hiljada subjekata da se iskontroliše? Kako da ne promenimo zakon kada nema niko po našem pravnom sistemu da kontroliše što u Preševu non stop stoji iscepana srpska zastava? Danonoćno je i nikad nisam došao u Preševo da me nisu uvredili, kao da namerno kada ja dolazim srozaju zastavu i iscepanu je drže, jer nema zakona koji može to da reguliše. Sada pravim zakon kojim će se to regulisati. Čim se usvoji ovaj zakon, moći ćemo da regulišemo i takve stvari.
Nisam kriv što imamo tolike propuste u pravnom sistemu i onda vam smeta kada neko ima zakonodavnu inicijativu i pokušava to da reši. Treba više reda i treba više zakonitosti.
Sada ste rekli koliko je ljudi postavljeno na položaje. Kako da kontrolišemo uopšte radne odnose? Kažem vam da po raznim državnim organima imamo godinama nezakonitosti. Zapošljavaju se ljudi po ugovorima o delu. To je posebno bilo izraženo 1999. godine u ministarstvima.
Ne znam šta je problem ovde? Da li je to problem neki? Ne znam o čemu je reč?
Dakle, o tome se ovde radi. Znači, prosto želimo da napravimo mehanizam da se uvede više reda u rad organa Državne uprave, više reda. Imamo zapošljavanje na ugovor o delu, a poslovi za koje se pišu ugovori o delu iz delokruga rada ministarstva. Ne može 18 inspektora da pokrije celu Srbiju. Pitali ste koliko ima jedinica lokalne samouprave? Jedinica lokalne samouprave u Srbiji ima 174, 150 opština, 24 grada. To su jedinice lokalne samouprave. Pogledajte samo, 174 jedinica lokalne samouprave čine pokreti zakonitosti u radu.
U radnim odnosima, u matičnim knjigama, u biračkom spisku, u slobodnom pristupu informacijama sa 18 ljudi, i onda kažemo - ne sprovode se zakoni koje donosimo. Znači, nemojte Upravni inspektorat. Vi meni sada kažete, pa ne znam ko je sad šta formirao, nisam ja ministar za inspektorate. Mislim, to kad dođe resorni ministar, pa formira inspektorat, vi ga pitajte – gospodine ministre, šta će vama inspektorat? Kako mene pitate za to? Niste me pitali ni kada smo bili koalicija za to. Niko me živ nije pitao ni tada ništa, a ne pita me ni sada ništa. Imam svoje ministarstvo za koje sam nadležan, što bih govorio zašto je neko formirao inspektorat. Ali, za inspekcije nadzore generalno po zakonu koji je DSS donela izričito je napisano da se za inspekcijske i izvršne poslove formiraju inspektorati. Opet je DSS napisala. Vi meni sada zamerate što taj zakon sprovodim.
Vojvodina, vi dobro znate kako je rešeno pitanje Vojvodine. Postoji Statut Vojvodine i postoji Zakon o prenosu nadležnosti. Postavljate mi pitanja na koja i sami znate odgovor. Ne mogu sada da napišem zakon suprotan Zakonu o prenosu nadležnosti i Statutu Vojvodine. Znači, radni odnosi i položaji organa u AP Vojvodini se uređuju pokrajinskom odlukom i to traje, ako se ne varam, od 2001. godine. Uređuje se pokrajinskom odlukom i ne znam šta je tu sporno. Znači, radni odnosi se uređuju pokrajinskom odlukom, a čak je i sistem plata drugačiji nego što je kod nas u republičkim organima.
Meni govorite o nekom partijskom uticaju, novom zapošljavanju ljudi, a ja ovde sedim sa ljudima koje je vaš ministar postavio na položaj i vaš predsednik Vlade. Vi meni govorite o partijskom uticaju. Ne znam kako možete, nije mi jasno. Znači, spočitavate mi što se donosi zakon koji ste vi izglasali da treba da se donose, spočitavate mi partijski uticaj, a sede ljudi koje ste vi postavili na položaj. Ni jednog od njih ja nisam postavio na položaj. Došao sam, gospodin Lončar me upoznao, kaže – ovo su pomoćnici ministra, predsednik Vlade, Vojislav Koštunica ih je stavio na glasanje i izabrali ih. Dobro, ljudi rade, profesionalci, kakve veze ja imam, niti znam da li pripadaju stranci, ni ko su, ni šta su, niti me zanima. Meni je važno da li ljudi rade ili ne rade.
Onda malo izvrćete stvari. Kažete – sad će glavni inspektor da se obraća predsedniku Republike. Pa, gospodine Palaliću, on se ne obraća predsedniku Republike, obraća se stručnoj službi. Ne kontroliše on akte predsednika Republike, pobogu, ili predsednika Vlade. On je u rangu identičan sa rangom najviših državnih službenika, devet godina staža državnih službenika. Dakle, on se obraća onima koji su najveći državni službenici stručnih službi, odnosno koji su šefovi stručnih službi u pojedinim organima. U ministarstvima su to sekretari, u Narodnoj skupštini je to sekretar Skupštine. Njima se obraćam.
Drugo, da vam kažem, gospodine Palaliću, celo vaše izlaganje zvuči kao da Upravna inspekcija nastaje danas. Sve što ste kritikovali Upravnu inspekciju, danas postoji i danas radi i danas nalaže mere. Danas se rešava, samo što ja kao ministar rešavam o žalbi kao predstavnik ministarstva, ali dalje inspektori sve ovo rade, prave zapisnike, sve ovo o čemu ste pričali i dan danas rade inspektori.
Sve to vi kritikujete kao neku strašnu stvar, a ljudi to danas rade, samo je problem što ih radi 18, samo je problem što su nesporno zavisni od svakog budućeg ministra, kao što mogu biti zavisni od mene. Dakle, problem je što nemaju ni kapacitet, ni samostalnost, što želimo sada da im damo.
Znači, ne možemo tražiti da poverenik za informacije ima izvršenje. Od kad smo preuzeli upravnu inspekciju poverenik za informacije ima izvršenje svojih rešenja preko 90%, 96-97%, od kad smo mi preuzeli to. Cela Upravna inspekcija ministarstva se svela na posao ujurivanja da se izvršavaju obaveze koje proizilaze iz Zakona o slobodno pristupnim informacijama. Sada smo svi srećni što se izvršavaju, što gospodin Šabić ima izvršenje devedeset i nešto posto, što u evropskim okvirima malo ko može da se pohvali sa takvim poverenikom za informacije od javnog značaja. Ko da to radi? Nemojte tom jeftinom demagogijom, da li će tamo biti 18 ili 36, u Upravnoj inspekciji treba da bude 36 minimum. Treba da bude i više, da uteraju red u naše državne organe, da se privedemo redu svi, i redu i zakonu da se privedemo. Da se malo ponašamo onako kako treba da se ponaša civilizovano društvo. To nema veze sa ovom ili onom vladom, to smo mi kao mi, kao politička elita, tako nam izgledaju opštine bez obzira ko bio na vlasti.
Opet da vam kažem, ništa drugo ne radim, pokušavam da osnažim tu Upravnu inspekciju da bi malo više reda bilo. Ako mislite da će da boli državni budžet zaposlenje 20 ljudi, koji će se zaposliti po konkursu, gospodine Palaliću, pa neće niko da se javi. Evo, verujte, mi smo tražili za ove četiri godine, koliko sam ja ministar, a pet godina sam ministar u ove dve vlade, za ovih pet godina u Upravnoj inspekciji smo imali konkurs, mislim da se dvoje ukupno zaposlilo. Nema, gospodine Palaliću. Nekonkurentni na tržištu rada. Tri ili četiri konkursa, a samo dvoje se na kraju zaposlilo. Nema, nekonkurentni na tržištu rada. Uslovi za Upravnu inspekciju nisu jednostavni. Neće onaj ko ima znanje da dođe u državnu upravu, jer smo našom demagogijom sveli celu tu priču o državnoj upravi na ovo na šta smo je sveli.
Da li biste vi radili, da dođete sa vašim znanjem i iskustvom, za 40 hiljada dinara ozbiljan posao? U ministarstvu na čijem čelu sam ja se dolazi na vreme na posao i odlazi na vreme. To je ozbiljno ministarstvo, bilo je ozbiljno i za vreme Zorana Lončara i ja sam ga nasledio takvog od Zorana Lončara, a on ga je nasledio takvog od Rodoljuba Šabića. Ozbiljni ljudi, ozbiljno ministarstvo, sa velikim brojem državnih službenika koji u stvari vuku svoj koren još iz vremena devedesetih godina kada su bili državni službenici. Što je najvažnije, imaju institucionalno pamćenje, imaju taj odnos prema poslu.
Neće, gospodine Palaliću, nismo konkurentni na tržištu rada. Državna uprava se pojavi sa konkursom i ne možete da dobijete. Kada prođe kriza, pa i ono malo što vredi u državnoj upravi će da pobegne u privatne firme. To je ozbiljan problem, ali ne može zato što mi non stop imamo taj problem demagogije, što ovde niko nema hrabrosti to da kaže. Kada se priča o broju državnih službenika, priča se da ih ima 200 hiljada, a u organima državne uprave radi 24 hiljade, u ovom momentu blizu 25 hiljada službenika. Ukupno u javnom sektoru radi preko pola miliona ljudi, a mi to sve svalimo da je to državna uprava. Nije državna uprava, njih je 24 hiljade. Onda kažemo – ona je porasla od 2000. godine do sada za ne znam koliko hiljada, a pri tom zaboravljamo da je 2000. godine republička administracija bila bez Uprave carina, bez savezne policije, bez niza zavoda koji su bili na saveznom nivou, Zavod za metale, Zavod za standardizaciju itd.
Prosto, toliko je nekorektno manipulisanje tim podacima i to će nas dovesti i dovodi nas polako, ali sigurno, gospodine Palaliću, u jednu jako tešku situaciju. Smetaće nam što su nam zakoni loši kada dolaze pred Skupštinu. Pa, nema ko da ih napiše, gospodine Palaliću. Nema stručnjaka, nema kadra. Ko može, ode. Malo je onih koji ostaju u državnoj upravi. Na svu sreću, sada su za pomoćnike ministara visoke plate i pomoćnike imamo, ali nemamo za obnavljanje kadra. Nema mladih koji su spremni da dođu tu i da odrade ceo svoj životni vek, jer državni službenik vredi kada radi 20 godina u državnoj upravi. Ne vredi državni službenik koji dođe na dve godine pa ode, to nije kvalitet. Državni službenik treba da radi 20 godina da bi dao svoj kvalitet, jer on ima institucionalno pamćenje, ima iskustvo, znanje i takvi nam trebaju, profesionalci. Mi nemamo čime da ih privučemo.
Sada sam proširio priču generalno na državnu upravu Srbije, ali govorim o demagogiji kojoj smo svi skloni, pa smo i ovde u ovoj diskusiji bili skloni i kažemo – šta će nama u ovoj teškoj situaciji povećanje broja upravnih inspektora?
Budući ministar, koji bude posle ovog mandata, taj će imati od ovoga velike koristi, država će imati velike koristi, jer će moći malo više reda da se uvede, a taj red će uštedeti milione. Dakle, to je ono što štedi pare. Javašluk odnosi pare. Nama ne treba javašluk nama treba da se štedi novac.
Znate li vi kako izgledaju opštine gde su vladali neki ovde opozicioni, koji ovoliko viču? Tu ne može da se sastavi kraj sa krajem zapošljavanja. Vi ne možete da nađete zakonito zapošljavanje. Devedeset posto je nezakonito zapošljavanje. Nema ko. Naložite mere pa da se onda te mere sprovedu, pa to traži vreme, a vi sa 18 ljudi hoćete da uvedete red u Srbiju, a kao svi ne znamo kakvi smo.
Svi dobro znamo kako se radilo i kako se i dan danas radi, kako izgledamo mi kao političari, kako izgledaju naši organi uprave što gradski, opštinski. Ova državna uprava je još i najbolja, ako ćemo iskreno, po kvalitetu je najbolja. Državna uprava po kadru, kvalitetu je najbolje što imamo. Naša državna uprava je komparativno sa Bosnom, Hrvatskom, Makedonijom najpoštovanija.
Pre neki dan sam organizovao konferenciju, došli su svi, potpisali smo regionalnu deklaraciju, došao je potpredsednik Evropske komisije. Mi uopšte nismo neki tako loši u sistemu državne uprave. Mi o našoj državnoj upravi najgore govorimo. U Savetu Evrope, u Evropskoj komisiji, u regionu, naša državna uprava je poštovana. Mi smo od reforme 2005. godine, koja je izvršena i na koju se ja pozivam i u dobrom svetlu kažem, koji je uradila tada DSS, ta reforma je postavila dobre osnove za našu državnu upravu, mi smo stvarno cenjeni.
Ne zaboravite Beograd je bio središte državne uprave, bivše, stare Jugoslavije. Znači, ima jedna tradicija, ima jedan kvalitet, koji postoji u Beogradu. Istina, sve manje i manje, jer kažem, nema zanavljanja kadrova, a kadrovi se ne zanavljaju jer nemate čime da ih zaposlite, da ih privučete, a ne možemo ih ničim privući jer smo toliko skloni demagogiji da je bila u jednom momentu ideja da državne službenike svedemo na elemente Zakona o radnim odnosima, što mislim da nema nigde u svetu. Nigde u svetu nema, jer je suštinski različit položaj i interes i funkcija onoga koji radi javni interes i onoga ko radi u privatnoj firmi. Mi smo potpuno različiti. Ona je teorijski odvojena, pa i praktično, a mi smo dotle došli da je pre neku godinu malo falilo da zbog medija, medija, medija, zbog želje da budemo popularni. Onda bismo se žalili što imamo loše zakone, što imamo neefikasnu upravu, žalili bi se na 1.200.000 stvari.
Ne može država funkcionisati ako je kičma države – državna uprava loša. Mi uporno radimo na tome da naša državna uprava, tj. mi političari nikako da okrenemo stranicu i da krenemo da jačamo tru državnu upravu, plašeći se šta će javnost reči. Javno kažem, nema sreće dok državna uprava ne bude snažna. Državna uprava će biti snažna i kvalitetna kada uslovi rada u državnoj upravi budu sledeći: depolitizacija, profesionalizacija i uslovi koji mogu da dovedu ljude, a uslovi su plata i položaj, da ne može da ih otpušta ko stigne, kao u privatnoj firmi. I dan danas ima anegdota u Vladi, još pre desetak godina je jedan ministar imao ideju, kaže "reforma državne uprave je kad mogu sve da otpustim i sve da zaposlim". Čovek je to govorio na Vladi. To su različiti doživljaji državne uprave.
Mislim da treba ovako, zato sam predložio ovaj zakon, nisam ga predložio slučajno. Vaš ministar je obavezu iz ovog zakona stavio u zakon koji je on radio i uradio je jednu pametnu stvar. Nemojte mi imputirati politizaciju, to vam ponovo kažem, jer na to nemate pravo. Ako imate primedbe na sam zakon, naravno, vi ste opozicija i treba da imate primedbe, ali mislim da je vaša diskusija bila više politička, a malo manje vezana za sadržaj ovog zakona, pa sam imao potrebu da odgovorim.
Na kraju, tražio sam da mi se pošalje tačan broj, nažalost, broj je iz avgusta. Rekli ste – koliko je ljudi postavljeno na položaje? Za vreme Vlade Vojislava Koštunice, u kojoj sam bio sa vama, imali smo 46 službenika koji su postavljeni na konkurs. Od kada sam tražio da se izmene ovde zakoni, kako ministri više ne bi mogli da odlučuju o konkursima, nego da po automatizmu budu konkurs, predložio sam, moja je ideja, sprovodi se. Imamo 193 u avgustu postavljenih na konkurs. To je četiri puta više nego što smo uspeli od 2005. do avgusta. Taj broj nije mogao da se podigne sa četrdeset i nešto. U toku ove godine, od kada sam izmenio zakon, došlo je do toga da imamo 193. Stvarno verujem u to da treba na konkursu da se postave. Tu nema nikakve dileme. Stvarno verujem da u državnoj upravi treba tražiti pomoćnike ministra, a ne dovoditi ih sa strane kao prijatelje, kolege itd. To je suština.
Opet vam kažem, gospodine Palaliću, slabo ćemo moći da obogatimo državnu upravu kadrom u situaciji i u odnosu koji sada imamo kao društvo prema državnoj upravi. Verujte, to će ići teško. Mlad i sposoban čovek neće da dođe na 31.000-32.000 platu i da živi u Beogradu. Plata od 31.000-32.000 u Beogradu je možda dobra sad u vreme krize. Proći će kriza za godinu, dve, tri, jednog dana mora proći kriza. Ljudi znaju dva jezika, dobri su pravnici, informatičari, o njima i da ne govorim, oni ne mogu na platu manju od hiljadu evra da dobiju u ovim velikim informatičkim kućama.
Kako da državna uprava bude konkurentna, a treba nam kvalitet? To su malo šire teme. Naša državna uprava je još uvek jako dobra, imamo poštovanje regiona, imamo poštovanje Saveta Evrope, imamo poštovanje čak i Evropske komisije. Trudio sam se za ovih pet godina da je očuvam i da je unapredim i mislim da sam u tome uspeo. Ovo je jedan zakon koji će dodatno da je ojača. Treba da se donese ovaj zakon, a budući ministar, ko god da bude, na osnovu ovog zakona će moći da uvede mnogo više reda i mnogo više ušteda u državi nego što je to sada.

Zahvaljujem gospodinu ministru što nam je detaljno obrazložio posebno potrebu kontinuiteta dobrih ideja. Gospodo poslanici, zamolio bih da vodimo računa o dostojanstvu Skupštine i da neprimerenim komentarima ne dobacujemo govornicima uopšte, naravno i ministru.
Nemate pravo na repliku, gospodine Palaliću. Samo je detaljno odgovorno na sva vaša pitanja.
Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Spasojeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, slušajući sve ovo, jednostavno, mislim da je negde istina u sredini. Ne mogu da se ne osvrnem na ono što je, na kraju krajeva, sastavni deo ove diskusije – da li je neko ima 49 primljenih na konkursu ili sada ima 190, razlika je i u vremenu. Zakon o državnim službenicima je donet 2004. godine, pa je ta vlada imala vremena za 50, a prošlo je pet godina, pa je normalno da je sada 200. Ne treba tu praviti bilo kakve tenzije.
Ima još jedna stvar. Na kraju krajeva, uočava se odmah problem da ćemo imati problem da ljudi neće da rade jer su male plate. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Ako se pominje period Vlade Vojislava Koštunice, 40.000 dinara je bilo 600-700 evra, a to je sada ispod 400 evra. Ova vlada je devalvirala ta primanja, a da ne pominjem šta je sve poraslo u cenama, od naftnih derivata od 58 dinara na 137 dinara, da ne pominjem druge cene, jer bi otišli u nedogled. Naravno da će onda problem ministra biti veliki da naše takvu radnu snagu, jer činjenica je da ta plata stoji, ona se slabo povećava.
Podsetiću da su nosioci pravosudnih funkcija u tom periodu imali 50.000-60.000 dinara, a sada imaju preko 100.000 dinara. Zašto se tu ne prave neki pariteti, gospodine ministre? Zašto tu ne potrošite dovoljno autoriteta i energije, jer će ovo vama na kraju biti problem? Na kraju vama stiže ta završna žalba, koliko vidim u Zakonu, ako glavni inspektor na žalbu ne odgovori.
Šta je suštinski problem kod ovog zakona? Ovde možemo da pričamo o jednoj vrlo bitnoj činjenici, a to je da je ovaj zakon ušao u proceduru 25. februara. Očigledno da ni vama nije bilo sve jedno da ga stavite na dnevni red, jer smatram da ste i vi uvažavali činjenicu da je ova zemlja u velikim problemima. Gospodine ministre, u trenutku kada je danas u jednim sredstvima javnog informisanja jedna alarmantna vest – da će možda penzija biti još samo za šest meseci, ukoliko se ne dese neke velike reforme u penzionom fondu, a pojedini predstavnici ovde kažu da će za to glasati.
Znate, vrlo je opasno donositi ovakve zakone koji, činjenica, mogu da sačekaju, kao što je i činjenica da su zakoni za jedno društvo u kome nema finansijskih problema. U principu, ovaj zakon bi bio jako dobar. Daću vam sada jednu ideju kako ćete vi da motivišete, a ljudi da budu zaposleni. Jednostavno, dajte na tu osnovnu platu od 40 hiljada dinara stimulans od ovih kazni koje će oni da naplate. Iskreno da vam kažem, ja ne verujem, malo pre smo pomenuli kad oni budu kontrolisali stručnu službu predsednika Republike da će oni tamo nekoga kazniti sa 100, 120 hiljada dinara i slično. Ako sve to odradi, oni ne smeju da fingiraju takva rešenja i ostalo, dajte, motivišete ljude, ako već donosimo ovaj zakon, da se jave pravi stručnjaci, pravi ljudi koji će sprovoditi ovaj zakon. Ako mi donesemo zakon, onda moramo i da primimo neke adekvatne ljude koji će da ga sprovode.
U trenutku ovakve svetske ekonomske krize koju ste i vi pomenuli, 40 miliona dinara je mnogo. Jer, opet će se inspektori svesti na 40 hiljada dinara, a ovde, koliko vidim, u zakonu piše – državni službenik na položaju je glavni. A državni službenik na položaju nema platu od 40 hiljada dinara, zavisno od kategorije. On je taj koji će opet biti u statusu direktora posebne organizacije ili njegov pomoćnik, a svi ostali će trpeti. Onda će tu biti paritet ogroman, velika razlika od 120 hiljada, 100 hiljada i 40 hiljada. I onda ćete imati problem da će inspektori, kad vide onog tamo koliko primi taj direktor, kao što se predviđa članom 43. o državnom službeniku na položaju, onda ćete tek napraviti dodatni problem. Vi to znate i sigurno sam u pravu. Da ne pričamo o ljudima sa srednjom stručnom spremom koji će primiti 20, 25 hiljada dinara. U takvoj atmosferi, nema adekvatnog rada. U to budite uvereni.
Šta je zbunjujuće u ovom zakonu? Ne vidi se jednostavno šta se dešava u članu 43, ko dolazi, ko odlazi, ko preuzima određene ingerencije i slično. Dakle, ako je već namera predlagača zakona da se formira Upravni inspektorat, dodatno kontroliše postupanje uprave, a time se posebno priznaje da nam je uprava u celini gledano toliko korumpirana da je neophodno da na ovaj način je kontrolišemo, ja mislim da kod svih ovih koji treba da se kontrolišu treba da postoji jedna normalna svest. To su državni organi. Ako mi pođemo od toga, od pretpostavke da tamo toliko toga nije u redu, onda sam uveren da tih 36 ljudi neće doći ni do početka svog posla. Oni tu treba da budu kreatori određenih nepreciznosti, nekih nelogičnosti i ja bih u takvoj stvari i pozdravio tu upravnu inspekciju.
Nije mi jasno zašto su ovde rokovi za žalbu osam dana? Zašto nisu 15 dana? Prosto, ako se kaže da je žalba, onda je valjda rok od 15 dana? To je već jedna tehnička stvar koja će se amandmanom rešiti.
U razlozima za donošenje zakona se navodi da je poseban zakon o upravnoj inspekciji postojao od 1975. godine, do donošenja Zakona o državnoj upravi 1992. godine, ali zaboravlja se činjenica da je daleke 1975. godine u Titovoj Jugoslaviji ombudsman ili zaštitnik građana bio apstraktan pojam iz skandinavskih zemalja.
Formiranjem upravnog inspektorata postavlja se i pitanje sukoba nadležnosti ovog organa i sektora za upravni nadzor Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pošto je iz teksta Predloga zakona, posebno odredbe člana 43. potpuno nejasno da li formiranjem upravnog inspektorata prestaje da postoji sektor za upravni nadzor? To je, gospodine ministre, član 43. On pravi toliku zabunu i uopšte nije jasno formulisano šta se tu dešava. Nova Srbija je podnela amandmane i mislim da ćete imati to u vidu i da, ako već donosimo ovakav zakon, pokušamo da ga svi zajedno popravimo.
Na samom kraju, ako se već u čl. 18. i 45. aktuelnog zakona o državnoj upravi, donetog još pre šest godina, izričito nalaže donošenje posebnog zakona o upravnoj inspekciji, a time i eliminisanje još uvek važećih članova antikvitetnog zakona iz 1992. godine, zašto ovaj predlog zakona nije u skupštinsku proceduru došao ranije, dok su ekonomske prilike u Srbiji bile manje katastrofalne? Uostalom, vidimo da i sama Vlada još uvek, jer ste tek danas i vi svesni toga i činjenice da li ovaj zakon treba stavljati u proceduru ili ne.
Dakle, nema razloga da ne kažemo da je potrebno imati upravne inspektore, ovde se radi samo o trenutku i vremenskom periodu da li je ovo, još jednom naglašavam, bilo neizbežno, da li ovo treba prolongirati, da li u trenutku ovakve ekonomske krize treba praviti na teret građana dodatni trošak od 40 miliona dinara? Siguran sam da sve primedbe koje sam vam istakao, posebno što i ova upravna inspekcija poprima prizvuk posebne organizacije, što posebno mene iritira jer će se napraviti velike razlike između državnog službenika na položaju i ovog vodećeg ili njegovog pomoćnika i ovih ljudi koji će praktično biti na terenu. To je jedan veliki problem. Morate učiniti nešto da smanjite tu neke razlike, jer nećete ni započeti posao. To je veliki problem i verujte da vam ovo kažem u dobroj nameri, da ne pravite istu grešku po ko zna koji put. Zahvaljujem.