Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS svoje primedbe na vladine predloge zakona, pa tako i na Predlog zakona o Upravnoj inspekciji, iznose kroz amandmane kojima želimo da, koliko je to moguće u odnosu na neki predlog, zakone privedemo njihovoj upotrebljivosti i da ih učinimo prihvatljivim i za, pre svega, građane Republike Srbije i za konkretnu svrhu zbog koje se i donose.
Kada je u pitanju i ovaj zakon, mi smo podneli amandmane i o njima ćemo govoriti kada se bude govorilo pojedinačno o predlogu ovog zakona. U ovoj načelnoj raspravi svakako ćemo izneti i već jesmo svoje načelne primedbe u odnosu na ovaj predlog zakona, pogotovo u odnosu na obrazloženje i na ono što nam je ministar i u uvodnoj reči, ali i kasnije u komunikaciji sa kolegama poslanicima izneo. To nije prvi put.
Gospodin Milan Marković svaki put kada predstavlja neki zakon u ime Vlade Republike Srbije to predstavlja kao neki epohalni reformistički zakon. On se nešto zalaže i on će da reformiše pravni sistem Republike Srbije i svakodnevno to slušamo. Da je ovde, pitala bih ga, ali preneće mu sigurno njegovi savetnici. Odnosno, skrenula bih pažnju da je upravo ovde prisutan gospodin Zoran Petrović, pomoćnik ministra, gospodina Milana Markovića, čovek koji, odnosno verovatno ne postoji niko kompetentniji ko bi mogao da govori o ovoj temi upravo od gospodina Zorana Petrovića. Lično znam čoveka još iz vremena kada sam bila zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, Vladi Mirka Marjanovića i tada se gospodin Zoran Petrović bavio Upravnom inspekcijom, bio je načelnik i odlično je to radio.
Nije sada ovaj zakon nešto od čega počinje život i od čega počinje svet. Razlika je u nečemu drugom. Kaže gospodin Milan Marković da je Zakon o Upravnoj inspekciji prestao da važi 1992. godine. Sada bi neko pomislio da je ta oblast bila potpuno neregulisana u Srbiji. To nije tačno. Regulisano je kroz neke druge zakone. Možemo da govorimo i o tome da li nam je ovo danas bilo baš neophodno ili je samo bitno da ministar stavi sebi plusić negde u nekoj agendi, jer mi smo imali pravni osnov za obavljanje poslova Upravne inspekcije. Pomoćnik ministra, gospodin Petrović, koga pomenuh, dobro zna da u vreme kada je radio, tada je to bilo u nadležnosti Ministarstva pravosuđa, tako se to zvalo i tada je odlično funkcionisala pravna država i tada je Upravna inspekcija zaista radila svoj posao i tada su se vrlo uvažavali zapisnici i mere upravnih inspektora.
Da li je to danas tako? Uverena sam, odnosno pokazaću primerima da nije, a uverena sam da to mišljenje deli i gospodin pomoćnik ministra. Ne očekujem da će to da kaže, zato što ne verujem ministru Markoviću, ono što je rekao da se on zalaže za što je moguće više isključivanje političkih partija iz državne uprave i lokalne samouprave. Takođe, na primerima ćemo pokazati da to nije tačno.
Evo, najsvežiji primer, popis. Beše li dva dana aktuelna, takoreći, afera kako su funkcioneri, recimo u Vojvodini, DS svi bili određeni za instruktore popisivače. Kad je to objavljeno u medijima, oni kažu – šalili smo se, mi to nećemo, mi se zalažemo da se partije ne mešaju u državni posao itd. Tamo gde vas uhvate, onda se zalažete za to, a tamo gde to prođe neprimećeno, onda i te kako koristite, odnosno zloupotrebljavate to što ste vladajući u nekoj lokalnoj samoupravi.
Šta radite sa izvodima iz biračkih spiskova? Da li će to Upravna inspekcija, gospodine Petroviću, posle ovog zakona konačno da uvede u red? Mi tvrdimo da neće, a poprilično je i kasno. Evo zbog čega. Nema predsednika opštinskog odbora DS tamo gde su vršili vlast, a da nema u kući, ne u sedištu stranke, nego u kući, izvod iz biračkog spiska. Za šta služe ti izvodi iz biračkog spiska? Da se zovu ljudi telefonom, da se traže za sigurne glasove, da se pozivaju za koje kakve stranačke aktivnosti. Na taj način vrbujete građane za izbore. Da li je to tačno? Tačno je. Imam koliko hoćete primera.
Kako se prikupljaju razni potpisi koji se ovde predstavljaju kao potpisi građana za nekakve inicijative političkih stranaka? Kako je sakupio potpis sa nekoliko stotina hiljada G17 plus? Pitajte zaposlene u opštinama gde je G17 plus u vlasti. Morali su to da rade na poslu. Kako je sakupljeno nekoliko stotina hiljada potpisa koje je skupljala Napredna stranka za izmenu Ustava? Šta bi sa tim? Pitajte zaposlene u opštinama Zemun i Voždovac kako su sakupljali te potpise, gospodo koji se bavite Upravnom inspekcijom, u radnom vremenu, za platu, na radnom mestu, pod moranjem, čak i ako nije član SNS, iz biračkog spiska prepisivali.
Mi smo ovde na Odboru za ustavna pitanja tražili i prihvaćeno je to da se provere ti potpisi, da se proveri verodostojnost, zato što smo tvrdili da su istom olovkom pisani. Šta bi? Prošlo nekoliko meseci, pojela maca. Niko to ne pominje. Zašto? Zato što naprednjaci to više ne guraju, jer su shvatili da smo mi ogoleli njihovu namenu da kroz izmene Ustava hoće da izbrišu preambulu da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Da li će tim da se bavi Upravna inspekcija? Trebalo bi.
Vi ste predvideli, Uprava inspekcija će kontrolisati političke partije. Pa kako? Kako i zašto? Šta će Upravna inspekcija da nalaže političkoj partiji koliko će da zaposli ljudi? Koju će spremu imati zaposleni u stranci? Evo, preporučujemo, propišite da svaki predsednik stranke mora biti profesor, doktor i evo, jedino Srpska radikalna stranka ispunjava uslove da bude stranka. Onda biste morali da skrenete pažnju i naprednjacima, da je, kako kaže "Vikiliks" Toma Nikolić kupio diplomu. Hoćete li time da se bavite?
Postoji Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, postoji Zakon o zabrani korupcije. Dakle, to su zakoni koji treba da regulišu. Ali niste ovde stavili da ćete kontrolisati, gle čuda, agencije, jer agencije se ne uklapaju ni u jednu od ovih kategorija koje su ovde navedene. Ni u jednu, a ministar Marković je pre 20 dana u jednoj televizijskoj emisiji, u jednom štampanom mediju u intervju, koristeći apsolutne argumente Srpske radikalne stranke, govorio kako agencije treba ukinuti, između ostalog, zato što su to paradržavni organi, zato što obavljaju poslove koje su u nadležnosti ministarstava.
Vi ovde niste predvideli da ćete kontrolisati paradržavne organe. Dakle, u agenciji će i dalje moći plate da budu više hiljada evra. U agenciji ćete i dalje primati zaposlene po partijskoj liniji i nema upravnog nadzora. Niko živi neće i ne može to da kontroliše.
Ovde je u obrazloženju navedeno onako popriličan broj zakona koje je ministarstvo Milana Markovića predložilo u ime Vlade Republike Srbije Narodnoj Skupštini. Ti zakoni su usvojeni.
Pomenuću samo neke, da bi vas pitala – da li se primenjuju? Mi tvrdimo ne. Tvrdili smo i kada ste ih donosili da nisu primenjivi i da zato nećete ni moći da ih primenjujete. To je slučaj, gospodo, i sa ovim zakonom o kojem danas govorimo.
Kako se primenjivao, još uvek je u toku i produžen je rok Zakona o popisu stanovništva? Da li će neko iz države Srbije, iz režima, da li ćete vi koji se bavite Upravnom inspekcijom, da li će ministar Marković, Boris Tadić, Slavica Đukić-Dejanović, ko je taj vajni lik koji će kazati građanima Srbije – zašto Srbi na KiM nisu popisani kao građani Republike Srbije? Da li ste se time bavili? Imate nadležnost. Jeste li se to zapitali? Naravno, niste zato što radite ono što vam kažu iz EU.
Ovde ste rekli, između ostalog, zašto donosite zakon – da ispunite obaveze prema EU. Gospodo iz vladajuće većine, SRS kada vam kaže da moramo da prekinemo svaku komunikaciju sa EU, legitimno vam to govorimo u ima najmanje 54% građana Srbije, koliko je danas zvanično protiv ulaska Srbije u EU.
Kada smo mi svega pre nekoliko meseci govorili da Srbija ne sme u EU, ovde su se glasno smejali. Sada kada to pomenemo, vidimo pognute glave, zato što znate da je to mišljenje građana Srbije. Znaju građani šta je u njihovom interesu. Znaju građani da im nije u interesu da im Euleks otima KiM. Znaju građani da im nije u interesu da im NATO ubija Srbe na Brnjaku i Jarinju. Vi ćete i pored toga danas da ugostite Meri Vorlik, ovde u parlamentu. Nemate pametnija posla.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas o dnevnom redu. Vaša je obaveza da govorite o dnevnom redu.)
Gospođo Čomić, ovo je bilo o Zakonu o popisu stanovništva.
(Predsedavajuća: Na dnevnom redu je zakon o Upravnoj inspekciji. Molim vas da teme koje ste pomenuli, dovedete u vezu sa zakonom o Upravnoj inspekciji i da ne kršite Poslovnik.)
Gospođo Čomić, molim vas, govorim o razlozima za donošenje zakona. Komentarišem ono što je napisalo ministarstvo. Zaista nemam nameru da tražim od vas sinopsis šta ću da kažem. Ne mogu da komentarišem ono što piše u obrazloženju?

Narodna poslanice, sada vas upozoravam. Dakle, dešava se da naše uši ne čuju šta naša usta govore. Upozorila sam vas da ste smeli s uma obavezu poštovanja odredbi Poslovnika, onog trenutka kada ste potpuno napustili temu dnevnog reda, ne pre.
Uvidom u stenogram, ako ste slučajno smeli s uma, videćete da se moja intervencija na koju sam obavezna po Poslovniku, odnosi kada ste, jednostavno, počeli da kršite odredbe Poslovnika, koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu, ne pre.
Izvolite, nastavite.

U obrazloženju ste dalje naveli da ste doneli Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Pitam vas – da li se ćirilično pismo upotrebljava u skladu sa ovim zakonom? Da li se ovaj zakon primenjuje? Ne, ne primenjuje se. Što onda džabe donosite zakone?
Doneli ste, ovde ste napisali, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Ima li država Srbija Zakon o jedinstvenom biračkom spisku? Nema. Što onda donosite zakon? Zato vas mi pitamo – šta će vam i ovaj zakon, kada ga nećete donositi?
Kažete u obrazloženju koliko će koštati Upravna inspekcija. Ova sredstva namenjena su za finansiranje plata direktora upravnog inspektorata. Najvažnije da ćete imati direktora upravnog inspektorata, pomoćnika, direktora i 19 zaposlenih, koje treba primiti u radni odnos. Šta bi sa zakonom?
Ovde ste napisali da ste doneli Zakon o smanjenju broja službenika u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Da li je moguće da u tom procentu koji treba da smanjite, a niste ga smanjili, nema 19, plus ovo dvoje funkcionera, koji mogu da obavljaju svoj posao? Da li je to moguće? Koga ste vi onda primali u radni odnos? Koga ste vi primali kada ste tri puta povećali broj službenika u državnoj upravi, kada nemate 19 ljudi koji mogu da rade na primeni ovog zakona? Naravno, kao što i sada primate, takođe ste zakonom to omogućili. Pogledajte ko sve prima platu, npr, u opštini Zemun a nije ušao na vrata opštine Zemun nikada. Pošaljite malo inspekciju, radite nešto. Nemojte samo da donosite zakone odnosno da predlažete zakone koji se neće primenjivati.
Ministar kaže da će se raspisati konkurs. Primaćete po konkursu? Da, pazite da vam ne poverujemo, kao što ste i do sada primali po konkursu.
Izvinjavam se što gledam u vas ali, nažalost, ministar nije tu, pa se kroz vas obraćam ministru.
Dakle, nećete raditi ono što ovde piše. Imamo iskustvo, znamo da tako ne radite. Kaže ministar kako ima ne znam koliko stručnih ljudi koji znaju dva ili više jezika, znaju kompjuter itd. Dajte, ljudi, malo da se pozabavimo ovim što je zaista u interesu građana Srbije. Naravno, postoje određene predispozicije koje treba da zna neki zaposleni, sve je to propisano šta treba da ispunjava kao uslov neko ko bi trebao da radi određeni posao. Evo, jutros smo pročitali u novinama da je i Boris Tadić progovorio još jedan jezik, progovorio je ustaški. Doduše, odavno se tako ponaša. Hvala.

Narodna poslanice, da postoji ikakva šansa da vas izricanjem mera opomene privedem čitanju Poslovnika i odredbe Poslovnika koje za sve nas propisuju način na koji se ophodimo, ja bih to učinila, ali postoje stvari koje ili naučite na vreme ili ne naučite nikada, tako da vas molim da budete pažljiviji u ophođenju sa narodnim poslanicima, prisutnim učesnicima sednice ili sa bilo kim drugim.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Po Poslovniku.)
Želite da govorite o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da.)
Izvolite, povreda Poslovnika.

Povreda člana 107. od strane predsedavajuće parlamenta. U toku moje rasprave gospođa Čomić je zaista vrlo uvredljivo govorila o meni lično kao narodnom poslaniku poslaničke grupe SRS. Naravno, znam šta piše u Poslovniku i znam da može da me opomene i znam da može da me prekine i znam da ne smem da se bunim ako me prekine, iako to nigde u Poslovniku ne piše. Sve to, naravno, tolerišemo, zapravo moramo jer nam druge nema, ali uvrede koje je gospođa Čomić izgovorila o tome šta je meni na umu, čega treba da se prisetim, da li sam normalna ili nisam normalna, parafraziram, gospođo Čomić, nadam se da ćete pogledati stenogram, a i ja ću, odnosno konkretno ću na određenom mestu to takođe da iznesem javno, zaista je nedopustivo ponašanje i više zloupotreba Poslovnika od strane predsedavajuće, gospođe Gordane Čomić.
Ovo zaista više niti može da se trpi, niti može da se toleriše. Mišljenje gospođe Čomić može da bude izneto, zna se, piše u Poslovniku, javi se za reč i kaže ono što treba da kaže. Narodni poslanik svaki koji se javi za reč, takođe, treba mu valjda omogućiti da kaže ono što misli da treba da kaže i, naravno, da vodi računa. Mi znamo da je vaš Poslovnik restriktivan i mi smo to govorili i ponavljamo stalno. Mi znamo da primena ovog Poslovnika zapravo znači onemogućavanje obavljanja funkcije narodnog poslanika, jer narodni poslanik ne sme da govori, bar ne sme da govori ono što bi hteo, ali vređanje narodnih poslanika je apsolutno nedopustivo. Hvala.

Narodna poslanice, osim što ste obmanuli Narodnu skupštinu i izneli neistine tokom obrazloženja, tako što ničim niste obrazložili da je došlo do povrede Poslovnika, zloupotrebili ste pravo da dobijete reč na osnovu člana koji svima nama obezbeđuje pravo da dobijemo reč da govorimo o povredi Poslovnika. Izričem vam opomenu na koju sam obavezna po istom članu.
Kada primenjujem odredbe Poslovnika Narodne skupštine, primenjujem ih onako kako pišu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas donosimo jedan veoma važan zakon, koji za cilj ima jačanje institucija Republike Srbije, zakon kojim se uvodi red i zakon kojim se jača državna uprava. Mi se nalazimo zaista na jednom vrlo odgovornom poslu jačanja i gradnji institucija Republike Srbije. Ovo je zakon na koji ćemo biti svi mi ponosni u budućnosti, jer to je zakon koji, kažem još jedanput i podvlačim, gradi institucije ove države. Sutradan, i za pet godina, i za šest, i za deset godina, mnogi će biti ponosni kada se odredbe ovog zakona budu primenjivale u praksi i kada zbog ovog zakona,  koji danas donosimo, budu dobili odgovore na mnoga pitanja i kad budemo imali uređenu državu po evropskim standardima, po meri srpskog čoveka, po meri srpskog građanina, mi ćemo imati osećanje ponosa da smo uradili jedan važan posao.
Naravno, kada govorimo o državnoj upravi, nema ozbiljne državne uprave bez depolitizacije te državne uprave, bez njene profesionalizacije, ali pre svega i bez materijalnog obezbeđenja, jer ljudi moraju da budu stimulisani za posao koji rade i da znaju da su za taj posao, koji rade najbolje i najpoštenije što mogu, umeju i znaju, da su za taj posao adekvatno nagrađeni, jer neće niko ići u državnu upravu. Danas je teško zadovoljiti kriterijume za inspekcijski nadzor, za upravu, Upravnu inspekciju, jer nisu nimalo laka ova zakonska rešenja koja propisuju šta sve čovek treba da ispuni da bi bio u upravnoj inspekciji. Neko sa takvim iskustvom će svakako lakše naći posao u privatnom sektoru, koji će mnogo bolje platiti takvo znanje i takvu struku.
Naravno, bilo je mnogo zamerki od dela opozicije na ovaj predlog zakona i čuli smo kritike zakona, ali nismo čuli ni jedno rešenje. Razumem kritiku koja kaže – u redu, ne valja ova zakonska odredba, ali da čujemo šta onda valja, šta je bolje. Da li je bolje nemati upravnu inspekciju ili je bolje imati upravnu inspekciju? Čuli smo i zamerke određenih ljudi iz opozicije na razne stavke ovog zakona, razne stavove ovog zakona. Neki kažu – vidite, sad se uvode novi troškovi. Pa, nema novih troškova i ne verujem da će 20-30 ljudi predstavljati bilo kakav trošak, ali će zato korist za građane Srbije biti mnogo veća od njihovog angažovanja, njihovog profesionalnog i stručnog rada. Kažu – imaće odeću, uniforme, cipele. Oni će imati, ali sigurno se neće desiti kao što se dešavalo u prošlosti, da neko od ministara prvo sebi dodeli uniformu koju neće nikad da nosi, pa dva para cipela sebi dodeli, pa tek onda ako ostane inspekciji. Imali smo takvih slučajeva u praksi Srbije, kada su neki ljudi koji su bili nadležni za određene inspekcije propisali uniforme za te inspekcije, radnu odeću, obuću, a onda su to prvo sebi dodelili. Sada iz njih govori iskustvo minulog rada, pa očekuju da će sad neko tako da se ponaša. Nema takvog ponašanja više u Srbiji. Državna uprava u Srbiji je odgovorna prema građanima ove zemlje, prema zakonima ove zemlje, ali pre svega prema moralu koji svi zajedno gradimo.
Bilo je primedbi i na to da li se za nas u vlasti ovaj zakon odnosi na sve delove i teritorije Republike Srbije. Ima ljudi iz opozicije koji se svakog dana bude i pitaju gde su granice Srbije, koliko imamo opština, koliko imamo gradova, koliko imamo pokrajina? Ne možete da se bavite politikom ako ne znate ono što definiše Ustav. Ustav jasno definiše gde su naše granice. Ustav jasno definiše koliko imamo opština i koliko imamo pokrajina. Ko to ne zna, ne treba da se budi svakog jutra i da pita krunisane glave gde su granice Srbije, pa neće da mu odgovore. Ako to ne znate, idite kući da odmorite i pustite da posao rade oni koji to znaju. Mi znamo gde su nam granice Srbije. Nama je svaki deo Srbije podjednako drag, ali pre svega su nam najdraži ljudi koji žive u Srbiji, jer bez ljudi nema Srbije.
Kaže mi moj prijatelj Mića iz sela Staničenja – reci tim ljudima tamo, ima ovde jedna reka, teče kroz naše selo, Nišava ...

Narodni poslaniče, i vas molim o dnevnom redu ili priču sa Nišavom da povežete sa Zakonom o Upravnoj inspekciji.
Druge narodne poslanike molim da ne dobacuju i narodnog poslanika Zorana Popovića, pogotovo ne uvredljive izraze, kao i narodnog poslanika Momira Markovića.
(Momir Marković, s mesta: Šta sam rekao? Da pozdravi Miću.)
Sada ponovo dobacujete, tako da vas molim da to ne činite. Ovo je upozorenje, a nakon toga ide izricanje mera opomene. Zahvaljujem.
Izvolite, narodni poslaniče, nastavite.

Dakle, ovaj zakon se sprovodi na teritoriji cele Republike Srbije i ovaj zakon mi donosimo da bismo ga primenjivali u svakoj opštini, u svakom gradu, jer nama je Srbija u onim ustavnim okvirima koje propisuje Ustav, zakon i međunarodno pravo.
Naravno, bilo je i komentara, sećamo se raznih diskusija u ovoj skupštinskoj sali, kada su neki poslanici koji sede vrlo blizu mene ovde uzvikivali da im smeta što se na SO Preševo viori zastava Srbije, koja je pocepana, ovakva i onakva. Zahvaljujući ovom zakonu, ta zastava Srbije će lepršati onako kako treba da izgleda zastava Srbije.
Bilo je rečenica da smo mi u organima državne uprave zaposlili preko 200 hiljada ljudi. Gospodin Milan Marković je nedvosmisleno kazao da je broj ljudi koji radi u organima državne uprave 24 hiljade, deset puta manje od onoga što neki tvrde. Demagoški smo se optuživali da je posle 5. oktobra mnogo uvećana ta državna uprava. Zanemaruje se činjenica da smo preuzimanjem nekih nadležnosti od SRJ, kada smo se razdužili sa Crnom Gorom, dobili mnogo novih zaduženja koja radimo. Tako da, mogu da vam kažem, kada donosimo zakone, donosimo zakone čija je moć utvrđena Ustavom, a ograničena slobodama i pravima građana. Mi donosimo zakone koji će trajati i posle nas, na koje ćemo biti ponosni. Mi donosimo zakone za koje će jednog dana, kada neko gore bude čitao u biblioteci Skupštine Srbije za sto godina kako je to izgledalo, kazati – naši preci su uradili dobar posao, gradili su institucije Republike Srbije.
Te institucije Republike Srbije su radile svoj posao u skladu sa tim zakonom, znači, taj zakon je bio sprovodljiv u praksi. Nama zakon ne treba da bi ulepšao život, niti da bi ga idealizovao, nama baš zakon treba radi te buduće stvarnosti i on kao takav sadrži volju većine, a ta volja većine uvek je bila, u svim vremenima, u svim društvima, u svim uređenjima jača od volje pojedinaca.
Na kraju, želim samo da kažem još da je ovo samo još jedan od zakona koji donosimo, ne zato što nas neko na njega tera, prisiljava, ne da bi se mi nekom ovim zakonom dodvorili, već zato što ovim zakonom jačamo institucije Republike Srbije i zato što hoćemo da živimo u uređenom društvu, u uređenoj državi, gde se zakon poštuje i od strane pojedinaca i od strane institucija i gde svi znaju gde je ta donja granica zakona, gde svi znaju da se zakon ne donosi da bi se neko iz vladajuće većine zaposlio, da bi neko iz vladajuće većine udomio partijsku vojsku, već da se zakon donosi da bi sve partijske vojske bile podređene slovu tog zakona. Zahvaljujem se.