Zahvaljujem.
Pitam da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Poslanička grupa SRS, koja je podnela inicijativu, ima pravo da koristi vreme za predsednika ili ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, ako želi, nezavisno od izlaganja podnosioca inicijative.
Pošto se niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, obaveštavam vas da su, shodno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslanička grupa ZES i poslanička grupa SRS.
Prvi prijavljeni na listi govornika, koji želi da koristi svoje pravo u prijavi za reč u pretresu o prvoj i jedinoj tački dnevnog reda, je narodni poslanik Janko Veselinović, a posle njega narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je demokratsko pravo i demokratsko dostignuće činjenica da se u Narodnoj skupštini raspravlja i o jednoj temi koja je predmet interpelacije. Naravno da je to sasvim u redu i da se time demokratija u ovom parlamentu samo produbljava.
Međutim, ima jedno pitanje koje bi se moglo odnositi na predlagača ove interpelacije, na poslaničku grupu SRS, a glasilo bi: Zašto o ovoj temi nismo raspravljali na matičnom odboru, Odboru za Srbe van Srbije? Ovim odborom predsedava član SRS i smatram da je ovaj odbor trebalo i mogao da raspravlja i o ovoj temi, možda pre nego što se ona nađe kao predmet interpelacije, iako uopšte ne osporavam mogućnost da se i ovakva tačka nađe kao predmet interpelacije i da se jedno ministarstvo na taj način pokuša osporiti njegov rad i tražiti odgovornost ministra.
Međutim, o svim temama koje su bile predmet rasprave na Odboru, imali smo vrlo korektnu komunikaciju na Odboru, mogli bismo reći da smo jednoglasno donosili odluke i da se tu nije postavljalo pitanje ko je član koje stranke, jer smo rekli da pitanje Srba u regionu nije stranačko pitanje, već pitanje odgovornosti države Srbije prema Srbima koji žive van Srbije, kako onima u regionu, tako i onima koji su u rasejanju, dakle, van granica bivše države SFRJ.
Dakle, ovo pitanje je moglo biti stavljeno na sednicu Odbora, međutim, nije. Moglo bi biti postavljeno i pitanje zbog čega od 31. marta nismo imali sednicu Odbora za Srbe van Srbije, zašto čak nismo raspravljali na toj sednici ni o rebalansu budžeta, iako smo na neki način bili obavezni?
Imajući sve to u vidu, a još jednom pohvaljujući rad pre toga Odbora za Srbe van Srbije, čini mi se da ova interpelacija nije ništa drugo nego pokušaj da se na plenumu, gde su uključene kamere, pokuša osporiti rad jednog Ministarstva i rad Vlade, koji, u svakom slučaju, ne bi mogao biti osporen, a koje je postiglo značajne rezultate, rekao bih rezultate koji će biti u narednim godinama važni kako bi se održao kontinuitet odnosa između Republike Srbije i Srba u regionu, Republike Srbije i dijaspore.
Zašto je ovo ministarstvo, odnosno zašto smatram da su ovo ministarstvo i ova vlada učinili ozbiljan iskorak u ovoj oblasti? Zato što pre toga gotovo da nije ni bilo nikakve ni politike države Srbije prema Srbima u regionu i dijaspori, nikakvih pravnih akata koji bi tu oblast normativno regulisali, nikakvih političkih dokumenata koji bi se bavili ovom problematikom, ali bih rekao da ni političari pre mandata ove vlade nisu bili preterano zainteresovani za ovu oblast, naročito bih to rekao za prethodnu vladu, znači vladu pre 2008. godine, iako je deklarativno se busala u prsa kada je u pitanju srpstvo i srpski interes.
Ova vlada jeste normativno uredila ovu oblast, na predlog ministarstva sada za dijasporu donet je zakon o dijaspori i Srbima u regionu, zakon koji pruža mogućnost brige države Srbije o očuvanju identiteta, kulture, manjinskih prava Srba koji žive u regionu i Srba koji žive van granica, van prostora regiona. Rekao bih da je to naročito bitno za Srbe u regionu, imajući u vidu da su oni do devedesetih godina živeli u jednoj državi, da se nije postavljalo pitanje ugroženosti po pitanju jezika, pisma, osporavanja identiteta i da je donošenje ovakvog jednog zakona bilo neophodno. Naravno da je ovaj zakon u skladu sa svim međunarodnim normama koje se bave uređivanjem položaja manjina jedne matične države. Imali smo u vidu i zakone Izraela, Italije, Španije i drugih zemalja koje imaju značajnu dijasporu.
Srbi u regionu su pozdravili ovaj zakon i Srbi u regionu se po ovom zakonu vladaju tražeći od države Srbije da ih zaštiti kada su njihova prava ugrožena, a ona nisu tako retko ugrožena danas. Mi u susednim državama imamo vrlo često slučajeve da se osporava i jezik i pismo, da se čak i stečena prava umanjuju donošenjem nekih akata koji imaju zakonski karakter. U svakom slučaju, Ministarstvo dijaspore će zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova i drugim ministarstvima imati u narednom periodu puno posla kako bi pokušali da zaštite prava četiri miliona Srba koji žive van Srbije.
Kada smo pogledali poslednji popis u Srbiji videli smo da praktično više od polovine broja Srba koji žive u zemlji žive van Srbije. Naravno, računam tu i sve manjinske zajednice koje žive u Srbiji.
Rekao bih još nešto, u zaštitu prava Srba smo krenuli tek kada smo uredili oblast zaštite manjinskih prava. Dakle, pokušali smo da damo primer i našim komšijama kako štitimo manjine i koja prava im dajemo da bi smo imali puno pravo da tražimo da to čine i druge države.
U mandatu ove vlade, a na osnovu Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, konstituisana je Skupština dijaspore i Srba u regionu kao najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u regionu. Održano je već nekoliko sednica u okviru dva zasedanja. Zbog čega smatram da je ovo jako bitno? Ovakvih skupština ima veoma mali broj zemalja. Istina, neke zemlje imaju drugačiji pristup delegiranju predstavnika naroda koji živi van granica, pa čak omogućavaju i neposrednu zastupljenost u Skupštini. Mislim da je način koji je odabrala Republika Srbija ispravan, jer ova skupština ima određene ingerencije, ima određene mogućnosti da na osnovu Zakona o Srbima u dijaspori i regionu predlaže Vladi Srbije, predlaže ministarstvu, predlaže i skupštinskim telima da neke njihove inicijative uzmu u obzir.
Ono što je jako bitno jeste da je u mandatu ovog ministarstva doneta i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Formiran je Savet za Srbe u regionu, takođe kao posledica ovog zakona, na čelu koga je predsednik Republike koji se na svojim dosadašnjim sednicama bavio vrlo značajnim pitanjima za Srbe u regionu, ali bih rekao da celo rukovodstvo Republike Srbije, od predsednika države, predsednika Vlade, ministara imaju veoma
visoki odnos prema Srbima u regionu i Srbima u dijaspori, neki možda im zbog toga zameraju. Sigurno da ljudi koji se nalaze na čelu Republike Srbije imaju obavezu, sada i zakonsku, da brinu o tim ljudima, naročito imajući u vidu na koji način su Srbi ostali van matične države u proteklom ratu.
Nisu nebitni ni neki drugi, možda tehnički detalji koje je ova vlada, odnosno Ministarstvo vera i dijaspore učinilo, nije nebitno i to što Srbi van granica Srbije mogu sada bez poteškoća da prate signal nacionalnog servisa, odnosno RTS i u Australiji, u Americi, Kanadi i širom Evrope. Znamo da to donedavno nije bilo moguće, mislim da prošle godine kada je Ministarstvo za dijasporu zaključilo jedan sporazum sa RTS.
Nije nevažno ni to što naša KUD, ansambli, što pozorišne trupe vrlo često uz podršku ovog ministarstva nastupaju u regionu i svetu i što šire kulturu Srba, ali i što omogućavaju Srbima van Srbije da prate kulturna dešavanja, odnosno dostignuća iz Srbije. nije nevažno ni to što je Srbima iz regiona, Srbima iz sveta putem ovog ministarstva, ali i putem drugih organizacija kao što je "Naša Srbija" omogućeno da dođu i uče srpski jezik, da obnove znanje iz srpskog jezika, dakle deci koja žive van zemlje i koja nemaju mogućnost da to učine svojim sopstvenim sredstvima. Sigurno da je to jedan od puteva vezivanja naše dijaspore za maticu.
Nije nevažno ni što sportski klubovi naši i sportski klubovi Srba iz inostranstva organizuju manifestacije, turnire na kojima se druže. Zbog toga mi je zaista nejasno zbog čega bi moglo biti sporno što se jednom klubu pod nazivom Obilić iz Herceg Novog, znamo kako je Herceg Novi orijentisan u odnosu na Srbiju, što su mu odobrena sredstva za negovanje, odnosno jačanje veza sa matičnom državom.
U detalje konkursa zaista ne bih ulazio. Ministar je to uradio vrlo detaljno. To se vidi i u odgovoru Vlade, vidi se da se poštuju propisi, da su oni čak vrlo komplikovani, mogao bih reći, baš zbog toga da bi bili korektni i da bi svi mogli da provere da li su ispoštovani kriterijumi koji su postavljeni pred one koji su aplicirali za pojedini projekat i to je svakako potrebno i to radi svako ozbiljno ministarstvo. Sami znamo da su to standardi EU, da su njihovi obrasci i aplikacije vrlo komplikovane, rekli bismo, ali upravo zbog toga da bi se moglo pratiti njihova realizacija po svim segmentima.
Naravno da, i ako se formira komisija i ako odluku donosi ministar, postoje objektivni kriterijumi. Naravno da postoje u određenoj meri subjektivne ocene pojedinih projekata i kada se odluke donose to je neizbežno. Zbog toga bismo možda mogli da postavimo pitanje zbog čega je ovaj projekat dobio prednost u odnosu na ovaj drugi projekat. Međutim, bitno je da je taj projekat koji je dobio prolaznu ocenu ispunjava sve kriterijume koje je ministarstvo postavilo. Naravno da se mora voditi briga i o ravnomernosti, odnosno da se u svim delovima regiona na isti način podrže projekti. Dakle, da u svakoj zemlji bude finansiran makar neki od projekata. Možda je projekat pod rednim brojem tri, recimo, u Makedoniji kvalitetniji od projekta pod rednim brojem jedan u Sloveniji, ali bi bilo sigurno nepravedno da, recimo, makar jedan projekat iz Slovenije ne prođe. Govorim o tome da se mora voditi računa i o tom faktoru ravnomerne zastupljenosti.
Nekad smo postavljali na Odboru pitanje da li je možda bitnije da se finansiraju neki projekti iz regiona, nego projekti, hajde da kažem, Srba u dijaspori? Međutim, dobijali smo objašnjenja iz ministarstva da jednostavno postoje potrebe i u dijaspori i da nije uvek moguće da se ti projekti samofinansiraju, odnosno da ljudi koji žive u dijaspori isfinansiraju neke projekte, da je potrebna pomoć i države. Svakako ne bi trebalo za zlo uzeti ministarstvu to što neke projekte, što su nosioci nekih projekata, a tiču se održavanja veza između matice i dijaspore, iz Republike Srbije. Zašto? Zbog toga što u tim projektima učestvuju i organizacije, udruženja, iz dijaspore. Dakle, ukoliko se organizuje neka kulturna manifestacija u Srbiji, a na njoj učestvuju pripadnici srpske manjine iz regiona ili dijaspore, to se naravno može uzeti kao manifestacija koja doprinosi jačanju veza između matice i Srba u regionu.
Zbog toga ne bih dužio, zaista još jednom ponavljam, ministar, ali i Vlada u odgovoru kojim je negativno odgovorila na predlog interpelacije i ocenila je kao neosnovanu, dovoljno je rečeno o predlogu SRS i smatram da ovo nije oblast u kojoj bi se mogle tražiti mane i koja je kaskala za radom drugih ministarstava. Smatram da je na ovom polju učinjeno puno i da svi zajedno, kao što je to bio slučaj do pre 5-6 meseci kada se krenulo u političku borbu, pokušamo da radimo na tome da doprinesemo poboljšanju položaja Srba u regionu i Srba u dijaspori bez obzira na stranačku pripadnost. Da pokušamo da neke, možda, nejasnoće otklonimo, ne tako što ćemo ih politizirati nego što ćemo možda predložiti način kako eventualno, u buduće, učiniti još kvalitetnijim rad ministarstva.
Svakako sam za to da ne samo Ministarstvo dijaspore, odnosno vera i dijaspore, nego sva ministarstva, imajući u vidu da smo mi doneli 500-ak zakona, svako ministarstvu na matičnom odboru s vremena na vreme podnosi izveštaj o primeni zakona, o realizaciji zakona, o radu, o donošenju podzakonskih akata, itd. Kažem, ovaj način, mislim u ovom slučaju, nije se, čini mi se, pokazao kao ozbiljan i zbog toga je naravno i ocena Vlade da je on neosnovan. Iskreno mislim i svi oni koji su upoznati sa radom ministarstva, naročito smatram da naša dijaspora i Srbi u regionu, visoko cene rad Vlade u ovoj oblasti. Hvala.

Dvadeset minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, posle njega bi reč dobio Srđan Milivojević, ali on ima obavezu van sale u 11. 30 pa će reč dobiti ako se vrati u toku dela sednice kada pravo na reč imaju poslanici sa prijavama. Te će posle narodnog poslanika Srđana Mikovića reč imati narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospođo potpredsednice, poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, predlažem da u danu za glasanje, na osnovu člana 226. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, glasanjem prihvatimo odgovor na interpelaciju.
U datom odgovoru na interpelaciju smatram da je Vlada dovoljno jasno i detaljno odgovorila na sva ona pitanja koja su se pojavila u interpelaciji. Možemo da diskutujemo i o tome da li u okviru interpelacije su se našla i ona pitanja i one teme koje su uopšte u nadležnosti Narodne skupštine ili su u nadležnosti nekih drugih organa u Srbiji. Ali u svakom slučaju kada izanaliziramo ceo odgovor Vlade Republike Srbije možemo da zaključimo da sve ono što je u postupku pripreme postupka konkursa, zatim odlučivanje po pitanju konkursa, nadzora po realizaciji projekata, učinjeno pre svega sa ciljem da se što je moguće potpunije ispune oni ciljevi koji jesu bili ciljevi konkursa, a to je upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog, kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu.
U svakom slučaju u detaljnom odgovoru Vlade, vidi se na koji sve način se pokušalo i uspelo u tome da se obezbedi transparentnost kod pripreme konkursa, kod objavljivanja konkursa i kod sam realizacije i odlučivanja, znači, koji projekat će dobiti podršku, a zatim i u realizaciji samih pojedinačnih projekata. Vidimo, a opet moram da kažem, da je Narodna skupština usvojila prvi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu i tim zakonom je propisano da se za sufinansiranje projekata raspisuje konkurs. Ministar je u to vreme kada je predložen taj zakon bio isti ministar, znači, gospodin Srećković, i on je bio jedan sa svojim saradnicima, jedan od inicijatora, glavni inicijator da se uopšte stignemo do ovakvog zakonskog rešenja.
Činjenica je da sve ono što se radilo u okviru ministarstva za Srbe, odnosno Ministarstvo vera i dijaspore, sve to je objavljivano na zvaničnom sajtu Ministarstvu vera i dijaspore i mislim da je to jedna dobra praksa koju nikako ne treba napuštati.
Činjenica je da se na sajtu može stići do različitih korisnih informacija i time se omogućava apsolutno svima, bez obzira gde su i na kojoj geografskoj udaljenosti, da vide aktuelno svaku informaciju i da mogu na to da reaguju.
U pogledu izveštaja o realizaciji projekata činjenica je da je ministarstvo u tom delu bilo izuzetno aktivno i da je apsolutno pokušavalo i uspevalo u tome da i sami izveštaji, a opet moram da kažem da od svih onih koji su učestvovali u realizaciji projekata ima različitih subjekata, nek koji su sposobniji, neki koji su manje sposobni, ali u svakom slučaju uz podršku ministarstva i uz poštovanje propisa stiglo se do toga da je ogroman broj onih učesnika u projektu ispunio sve zahteve, a oni koji nisu u potpunosti, kod njih je insistirano da dopune dokumentaciju.
U svakom slučaju, videli ste iz odgovora Vlade da sva sredstva koja su bila raspodeljivana sa određenih budžetskih stavki su namenski opredeljena i namenski utrošena.
Dodeljivanje sredstava izvršeno je u potpunosti sa sladu sa pozitivno pravnim propisima, kako materijalno-pravne, tako i proceduralne prirode. Sva sredstva sa te određene navedene ekonomske budžetske klasifikacije dodeljena su isključivo ovlašćenim podnosiocima zahteva, znači podnosiocima projekata na konkursu i radi realizacije projekata predviđenih programom rada Vlade za 2010. godinu.
Namenska budžetska sredstva dodeljivana su na osnovu kvaliteta projekata, isključivo za projekte koje su usmereni na zajedničku saradnju matice i dijaspore, pravno validni i utemeljeni u poslove očuvanja i jačanja veze matične države i dijaspore.
Ova budžetska sredstva su usmerena bila za čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etičkog, jezičkog i verskog identiteta i time se omogućava sveobuhvatna podrška našim organizacijama i njihovim aktivnostima u oblasti kulture, nauke, prosvete i sporta.
Po oceni Vlade svi izabrani projekti na nesumnjiv način doprinose očuvanju i jačanju veza matice i dijaspore i Srba u regionu i nema kolizije između ciljeva izabranih projekata i ciljeva ministarstva.
Od strane Vlade konstatovano je da je izvršena analiza izveštaja o namenskom trošenju sredstava i konstatovano je da Ministarstvo vera i dijaspore postupa u skladu sa pozitivno pravnim propisima.
Konstatovano je dalje da Ministarstvo vera i dijaspore poštuje principe efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, u potpunosti u tačnosti jedinstvene budžetske klasifikacije. Isto važi i za sufinansiranje projekata gde se strogo vodi računa o zakonitoj, ekonomičnoj i efikasnoj upotrebi budžetskih aproprijacija.
Ministarstvo vera i dijaspore je postupalo prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, sa željom da svima omogući jednaku šansu da predstave svoje ideje i projekte radi očuvanja i jačanja veza matične države i dijaspore.
Moram da kažem da sve ono što je navedeno u smislu konstatacija, a bez provere svih onih podataka koje smo dobili u odgovoru Vlade, gde se tvrdi da je navodno ministar vera i dijaspore Srđan Srećković odgovoran, pa se navodi navodna zloupotreba službenog položaja, nenamensko trošenje sredstava, dodela sredstava udruženjima građana koji ne ispunjavaju uslove i ne sprovođenje nadzora. Praktično, svim ovim zamerkama se stavlja na teret ministru Srećkoviću nešto što nije nadležnost da o tome odlučuje ni Vlada ni Skupština, nego pravosudni organi. Očigledno je da kada bi se ovakav odgovor Vlade našao kod bilo kog javnog tužioca verovatno bi se nasmejao na sve ono što je navedeno u interpelaciji, jer ovakve neke trvrdnje su jako teške za bilo kog pojedinca, ali opet moram da kažem da ovaj saziv skupštine i svi mi koji smo kod donošenja zakona se pozivali na to da treba da se omogući odgovornost pojedinca, a ne ministarstva.
Ukoliko bi bio prihvaćen predlog upravo poslanika iz poslaničke grupe podnosioca interpelacije tada bi u ovakvim situacijama moglo da bude odgovorno samo ministarstvo, a ne ministar. Ne bežimo od toga da za slučaj bilo kakve eventualne nepreciznosti, nepravilnosti, da ne kažem zloupotrebe, treba da odgovara pojedinac ali u svakom slučaju na osnovu odgovora Vlade Republike Srbije, na osnovu onoga što je sprovedeno u pogledu konkursa u pogledu realizacije projekata, u vezi kontrole budžetskih sredstava, nema govora. Ne da nema govora o postojanju krivičnog dela nego nema govora ni o postojanju propusta u pogledu onoga što je navedeno u interpelaciji poslaničke grupe SRS.
Ponavljam predlog, predlažem da, na osnovu člana 226. stav 1, u danu za glasanje Narodna skupština glasanjem prihvati odgovor na interpelaciju i potvrdi da je sve u okviru ministarstva rađeno kako treba.

 Iskorišćeno je devet minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram reći da je ovo jedna od čudnijih rasprava kojoj smo prisustvovali. Oni koji ovo prate ispred malih ekrana i koji nisu imali priliku da pročitaju interpelaciju, da pročitaju odgovor Vlade, oni su možda i nešto novo čuli, ali za nas koji smo pročitali i potpisali interpelaciju koju je podnela poslanička grupa SRS i koji smo pročitali odgovor koji je potpisao predsednik Vlade, gospodin Cvetković, zaista ništa novo nismo čuli.
Gospodine Srećkoviću, mislim da smo ovde morali nešto čuti od vas, da smo morali da čujemo vaše mišljenje. Prvo pitanje koje želim da vam postavim je da li ste bili u svojstvu spikera predsednika Vlade, jer ste 35 minuta čitali 15 stranica odgovora koje je potpisao premijer, predsednik Vlade, Mirko Cvetković ili ste ovde došli lično kao ministar za dijasporu, kao gospodine Srećković, da kažete - evo ovo je napisala o mom radu Vlada, odnosno predsednik Vlade, a evo šta konkretno imam da kažem o onim optužbama, o onome što je interpelacijom stavljeno vama i vašem radu? Nažalost ništa konkretno nismo čuli.
Slušali smo o svemu i svačemu, čitali ste nam koje kakve pozitivne pravne propise, opšte akte, čitali pravilnike ministarstva, kojekakve fraze i floskule, ali ništa konkretno, o konkretnim stvarima koje smo naveli u našoj interpelaciji nismo čuli.
Da bude još čudnije, ova prethodna dva govornika koja su pokušala valjda da vas odbrane, da vam daju podršku, šta li, šta bi ste vi izdvojili iz toga što su oni rekli? Šta bi bilo ko od predstavnika vladajuće koalicije da od tih 30 minuta sroči nešto u tri minuta? Pa i gospodin Miković je takođe čitao odgovor Vlade koji ste prethodno vi pročitali. Očekivali smo da ćemo čuti njegovo mišljenje, šta on o tome misli.
Što se tiče gospodine Veselinovića koji je prethodno govorio, ono je povodom interpelacije, umesto da govori o konkretnim stvarima, izneo zamerke na poslaničku grupu SRS, pa smo krivi mi što o ovome nije raspravljano na sednici Odbora za dijasporu, i ako je ovo potpuno drugi institut. Kakve veze ima Odbor za dijasporu sa interpelaciju? Nema apsolutno nikakve veze. Interpelacija se podnosi zato što želimo da se određeni podaci o ovome dospeju u javnost. I ovako će to biti teško, a što se tiče rada na sednici, to bi apsolutno bilo nemoguće.
Druga primedba, gospodina Veselinovića, koja je krajnje nekorektna, on je postavio pitanje - zašto nekoliko meseci unazad nisu održavane sednice Odbora za dijasporu, čiji je predsednik Branimir Đokić, inače član Srpske radikalne stranke. Gospodin Veselinović se pozivao i na nekakve korektne odnose, koji postoje u tom Odboru i pokazao da je krajnje nekorektan, jer on i sam dobro zna da je gospodin Branimir Đokić više meseci bio na rehabilitaciji, na bolovanju, jer je imao nesreću na pešačkom prelazu, udarila su ga kola. Imao je teške povrede i ruke i noge. Da je postojala volja kod vladajuće koalicije da se održi sednica Odbora za dijasporu i gospodin Čotrić, koji je potpredsednik tog Odbora, je mogao u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine tu sednicu da zakaže. Međutim, nije postojala takva politička volja.
Tu dolazimo i do drugog pitanja – kako je moguće, gospodine Srećkoviću, da niko od poslanika SPO danas nije u sali, da niko od vaših kolega, evo, neki dobacuju, kažu – sramota ih je, da niko od vaših kolega nije imao šta ili nije želeo bilo šta pozitivno da kaže o vama i vašem radu? Tu su, doduše, evo, jedini od poslanika, ja ne znam, toliko su inače aktivni ti poslanici SPO, da su došli pitanje je da li bismo ih prepoznali, jedini poslanik SPO koga sam ja prepoznao je gospodin Vlajko Senić, ali koliko čujem, on više nije poslanik SPO. To je vaš stari kolega. Jedan od poslanika koji je govorio, takođe, ima duboke korene u vašoj stranci. Ali šalu na stranu, mi ne smemo zaboraviti da je vaša stranka politički mrtva duže od decenije, suštinski politički mrtva, politički mrtva zato što na izborima od 2000. godine do danas niste bili u stanju da pređete cenzus.
Kada se postavlja pitanje vaše odgovornosti, gospodine Srećkoviću, ja zaista ne želim, da se obraćam vama lično. Vi za mene ne možete biti odgovorni ni za šta. Jer, pazite, evo sada ispade smejali smo se na početku rasprave, ispade sad Srđan Srećković najbitniji problem u Srbiji. Svi mi veoma dobro znamo da to nije tako.

Narodni poslaniče, vaša poslanička grupa je podnela zahtev i inicijativu za interpelaciju. Ja vas molim da ne omalovažavate napor koji je učinjen tom odlukom slobodnom svakoj poslaničkoj grupi. Pa vas molim, da vodite računa o tome da ne omalovažavate poslaničku grupu SRS i da govorite o dnevnom redu.
Narodni poslanik Sulejman Spaho na uvredljiv način, ironijama i cinizmom se obraća predsedavajućoj, što je zabranjeno odredbama Poslovnika. Ukoliko smatrate da je interpelacija institut koji služi samo za to da bi se sedelo na sednici Narodne skupštine, razuveriću vas. Jedan od najozbiljnijih instituta koji ima svaka ...
(Nemanja Šarović, sa mesta: Mogu li da nastavim?)
Ne, ne možete, s obzirom da morate da saslušate predsedavajućeg, jer kršite odredbe Poslovnika.
Ono što želite da kažete možete da kažete u skladu sa Poslovnikom i da vas još jednom podsetim da je vaša poslanička grupa podnela inicijativu za interpelaciju. Dakle, o važnosti rada ministra Srećkovića vi odlučujete, a Skupština služi da u skladu sa Poslovnikom zakaže sednicu.
Možete da nastavite. Koristili ste ukupno pet minuta od vremena. Izvolite.

Veoma ste ljubazni.
Naravno, svestan sam činjenice da su poslanici SRS podneli ovu interpelaciju. Cenim vašu dobru volju, ali nema potrebe da me podsećate, jer sam i ja jedan od potpisnika te interpelacije.
Ono što je takođe činjenica je i to da je ova interpelacija podneta tek 8. septembra, a isto je tako činjenica da smo 26. i 27. jula podneli interpelacije koje se odnose na učlanjenje Srbije u NATO pakt i koje se odnose na politiku Vlade prema KiM.

Narodni poslaniče, interpelacija nije tema opšteg reda. Interpelacija je tema sednica na kojima se raspravlja o odgovoru Vlade.
Ovo što pokušavate da radite, kršeći odredbe Poslovnika, sada vas upozoravam da ne radite. Tema je odgovor Vlade na interpelaciju, a što je bilo na inicijativu SRS.

Hvala.
Kao što je rekao gospodin Cvetković, krenuću od njegovog obrazloženja, mislim da na to imam pravo, on je rekao da je ovo dokaz i da je ova današnja rasprava dokaz kako demokratske institucije, citiraću ga – demokratske institucije u Srbiji sve bolje funkcionišu. Upravo se zbog ovoga što sam rekao, gospodine Cvetkoviću, sa vama se ne mogu složiti, jer kada bi demokratske institucije funkcionisale, onda bismo o interpelacijama raspravljali onim redom kojim su i podnošene.
Očigledno je da ova rasprava služi pre svega da se politička pažnja usmeri ka nekim drugim stvarima. Mislim da je, makar mogu reći nekorektno to što poslanici vaše političke stranke ovde ne prisustvuju, ali je i ovo malo drugih koji pripadaju vladajućoj koaliciji potpuni pokazatelj koliko je ovo pitanje važno, pre svega vladajućoj koaliciji, a onda samim tim možete reći i koliko je važno ostalim građanima Srbije.
Vi ste dalje rekli kako je Vlada dala punu podršku Ministarstvu dijaspore prema dijaspori. Sada, odakle ministarstvu politika i od kad ministarstvo utvrđuje politiku? Valjda Vlada Republike Srbije utvrđuje politiku. Koju vi to politiku imate? Gde je ona utvrđena? Iako ovde piše u obrazloženju još jedna stvar, a to je kako vi postupate samostalno, kako to može biti ministarstvo samostalno? Izgleda da se kod vas ti odnosi ne znaju i imam puno moralno pravo da vas pitam – a koju vi to politiku zastupate? Koja je to politika prema dijaspori? Da li zastupate zvaničnu politiku SPO, čiji ste član i koji vas je i delegirao u Vladu kao ministra, ili zastupate zvanično politiku Vlade Republike Srbije? Jer, poslednji put kada smo proveravali te dve stvari su se razlikovale.
Mi smo čuli i u prethodnom periodu predsednika vaše stranke koji kaže – imamo tri cilja, prvi je EU, drugi je EU, treći je EU. Mi smo čuli vašeg predsednika koji kaže kako treba priznati realnost na Kosovu, a to je nezavisnost KiM.
Da li vi sprovodite tu politiku ili sprovodite zvaničnu politiku Vlade prema kojoj su, makar formalno, i dalje Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. To je važno i zbog nekih praktičnih stvari, da bismo znali kako ćete tretirati Srbe sa KiM, da li su i oni deo te dijaspore i sa kojim se onda pravom gospodin Drašković meša u te događaje, pa pokušava da naruši jedinstvo koje tamo postoji, govoreći kako je za incidente na administrativnim prelazima odgovoran neko drugi.
Vi, gospodine Srećkoviću, tvrdite sledeću stvar. Kažete – Zakon o dijaspori onemogućava proizvoljnost. Pitam vas sledeće – projekti koji se odnose na "Memorijalni turnir Veselina Boškovića", koji se odnose i na "Jedanaesti džudo trofej Zvonka Osmajlića" i projekat sa nazivom "Ravnogorska prva pobeda", da ste ministar u bilo kom drugom ministarstvu, a takvih je slučajeva bilo, znate kako se to menja, u jednom sazivu ste ministar pravde, u drugom poljoprivrede, to je praksa u prethodnih nekoliko Vlada, pa zar vi zaista mislite da ubedite bilo koga od nas da ste vi bili ministar sporta, da ovi projekti, koji su, kao što je svima poznato, u bliskoj vezi, to su ljudi koji su bili funkcioneri vaše stranke, to su ljudi koji su bili rođaci funkcionera vaše stranke, ili su i oni, ne znam sad tačno koje su funkcije obavljali, ali ono što mi tvrdimo je da se upravo kroz te projekte vidi ta proizvoljnost. Da ste bili ministar sporta, oni bi dobili pare. Da ste bili ministar kulture, oni bi dobili pare. Da ste bili ministar poljoprivrede, oni bi dobili pare.
Ovo je vaša partijska obaveza, da ne govorim o ovim događajima koji se odnose na satiru, znate ko je glavni satiričar u vašoj stranci, pa on ako ode u emisiju, gostuje u nekoj emisiji, posle je ta emisija mnogo dobra za povezivanje dijaspore i matice, pa onda oni dobijaju određenu svotu novca.
Ako čuveni satiričar iz vaše stranke učestvuje na nekoj smotri satire, ona je normalno da oni dobiju 300, 400, 500 hiljada dinara.
Dakle, ovde se prepoznaje taj pečat, gospodine Srećkoviću, i čak i oni koji su, da kažem, previše politički angažovani, mogu vrlo dobro i vrlo lepo pročitati o čemu se tu suštinski radi.
Vi nama ništa o tome niste rekli. Zašto niste bilo kakav odgovor izneli, na konkretne navode koji su poslanici SRS stavili vama na teret u ovoj interpelaciji? To vam, naravno, nije ni u jednom trenutku palo na pamet.
Sada, ako već pričamo, moram se vratiti na tu politiku Vlade. Za tu politiku koju vi sprovodite, gospodine Srećkoviću, za mene ne možete biti odgovorni vi, odgovoran je onaj ko vas je tu postavio, jer vi ste, bez želje da vas uvredim, politička anomalija, da stranka koja ne može duže od decenije da pređe cenzus, da učestvuje aktivno u političkom životu, da ima poslanike, da ima ministre, i sad mi kao treba da mislimo, evo Srećković je odgovoran za nešto.
Vi ste samo posledica. Znači, posledica tužne činjenice, da u Srbiji stranke koje osvajaju najveći deo poverenja građana, koji osvajaju najveći broj poslaničkih mesta, a to je u ovom sazivu, kao u prethodnih nekoliko SRS, nisu na vlasti, a da stranke koje ne mogu ni pomoću skoka sa motkom da preskoče taj cenzus, dolaze u priliku da o nečemu odlučuju. I kako onda mi očekujemo da Srbija bude srećna zemlja, da Srbija bude uređena zemlja, da konačno ovome društvu krene bolje i da konačno imamo nekakve rezultate i po pitanju tog rada sa dijasporom?
Vi ste pričali o normativnim okvirima, ništa niste rekli, rekli ste – evo, cilj je povratak ljudi iz dijaspore u Srbiju. Da vidimo koliko je njih došlo, da vidimo šta ste vi konkretno uspeli, da vidimo koliko je dece po dijasporini naučilo srpski jezik, da vidimo koje su konkretne koristi od tih projekata? Njih nema. Kao što nema ni konkretne koristi od ova tri projekta koja sam pominjao, Ravnogorska "Prva pobeda", 11. džudo trofej "Zvonko Osmajlić" i Memorijalni turnir "Veselin Bošković".
Ovo su projekti koji se finansiraju sa raznih nivoa, gde god je SPO na vlasti. Finansiraju se, nažalost, iz kase grada Beograda. Finansiraju se iz vašeg ministarstva. Pa zašto, ako su to sportski turniri, zašto to nije finansirano od strane Ministarstva sporta? Pa zato što je tamo G17 plus. Oni nisu ludi da finansiraju tuđe organizacije, nevladine, kad oni imaju svoje, pa će oni to finansirati. To je suština ove rasprave, a ne o tome da mi pričamo da li smo mi postavili kvalitetan normativni okvir.
Nema tog zakona gde se ne mogu pronaći rupe i gde se ne mogu prekršiti odredbe, ukoliko ne postoji kontrola. Ovde kontrola ne postoji, pa i vi sami tvrdite kako ste nezavisni i samostalni u postupanju. Da li vi možete ovde da izađete i da kažete – ne, nas non stop kontroliše Mirko Cvetković? Možete li u to ubediti bilo koga u Srbiji? Zaista mislim, mislim da ne možete.
Zbog toga mi dolazimo do toga, da je ovo možda jedan od najblistavijih trenutaka, gospodine Srećkoviću, u vašoj političkoj karijeri. Vi treba da budete zahvalni poslanicima SRS, ali treba da budete zahvalni i ovima iz vladajuće koalicije, koji su vas dovukli tu i pokušali ovom političkom uspavankom da, ja mislim, obeshrabre i poslanike SRS i sve ostale iz nekih budućih saziva, da se ponovo pokreću interpelacije kao jedan ozbiljan institut za dobijanje odgovora na određena pitanja.
Mi nijedan odgovor nismo dobili. Čitali ste nam 35 minuta, 14 strana, 13 ili 14 strana obrazloženja, koje je potpisao Mirko Cvetković. Mi želimo odgovor na suštinska pitanja. Suštinsko pitanje je zašto baš ovi turniri? Trebalo je doneti dokumentaciju koja se na te turnire odnosi, pa reći – evo, zbog toga i toga smo to uradili. Dakle, ponavlja se ista stvar da mi u Skupštini možemo da raspravljamo o svemu, ali da o onim pitanjima koja su najbitnija u ovome trenutku ne može da se raspravi.
Vi pogledajte štampane medije, elektronske medije, saopštenja predsednika Republike i predsednika Vlade – 80% se odnosi na Kim.
Jutros je ministar Bogdanović optužio predsednike opština sa severa KiM, kako oni jedno pričaju na sastancima, drugo pričaju za javnost, treće pričaju na sastancima sa Euleksom i KFOR. Šta je to ako to nije pokušaj da se to jedinstvo, kakvo takvo, koje postoji, naruši? To je ono što je suštinsko pitanje u ovom trenutku.
Kakva je politika Vlade Republike Srbije prema KiM? Da li ćete vi mirno gledati ono što predlaže predsednik vaše stranke, a to je da se KiM prizna kao nezavisna država? Da li vi u planovima vašeg ministarstva, hoćete da sutra prostor KiM tretirate kao prostor i zemlju iz regiona, pošto vi tu razliku pravite u odnosu na zemlje iz regiona i ove iz dijaspore? Mislim da su u dijaspori svi oni koji žive van matice. Van matice žive i oni koji su u Crnoj Gori. Na našu veliku žalost, vi znate da je to suprotno politici SRS, jer se mi zalažemo za uspostavljanje Velike Srbije, ali nažalost, ponavljam, i oni koji žive u Makedoniji, oni koji žive u Mađarskoj i svi ostali, oni su za nas dijaspora.
Vi ste ovde nama trebali da navedete nekakve konkretne rezultate. Tih konkretnih rezultata, gospodine Markoviću nema. Pardon, gospodine Srećkoviću. Nije nekakva bitna razlika.
Pošto moram da završavam, zamolio bih vas gospodine Srećkoviću da na ova pitanja koje smo vam postavili, da date konkretan odgovor i da pod bilo kojim okolnostima, više nam ne čitate ovaj odgovor Mirka Cvetkovića, koji ste već pročitali vi i predstavnici vladajuće koalicije.