Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ako uzmemo stenogram prethodnog govornika, bićete potpuno u pravu za ovo što ste rekli da govor pojedinca govori dovoljno o njemu samom.
Dakle, u članu 22. brisanjem stava 2. omogućuje se poštovanje ovog prethodnog člana 12. stava 3. tačke 3. Ono što je stavom 2. člana 22. definisano jeste monopol Državne lutrije Srbije koja kaže da ona jedino ima pravo na priređivanje klasičnih igara na sreću, preko sredstava elektronske komunikacije ima jedino Državna lutrija Srbije, i to bez posebnog odobrenja.
Tačka 3. člana 12. kaže ovako - Pod alinejom Uprava za igre na sreću i njene nadležnosti, da uprava može da sprovodi postupak javnog poziva za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama, u skladu sa postupkom davanja dozvole, priprema nacrte akta Vlade o davanju i oduzimanju dozvola i obavlja druge stručne poslove u vezi sa davanjem i oduzimanjem dozvola. Dakle, ako postoji jedan član koji kaže da to može da radi samo Državna lutrija Srbije, a onda postoji pre toga član koji kaže da Državna lutrija Srbije uz posebnu saglasnost uprave može da taj posao poveri nekim drugim društvima i organizacijama, da će u igraonicama i igračnicama, kako ste ovde naveli, omogućiti drugim licima da puni budžet svojih preduzeća. Dakle, iz tih jasnih razloga ste i naveli ovde u definiciji, pod obrazloženjem razloga za donošenje zakona po hitnom postupku.
Prvo ću ovo, gospođo Nado, da pročitam vama, pošto ste vi direktno krivi za ovo obrazloženje: "Donošenje zakona o igrama na sreću po hitnom postupku neophodno je iz razloga što je postojeći sistem vršenja terenske kontrole nadzora priređivanja posebnih igara na sreću pokazao velike nedostatke, što je imalo za posledicu niske prihode od naknada i zloupotreba od strane", pa ste sad, ni krivog ni dužnog, ovde okrivili inspektora Uprave za igre na sreću, "tako da u ovom trenutku ne vrši nadzor nad priređivanjem igara na sreću, a što će novim zakonom biti sistematski rešeno".
Zašto onda ovo niste rešili prvim zakonom koji je bio na dnevnom redu pre manje od godinu dana? Ko je kriv onda za ovu naknadu štete? Ko će ovo da nadoknadi zato što inspektor nije mogao da utvrdi nedostatke i time nije mogao da omogući punjenje novca u budžet? Vi iz DS ste pritisnuli taster koji kaže – Da, prihvatamo ovaj zakon zbog političke anomalije i koalicionog partnera koji je za to postavio uslove, a sada ovde optužujete nesrećnog inspektora koji nema zakonske mogućnosti da izvrši terensku kontrolu i utvrdi nepravilnost, zapravo utvrdi koliki je minus budžeta i Lutrije Srbije, a samim tim i državnog budžeta, zato što ste mu vezali ruke da to ne može da uradi i nema tu mogućnost zakonskim rešenjem.
Dalje dajete član koji kaže – Mi ćemo posebnom upravom, posebnim aktom koji će doneti Vlada omogućiti korisnicima da budu u igraonicama ispred Lutrije Srbije, tako što će oni poveravati taj posao privatnim licima. Nažalost, to se pre usvajanja ovog zakona već desilo. Evo, proverite primer četiri opštine u gradu Beogradu, opštine Savski venac, Stari grad, Vračar, jedan deo gradskog jezgra Palilule, koja firma radi ispred Lutrije Srbije igre na sreću i koja ima obavezu da puni sopstveni budžet a ne državni? Ja ću vas informisati da je to "Direkt grup" u kojoj se zvanično u "APR agenciji" vodi gospodin Nikola Mandić koji je jasno rekao DS – Omogućite mi monopol igre na sreću u ove četiri opštine, pošto su tu prihodi i te kako veliki, sav novac ću do predizborne kampanje dati DS a posle izbora sav novac ide u moj lični budžet. To su dokazi koji govore…
(Predsedavajući: Molim vas da ne pričamo o stvarima o kojima ne znamo.)
To su dokazi koje govore poslodavci koji drže Lutriju Srbije u svojim objektima. I igre na sreću.
Gospodine Novakoviću, kada otvorite jedan štand koji prodaje igre na sreću, vi ne možete imati tačan presek stanja koliko ćete kartica igara na sreću u toku jednog dana ili meseca prodati. Zapravo, svaka kartica je prihod, jer njena izrada košta od 12 do 15 dinara, a prodaje se od 50 do 150 dinara i sav taj novac koji je zarađen od toga, sem poreza, ide u privatne džepove.
Zapravo, svaka kartica je prihod, jer njena izrada košta od 12 do 15 dinara, a prodaje se od 50 do 150 dinara, i sav taj novac koji je zarađen od toga, sem poreza, ide u privatne džepove. Kada poslodavac koji prodaje igre na sreću zove Lutriju Srbije i pita je: "izvinite, ko je gospodin iz "Direkt grup" koji je došao da mi ponudi ugovor, jer ja imam pravo da ga odbijem" a oni kažu: " izvinite, ali njemu je Uprava poverila taj posao iako to zakon još nije omogućio i mi, ako to ne potpišete, bićemo u obavezi sa vama da raskinemo ugovor o saradnji". To je ono što govori jasno da monopol postoji.
Dakle, ako uzmemo u obzir sve činjenice koliko se može zaraditi od toga i kome se poverava posao i na kakav način, ko je ovlastio bilo koju upravu da po bilo kom osnovu bez tendera, direktnim odabirom bira imena i prezimena i lica koja će njih da zastupaju u Lutriji Srbije, zapravo, kod poslodavaca koji prodaju igre na sreću. Na koji način se omogućuje kontrola kada vi sami u zakonskom obrazloženju kažete da terenska kontrola ne postoji?
Pa onaj kada izbaci auto u sred Knez Mihajlove, zato što prodaje igre na sreću, ko će da dobije auto, zna se da auto nije dobio niko, ili ako je auto dobio neko, dobije neko blizak ovome ko je to organizovao, da bi moglo medijski da se proprati i isprati i animira što veći broj građana koji traži spas u 50 ili 100 dinara da obezbedi sebi sreću.
Dakle, potpuna vrsta monopola koja je omogućena ovim prethodnim zakonom, a sada izmenom i dopunom, da se legalizuje u podzakup prodavanje igre na sreću, i te kako je transparentno. Uzmite ulogu "Direkt grup", koliko samo u četiri opštine posluje. Ako je problem poslovanja ovog preduzeća, zašto ne posluje po teritoriji cele Srbije ili po teritoriji opštine gde Lutrija ima svoje poslodavce, zapravo korisnike, a nema niko zaradu?
Znači, tamo gde je zarada, tamo ćemo našeg čoveka i našu firmu da stavimo, da ne čitam sada biografiju gospodina Mandića, CEFTA sporazum i sve ostalo u čemu je on učestvovao, inače "Direkt grup" zna se čija je firma, iako u APR- u ne postoji ko je vlasnik, nego samo ko je direktor. To vam dovoljno govori kakve sve se muljačine rade da bi se došlo do para, da bi parama od tih muljanja mogli da se kupe glasovi u predizbornoj kampanji. Ja ću vama - do, vi meni posle i svima lepo, vuk sit i ovce na broju, a šta je sa građanima Srbije? Šta je sa budžetom? Sami ste priznali da se budžet ne puni jer nema sistem kontrole terenskog rada. Nema sistem kontrole. Pa, kako će da proveri onaj inspektor sistem kontrole, da traži rešenje od poslodavca, kada je njemu prinudno donet ugovor na uvid da ga potpiše, pod pretnjom, ako ga ne potpiše, da će kompletno Lutrija Srbije raskinuti saradnju.
Gde to ima još nego u glavnom gradu Beogradu, u četiri centralne opštine. Pa šta da razmišljamo, šta se dešava u manjim prigradskim opštinama širom Srbije, ako se to ovde dešava gde su prihodi takvi, gde je sve transparentno, da je kontrola velika, gde su zgrade ministarstva, gde je sve ono što je bitno da odslikava glavni grad jedne zemlje, kao što je Srbija.
Stanje zemlje se ogleda i u ovom zakonu. Sami ste doneli zakon, sami priznajte krivicu. Optužujete, kao i uvek, nedužne, a budžet ostao prazan. Šta se desilo u međuvremenu? Hoće li svi ovi koji su glasali za prethodni zakon i priznali ovu grešku da izvrše nadoknadu štete u budžet Srbije za one propuste koji nisu mogli da se eliminišu onim zakonom, jer niste hteli da prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke?
Mi smo jedini pričali gde je zgrada Lutrije, ko je koristi, na koji način je sređena, ko je gospodar Lutrije Srbije, gde je on danas, na koji način je bio nagrađen. Gospodin Krasić je govorio pre mene o tome, ne bi da se ponavljamo, ali obratite pažnju na ono što pišete. Nemojte dozvoliti sebi da ovi koji mislite da su vam prijatelji zato što su vam dali malo para, budu stvarno prijatelji dok kampanja ne prođe, a posle toga pune, ne budžet države, nego budžet sopstvenog preduzeća, zapravo, budžet sopstvenog džepa. Građani od toga nemaju ništa.
Ako mislite da je spas države, zbog čega se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, punjenje budžeta od igre na sreću ,grdno se varate. Spas države se video juče kada je ubijen jedan Srbin na Kosovu i Metohiji, ni iz kakvog razloga, a vi raspravljate o tome ko će brže da napuni budžet i na koji način, o sitnim stvarima, a ono o čemu treba da raspravljate, vama je sala prazna, vas to ne interesuje. Nisu vaši rođaci, nisu vaša porodica, nisu vaše kolege bile ugrožene u toj meri da biste vi o tome raspravljali. Nije vaš budžet ugrožen. Nije vaš život ugrožen. Idite na Kosovo i Metohiju i pitajte da li će neko da kupi igru na sreću ili lutriju da popuni listić za loto ili bilo šta drugo.
Rešavajte probleme koji su od bitnog značaja za državu Srbiju, a ne ljude i Srbe ubijaju dole, puca naoružana masa, a od Srbije nema nikakve reakcije. Mi brinemo o igrama na sreću, gospodine Novakoviću, to je kompletna sramota za ovu aktuelnu vlast i to se ne može prihvatiti.
