Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Kako je obavljen pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Vuk Dinčić, Đorđe Milićević, Dragan Stevanović, Gordana Rajkov, Zoran Krasić, Dušan Marić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Đorđe Milićević i narodni poslanik Vuk Dinčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman sa ispravkom je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, da li se sećate, mi smo kod Predloga zakona o igrama na sreću? On mami veliko interesovanje naše javnosti, jer svi se uzdaju u sreću, naročito oni koji kupe loz i uplate tiket za bingo. Oni koji ne uplate unapred su se odrekli sreće. Da li je tako, gospodine Novakoviću?
Kad je igrača na sreću zapljusnula velika sreća? Kad je došao Bojan Krišto. Međutim, gospodine Novakoviću, Bujan Krišto je ekspres otišao iz Državne lutrije. Nije napredovao, nego je malo nazadovao. Kao utešna nagrada došao je Aerodrom Beograd. Znate kakav se skandal desio, ali malo ko zna da je ekspres pomeren iz Državne lutrije zbog Miroljuba Labusa. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Nije tako. A da, vi ste sada Ujedinjeni regioni, vi niste G 17. Joj, izvinite, pobrkao sam, mogu da dobijem i opomenu.
Državna lutrija Srbije je postala na neki način prirodni monopolista za sreću. Pošto je sada i sreća sa predznakom "evro", evropska, nije valjda da ste se odrekli Evrope? Nemojte, čekajte deveti, možda crknu do devetog. Vidite, u Stepojevcu postoji kladionica koja se zove "Evro šansa", velika mogućnost da uspete po definiciji velikog zapada. Preko noći možeš da postaneš milijarder, bogat itd, jer ti to omogućava kapitalizam.
Sada se nalazimo kod člana 19. na terenu monopola. Da li Državna lutrija Srbije može da ima takvu vrstu monopola da taj monopol u krajnjoj konsekvenci može da se otpiše i na sledeći način - Državna lutrija Srbije može priređivati i druge igre na sreću ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom za ostale priređivače. Da li neko može da shvati šta su hteli da napišu? Šta se krije iza ove formulacije? Sve smo zakonom propisali, ali zakon i ne mora da važi kada je u pitanju Državna lutrija Srbije, jer ona može da radi sve. Znate da je Državna lutrija Srbije izgubila spor sa onom gospođom, onaj radni spor i onaj mobing, a došla je u radni spor i u mobing zato što je počela da priča šta se dešava u Državnoj lutriji Srbije, koji kriminal, pod pokroviteljstvom vlasti koja to mora da zna, jer tamo nisu slučajni strelci. Neko slučajno upao, pa postao direktor Državne lutrije Srbije. Ne, molim vas.
Gospodine Novakoviću, prosto ne mogu da shvatim, zar je moguće da se niko ne javi na amandman povodom člana 18. Predloga zakona? Znate i sami da je taj član izazvao najveću polemiku u javnosti. Vidite, niko se nije javio, čak ni podnosilac amandmana, a Vlada Republike Srbije je pogrešno napisala amandman. Ima ispravka ovog amandmana, oko ovih procenata, oko ove matematike. Kako da se deli onih 40% što pripada državi, da li tako beše? Ono što pripada državi, kako da se podeli? Pa, humanitarne organizacije, pa organizacije invalida, Crveni krst, lokalna samouprava i, moram da kažem, oni koji su urgirali da gospođa Rajkov napiše ovaj amandman, sve mi se čini da su bili u pravu. Zašto da se ovim parama pravi poseban fond zdravstva za te retke bolesti? Što to ne bude u fondu zdravstva?
Vidite, nema interesovanja. Dobar amandman. Mi smo se na Odboru za finansije onako dvoumili, jer je otprilike situacija da šta god odlučiš pogrešio si, jer je tako koncipiran član. Niko ne spori plemenite namere, ali da li da se uzme jedinicama lokalne samouprave, njihovih 18,5% ili 19% a i kada se ta sredstva daju jedinicama lokalne samouprave, treba da budu namenska za invalide itd. Ako se njima uzme, pa se napravi ovaj fond, onda je to više zdravstveni fond nego humanitarno-socijalni, za invalide, hendikepirane itd.
Znači stvarno dilema se otvorila, nema rasprave o dilemi. Zašto? Nije interesantna, ne može da se ugradi neko. Državna lutrija treba da ima monopol. Danas se u svemu pravi monopol, evo sad će biti monopol u javnim nabavkama. Kako 500 miliona evra da neko ukrade, a da Boris Tadić ne zna? Zar je moguće da tolike pare plivaju u javnim nabavkama, a da on se tu nije omrsio ni malo, ma nemojte, ne ide. Da nije njegovog imena, znate kad bi vi bili poslanici? Nikada. Poštujte malo čoveka.
To je cela operacija. Da li se sećate da smo mi skoro menjali Zakon o igrama na sreću? Jel se sećate da je udruženje tih priređivača igara na sreću pisalo elaborati tako dalje, i tako dalje. I sada iz čista mira, iz vedra neba, novi zakon, zašto? Sada će inspekcijski nadzor da bude izuzetno kvalitetan jer će to sve kompjuteri da prate, elektronika. Elektronika ima da prati kao što elektronika prati PDV kod Maksija, kod Tempa, noću prenose podatke. Kaže - imaju direktnu vezu sa glavnim severom države gde, kako on na registar kasi potvrdi da je izvršeno plaćanje, izađe onaj blokčić, odmah je u upravi prihoda registrovan taj promet. Da li je baš tako? Ujutro pojurite u samouslugu, kaže - ne možemo da otvorimo, kompjuter prenosi podatke, cene noći prenosi podatke. Sve po evropskim standardima, sad ćemo imati i igre po evropskim standardima i sreća će biti po evropskim propisima.
Gospodine Duliću, kad se ujutro probudim ja prvo pogledam pertle da li su u skladu sa standardima, onda pogledam da li su rupice na cipelama u skladu sa evropskim standardima, pa onda pogledam da li je đon izlizan dovoljno da zadovoljava potrebe Evrope ili je ovaj naš. Pa kad sve to uspešno savladam onda krenem na posao i kažem - koji li će standard danas da nas zapljusne?
Kad pre nekoliko dana beše, ovaj Portugalac, ovaj knjigovođa, znate šta kaže, gospodine Duliću? Kaže – manite te evropske standarde. Mi u Portugaliji samo 2% koristimo ono što nam odgovara. Ono što nam ne odgovara, nećemo ni da čitamo. Zamislite šta rade ovi u Evropi, kako se ophode prema svojim standardima. Vi ste poslednji bastion EU. Angela Merkel hoće da zarati u EU zbog najave referenduma, a vi krvarite da ostane EU, da vam ostane priča, zamrznuta slika jedne lepe fatamorgane, kako je sve lepo, samo treba da uđemo u EU. Ponašate se kao ona gospođica što je momak ostavio, pa žali. Ne voli nas EU, kako vam nije jasno? EU ima veze sa srećom, gospodine Novakoviću. Ulazak u EU jeste igra na sreću.
(Predsedavajući: To je tačno, ali nema veze sa ovim amandmanom.)
Jeste igra na sreću. Šta kaže gospođa Merkel? Niste imali sreće prilikom ovog izvlačenja, igrajte sledeći put, možda ćete biti uspešniji.
Da li znate, gospodine Novaković, da sada razmišljaju o četiri nova uslova. Do sada niste čuli za ta četiri nova uslova. Jedan od tih uslova nema veze sa igrama na sreću. Četiri nova uslova nezavisno od KiM.
(Predsedavajući: Ali vaš amandman hoće da obriše stav 8. član 19. i tu ja ne delim vašu sreću zbog toga).
Jedanaest godina moji svi amandmani se odnose na to kako da se iz mozga, iz glave izbriše EU i da se napokon ljudi sami okrenu sebi. Hvala što mi niste koknuli opomenu.

 Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, predložili smo brisanje stava 2. koji predviđa pravo da priređivanje klasičnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije ima samo Državna lutrija Srbije. Mi iz SRS smatramo da organizacija igara, ovih i bilo kojih drugih igara na sreću, ne treba da postoji monopol, pa smo predložili da se ovaj stav briše.
Vlada je ovaj amandman odbila uz jedno nemušto objašnjenje čija je suština otprilike: amandman se ne prihvata zato što nije u skladu sa tekstom zakona, a znamo da se amandmani podnose upravo zato da bi se tekst zakona menjao.
Podsećam da je opozicija svojevremeno kritikovala Slobodana Miloševića, kako je radi zamajavanja naroda i očuvanja vlasti naredio organizovanje one čuvene igre Bingo. To je počelo negde u to vreme. Dozvolio je prenos, organizovao prenos izvlačenja brojeva u igri na državnoj televiziji. Tada smo pored Binga, koliko se sećam, imali samo još jednu igru Loto. Sada umesto dve lutrije sedmično, na televiziji gledamo 10 igara na sreću, ali dnevno. Dok upalite televizor nema šanse da na nekom od televizijskih kanala ne gledate kako sve pršti od milionera, milijardera, mikrotalasnih pećnica, frižidera, automobila i Bog zna čega sve ne.
Sada ljudi kad igraju igre na sreću u Srbiji ne ulažu više novac, ne ulažu samo novac, ulažu sve što imaju, ženu, porodicu, čast, biografiju, apsolutno sve. Ranije se jednom događalo da neke novine objave neku nagradnu igru, otprilike najčešće jednom godišnje i to su bile uglavnom Večernje novosti, ozbiljne nagradne igre. Danas nemate novine koja skoro svakodnevno ne objavljuje neku nagradnu igru. Ljudi u Srbiji novine više ne kupuju zato da bi ih čitali, nego zato da bi grebali. Onda su ovi genijalci, koji su to osmislili, procenili da nije dovoljno da ljudi jednom grebu, sad mogu da grebu dva, tri puta i rezultat je uvek isti – više sreće u sutrašnjem broju.
Do 5. oktobra 2000. godine, ovo je zvanični podatak, u Beogradu i Srbiji bilo je oko 75 kladionica. Znači, u svakoj drugoj opštini po jedna ozbiljna kladionica, 2004. godine oko 350, prošle godine ih je bilo oko 1900, sad ovi koji se bave tom problematikom tvrde da ih nema više od 1300 i procenjuju da ima još 300 nelegalnih, znači, oko 1600 kladionica. Imamo više kladionica i kockarnica nego osnovni, srednjih škola i vrtića zajedno. Do 5. oktobra u Srbiji je bilo nešto manje od 2000 poker aparata, danas ih ima 19 hiljada. U ovom obrazloženju, Predlogu ovog zakona, kaže se da se procenjuje da će se do 2013. godine taj broj udvostručiti.
Prema podacima SOS centra za odvikavanje od zavisnosti od igara za sreću, u Srbiji 3,5 miliona ljudi učestvuje u ovim igrama na sreću koje vi organizujete, kojima ste zarazili ljude. Od toga 700 hiljada su patološki zavisnosti od igara na sreću. Među njima ima nekoliko hiljada dece, a u ovom centru je registrovan najmlađi zavisnik koji ima 11 godina. Sad posle 10 godina vlasti dosovskih stranaka imate sledeći rezultat – 700 hiljada patoloških kockara i 700 hiljada građana Srbije koji danas nemaju šta da jedu. Prema zvaničnim podacima žive ispod granice siromaštva, ne mogu danas da kupe kilogram hleba, da kupe litar mleka i kilogram krompira.
Podsećam, uoči poslednjih izbora Boris Tadić i Mlađan Dinkić su obećali da će za četiri godine otvoriti 200 hiljada radnih mesta. Svi znamo da je oko 300 hiljada ljudi od 2008. godine do danas otpušteno sa posla. Znate gde jedino nisu omanuli? Nisu omanuli kada je u pitanju zapošljavanje u kockarnicama. Tu se ostvaruje svakodnevni napredak.
Podsećam da je Dinkić rekao, kako je slagao kada je obećavao hiljadu evra po glavi stanovnika i proizvodnju stotinu hiljada automobila iz ove fabrike Fijat u Kragujevcu, imam jedan dobar predlog da u sledećoj predizbornoj kampanji obeća otvaranje hiljadu kockarnica i nabavku 100 hiljada poker aparata, mislim da tu neće da omane. Pod vlašću ovih sadašnjih stranaka u Srbiji život se uglavnom pretvorio u jednu lutriju, u igru na sreću. Sve je lutrija, apsolutno sve.
(Predsedavajući: Gospodine Mariću, morate se dogovoriti u okviru poslaničke grupe da li je u pitanju sreća ili nesreća. Vi govorite o nesreći, gospodin Krasić je pričao o sreći, pa me zbunjujete, a inače ni jedno ni drugo nije baš u naročitoj vezi sa brisanjem stava 2. člana 22.)
Ja ću uvažiti ovu vašu sugestiju i kad se završi ova sednica, razgovaraću sa gospodinom Krasićem. Mi mislimo da je ipak u pitanju nesreća, nesreća koja se zove DS i stranke koje se nalaze sa DS u koaliciji u sadašnjoj republičkoj Vladi.
Pošto se ovde govori da postoji potreba da se organizuje još više igara na sreću, pošto se iznosi procena da će broj ovih kladioničarskih mesta do 2013. godine da se poveća i pošto vidim da sredstva ostvarena od igara na sreću predstavljaju značajan udeo u budžetu Republike Srbije, ja sam osmislio da vladajućim strankama predložim da organizuju dve nove igre na sreću u predizbornoj kampanji.
Vi znate da u Srbiji godišnje umre 30 hiljada ljudi više nego što ih se rodi. Od toga dve hiljade…
(Predsedavajući: To ste mogli amandmanom. Ali, vaš amandman ne govori o novim igrama na sreću, nego o brisanju stava 2. člana 22.)
Ako mi dozvolite, posle tri rečenice ću to dovesti u vezu.
Dakle, pošto od ovih nesrećnika koji umiru dve hiljade njih se sahranjuju o trošku države, ja predlažem da vi organizujete jednu nagradnu igru gde bi dnevna nagrada bila besplatna sahrana a nedeljna nagrada sahrana u Aleji zaslužnih građana. Znate zašto ovo kažem? Zato što smatram da svaki građanin Srbije koji je 10 godina živeo pod dosovskom vlašću zaslužuje da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, zaslužuje status zaslužnog građanina.
Sledeća igra – pošto imamo 700 hiljada gladnih, ovo ozbiljno predlažem, od toga 80 hiljada dece, od toga 620 hiljada onih koji pokušavaju da obezbede mesto u narodnim kuhinjama, ja vama predlažem da vi lepo organizujete nagradnu igru gde će dnevna nagrada biti godišnja pretplata na besplatno korišćenje ovih narodnih kuhinja. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Marić je predložio brisanje člana…

Izvinite, gospodine Avramoviću. Dobićete reč, ali gospođa Kolundžija se javila, reklamira povredu Poslovnika. Izvinite još jednom.

Gospodine predsedavajući, ovo upućujem vama i očekujem od vas da u skladu sa članom 104. i 107. Poslovnika vodite računa o tome da se ne narušava dostojanstvo ovog doma time što se dopušta poslanicima da se uvredljivo izražavaju o drugim poslaničkim grupama, strankama ili predsedniku Republike.
Činjenica je da onaj koji se na taj način izražava o drugom, govori najviše o sebi i on je uvreda za sebe samog i za sve one građane koji ga gledaju i koji su ga poslali u ovaj parlament. Ali, kako bismo zaštitili integritet ove institucije, ja vas molim da ne dopustite takvo obraćanje u parlamentu. Hvala vam.

Hvala vama. Nema povrede ni člana 104, ni člana 107. Ja sam se trudio da otklonim potencijalne uvrede, koliko god sam mogao. Jer, pokušaj da se bude duhovit može da izazove potpuno suprotne efekte. Dakle, tu toleranciju moramo da uvažavamo, pa utoliko, smatrajući da ste u pravu da se uvrede na račun druge poslaničke grupe ili trenutnog funkcionera u vlasti ili predsednika Republike ne mogu tolerisati, ja molim narodne poslanike da primere svoj rečnik, čak i u pokušajima koja, i pored truda, ne izazivaju naročitu duhovitost.
Reč ima gospodin Avramović. Ja se još jednom izvinjavam.
(Dušan Marić, s mesta: Pravo na repliku. Da li ste čuli šta je rekla? Jel treba da vam donesem stenogram?)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ako uzmemo stenogram prethodnog govornika, bićete potpuno u pravu za ovo što ste rekli da govor pojedinca govori dovoljno o njemu samom.
Dakle, u članu 22. brisanjem stava 2. omogućuje se poštovanje ovog prethodnog člana 12. stava 3. tačke 3. Ono što je stavom 2. člana 22. definisano jeste monopol Državne lutrije Srbije koja kaže da ona jedino ima pravo na priređivanje klasičnih igara na sreću, preko sredstava elektronske komunikacije ima jedino Državna lutrija Srbije, i to bez posebnog odobrenja.
Tačka 3. člana 12. kaže ovako - Pod alinejom Uprava za igre na sreću i njene nadležnosti, da uprava može da sprovodi postupak javnog poziva za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama, u skladu sa postupkom davanja dozvole, priprema nacrte akta Vlade o davanju i oduzimanju dozvola i obavlja druge stručne poslove u vezi sa davanjem i oduzimanjem dozvola. Dakle, ako postoji jedan član koji kaže da to može da radi samo Državna lutrija Srbije, a onda postoji pre toga član koji kaže da Državna lutrija Srbije uz posebnu saglasnost uprave može da taj posao poveri nekim drugim društvima i organizacijama, da će u igraonicama i igračnicama, kako ste ovde naveli, omogućiti drugim licima da puni budžet svojih preduzeća. Dakle, iz tih jasnih razloga ste i naveli ovde u definiciji, pod obrazloženjem razloga za donošenje zakona po hitnom postupku.
Prvo ću ovo, gospođo Nado, da pročitam vama, pošto ste vi direktno krivi za ovo obrazloženje: "Donošenje zakona o igrama na sreću po hitnom postupku neophodno je iz razloga što je postojeći sistem vršenja terenske kontrole nadzora priređivanja posebnih igara na sreću pokazao velike nedostatke, što je imalo za posledicu niske prihode od naknada i zloupotreba od strane", pa ste sad, ni krivog ni dužnog, ovde okrivili inspektora Uprave za igre na sreću, "tako da u ovom trenutku ne vrši nadzor nad priređivanjem igara na sreću, a što će novim zakonom biti sistematski rešeno".
Zašto onda ovo niste rešili prvim zakonom koji je bio na dnevnom redu pre manje od godinu dana? Ko je kriv onda za ovu naknadu štete? Ko će ovo da nadoknadi zato što inspektor nije mogao da utvrdi nedostatke i time nije mogao da omogući punjenje novca u budžet? Vi iz DS ste pritisnuli taster koji kaže – Da, prihvatamo ovaj zakon zbog političke anomalije i koalicionog partnera koji je za to postavio uslove, a sada ovde optužujete nesrećnog inspektora koji nema zakonske mogućnosti da izvrši terensku kontrolu i utvrdi nepravilnost, zapravo utvrdi koliki je minus budžeta i Lutrije Srbije, a samim tim i državnog budžeta, zato što ste mu vezali ruke da to ne može da uradi i nema tu mogućnost zakonskim rešenjem.
Dalje dajete član koji kaže – Mi ćemo posebnom upravom, posebnim aktom koji će doneti Vlada omogućiti korisnicima da budu u igraonicama ispred Lutrije Srbije, tako što će oni poveravati taj posao privatnim licima. Nažalost, to se pre usvajanja ovog zakona već desilo. Evo, proverite primer četiri opštine u gradu Beogradu, opštine Savski venac, Stari grad, Vračar, jedan deo gradskog jezgra Palilule, koja firma radi ispred Lutrije Srbije igre na sreću i koja ima obavezu da puni sopstveni budžet a ne državni? Ja ću vas informisati da je to "Direkt grup" u kojoj se zvanično u "APR agenciji" vodi gospodin Nikola Mandić koji je jasno rekao DS – Omogućite mi monopol igre na sreću u ove četiri opštine, pošto su tu prihodi i te kako veliki, sav novac ću do predizborne kampanje dati DS a posle izbora sav novac ide u moj lični budžet. To su dokazi koji govore…
(Predsedavajući: Molim vas da ne pričamo o stvarima o kojima ne znamo.)
To su dokazi koje govore poslodavci koji drže Lutriju Srbije u svojim objektima. I igre na sreću.
Gospodine Novakoviću, kada otvorite jedan štand koji prodaje igre na sreću, vi ne možete imati tačan presek stanja koliko ćete kartica igara na sreću u toku jednog dana ili meseca prodati. Zapravo, svaka kartica je prihod, jer njena izrada košta od 12 do 15 dinara, a prodaje se od 50 do 150 dinara i sav taj novac koji je zarađen od toga, sem poreza, ide u privatne džepove.
Zapravo, svaka kartica je prihod, jer njena izrada košta od 12 do 15 dinara, a prodaje se od 50 do 150 dinara, i sav taj novac koji je zarađen od toga, sem poreza, ide u privatne džepove. Kada poslodavac koji prodaje igre na sreću zove Lutriju Srbije i pita je: "izvinite, ko je gospodin iz "Direkt grup" koji je došao da mi ponudi ugovor, jer ja imam pravo da ga odbijem" a oni kažu: " izvinite, ali njemu je Uprava poverila taj posao iako to zakon još nije omogućio i mi, ako to ne potpišete, bićemo u obavezi sa vama da raskinemo ugovor o saradnji". To je ono što govori jasno da monopol postoji.
Dakle, ako uzmemo u obzir sve činjenice koliko se može zaraditi od toga i kome se poverava posao i na kakav način, ko je ovlastio bilo koju upravu da po bilo kom osnovu bez tendera, direktnim odabirom bira imena i prezimena i lica koja će njih da zastupaju u Lutriji Srbije, zapravo, kod poslodavaca koji prodaju igre na sreću. Na koji način se omogućuje kontrola kada vi sami u zakonskom obrazloženju kažete da terenska kontrola ne postoji?
Pa onaj kada izbaci auto u sred Knez Mihajlove, zato što prodaje igre na sreću, ko će da dobije auto, zna se da auto nije dobio niko, ili ako je auto dobio neko, dobije neko blizak ovome ko je to organizovao, da bi moglo medijski da se proprati i isprati i animira što veći broj građana koji traži spas u 50 ili 100 dinara da obezbedi sebi sreću.
Dakle, potpuna vrsta monopola koja je omogućena ovim prethodnim zakonom, a sada izmenom i dopunom, da se legalizuje u podzakup prodavanje igre na sreću, i te kako je transparentno. Uzmite ulogu "Direkt grup", koliko samo u četiri opštine posluje. Ako je problem poslovanja ovog preduzeća, zašto ne posluje po teritoriji cele Srbije ili po teritoriji opštine gde Lutrija ima svoje poslodavce, zapravo korisnike, a nema niko zaradu?
Znači, tamo gde je zarada, tamo ćemo našeg čoveka i našu firmu da stavimo, da ne čitam sada biografiju gospodina Mandića, CEFTA sporazum i sve ostalo u čemu je on učestvovao, inače "Direkt grup" zna se čija je firma, iako u APR- u ne postoji ko je vlasnik, nego samo ko je direktor. To vam dovoljno govori kakve sve se muljačine rade da bi se došlo do para, da bi parama od tih muljanja mogli da se kupe glasovi u predizbornoj kampanji. Ja ću vama - do, vi meni posle i svima lepo, vuk sit i ovce na broju, a šta je sa građanima Srbije? Šta je sa budžetom? Sami ste priznali da se budžet ne puni jer nema sistem kontrole terenskog rada. Nema sistem kontrole. Pa, kako će da proveri onaj inspektor sistem kontrole, da traži rešenje od poslodavca, kada je njemu prinudno donet ugovor na uvid da ga potpiše, pod pretnjom, ako ga ne potpiše, da će kompletno Lutrija Srbije raskinuti saradnju.
Gde to ima još nego u glavnom gradu Beogradu, u četiri centralne opštine. Pa šta da razmišljamo, šta se dešava u manjim prigradskim opštinama širom Srbije, ako se to ovde dešava gde su prihodi takvi, gde je sve transparentno, da je kontrola velika, gde su zgrade ministarstva, gde je sve ono što je bitno da odslikava glavni grad jedne zemlje, kao što je Srbija.
Stanje zemlje se ogleda i u ovom zakonu. Sami ste doneli zakon, sami priznajte krivicu. Optužujete, kao i uvek, nedužne, a budžet ostao prazan. Šta se desilo u međuvremenu? Hoće li svi ovi koji su glasali za prethodni zakon i priznali ovu grešku da izvrše nadoknadu štete u budžet Srbije za one propuste koji nisu mogli da se eliminišu onim zakonom, jer niste hteli da prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke?
Mi smo jedini pričali gde je zgrada Lutrije, ko je koristi, na koji način je sređena, ko je gospodar Lutrije Srbije, gde je on danas, na koji način je bio nagrađen. Gospodin Krasić je govorio pre mene o tome, ne bi da se ponavljamo, ali obratite pažnju na ono što pišete. Nemojte dozvoliti sebi da ovi koji mislite da su vam prijatelji zato što su vam dali malo para, budu stvarno prijatelji dok kampanja ne prođe, a posle toga pune, ne budžet države, nego budžet sopstvenog preduzeća, zapravo, budžet sopstvenog džepa. Građani od toga nemaju ništa.
Ako mislite da je spas države, zbog čega se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, punjenje budžeta od igre na sreću ,grdno se varate. Spas države se video juče kada je ubijen jedan Srbin na Kosovu i Metohiji, ni iz kakvog razloga, a vi raspravljate o tome ko će brže da napuni budžet i na koji način, o sitnim stvarima, a ono o čemu treba da raspravljate, vama je sala prazna, vas to ne interesuje. Nisu vaši rođaci, nisu vaša porodica, nisu vaše kolege bile ugrožene u toj meri da biste vi o tome raspravljali. Nije vaš budžet ugrožen. Nije vaš život ugrožen. Idite na Kosovo i Metohiju i pitajte da li će neko da kupi igru na sreću ili lutriju da popuni listić za loto ili bilo šta drugo.
Rešavajte probleme koji su od bitnog značaja za državu Srbiju, a ne ljude i Srbe ubijaju dole, puca naoružana masa, a od Srbije nema nikakve reakcije. Mi brinemo o igrama na sreću, gospodine Novakoviću, to je kompletna sramota za ovu aktuelnu vlast i to se ne može prihvatiti.