Na član 6. amandman je podnela grupa od 21  narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Ovaj amandman se odnosi na član 7. Predloga zakona o vanrednim situacijama. Član 7. glasi, da se u članu 30. posle stava 2, dodaje novi stav 3. koji glasi – vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
U ovom predlogu, vanrednu situaciju vezujete za dve stvari. Prva stvar jeste opasnost koja je nastala usled određenog slučaja. Druga stvar je potreba za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja.
Svojim amandmanom sam tražio da vanredna situacija može prestati onda kada prestanu razlozi zbog kojih je ona uvedena. To je jedna sveobuhvatnija norma. Sveobuhvatnija je zbog toga što predviđa da će vanredna situacija trajati i pošto prođe ta prva opasnost, ta neposredna opasnost i trajaće sve dok za nju postoji potreba, odnosno dok postoje razlozi za to.
Naprimer, u slučaju zemljotresa, ova neposredna opasnost je ona opasnost koja postoji neposredno posle tih prvih udara. Jeli tako? Ali, vanredna situacija mora da bude prisutna i kasnije, mnogo duže od toga. U konkretnom slučaju, ona mora da postoji dokle dok postoji i raščišćavanje, dok postoji opasnost da ispod tih ruševina ima ljudi. Vanredna situacija mora da traje sve dok traju ovi razlozi zbog kojih je ona uvedena. U ovom konkretnom slučaju, ona je uvedena zato što ima ruševina, zato što ima žrtava pod tim ruševinama. Sve dok traju ti razlozi, vanredna situacija mora da postoji, a nek samo dok traje opasnost kako vi predviđate u predlogu ovog člana 7.
Još jedno pitanje koje se otvara – postoji li veća opasnost i veća potreba za vanrednom situacijom od one situacije koja se nalazi na KiM? Vi uporno zatvarate oči pred brutalnim otimanjem 15% državne teritorije. Vi ste u obavezi da formirate štab i dole, a to vas obavezuje i ovaj zakon, na KiM, i da odmah zakažete skupštinu o KiM. Ne raspravljanjem o situaciji na KiM ovde u Skupštini Srbije, vi praktično prodajete 15% državne teritorije za neki bezvredan papir, koji je toliko bezvredan, papir o kandidaturi u EU, o kandidaturi u jednoj kancerogenoj tvorevini koja je na izdisaju. Zakažite skupštinu o KiM.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mariću, vi kao načelnik Uprave za vanredne situacije kada ste pravili izmene i dopune ovog zakona, a mi podneli amandmane, trebali ste ipak da ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS protumačite onako kako bi oni poboljšali zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama. Lično mislim da ste trebali da prihvatite neke amandmane, ako ne sve, barem neke.
Konkretno u članu 8. stav 2, a to je u onom starom Zakonu o vanrednim situacijama član 32, koji glasi ovako – odluka o ukidanju vanredne situacije na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije donosi organ koji je, a ja tražim da se briše, koji je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije, jer se zamenjuje onaj koji je istu odluku doneo.
Suština je da onaj ko donese, tj. proglasi vanrednu situaciju, logično da treba taj i da je ukine. Zato sam samo jednu drugu rečenicu koju ste vi napisali uskladio, da tu istu napišete u - odluku doneo. Kratko i jasno. Faktički, amandman se preciznije definiše normom. Ništa drugo nisam time hteo da narušim u Izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama.
Ovo je veoma bitan zakon. Gospodo, ovo je zakon koji reguliše neke stvari posebno kada su u pitanju vremenske nepogode koje pogađaju poljoprivredu. S obzirom da dosta dobro baratam sa tom materijom, moram vam reći neku stvar koju vi morate zanati, gospodine Mariću, a to je da se polako provlači kroz javne servise informisanja građana Srbije, da ćemo izgleda morati da ukinemo i protivgradne stanice, zato što propisi EU ne dozvoljavaju protivgradne stanice.
Znate, oni su navikli da lete paraglajderima. Da ne bi raketa koja dostiže visinu i od šest hiljada metara, možda oštetila taj paraglajder. Nije bitno to što će, ili nedaj Bože, onaj njihov Bojing 747, nije bitno što će jedan deo suverene države Srbije biti možda pod udarom nevremena, a jadni srpski paor opet doživeti nesreću, kao što smo to imali prošle godine.
Neću da govorim o zemljotresu, o tome će govoriti moje kolege. Ali, moram da kažem o ovome drugom, da vi nekako vidite kako i šta dalje uraditi. Provlači se da će 2015. godine biti kraj protivgradnih stanica. Kažem vam da to neće biti izvodljivo, jer protiv ovakvog sistema vi morate kupovati avione koji su osposobljeni da lete iznad oblaka i onda, putem specijalnih supstanci uništavati onaj grad, koji će padanjem dole na zemlju, uništiti poljoprivredne useve.
Te protivgradne stanice su održavali ljudi volonteri za četiri do pet hiljada mesečno. Trebali smo da imamo i 35 hiljada raketa u toku godine. Ne znam sad, po nekim informacijama, da imate nekih devet-deset hiljada. Ali moram da vam kažem da i te protivgradne rakete, kada na vreme oni budu obavešteni, oni koji rukovode tim protivgradnim stanicama ili tim raketnim sistemima, dolazi do uništenja tih gradonosnih oblaka koji čine tu ogromnu štetu. Da znate, 2010. godina, svesni smo mi promene klimatskih uslova na zemlji. Evo, to je polako zahvatilo i Balkan, to jest Srbiju, tako što imamo jednu godinu koja je kišna, sa veoma lošim vremenskim uslovima, sa gradom, imamo sledeću godinu, kad to govorim, govorim o 2010. godini, imamo 2011. godinu, kada su imali sušnu godinu. Sve su to vanredne situacije. Samo što, kada to zadesi jedan deo teritorije Srbije, gospodine Mariću, niko se ne brine da dođe da pogleda koliko je određeni okrug, ne daj Bože opština, a kad dođeš u okrug, onda znajte koliko su ogromne štete za registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Tu morate voditi računa.
Spomenuću vam 2010. godinu, sad je Banatski okrug, da ne kažem naseljena mesta koja su zadesila taj Srednje-banatski okrug. Totalno su uništeni, posebno kada je reč o usevu zvani suncokret. Sabijene su glave koje su trebale za nedelju, dve, tri dana početi sa žetvom, uništene. Pojedina sela su pretrpela takvu štetu da su sa kuće leteli crepovi. Od 200 do 700 komada po domaćinstvu. Usevi su bili uništeni. Stiže neka pomoć po domaćinstvu od 10 kilograma, tj. 15 hiljada jedinica zrna kukuruza da se nadoknadi šteta. Šta rade ti štabovi po opštinama?
Nisam primetio u Srednje-banatskom okrugu da je prošle godine iko dobio bilo kakvu naknadu štete. Čardaci, kotarke, kako gde se nazivaju, su puni pod kukuruzom bili rušeni. Šupe nošene kod komšije. Znate kako izgleda jedna šupa gde zemljoradnik drži svoju mehanizaciju? Odneta kod komšije, ne jedna, preko 20. Rekao sam vam da je svaka kuća pretrpela bar od 200 do 700 crepova. Stigla je pomoć, gospodine Mariću, u vrednosti jedne kese semena kukuruza u koju stane 15.000 jedinica ili zrna.
Ako je ovaj zakon, zakon je donet, ali ako sada donesete ove izmene i dopune zakona, dajte bar da ti štabovi rade. Šta rade tamo? Da li treba ja, kao narodni poslanik, da intervenišem za Srednje-banatski okrug da se dobiju neke protivgradne rakete? Doduše, to se ispoštuje po protivgradnim stanicama, a šta će oni okruzi koji nemaju ili narodni poslanik neće da pomogne u tom smislu? Šta se dešava? Jedno kasno paljenje raketa u sistemu protivgradnih stanica uništava po par hiljada hektara. Naravno, ako ima protivgradnih raketa. Imate rakete kratkog dometa, srednjeg dometa i dugog dometa. EU kaže da ne možete. Vi hoćete raketama da gađate ljude koji paraglajderima se šetaju nebom Srbije. Ne mogu da kažem ništa protiv toga, ali nemojte da neko zbog palaglajdera gubi svu dobit koju je zamislio, da može normalno da živi to domaćinstvo od tih poljoprivrednih površina.
Do 2010. godine žetva pšenice je bila takva da su se kombajneri dovijali, stavljali gusenice na točkove da bi ušli u njivu da požanju pšenicu. To se dešavalo baš u Sredenje-banatskom. Kolega dobacuje da je bilo u Sremu i u Mačvi. On ne zna, on mora to da ubere što je proizveo, on mora da se razduži, uzeo je, nažalost, seme, uzeo je i đubrivo i gorivo u naturalnoj razmeni. Zna se ko od koga to dobija.
Prema tome, vi morate apsolutno voditi računa o tome, morate biti u ovom zakonu prisutni, ali da budete prisutni i na terenu. Čućete od kolege, njegov okrug je zadesio zemljotres, koliko je šta urađeno. Morate intervenisati. Ako ste vi načelnik Uprave za vanredne situacije, gospodine Mariću, nemojte da budete na papiru. Nisam rekao da ste vi sada na papiru, ali dobrim delom izgleda jeste jer zavisite, kako ovde kaže zakon – i za naknadne štete koje su prouzrokovane, a zato i postoji ovaj zakon. Kada to budete uradili, to će biti nešto pozitivno. Molim vas, nemojte gasiti protivgradne stanice. Klimatske promene su prisutne svuda u svetu, zahvaljujući nepoštovanju očuvanja životne sredine, posebno SAD. Da ne pričam o toj 1999. godini u Srbiji onda već ulazimo u neku drugu temu, a ja ne bih da me potpredsednik Skupštine za to opomene.
Prema tome, gospodine Mariću, pratite situaciju, vodite računa šta vam rade oni koji su zaduženi po štabovima vanrednih situacija na terenu. Onda neće biti kritike, nego daj Bože pohvale. Hvala vam.

Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Mi se iz SNS nećemo na ovako bitnom zakonu. Osnovni zakon i izmene i dopune ovog zakona idu u predlogu i kontekstu poboljšanja ovog zakona, iako je u ovoj situaciji baviti dnevno političkim potrebama u ovom trenutku, nego i amandmanima smo pokušali da prvenstveno normativno, tehnički i jezički i pravno uskladimo delove izmena i dopuna, odnosno nedostatke koje je osnovni zakon u periodu od 2009. godine do dana u implementaciji pokazao.
Vezano za član 7. za koji nisam stigao da se javim, mislimo da ne može vanredna situacija da se ukida prestankom opasnosti, kako vi kažete. Da bi postojala vanredne situacija, ona može kao pojava da postoji, ali se donosi odluka. Ukida se odluka. Ne možete vi ukidati pojavu. Pojava je sama po sebi elementarna nepogoda, to jeste pojava, tako da iz tih normativno tehničkih razloga mišljenja smo da ste trebali da prihvatite da se može ukinuti odluka o proglašenju, jer se i ona donosi, vanredna situacija, a na vanredna situacija kao elementarna nepogoda ili pojava u okruženju.
Takođe, vezano za član 9, odnosno za član 33. koji se bavi rukovođenjem vanrednim situacijama, gde se u stavu 1. govori – za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Sam termin – rukovođenje, u operativnom smislu, podrazumeva koordinaciju, odnosno usklađivanje i povodom reči "koordinacija" i našeg zahteva za promenu termina jezički te relativno stvarne reči sa usklađivanjem se neću javljati. Koristim priliku da vam sad to istaknem. Nema razloga kada se termin pomene, termin - rukovođenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama, u taktičnom operativnom smislu podrazumeva koordinaciju svih nivoa rukovođenja po hijerarhiji, počev od republičkog štaba i u to kontekstu je dobro što se izmene i dopune ovog zakona donose, jer se čak i neki nedostaci, koji su u smislu i protivgradne zaštite o kojima je bilo reči u ovom delu, nadam se da će biti kvalitetnije rešeni,s obzirom da će vaš sektor preuzeti i ove obaveze.
Do sada vas ne možemo optuživati za neke pogrešne propise, stavove, nedostatak propisa, stavova i zakonskih ovlašćenja koje ova vlada nije donela, a pogotovo ne možemo vas, ljude iz ministarstva, da optužujemo za nedostatak budžetskih sredstava, ali vas molimo, kao ljude koji vode određene sektore i koji na terenu imaju prilike da se sretnu sa ovakvim situacijama, da utičete na situaciju za budžet za 2012. godinu, a pogotovo u delu poljoprivredne odnosno protivgradne zaštite da bude adekvatno zastupljen. Nadam se, s obzirom na izmene i dopune ovog zakona, da će se u tom kontekstu kasnije i ići i delovati. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Jojić.

Hvala, gospodine predsedniče.
Što se tiče amandmana koje smo mi srpski radikali podneli, a u pitanju je član 10. u članu 34. važećeg zakona, sve je sadržano što bi bilo nužno i potrebno formalno-pravno. Jer, vi imate u predloženoj normi u članu 10. da se dodaje tačka 2a u članu 34. Vidite, i tu se ponavlja – rukovodi, koordinira, sprovodi. To isto imate u članu 34. važećeg zakona.
Gospodo iz ministarstva, pošto ste predlagači, hoćete li da mi objasnite šta znači u smislu vanrednih situacija rehabilitacija? Imali smo juče Zakon o rehabilitaciji i ovde ta reč rehabilitacija nema mesta. Ona ne znači baš ništa. Ona vam je prazna norma. Ili ja ne znam ili vi bolje znate, ali nam objasnite. Što se tiče mene, dobro znam da u Zakonu o vanrednim situacijama ne bi trebala da bude norma rehabilitacija. Može da bude rekonstrukcija, može da bude spašavanje, može da bude rukovođenje, može da bude i koordinacija, može da bude i izdavanje zadataka, može da bude planiranje, ali mislim da rehabilitaciji u zakonu ovom, koji se radi o vanrednim situacijama, apsolutno nema nikakvog mesta. Razmotrite to.
Što se tiče mene, ovo da ostane, to će biti samo jedna šuplja norma koja u primeni nema nikakvoga značaja. Zato razmislite i odlučite hoćete li ovaj amandman da prihvatite ili nećete. Ako ga ne prihvatate, dajte odgovarajuće obrazloženje, jer obrazloženje koje je dala Vlada apsolutno nema nikakve veze. Govori ovde u skladu sa nekim sporazumima, a mi ovde govorimo o konkretnim merama u vanrednim situacijama. Šta je Srbija i šta su građani Srbije učinili da rehabilituju nešto? Rehabilituje se lice koje je krivično-pravno lišeno određenih prava, pa mu se samo ta prava trebaju vratiti u prvobitno stanje, zbog toga da bi se nadoknadila šteta, ona koju je on pretrpeo. Inače, smatram da je ovaj amandman, pre svega, delotvoran, poboljšava tekst i izbacuje jedn šuplju normu koja je prazna norma, a ne znači ništa. Recimo, dođe do zemljotresa ili dođe do grada, šta ćete vi da rehabilitujete? Ne možete rehabilitovati, samo da otklonite štetne posledice.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Popović Zoran.

Dame i gospodo, javljam se na amandman kolege Božidara Delića i reći ću vam nešto što je napomenuo Milorad Krstin oko Kolubarskog okruga. Ovaj zakon o kome danas govorimo već je usvojen. Sada su na dnevnom redu izmene i dopune toga zakona. Bez obzira što će zakon o vanrednim situacijama i izmene i dopune ovoga zakona biti usvojene, ovaj zakon se u celosti ne primenjuje u praksi. Daću vam primer iz Kolubarskog okruga.
Kolubarski okrug je pogodio zemljotres 1998. i 1999. godine, a 2000. godine celu Srbiju kada je došao DOS na vlast. Jedan od ciljeva ovog zakona je i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda. Posledice elementarnih nepogoda iz Kolubarskog okruga otklanjaju se već 12 ili 13 godina. Zbog građana i javnosti ću podsetiti da je 1998. i 1990. godine oštećeno u Kolubarskom okrugu 24.185 kuća, a najviše objekata je stradalo u opštini Valjevo, zatim u opštini Mionica, koja je bila epicentar zemljotresa, u opštini Ljig, Ub, Lajkovac i Osečina. Dosada nema tačnih podataka koliko je objekata obnovljeno, ali se kaže da je obnovljena polovina objekata.
Daću vam primer iz oštine Mionice. Oštećeno je ukupno 6.420 kuća. Do 2000. godine izgrađeno je 864 kuće, a 1.154 je sanirano, što ukupno iznosi 2.018. kuća. Napominjem da je to bio period od jedne i po godine kada je u republičkog vlasti učestvovala i SRS. Nakon toga za 11 godina DOS-ovske vlasti ukupno je izgrađeno samo 384 kuće na području opštine Mionica. Zato sam i rekao da je 2000. godine zadesila celu Srbiju elementarna nepogoda.
Ovo praktično znači da bi ovim intenzitetom izgradnje DOS-ovskoj vlasti trebalo narednih 30 godina. Oni su to shvatili, isto kao što su shvatili ljudi da će biti prevareni, da od njihovih kuća koje su porušene u zemljotresu pre 12 ili 13 godina neće biti ništa. Direkcija je donela odluku da donese tzv. nultu listu. Oštećeni ljudi su požurili u skupštine opština da podnesu nove zahteve da bi se našli na tzv. nultoj listi. Onda su morali da vade razne potvrde, a–listove, posedobne listove i to ih je koštalo u proseku između dve i četiri hiljade dinara.
Ako već ne možete da im uradite te kuće, zamolio bih vas da im nadoknadite štetu koja je nastala pravljenjem nove tzv. nulte liste, da im vratite uložene pare koje su morali da plate za raznorazne fotokopije, takse, a-listove, posedobne-listove. To bi bilo pošteno od vas.
Da bi svima bilo jasno da neće dobiti ništa govori i to da se vlast dosetila i da je ukinula Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskoj okruga pogođenog zemljotresom, a osnovala Agenciju za infrastrukturni razvoj i socijalnu stambenu izgradnju. Sam naziv govori da više oni neće dobiti ništa. Kada je bila nacionalna strategija spasavanja u vanrednim situacijama govorio sam i sada ponovo ponavljam da su se Dragan Jeremić, direktor Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, i ministar Dulić dogovorili da ukinu sve liste prioriteta za izgradnju i uvedu socijalnu izgradnju. Odakle njima dvojci pravo da zemljotres pretvaraju u socijalnu kategoriju, kada je to elementarna nepogoda koja je sve redom više ili manje pogodila?
Takođe sam govorio i o tome kolike su štete nastale od bujičnih poplava u opštini Ljig. Samo zadnja poplava, koja se desila u maju ove godine, procenjena je na 641 milion dinara štete. Od toga opština Ljig je dobila samo 10 miliona od Vlade Republike Srbije.
Štete nastale od grada se procenjuju u milijardama dinara, i ko je kriv za tu štetu koja je nastala od grada? Zašto rakete nisu kupljene? Ako se zemljotres ne može predvideti, kada će se desiti, gde će se desiti, koliki će biti intenzitet tog zemljotresa, onda se protivgradne rakete mogu nabaviti, jer ako se one ne iskoriste jedne godine, mogu se iskoristiti sledeće godine, ako to bude potrebno. Ovako, štete na ratarskim kulturama su nemerljive. Sve ono što su poljoprivrednici uložili do tada, ode u nepovrat. Ako se uzme u obzir i ovako težak položaj seljaka zbog nenormalno visoke cene veštačkog đubreta, semena, nafte koja je najskuplja u Evropi, oni su dovedeni na rub propasti.
Zaključak je da imamo neodgovornu Vladu, koja ne vodi računa o poljoprivrednicima. Zašto Vlada ne ispunjava svoja obećanja u vezi nadoknade štete seljacima, koje su nastale usled grada? Ako već ne ispunjavaju ta obećanja i neće da im nadoknade štetu, predlažem nešto drugo. Zašto seljaku ne date 10.000 evra nepovratnih sredstava po domaćinstvu, kao što dajete 10.000 evra po zaposlenom radniku firmama koje dolaze iz EU? Ono što je Dinkić izmislio. Dajte seljaku 10.000 evra da obnovi svoju mehanizaciju, da može da zasadi svoje njive i videćete koliki će biti učinak-
Gospodo iz vlasti, građani očekuju od vas da položite račune, da kažete šta ste do sada uradili, a ne da vi pričate kao da ste vi opozicija šta ćete vi da uradite kada dođete na vlast. Oni jedino traže od vas da ispunite obećanja. Jedino tako bi vi pokazali da vam je stalo do sudbine oštećenih građana, oštećenih seljaka i svih onih koji su vam dali poverenje kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Hvala.