Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mariću, vi kao načelnik Uprave za vanredne situacije kada ste pravili izmene i dopune ovog zakona, a mi podneli amandmane, trebali ste ipak da ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS protumačite onako kako bi oni poboljšali zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama. Lično mislim da ste trebali da prihvatite neke amandmane, ako ne sve, barem neke.
Konkretno u članu 8. stav 2, a to je u onom starom Zakonu o vanrednim situacijama član 32, koji glasi ovako – odluka o ukidanju vanredne situacije na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije donosi organ koji je, a ja tražim da se briše, koji je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije, jer se zamenjuje onaj koji je istu odluku doneo.
Suština je da onaj ko donese, tj. proglasi vanrednu situaciju, logično da treba taj i da je ukine. Zato sam samo jednu drugu rečenicu koju ste vi napisali uskladio, da tu istu napišete u - odluku doneo. Kratko i jasno. Faktički, amandman se preciznije definiše normom. Ništa drugo nisam time hteo da narušim u Izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama.
Ovo je veoma bitan zakon. Gospodo, ovo je zakon koji reguliše neke stvari posebno kada su u pitanju vremenske nepogode koje pogađaju poljoprivredu. S obzirom da dosta dobro baratam sa tom materijom, moram vam reći neku stvar koju vi morate zanati, gospodine Mariću, a to je da se polako provlači kroz javne servise informisanja građana Srbije, da ćemo izgleda morati da ukinemo i protivgradne stanice, zato što propisi EU ne dozvoljavaju protivgradne stanice.
Znate, oni su navikli da lete paraglajderima. Da ne bi raketa koja dostiže visinu i od šest hiljada metara, možda oštetila taj paraglajder. Nije bitno to što će, ili nedaj Bože, onaj njihov Bojing 747, nije bitno što će jedan deo suverene države Srbije biti možda pod udarom nevremena, a jadni srpski paor opet doživeti nesreću, kao što smo to imali prošle godine.
Neću da govorim o zemljotresu, o tome će govoriti moje kolege. Ali, moram da kažem o ovome drugom, da vi nekako vidite kako i šta dalje uraditi. Provlači se da će 2015. godine biti kraj protivgradnih stanica. Kažem vam da to neće biti izvodljivo, jer protiv ovakvog sistema vi morate kupovati avione koji su osposobljeni da lete iznad oblaka i onda, putem specijalnih supstanci uništavati onaj grad, koji će padanjem dole na zemlju, uništiti poljoprivredne useve.
Te protivgradne stanice su održavali ljudi volonteri za četiri do pet hiljada mesečno. Trebali smo da imamo i 35 hiljada raketa u toku godine. Ne znam sad, po nekim informacijama, da imate nekih devet-deset hiljada. Ali moram da vam kažem da i te protivgradne rakete, kada na vreme oni budu obavešteni, oni koji rukovode tim protivgradnim stanicama ili tim raketnim sistemima, dolazi do uništenja tih gradonosnih oblaka koji čine tu ogromnu štetu. Da znate, 2010. godina, svesni smo mi promene klimatskih uslova na zemlji. Evo, to je polako zahvatilo i Balkan, to jest Srbiju, tako što imamo jednu godinu koja je kišna, sa veoma lošim vremenskim uslovima, sa gradom, imamo sledeću godinu, kad to govorim, govorim o 2010. godini, imamo 2011. godinu, kada su imali sušnu godinu. Sve su to vanredne situacije. Samo što, kada to zadesi jedan deo teritorije Srbije, gospodine Mariću, niko se ne brine da dođe da pogleda koliko je određeni okrug, ne daj Bože opština, a kad dođeš u okrug, onda znajte koliko su ogromne štete za registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Tu morate voditi računa.
Spomenuću vam 2010. godinu, sad je Banatski okrug, da ne kažem naseljena mesta koja su zadesila taj Srednje-banatski okrug. Totalno su uništeni, posebno kada je reč o usevu zvani suncokret. Sabijene su glave koje su trebale za nedelju, dve, tri dana početi sa žetvom, uništene. Pojedina sela su pretrpela takvu štetu da su sa kuće leteli crepovi. Od 200 do 700 komada po domaćinstvu. Usevi su bili uništeni. Stiže neka pomoć po domaćinstvu od 10 kilograma, tj. 15 hiljada jedinica zrna kukuruza da se nadoknadi šteta. Šta rade ti štabovi po opštinama?
Nisam primetio u Srednje-banatskom okrugu da je prošle godine iko dobio bilo kakvu naknadu štete. Čardaci, kotarke, kako gde se nazivaju, su puni pod kukuruzom bili rušeni. Šupe nošene kod komšije. Znate kako izgleda jedna šupa gde zemljoradnik drži svoju mehanizaciju? Odneta kod komšije, ne jedna, preko 20. Rekao sam vam da je svaka kuća pretrpela bar od 200 do 700 crepova. Stigla je pomoć, gospodine Mariću, u vrednosti jedne kese semena kukuruza u koju stane 15.000 jedinica ili zrna.
Ako je ovaj zakon, zakon je donet, ali ako sada donesete ove izmene i dopune zakona, dajte bar da ti štabovi rade. Šta rade tamo? Da li treba ja, kao narodni poslanik, da intervenišem za Srednje-banatski okrug da se dobiju neke protivgradne rakete? Doduše, to se ispoštuje po protivgradnim stanicama, a šta će oni okruzi koji nemaju ili narodni poslanik neće da pomogne u tom smislu? Šta se dešava? Jedno kasno paljenje raketa u sistemu protivgradnih stanica uništava po par hiljada hektara. Naravno, ako ima protivgradnih raketa. Imate rakete kratkog dometa, srednjeg dometa i dugog dometa. EU kaže da ne možete. Vi hoćete raketama da gađate ljude koji paraglajderima se šetaju nebom Srbije. Ne mogu da kažem ništa protiv toga, ali nemojte da neko zbog palaglajdera gubi svu dobit koju je zamislio, da može normalno da živi to domaćinstvo od tih poljoprivrednih površina.
Do 2010. godine žetva pšenice je bila takva da su se kombajneri dovijali, stavljali gusenice na točkove da bi ušli u njivu da požanju pšenicu. To se dešavalo baš u Sredenje-banatskom. Kolega dobacuje da je bilo u Sremu i u Mačvi. On ne zna, on mora to da ubere što je proizveo, on mora da se razduži, uzeo je, nažalost, seme, uzeo je i đubrivo i gorivo u naturalnoj razmeni. Zna se ko od koga to dobija.
Prema tome, vi morate apsolutno voditi računa o tome, morate biti u ovom zakonu prisutni, ali da budete prisutni i na terenu. Čućete od kolege, njegov okrug je zadesio zemljotres, koliko je šta urađeno. Morate intervenisati. Ako ste vi načelnik Uprave za vanredne situacije, gospodine Mariću, nemojte da budete na papiru. Nisam rekao da ste vi sada na papiru, ali dobrim delom izgleda jeste jer zavisite, kako ovde kaže zakon – i za naknadne štete koje su prouzrokovane, a zato i postoji ovaj zakon. Kada to budete uradili, to će biti nešto pozitivno. Molim vas, nemojte gasiti protivgradne stanice. Klimatske promene su prisutne svuda u svetu, zahvaljujući nepoštovanju očuvanja životne sredine, posebno SAD. Da ne pričam o toj 1999. godini u Srbiji onda već ulazimo u neku drugu temu, a ja ne bih da me potpredsednik Skupštine za to opomene.
Prema tome, gospodine Mariću, pratite situaciju, vodite računa šta vam rade oni koji su zaduženi po štabovima vanrednih situacija na terenu. Onda neće biti kritike, nego daj Bože pohvale. Hvala vam.