Dame i gospodo poslanici, moj kolega Milovan Radovanović je podneo amandman u ime SRS na član 11. da se briše. U obrazloženju ovaj član je nepotreban jer je materija već regulisana u postojećem zakonu.
Cilj amandmana je poboljšanje teksta Predloga zakona, ali Vlada je odgovorila: "Amandman se ne prihvata iz razloga što izmene predloženog navedenog člana predstavlja proširivanje ovlašćenih štabova za vanredne situacije na svim nivoima, što je u skladu sa preporukama UN za izgradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama". Namerno sam zastao i rekao – UN za izgradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama. Ovde vas pitam, ovo je jedan od vrlo značajnih zakona, koje mogu biti vanredne situacije? To je požar, zemljotres, poplava, izlivanje opasnih materija, radioaktivnost koja se može desiti, sve je to pod znakom pitanja ili uz obrazloženje vanredne situacije.
Pitam se, gospodine Mariću, jedno vrlo značajno pitanje koje će biti u delokrugu ovog zakona, pošto su kolege pričale, neću mnogo govoriti o situaciji na KiM, ali vanredna situacija koja je i tamo prisutna jeste kako rešavati probleme na KiM, koji je u sastavu Srbije, kako rešavati tu vanrednu situaciju, a to je kako mogu građani da požaru, da uberu, kako mogu da naseku drva za zimu, jer to je za njih vanredna situacija?
Sinoć kada je bio Odbor za KiM, moram vam iskreno reći, za 60 godina nikada nisam tako bedno, jadno izgledao, odnosno nikada nisam bio toliko uzrujan kao čovek, kao građanin, da ne govorim kao poslanik, govoreći o jednom najvećem žarištu, pitanju života ljudi na KiM. Mogu ovde biti različite političke situacije, da se različitim nepodudaramo, ali ono što je bitno, ne mogu oni koji su došli i koji predstavljaju da gledaju u sat, da podriguju, jer su verovatno prethodno se divno i lepo najeli, ili samo gledaju koliko vremena treba da napuste taj odbor da bi mogli verovatno da idu dalje. Da li vi ovo predstavljate? Ovo je vrlo značajno pitanje, najznačajnije pitanje danas u Srbiji je ovo što su kolege sve vreme govorile, da se ne ponavlja, znači ta zaštita.
Imali ste ovih dana gde je 145 porodica uhvatio požar. To je dramatično stanje. U vremenu kada je privreda, ja dolazim iz Šapca kao poslanik, iz Mačvanskog okruga, gde su radili privredni objekti i privredni subjekti, preduzeća i gde je ta vatrogasna ili, da je nazovem, jedinica za vanredne situacije igrala najznačajniju ulogu, bar što se tiče Hemijske industrije viskoze ili Hemijske industrije "Zorka" iz Šapca. Vi ne znate, ali ovde se dešavalo mnogo, čak i u vremenu kada je bilo bombardovanje ta jedinica je položila veliki ispit zrelosti, jer nije došlo do velike katastrofe izlivanja hemikalija u Savu i atmosferu.
Prema tome, to je i za vas jedan veliki izazov ili veliki zadatak. Žao mi je što ste se vi danas našli, možda su trebali određeni ministri da tu dođu, da sede i da slušaju, zajedno sa vama, jer vi sigurno od njih dobijate nalog za izvršenje, ono što treba da se sprovede na terenu. To je vrlo bitna i značajna činjenica, ali sigurno, čuli ste od kolega šta je danas preduslov za vanredne situacije, zaštita one radionice koja se nalazi pod vedrim nebom, a to je poljoprivreda.
Moram vam reći da se ovo pitanje, pre neki dan sam bio na Svetskom naučnom forumu u Budimpešti gde se našlo i ovo pitanje i to su pitali baš naučnici iz južnoameričkih zemalja, Argentine i Brazila. I kod nas je to vrlo bitno i prisutno pitanje koje od vas iziskuje kako danas sačuvati onu radionicu, onu proizvodnju koja nam je slamka spasa ove države i ovih građana koji su postali siromašni. Nemojmo gledati spolja kako ljudi izgledaju, moramo proizvoditi hranu, jer ne sme danas niko u Srbiji da bude gladan.
Znate tamo gde je komunizam i socijalizam danas prisutan, prisutan je gde su biznismeni i tajkuni, oni imaju sve, ali vas pitam – da li obična raja, da li seljak koji se muči, koji izgara i gde mu gore, kako on kaže, svevišnji bog mu uništi sve. Tu moramo da zaštitimo. Vidite kako su danas u Srbiji mnogi postali biznismeni i to oni biznismeni koji su nekada vodili Vladu Republike Srbije, gospodin Živković koji je napravio vinograd. Ako, hvala bogu što ga je napravio na Fruškoj Gori. I treba da ga napravi da vidi kako je proizvesti vino, kako je proizvesti grožđe, ali treba ta zaštita da bude. Ne samo da kažete seljaku – vi se osigurajte, pa će vam država sve to osigurati. Odakle da nađe on novac da bi mogao sebe i svoje proizvode da osigura?
Što se tiče radioaktivnosti i radioaktivnog otpada, vidite, sada je u Vinči izgrađen novi hangar. Gde baš nađoše da ga izgrade baš tu u Vinči, baš tu gde treba da se regionalno primi sav taj radioaktivni otpad? Znate li šta se ranije dešavalo sa tim radioaktivnim otpadom u buradima, koji je bio u starim hangarima? Godinama je zračio radioaktivnost. Sami smo sebe ubijali. Gde su nam sada te specijalizovane jedinice? Toliko naučnog sveta imamo u toj Vinči koji je mogao da vidi i da primeti šta se dešava, a sve smo zaboravili. Najvažnije da smo mi zaboravili za osiromašenim uranijumom ti naši danšnji prijatelji koliko su nas bombardovali i da li je to sad za vanredne situacije taj značaj ili da postavim pitanje, da li znate koliko je zemljište kontiminirano prilikom bombardovanja danas u Srbiji. Postali smo vodeđa zemlja po bolesti raka, danas ovde na Balkanu. To govori koliko smo mi bolesna nacija danas, odnosno koliko mi tim vašim prijateljima danas treba da verujemo ili da zaustavimo ili da im oprostimo ono što su išli putem, sigurno da nas istrebe, a sigurno će nas istrebiti generacijski za nekoliko kolena.
To govorimo koliko i na koji način ova vaša institucija je vrlo značajna, i kažem vam, vi značajno obavljate tu instituciju u koju vam ovi verovatno ne daju da je sprovedete do kraja. Vama trebaju kadrovi. Srbija više nema kadrova, nema ničega. Oni koji su sposobni, oni su otišli u beli svet. Oni koji su politizirani i koje uzimate iz sistema političke vlasti, oni nisu sposobni da relevantno odrade ove činioce i ove zadatke.
Zato vam kažem, vi ste na velikom ispitu, na velikom zadatku. Shvatite, s tim ću zaokuružiti, Mačva je bogata, ona može da hrani mnogo. Neću da govorim, kao što su govorili Japan dajte nam Vojvodinu i Mačvu pa ćemo toliko i toliko proizvoditi hrane. Nažalost, toliko se proizvodi danas hrane da je Srbija gladna, zato što mnogi nemaju. Znači, kao što je u Kini proizvodnja pirinča bila deljena svakome koliko, e ovde isto mora da se podeli hleb svima, niko ne sme da bude bez hleba u ovoj zemlji. Ono što ova Srbija proizvodi, to je ono značajno i to je ono od vas od čega zavisi.
Znači, morate pomoći u poplavama, u požarima, u svim onim vanrednim situacijama. Vi dobro znate kako je Mačvu prošle godine zadesila poplava. Nije mnogo lokalna samouprava mogla da učini da se to regeneriše, sve su to ljudi o svom trošku. Jer, kad izgubite letinu, kad sve propadne, opet čovek kaže – lako ću, opet to da ponovo posejem ili posejaću drugu kulturu, ali kad se objekti sruše, tu je potrebno da država sankcioniše i da pomogne.
Na kraju vam govorim, morate ovim zakonom poboljšati stanje zajedno i sa ostalim ministarstvima. Sigurno da će sada kada dođe budžet, tražićemo kao poslanici SRS da se u ovoj stavci, vezano za vas, da se što većeg dinara i novca nađe da bi mogli da pomognete. Jer, znate kako, kad vatrogasci spavaju i kad leže tad su završili svoj zadatak. Hvala vam.