Na član 14. amandman je podnela grupa od  narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Mirko Munjić i grupa do 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Munjić, pa gospodin Rogović.

Član 16. reguliše pitanje ko izrađuje plan zaštite i spasavanja, kao i pitanje licence.
Dame i gospodo, čitavih 19 redova vi ste u ovoj normi posvetili tom pitanju i vi ovde faktički opisujete koju stručnu spremu treba da ima lice da bi dobilo licencu, zatim, da su sredstva od polaganja stručnog ispita ona sredstva koja idu u budžet Republike Srbije, pa govorite o evidenciji prilikom polaganja stručnih ispita i dobijanja licence, zatim, o čuvanju službene tajne prilikom ovih poslova, kao i o tome kako se prave planovi i procena ugroženosti. I ovde je očigledno da je norma preopširna, da je u ovoj normi napisano mnogo toga što treba da bude isključiva nadležnost podzakonskog akta, odnosno isključivi predmet podzakonskog akta.
Zakonska norma treba da bude jasna, koncizna, precizna i da u sebi ne sadrži nepotrebne elemente, da u sebi ne sadrži ono što treba da bude predmet jednog podzakonskog akta. Sve ono što treba da bude predmet ovog akta, ne treba da bude u jednoj zakonskoj normi.
U obrazloženju zašto se ne prihvata ovaj amandman, vi kažete da se ne prihvata iz razloga što predloženo rešenje daje mogućnost za izradu planova zaštite i spasavanja i procene ugroženosti mogu da vrše samo stručna lica sa licencom, kako bi se sprečila mogućnost malverzacija, zloupotreba itd. Gospodo iz Vlade, time što sam tražio brisanje ovog člana, nisam negirao potrebu da izrada planova i da procena ugroženosti, kao i sve ovo drugo što ste napisali u ovoj normi, bude tako kako ste vi predvideli, ali je normalno i jasno da planove rade stručnjaci, jasno je da i procenu ugroženosti rade stručnjaci, ali ne treba opterećivati zakonsku normu sa tim. To je ono što treba da piše u podzakonskom aktu i da se sve konkretizuje u tom podzakonskom aktu.
Ali, nije prvi put da vi radite suprotno i nekim i načelima i pravilima i zakonu i Ustavu. Konkretno, vi pregovarate i sa Šiptarima dole na KiM protivno Ustavu Republike Srbije. To je jedan slučaj. Ovde ne zakazujete Skupštinu povodom dešavanja na KiM, a verujte da su te granice i tu slobodu na KiM skupo platili naši preci, a vi to prodajete kao Alajbegovu slamu. Kad tad neko će zbog toga odgovarati. Zakažite tu sednicu Skupštine povodom dešavanja na KiM. Hvala.

Reč ima gospodin Rogović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Izmene i dopune člana 49. Zakona o vanrednim situacijama, mišljenja smo da nikakva amandmanska intervencija, odnosno usložnjavanje ovog člana 49. od strane Vlade nije bilo potrebno, jer i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima smo istakli pored obrazloženja koje je prethodni govornik dao da zaista ove elemente treba da regulišu neka podzakonska akta i propisi, a ne zakon, u ovom slučaju izmene i dopune zakona. Ta praksa koja je postala od strane predlagača zakona, odnosno Vlade Republike Srbije u izradi svih zakonskih rešenja i sticanja obaveznih licenci i sertifikata zaista je neverovatna. Time i poskupljujete proces.
Izvinjavam se, gospodine Mariću, nema ministra, sa vama ne mogu da komuniciram, ali moram da vas pitam – da li vi imate licencu, a rukovodilac ste ovako ozbiljnog sektora? Teško je da odgovorite. Izvinjavam se, pošto je lično pitanje, ali da li to znači da ljudi koji su školovani, osposobljeni za obavljanje određenih poslova, da li putem policijskih akademija, da li putem vojnih akademija, da li Fakulteta za odbranu i bezbednost, recimo, isto bi to bilo u smislu nekog vojnog zakona kada čovek koji je završio komandnu štabnu akademiju, koji je završio generalštabnu akademiju treba da ima neki sertifikat i licencu da rukovodi i vodi taktičku operativnu jedinicu tipa brigada? Naravno da mu ne treba, da je kroz proces školovanja, usavršavanja, osposobljavanja stekao te preduslove za tako odgovornu dužnost, tako da mislim i odgovorna lica u sektoru, ministarstvu, nižim nivoima i firme koje se bave ovim poslom, pa i do sada nisu imali licence i automatski ovaj zakon tera sve ljude i sve firme koje su se bavile ovim poslom da moraju da steknu licence. Verovatno će to biti dodatni trošak za budžet građana, jer ne moguće je iz okvira redovnih aktivnosti i svojih redovnih primanja odvojiti sredstva za sticanje tzv. sertifikata i licenci i mislim da niste, bar u ovom zakonu, s obzirom na njegov značaj, imali obavezu da ubacujete uvođenje obaveznih licenci, odnosno sticanje sertifikata. Zahvaljujem.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, sa predlogom da se član 17. briše.
Član 50. koji je ovim izmenama i dopunama predviđen za brisanje, znači ovim članom 17, a SRS smatra da treba da ostane kakav jeste, predviđa regulisanje radnji usled nastanka štete, zatim pomoć i naknade zbog elementarnih nepogoda.
Ne vidimo šta je loše u tome da jedinica lokalne samouprave utvrđuje štete nastale od posledica elementarnih nepogoda, zatim da Republika učestvuje u pružanju pomoći jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje većih šteta, da sada ne nabrajam sve ono što je stajalo u ovom članu 50, a vi želite da brišete taj član.
Kada već pominjem lokalnu samoupravu i štete, znate li gospodo iz Ministarstva, da još uvek nisu izmirene celokupne štete nekim preduzećima i pravnim licima u Paraćinu i Ćupriji od eksplozije skladište municije, koja se dogodila pre pet godina, tačnije 19. oktobra 2006. godine? Znam da je čak i lokalna samouprava u Paraćinu sama pokušavala da građanima nadoknadi štetu, pošto je Vlada već posle par nedelja zaboravila na obaveze koje je javno preuzela na sebe kroz izjave zvaničnika, pa je na kašičicu isplaćivala naknadu štete i to sa velikim zakašnjenjem.
U obrazloženju Vlade za odbijanje ovog amandmana navodi se da se amandman ne prihvata zato što je navedena oblast već regulisana Zakonom o korišćenju sredstava za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda, citiram broj Službenog glasnika 50/92. Nameće se pitanje – zašto to niste imali na umu kada ste usvajali prvobitni zakon, da još tada u zakonu ne bude ovog člana 50? To je verovatno iznuđeno situacijama na terenu koje su izgleda počele da poprimaju razmere koje ministarstva i Vlada ne mogu da prate.
Takođe, pitao bih predstavnike Ministarstva – kako Ministarstvo da reguliše štetu, pomoć i naknade zbog elementarnih nepogoda preko jedinica lokalnih samouprava, recimo, na KiM, mada od vojnika NATO pakta teško da ima gore elementarne nepogode?
Šta da se, recimo, dogodi poplava ili neki veliki šumski požar ili, ne daj bože zemljotres u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, kako biste pomogli Srbima? Ko bi im nadoknadio štetu, ko bi utvrdio štetu? Predstavnici MUP bi trebalo malo više da se potrude da se sanira ogromna šteta, koju gore od svake nepogode nanosi KFOR na KiM, pre svega Srbima i srpskoj imovini. Nemački i austrijski vojnici, nosioci kulturnog i civilizovanog nasleđa EU su juče otpočeli sa generalnom probom streljanja Srba, kao što su njihovi dedovi radili 1941. godine, a Srbija ćuti i Narodna skupština ćuti. Zahvaljujem.

Na član 18. amandman je podnela grupe od 21  narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Mi smo predloženim amandmanom pokušali da iskoristimo priliku, s obzirom da ste vi vršili amandmanske intervencije na pomenuti član.
U stavu 2. članu 61. reč "nadležne službe" zamenjujete sa "Javno preduzeće za skloništa" i da dodajete novi stav 4. Mi smo na osnovni Predlog zakona, ne na izmene i dopune, pokušali da isti ovaj član uozbiljimo, s obzirom da to nije urađeno prilikom donošenja osnovnog zakona i da su stavovi 2. i 3. dodatna komplikacija za produžavanje, odnosno za postupke izdavanja građevinskih dozvola i drugih dokumenta neophodnih za gradnju, uvođenjem obaveza u ovom članu javnom preduzeću za skloništa i njegovog postupka, odnosno učestvovanja tog preduzeća u postupku izdavanja građevinskih dozvola.
Mislimo da svi drugi nadležni organi koji se bave ovom problematikom su sasvim dovoljno stručni i imaju kapaciteta a i obavezu da se bave ovim poslom problemom. Tako da, još jedna papirologija u Srbiji koja je na 97 mestu u Evropi, po pitanju izdavanja građevinskih dozvola i komplikacija procesa, a na sto šezdeset i nekom mestu u svetu po pitanju investicija. Mislimo da ovaj zakon nema razloga da dodatno komplikuje već jedan proces koji traje 257 dana u Srbiji. Znači, neophodno je 275 dana da dobijete bilo koju građevinsku dozvolu. Uvođenjem javnog preduzeća za skloništa u ovu proceduru, verovatno će taj rok biti pomeren i na nekih 300 dana i samim tim bićemo na zadnjoj lestvici i po pitanju i nekih afričkih zemalja, investicija, građevinskih dozvola i svega. Zahvaljujem.

 Na član 19. amandman je podnela grupe od 21  narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč želi gospodin Mićo Rogović.

Članom 64. zadnji stav, stav 7. -  skloništa iz stava 5. ovog člana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima. Već sam to u prethodnom delu rasprave naglasio. Nadam se, da ste se vi pitali kao ljudi koji sprovodite zakone i susrećete se sa problemima prilikom sprovođenja zakona na terenu, da biste usvojili amandman.
Nemoguće je da izdate sklonište u mirnodopskim uslovima i da ga koristite za vanredne situacije. Niko ne najavljuje vanrednu situaciju. Ona se dešava odjednom, kao i ratne situacije. Kako će iz tog mirnodopskog uslova, gde su određena skloništa, skladišta, recimo, iskorišćena za skladišta nekih privrednih društava, preći u upotrebu za ista skloništa za vanredne situacije? Potreban je neverovatan period u svemu tome.
Imamo iskustava, nažalost, iz 1999. godine, kada su bili neki ratni uslovi i situacije, da nismo imali robne rezerve, da nismo znali ni gde su nam skloništa, ni skladišta i da smo ih teško upotrebljavali, pogotovo, ako su bila uzurpirana ili data nekome na korišćenje. Zato je zbog operativnih stvari i vaše službe bilo neophodno da prihvatite ovaj amandman, jer će ovaj proces sam po sebi dovesti do situacije da se ista skloništa ne mogu koristiti u trenutku proglašavanja odluke o vanrednoj situaciji, a nedaj Bože, i u ratnim situacijama i ratnim uslovima. Zahvaljujem.