Mi smo na član 25. podneli amandman kojim tražimo dopunu postojećeg člana…

Molim narodnog poslanika Milorada Krstina da ne ometa red sednice.
Već ste upozoreni na ponašanje koje je neprimereno, da ne dobacujete ni meni ni zameniku predsednika Vlade i da ne ometate narodnu poslanicu Jorgovanku Tabaković dok izlaže amandman.
Narodna poslanice Nataša Jovanović, takođe vas molim da ne dobacujete i da ne ometate sednicu.
Izvinite za prekid, neophodno je da bi svi poslanici počeli pristojno da se ponašaju u sali za sednice Narodne skupštine. Izvolite.

Tražili smo da se članom 25. zakonom ozvaniči dobra praksa koja se u najvećem broju slučajeva sprovodi u policiji kada se bez konkursa, a posle povrede ili pogibije jednog pripadnika policije zaposli neko od člana porodice i to bez konkursa. Tražili smo da u slučaju smrti policijskog službenika koja je nastupila kao posledica povrede na radu, povrede van rada, u vezi sa radom ili profesionalnog oboljenja porodica policijskog službenika, odnosno lica koje je izdržavao imaju pravo na jednokratnu pomoć i druge vrste pomoći u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i kolektivnim ugovorom i opštim propisima u radu.
Prava koje propisujete treba da ostanu. Smatramo da prava iz stava 1. ovog člana ne utiču na pravo porodice na naknadu materijalne i nematerijalne štete, niti se primljena pomoć uračunava pri određivanju visine naknade. Član porodice policijskog službenika iz stava 1. može biti zaposleno u ministarstvu bez javnog konkursa ako ispunjava opšte uslove.
Možda su nekom priče na temu koliko je god aktuelna, opasna, bitna, svima nama zabavnije, ali ovo rešava na zaista pravi način. Slučaj kada policajac zbog povrede na radu i kao rezultat profesionalnog oboljenja ne može više da radi i daje pravo, ne kažemo mora nego može da ga zaposli ako ispunjava opšte uslove bez konkursa, jer smo konkurs predvideli kao meru.
Šta ste mogli do sada da uradite kao poboljšanje položaja policije. Evo, u zadnjem rebalansu 30 miliona evra Vladi Srbije je odobreno za nabavku aviona. Da li je to važnije od položaja policajaca i njihovih uslova rada? Ministarstvu pravde je kupljena nova zgrada "Euroinženjeringa" i adaptacija i sanacija za potrebe osnovnog suda iznosi 13 miliona evra. To je ukupno 43 miliona evra. Agenciji za borbu protiv korupcije da se kupi nova poslovna zgrada u iznosu od 4,5 miliona evra. Za kamate na otplatu stranih kredita, sa predviđenih 14 milijardi dinara, povećan je iznos još za šest milijardi. Samo tu razliku za kamate kad saberem sa 30 miliona za avion, 13 miliona za zgradu Ministarstva pravde, 4,5 miliona za zgradu Agencije za borbu protiv korupcije, to je 47,5 miliona evra. Pola Beograda su državni organi, organizacije, agencije, organi uprave itd. i tome slično i to buja gore od bilo koje korovske biljke i za to ima para u budžetu, a za policiju nema, moramo Zakon o posebnim pravima.
Odobreno je rebalansom 66 miliona evra kamata više od onog što je predviđeno osnovnim zakonom o budžetu, a danas govorimo o tome da nema sredstava da se poboljša stanje i uslovi za rad policije.
Ne pričam bilo kakvu priču. Ne zalažem se verbalno za bilo koje poboljšanje stanja, iznosim vam podatke tek nekoliko cifara na kojima se moglo izvršiti preusmerenje, a ne uskratiti za redovne poslove. Zašto je ovo važno? Kada bi, na primer, propisali pravo da zaposlite bez konkursa člana porodice koju je izdržavao policajac ili koja je deo njegove porodice u onom pravnom smislu, vi bi zaista pokazali da ste spremni da sistemski rešite jedno pravo, a ne da to pravo zavisi od volje trenutnog ministra policije ili od trenutnih sredstava ili od nečije procene da baš ta porodica ili ti uslovi pogibije zaslužuju pomoć.
Da li ste spremni da prihvatite razliku u obrazloženju koju iznosim ja i argumentaciju koju iznosi neko drugi ili obrazlaže? Sistemsko rešavanje podrazumeva da u zakonu piše i da taj ko položi neko pravo kvalifikuje se slučajem, dokumentima i ostvari ga, bez obzira na to da nekoga kumi, moli, prosi ili podmićuje.
Država koja nema nameru da te stvari rešava na ovaj način ne zalaže se ozbiljno ni za borbu protiv korupcije ni za poboljšanje jednog od organa koji utiče posledično na korupciju a ne preventivno. Preventivno moraju da utiču dobri zakoni koje sam pominjala.
Obrazloženje koje ste dali za odbijanje ovog amandmana, jeste kao za član 24, gde kažete da se amandman ne prihvata zato što su odredbe Predloga zakona u skladu sa odredbama posebno kolektivno ugovora, što dalje znači da su dogovorene sa sindikatima u policiji, kao i relevatnim državnim organima, čime su utvrđene specifičnosti rada u MUP i obavljanja policijskih poslova.
Kako da ovo prevedemo – nećete, nema para, hoćete ali po kolektivnom ugovoru, možda ćete? Evo, na jednom amandmanu ste imali priliku da pokažete kako se to sistemski rešava. Vi ste odbili i to dovoljno govori o predlagaču, ali i o nama koji pokušavamo to da ispravimo, jer ne kažemo morate svakog nego možete ako ispunjava uslove koje predviđate kao organ. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dobili smo malo pre jedno objašnjenje koje bi bilo prihvatljivo od ministra policije, u stvari se za nešto slično ovim amandmanima sve vreme zalažemo, samo što to što je on rekao ne piše u zakonu. Jednostavno, to ne piše u zakonu i nije tako. Zato smo mi recimo i ovim amandmanom predložili da se reči: "utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u ministarstvu, koje donosi uz saglasnost Vlade" zameni rečima: "utvrđuje Vlada", jer opet prema važećim propisima visinu plata u organima državne uprave utvrđuje Vlada, koja je odgovorna za rad organa uprave i prema Ustavu i  za ostvarenje budžeta. Stoga je neprihvatljivo da pojedina ministarstva, bilo koja, odnosno ministri i rukovodioci, na ovakav način kako je  ovde predviđeno propisuju plate, svaki za svoje ministarstvo, odnosno organ. To je jednostavno suprotno sa svim važećim zakonskim aktima.

 

Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo .

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Evo, to je upravo ono o čemu smo se sporili i gde smo tražili da se član 147. briše i govori o načinu kako se dodatni koeficijenti utvrđeni u skladu sa članom 146. primenom na osnovicu, uvećava plata za 30% do 50% u odnosu na plate drugih državnih službenika.
Na neki način je ministar dao obrazloženje da je upravo iz tih razloga da bi se izdvojio i posebno uredio položaj policijskih službenika, ovaj zakon doneo sa ovakvim odredbama, da on uvažava napore i rizike kojima su policajci izloženi. Ali ako vas ponovo pitam - da li je gospodo umesto brze i oštre reakcije, kada ponekad na česta stradanje policajaca date nagradu, izvinjavam, se to se ne može nazvati nagradom, nego date kao optpremninu, pomoć, umesto 24, 36 plata, što mu dođe negde otprilike između 10 hiljada evra do sada i podižete tu naknadu na 15 hiljada evra, onda znate da ima makar tri ministra koja na ruci nose sat skuplji od toga koliko iznosi ta naknada kojom želite da nadoknadite gubitak ljudskog života.
Hoće li neko da mi kaže da je to neuporedivo? Možda jeste u normalnoj državi, ali u državi Srbiji, u kojoj neko ko dođe na mesto ministra, i to mu bude prvo radno mesto, bez ikakvog radnog iskustva, nije došao iz kraljevske porodice, nema fabriku koja posluje 30 godina unazad i da kažete da je redovnim radom dobio i mogao da kupi sebi to. Niste videli o njemu reportažu da je dobitnik na lotou, ni bilo kakve premije, ni nagrade za izum, patent ili bilo šta, a on ipak nosi npr. sat od 15 hiljada evra i u cipelama od 600 evra vrši smotri nekih svojih službenika i onda pričamo da svi živimo u jednoj državi i da treba mi takvi, oni takvi da se izborimo za nečija prava i poštovanje nečijeg života.
Nisam za državu u kojoj ćemo svi da nosimo uniformu i da imamo jednake uslove života, ali moramo da imamo jednake šanse da svi dođu do posla i da od tog posla pošteno žive, pa neka se pošteno obogate ako se bave takvim poslom. Ali se bez zloupotrebe položaja retko može steći takvo bogatstvo.
Da li se može bar budžet upotrebljavati a ne zloupotrebljavati tako direktno i indirektno, da se onima za čija se prava zalažemo obezbedi zaista regularna naknada za ono što se zove rizik posla kojim se bave. To je pitanje koje postavljate ovim zakonom. To je pitanje koje ja postavljam u ime onih koji su otvorenih očiju spremni da sagledaju u kakvoj to Srbiji danas živimo.
Ovo što kažem nije gorčina, to je jednostavno činjenica na koju ne želim da zatvaram oči ni ja kao poslanik, niti građani treba da zatvaraju oči pred tim. Standard svih nas, a svi živimo u nekim manjim sredinama, među svojim prijateljima, poznanicima, dovoljno govori o tome koliko živimo od svog rada ili koliko živimo od tuđeg rada i kako i koliko smo zaradili ono što imamo. U privatnim relacijama to ne mora da bude bitno, ali u Vladi i kada govorimo o Zakonu o policiji, to mora i treba da bude važno. Hvala.

 Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Mislim da ovaj amandman treba odbiti, jer zaista je teško kada policajci izgube život. Razumem ova obrazloženja koja smo čuli, kada policajci na dužnosti nastradaju. Nema policijske stanice u koju ne uđete, pa ne vidite ona imena ljudi koji su postradali na KiM. Uđite u zgradu BIA, pa vidite imena i prezimena policajaca koji su poginuli na zadatku. Dođite u bazu SAJ, pa vidite godine kada su ti ljudi nastradali. Zaista država treba da vodi računa o policajcima.
Ali, sada kada govorimo o tome da li svi ljudi koji se rode u ovoj zemlji, da li smo mi svi društvo koje svima daje iste šanse, znate, neki ljudi se i rode sa nekim nasledstvom, neki ljudi se rode sa nekom pozicijom u društvu, neki se za tu poziciju bore. Naravno, može nekom da smeta kada vidi ministra sa satom od 15 hiljada, i da mu prvo radno mesto bude ministar. Sećam se, recimo, ministra informisanja Aleksandra Vučića, prvo radno mesto mu je bilo ministar…

 Narodni poslaniče, o temi dnevnog reda.