Vreme.
Gospodine Ostojiću, prijavite se ponovo, da bih vam dala reč.
Izvolite.

Hvala, predsednice, malobrojne koleginice i kolege, jasno je da svu ovu polemiku koju slušamo, posledica je načina kako se vode pregovori. Činjenica je da o tome što je dogovoreno, moramo da razgovaramo u Skupštini, pre ili kasnije. Svakako da nam tu gospodin Šabić neće pomoći. Jednostavno, posledice ovoga su dogovori koji nisu posledica promene politike, nego nečega što se zove muljanje i petljanje u zadnjem trenutku, koje i izazivaju ovakve reakcije.
Rodoljub Šabić je radio dobro svoj posao. Mislim da oko ovoga teško može da nam pomogne, iako je dobro radio svoj posao. Vlada je svakako obavezna da dogovore Borka Stefanovića brani u Skupštini i da vidimo da li se tu menja politika, ili se i dalje mulja ispod žita.
Rodoljub Šabić je radio svoj posao, po našem mišljenju bolje nego mnoge druge nezavisne institucije. Zato smo ga predložili za ponovni mandat.
Znate, u jednom demokratskom društvu koje tek izgrađuje institucije, nesporno je da je institucija, koju predstavlja Rodoljub Šabić, stekla kredibilitet kod građana. Nesporno je da je svoj posao radio u jednom teškom vremenu i snažne partijske države, kada je pomagao i javnosti i građanima i medijima da se izvuku informacije koje su se često krile.
Nažalost, postoje i dalje institucije, javna preduzeća itd, koje odbijaju da izađu u susret povereniku za informacije, gospodinu Šabiću i pre se odlučuju da plaćaju kazne. Nesporno je da je gospodin Šabić sa svojim saradnicima uspeo da stvori kredibilitet te institucije. Mislimo da je to dokaz kako neko može kao ličnost polako da stvara kredibilitet jednoj instituciji.
Možemo da kažemo da je institucija Poverenika zaista postala kredibilna i stvarno nezavisna, za razliku od nekih drugih nezavisnih institucija, koje moramo da stavimo pod znake navoda sa tim nezavisnim.
Nesporno je da gospodin Šabić ima i podršku brojnih organizacija civilnog društva. Vi znate da LDP u načelu podržava ono što podržava civilni sektor. To je još jedan argument zašto smo stali iza ovog predloga, da se gospodin Šabić izabere za naredni mandat.
Jasno je da moramo da budemo svesni da je gospodin Šabić radio u zaista nezgodnim i teškim uslovima i da je učinio sve da bude i efikasan. Koliko znamo, mesečno njegova služba prima oko 400 zahteva građana za postupanje po dva zakona po kojima Poverenik ima ovlašćenja. Činjenica je da, za razliku od nekih drugih institucija, recimo, Ustavnog suda, ovi zahtevi građana se, uprkos ograničenim resursima i malom broju ljudi, relativno brzo i efikasno rešavaju.
Mislimo da ono što je sada i danas aktuelno, ostavimo za neku drugu sednicu. Mislimo da, ne samo poslaničke grupe koje su podržale gospodina Šabića, nego i one koje nisu, ako im je stalo do izgradnje demokratskih institucija, treba da se zadrže na ovoj tački dnevnog reda, da kažemo šta mislimo, ako imamo nešto da zamerimo, da zamerimo.
Mi nemamo da zamerimo ništa i zato smo ga i predložili, i da nastavimo sa izgradnjom institucija od kojih je ova na dnevnom redu, a posle ćemo se baviti, nadam se gospodo iz većine, onime što je zaista aktuelno, a to je sticanje statusa kandidata i uslove koje Srbija treba da ispuni, ali ne na način daleko od javnosti, nejasno itd, jer to može samo da izazove ovakve kontraverze, ovakve rasprave i da nas odvede sa ove tačke dnevnog reda. Na kraju krajeva, to nije fer prema onim ljudima koji su gurnuti na barikade pre četiri meseca, a da se sada kaže da je njihova misija završena i da treba da se sklone. Jednostavno, mora mnogo više da bude transparentnosti o tako velikim stvarima, kao što su pregovori sa Prištinom.
Što se tiče Poverenika, nadam se da će dobiti nepodeljenu podršku parlamenta i da će u drugom mandatu biti još bolji nego što je bio u prvom mandatu. Na kraju krajeva, to ne zavisi samo od njega, nego i od svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se niko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa više nije prijavio za učešće u radu, obaveštavam vas da su shodno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele dve poslaničke grupe, poslanička grupa SRS i poslanička grupa ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku Aleksandru Jugoviću.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, SPO je podržao reizbor Rodoljuba Šabića na mesto Poverenika za informacije od javnog značaja, jer smatramo da je on u prethodnom periodu dobro radio svoj posao. Međutim, ta oblast – informacije od javnog značaja, bi trebalo da tretira i svoje ime na način koji bi bio dostojan, pogotovo poslanicima ovog parlamenta i svim građanima Srbije, da mogu doći do informacija koje su vezane za njihovu egzistenciju, koje su vezane za njihov dalji politički rad i za istinu koja se često prikriva kada je u pitanju funkcionisanje države Srbije.
Relativno skoro smo imali, a ja ću navesti tri primera, kada se nešto što nikako ne sme biti proglašavalo državnom ili službenom tajnom. Prvo, ili prvi primer jeste kada je pokrenut postupak protiv novinarke Jelene Spasić i urednika Nacionalnog građanskog Milovana Bojovića u Novom Sadu. Zatim smo došli do oprečnih saopštenja, informacija i na kraju je zaključeno da oni nisu terećeni od strane države već od nadležnog suda, pa je relativizovan ceo taj postupak i celo to odavanje državne tajne, ukoliko je uopšte i bilo odavanje državne tajne.
Zajedno sa poslanicima SPO ja sam uputio jedan zahtev Vladi Republike Srbije u kome sam tražio da nam se dostavi zapisnik sa sednice Vlade, sa glasanja o Predlogu zakona o rehabilitaciji. Dakle, zahtevamo da nam dostavite ko je od ministara glasao za, ko je bio uzdržan a ko protiv, imenom i prezimenom, zbog našeg neslaganja sa predloženim Zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen iz skupštinske procedure.
Odgovor Vlade Republike Srbije je nešto što je neprihvatljivo, nešto što ne vodi ka demokratizaciji društva i nešto što će SPO zajedno, nadamo se, sa Poverenikom za informacije, pokušati u narednom periodu da promeni, je bio: "U vezi sa vašim zahtevom od 3. oktobra 2011. godine, za dostavu zapisnika sa sednice Vlade na kojoj se glasalo o Predlogu zakona o rehabilitaciji odnosno podataka o tome kako su glasali članovi Vlade, obaveštavamo vas da, nažalost, nismo u mogućnosti da iste dostavimo, s obzirom na to da nam je odredbom člana 59. stav 3. Poslovnika Vlade propisano da to kako je član Vlade glasao se smatra službenom tajnom stroge poverljivosti, a u konkretnom slučaju predsednik Vlade može drugačije da odredi." Ovo je neprihvatljivo. Zašto ministri imaju poseban status? Od čega čuvamo ministre? Da li su oni ugroženi? Da li su oni planinske gorile, crni nosorozi, džinovske pande ili neke vrste koje se na sve moguće načine pokušavaju….

Narodni poslaniče, dužni ste da saslušate predsedavajućeg kad vas podseti da se ne držite teme dnevnog reda. Tema o kojoj govorite nema nikakve veze ni sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, a pogotovo ne sa izborom poverenika. Tema o kojoj govorite je tema iz obima rada narodnog poslanika definisana Poslovnikom Narodne skupštine, članom koji poslaniku daje pravo da traži sve vrste informacija i objašnjenja koja su mu potrebna za rad. Član Poslovnika koji to opisuje nema nikakve veze sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, pa vas molim – o temi dnevnog reda.

Mogu li ja vas da pitam – da li je zahtev poslanika SPO da dobijemo informaciju ko je od ministara na Vladi za Predlog zakona o rehabilitaciji kako glasao, informacija od javnog značaja? Možete li da mi odgovorite na to pitanje?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas sada upozoravam da sam ja ovde da vas podsetim da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.)
Čime?
(Predsedavajuća: Onim što govorite a što nema veze sa temom dnevnog reda. Molim vas – ili o temi dnevnog reda, ili ću biti prinuđena da vam izričem mere koje predsedavajućeg obavezuju za svakog narodnog poslanika koji smatra da odredbe Poslovnika Narodne skupštine ne važe samo za njega ili nju.)
Na sajtu Vlade Republike Hrvatske nalazi se video klip cele i svake sednice Vlade koja je održana, gde se vidi ko je kako od ministara glasao i gde se vidi ko je kako od ministara diskutovao. Naravno, ja neću prekinuti svoje izlaganje iz razloga što mislim da mi poslanici ne bismo smeli da budemo u podređenom položaju u odnosu na ministre iz Vlade. Ukoliko mi transparentno radimo svoj posao i ukoliko svako zna na koji način mi radimo svoj posao, onda ne vidim razlog i apsurdno i nelogično je da upravo oni koje smo birali od nas kriju ili ne žele da nam kažu na koji su način glasali.
Treća stvar, kada je u pitanju državna tajna ili informacija od javnog značaja, vezano je za najave posle saopštavanja istine u vezi sa Odborom za bezbednost, kako je ko od članova Odbora za bezbednost čuo ili prezentovao javnosti informacije vezane za Jarinje…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da me saslušate, pošto sam u obavezi da primenjujem Poslovnik Narodne skupštine. Potpuno razumem i delim vaš stav, kao i svih drugih 248, uključujući i nas dvoje, da Vladu treba kontrolisati, ali onda kada je to na dnevnom redu ili sednice Narodne skupštine ili sednice sa aktuelnom temom. Takođe, smatram da najbolje kontrolišemo Vladu terajući je i vršeći pritisak da primenjuje sve propise koji se na nju odnose tako što ćemo mi sami primenjivati svoje propise. Ono što pokušavate da delite sa nama i sa javnošću nema veze sa temom dnevnog reda, pa vas molim o temi dnevnog reda.)
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, mnogo je pomagao SPO u prethodnom periodu na pisanju i na pokušajima da na dnevni red stavimo zakon o otvaranju tajnih dosijea. Da li su to informacije od javnog značaja, ko je šta radio u prošlosti i na koji način je nanosio nesreću ljudima iz bliske okoline? Otvaranje dosijea bi, naravno, uspostavilo jednu demokratsku ravnotežu u kojoj bismo mogli da vidimo i da dobijemo informaciju ko je iz okruženja ili iz državnih struktura bio saradnik službi bezbednosti. Pa, ukoliko imamo primer da je u Bugarskoj, koja je doživela demokratske promene…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ili dovedite u vezi Rodoljuba Šabića, kao saradnika službe ili kako god, ili vas molim….)
Rodoljub Šabić je mnogo radio na tome i pomagao SPO da se zakon o otvaranju dosijea nađe na dnevnom redu…

Narodni poslaniče, imaćete vremena i prostora da obrazložite ono što želite, ali u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupšti-ne. Dakle, zakon o dosijeima nije ni u kakvoj vezi, postojeći ili bilo koji u nacrtu ili predlogu, sa temom dnevnog reda. Molim vas da sve što želite da saopštite o temama koje vi smatrate da su u vezi sa temom dnevnog reda, učinite tako da i mi ostali ostanemo van svake sumnje da je u vezi sa temom dnevnog reda.
Istrošili ste sedam minuta od vremena poslaničke grupe. Molim vas da se prijavite i da nastavite da koristite svoje vreme.

Još dve rečenice ću, a možda i malo više od dve rečenice. Moram reći da otprilike postoji strah od nekih ljudi zbog otvaranja dosijea. SPO je 2004. podneo zahtev za otvaranje dosijea. Godine 2010, krajem prošle godine dobili smo obećanje od ovog parlamenta da će se naći u prolećnom zasedanju, pre gotovo godinu dana, više od pola godine, a nije se našao. Mislim da je to obaveza svih nas da učinimo, kako bismo i informacije od javnog značaja učinili dostupnim svim ljudima koji se nalaze u tajnim dosijeima.
Međutim, ovo je zemlja u kojoj disidenti prodaju svoje vile na Dedinju, posle progona od svake političke vlasti. Ovo je zemlja u kojoj jedna politička stranka priča će nas uvesti u EU, a ne može svoje funkcionere da uvede ni u Hrvatsku i ovo je zemlja u kojoj je potrebna veća kontrola Vlade i sprovođenje demokratskih zakona.
Pošto nemam mogućnost u parlamentu, a ne znam koje bi to drugo mesto moglo da bude da iskažem svoje stavove vezane upravo po ovoj tački dnevnog reda, svoje izlaganje ću završiti, a vama se zahvaljujem što ste jako bili strpljivi.

Osam minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mislim da sam jedan od narodnih poslanika koji je možda i najviše koristio pogodnosti date ovim Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. Međutim, današnja rasprava je specifična zbog toga što veliki broj predmeta koje ima Poverenik i veliki broj zahteva, u skladu sa zakonom, da Poverenik bude taj koji će omogućiti građanima da dobiju određenu informaciju, zapravo, znači to da institucije Republike Srbije rade sve lošije i lošije iz godinu u godinu.
U skladu sa zakonom, svaki građanin ima pravo da od nadležnog organa zatraži određenu informaciju, a Povereniku se obraća tek onog trenutka kada, u skladu sa zakonom, državni organ ne odgovori i ne dostavi traženu informaciju o onome koju je nju tražio. Imali smo priliku da čujemo i predstavnici vladajuće koalicije se ponose time što se broj tih neispunjenih zahteva državnim organima ne povećava iz godinu u godinu.
Koliko suštinski ova vladajuća koalicija želi sprovođenje zakona, koliko želite te demokratske institucije, bolje od tog vašeg formalnog zalaganja za njih govori činjenica koliko ste stavili novca na raspolaganje Povereniku za informaciju o javnog značaja. Onaj ko zaista želi da se u tom smislu ta situacija popravi, da je to vama zaista cilj, onda biste kancelariji Poverenika omogućili idealne uslove za rad. Podsetiću vas da se tu ne radi o stotinama, milionima dinara ili evra, već o znatno nižim platama i znatno nižim iznosima. Ako može Republika Srbija da izdvoji stotine miliona dinara za bezbroj agencija koje ste formirali, praktično, nema novog zakona koji se donosi, a da se ne bira nova agencija, kako je onda moguće da vama suštinski nije stalo do toga da ovoj instituciji, da kažem čiju vrednost prepoznaju građani, bez obzira na političku opredeljenost, omogućite normalan rad?
Imali smo priliku da, da kažem sarađujemo sa gospodinom Šabićem, uslovno rečeno da sarađujemo, je do te saradnje dolazi onda kada drugi državni organi ne ispoštuju svoje zakonske obaveze. Praktično nas vi danas stavljate u položaj da mi treba da se zahvalimo Rodoljubu Šabiću zbog toga što je on taj koji poštuje zakon.
Naravno, mi nemamo bilo kakav razlog, posebno razlog da napadamo Rodoljuba Šabića, ali u normalnoj državi, u demokratskoj državi, poštovanje zakona je normalno. Nije normalno da se vi dičite time što postoji ta kancelarija i Rodoljub Šabić, da ta kancelarija ima sve veći broj predmeta, jer to suštinski znači da državne institucije ne funkcionišu.
Govoriću o dve grupe zahteva koje sam podnosio. Dakle, govoriću samo na osnovu činjenica. Da bih ilustrovao kao primer, jedan deo su zahtevi koje sam podneo, na koje još uvek nisam dobio odgovor, a jedan deo su zahtevi na koje jesam, uz pomoć kancelarije Poverenika, dobio odgovor. Mislim da je to u prethodnom periodu bilo veoma važno za građane.
Jedna od informacija, koja je svakako bila propraćena u medijima, je informacija o tome kako je SNS finansirala svoje najviše funkcionere preko preduzeća "Profajler tim", a novcem iz budžeta opština Zemun i Voždovac. Naime, u dve opštine u Beogradu su na vlasti predstavnici SNS i, odmah nakon što su došli na vlast, oni su zaključili nekakve fantomske ugovore do kojih, moram reći još uvek, i pored toga što smo ih tražili i tražimo već duže od godinu dana, nismo došli, ali smo, preko zahteva o dostupnosti informacija o javnog značaja, koji smo uputili Trezoru NBS, došli do konkretnih novčanih iznosa koji su iz budžeta opština Zemun i Voždovac prebačeni na račun preduzeća "Profajler tim", da bi, zatim, preduzeće "Profajler tim" isplaćivalo platu Aleksandru Vučiću, zameniku predsednika SNS i drugim funkcionerima SNS.
Samo za godinu dana je prebačeno, ni manje ni više, nego 11.038.900 dinara. I sam Aleksandar Vučić je, u emisijama u kojima je gostovao, potvrdio, npr. 4. novembra u emisiji "Raspakivanje" kako radi u preduzeću "Profajler tim", do duše nije znao kako se to preduzeće zove, ali je rekao kako vredno zarađuje svoju platu, iako, navodno, kako tvrdi nije na grbači građana, on se time ponosio, kao što vidite, jeste. On je tada tvrdio kako oni sprovode nekakve privredne kampanje, a mi smo, kroz Agenciju za privredne registre, utvrdili da se 80% prihoda ovog preduzeća odnosi na prihode upravo od ove dve opštine. Kada se tome doda još nekih 600 hiljada, 700 hiljada koje su dobili za prelom opštinskih novina, onda se vidi da je taj procenat i veći od 80%.
Mi postavljamo pitanje: koje je to privredne kampanje za koja preduzeća osmišljavao Aleksandar Vučić, ako se vidi da možda za godinu dana svega dva miliona dinara otpada na prihode koje mi u ovom trenutku ne možemo identifikovati, ali ćete se saglasiti da bilo koja ozbiljna privredna kampanja zahteva neuporedivo više novca?
Naravno, to nije prestalo u trenutku kada smo mi izašli sa tim u javnost. I dan – danas, saopštiću to na nekoj od narednih sednica, opštine Zemun i Voždovac iz svog budžeta, iz onoga što ovako osiromašeni građani uplaćuju u budžet, finansira najviše funkcionere SNS.
Podaci koje smo, takođe, dobili od Trezora NBS, su podaci koji se odnose na finansiranje, praktično stranačkog lista SNS, preduzeća koja su u vlasništvu, takođe funkcionera i bliskih krvnih srodnika i uopšte bliskih srodnika najviših funkcionera tih stranke jer, verovali ili ne, od onog trenutka, u septembru 2008. godine, kada je ova izdajnička grupa pokušala da napravi prevrat u SRS i kada su ukrali mandate SRS, kreće izdašno finansiranje, praktično stranačkog lista "Pravda", od budžeta grada Beograda i, između ostalog, od nekih javnih preduzeća.
Mi nismo uspeli da dođemo do podataka od svih, ali smo došli, npr. do podatka o tome koliko su dobili od "Telekoma Srbija". Za kraj 2008. godine, odmah nakon izdaje, radi se o novembru i decembru, "Pravda", koja dotle nije dobijala ni dinar iz gradskog budžeta, dobija za ta dva ili tri meseca iznos od 1.669.464 dinara. Odmah nakon izdaje Đilas, koji je nalogodavac budžeta i koji samostalno odlučuje koliko će kom listu dati, kreće to da isplaćuje "Pravdi". U 2009. godini dobijaju znatno veći iznos, tj. 9.859.254 dinara, pa u 2010. godini dobijaju iznos od 7.088.498 dinara. Ukupno u 2008. godini, kraj 2009. i 2010. godine iznos je 18.661.889 dinara.
Koliki je iznos iz budžeta grada dobili za 2011. godinu još nismo saznali, ali pošto se približava kraj budite sigurni da ćemo i to znati već početkom sledeće kalendarske godine.
Ono što je zanimljivo, to je da je to preduzeće koje je formalni izdavač Pravde, skoro dve godine u blokadi. Verovali ili ne, oni su u blokadi od januara meseca 2010. godine, što znači da su oni skoro dve godine u neprekidnoj blokadi. Iznos za koji su bili u blokadi bio je 60 miliona i 660 hiljada dinara, u međuvremenu, od mog poslednjeg obraćanja i provere, taj iznos je porastao na 61 milion četristo i nešto hiljada dinara.
Istovremeno kako bi praktično prevarili dužnike oni su osnovali novo preduzeće, inače istine radi, dakle, direktor preduzeća Pravda pres i zastupnik preduzeća Pravda pres je supruga Nebojše Stefanovića, visokog funkcionera SNS, a kada je ovo preduzeće palo u blokadu oni su osnovali novo preduzeće pod nazivom Pravda plasman, u kome je većinski vlasnik ista ta Ana Stefanović, supruga Nebojše Stefanovića, visokog funkcionera SNS.
Oni su na preduzeće Pravda pres koje je u blokadi ostavili dugove, a novoosnovano preduzeće je to koje ubira prihode i preko koga oni praktično i dalje funkcionišu, pretpostavljam isplaćuju plate ili šta god drugo.
Ono što je takođe zanimljivo je to koliki iznos je to preduzeće dobilo od "Telekoma Srbije", koje je javno preduzeće, praktično koristi javno dobro, a nekada i monopolski položaj i na osnovu toga veoma dobro zarađuje. Videli ste kako su oni histerični bili kada se govorilo o prodaji JP "Telekom Srbija". Mi najpre nismo znali o čemu se radi, ali kada smo utvrdili kako ih izdašno finansiraju i koliko su desetina miliona dinara dobili, onda su stvari mnogo jasnije.
Za 2008. godinu preduzeće Pravda je dobila 20 miliona 257 hiljada i 300 dinara od JP "Telekoma Srbije", za 2009. godinu – 18. 786.600 dinara. Za 2010. godinu iznos od 23 miliona dinara, što znači da su takozvane opozicione novine. Za tri godine od javnog preduzeća u većinskom vlasništvu Republike Srbije je dobila, ni manje ni više, nego 76.430.600 dinara. Kada se na taj iznos doda iznos koji su dobili od grada Beograda, odnosno iz budžeta grada Beograda, ukupan iznos koji je Pravda dobila je 94.705.779 dinara, praktično milion evra u osiromašenoj Srbiji za opozicioni list stranke koje deli vrednosti zadnje dve godine koje promoviše DS prethodnih 20 godina.
Postavljam pitanje – kako je moguće da vi iz vladajuće koalicije ovako terorišete jednu opozicionu novinu? Zašto ne počnete na isti taj način terorišete stranački list SRS "Velika Srbija", pa da i nama isplatite, možete retroaktivno za taj prethodni period od tri godine, iznos od 120, 130 miliona dinara, pa da i mi malo kukamo kako smo ugroženi. Gospodin Jugović je maločas govorio o policijskim dosijeima, o tome kako oni nisu dostupni javnosti. Policijski dosije dr Vojislava Šešelja dostupan je javnosti. To isto da je želeo mogao je učiniti i Vuk Drašković.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, Zakon o otvaranju dosijea nije na dnevnom redu, pa vas molim, o dnevnom redu.)
Gospođo Čomić slažem se. Jedan od poslednjih dokumenata koji sam dobio preko poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno od gospođe Gordane Šunjevarić, pomoćnika generalnog sekretara, pre nekoliko dana sam obavešten, dakle konačno sam dobio, od opštine Voždovac smo zahtevali da saznamo kolika je nadoknada za članove i predsednika upravnog odbora. To je nešto na čemu smo insistirali skoro godinu dana, jer su predstavnici SNS bili zgroženi kako se u gradu Beogradu u javnim preduzećima čiji su budžeti i po 5,6 ili 10 milijardi dinara, nadoknade članova upravnih i nadzornih odbora po 10, 20 hiljada dinara. Oni su naravno krili tu informaciju kao zmija noge, ali smo došli do podataka. Odmah nakon što su formirali vlast, jedna od prvih odluka na Skupštini gradske opštine Voždovac, 27. januara 2010. godine naprednjaci su imenovali Snežanu Žugić za direktora SC "Šumice". Oni su imenovali predsednike i članove upravnog odbora, itd, Novak Stanišić je bio predsednik upravnog odbora.
U to vreme nadoknada je bila 10 hiljada dinara. Nadoknada za predsednika Upravnog odbora. Druga odluka koju su doneli je odluka o isplati naknade po rešenju skupštine gradske opštine Voždovac – odobreno je povećanje nadoknade za predsednika Upravnog odbora, gospodina Novaka Stanišića, na iznos sa 10 hiljada dinara povećava se na, ni manje ni više, 70 hiljada dinara, koji će se isplaćivati u dva dela po 35 hiljada dinara. Pogledajte kako licemerje vlada kod poslanika SNS. kada je opština njihova, kada su na vlasti, u pitanju ona za preduzeće čiji je godišnji budžet možda 50 miliona dinara, 70 hiljada mesečno je adekvatna nadoknada. To je na godišnjem nivou nekih 840 hiljada dinara, 840 hiljada u odnosu na budžet od 50 miliona dinara, a u gradu Beogradu gde su preduzeća, npr. GSP ima planirani gubitak u budžetu od 6 milijardi dinara, nadoknada za predsednika upravnog odbora je 25 hiljada dinara i oni kažu kako je to ogromna nadoknada.
Ovakvih primera ima još koliko hoćete, ali sada da se povežemo, jedno od važnijih pitanja, da se povežemo na ono što nismo dobili. Imajući uvidu da su neki sporazumi između pregovaračkog tima, kako kažu Prištine, odnosno tih privremenih institucija i srpskog pregovaračkog tima postignuti još u julu mesecu, onda sam ja, kao i drugi članovi Odbora za KiM, ostali smo uskraćeni da dobijemo informacije. Još u avgustu mesecu sam podneo, pročitaću, pošto je gospođa Trivan maločas pitala kako se koristi, zarad građana ću pročitati kako zvuči zahtev: "Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja – Obraćam vam se shodno članu 15. stav 1. u vezi sa članom 5. Zakona o slobodnim informacija od javnog značaja i zahtevam da mi u propisanom roku iz člana 16. dostavite informaciji o sadržaju sporazuma, dakle sa privremenim institucijama samoupravi u Prištini, koji su se odnose na katastarske knjige." Pokušavali smo i kroz institucije sistema, to je ono što je posebno loše, pokušavali smo kao narodni poslanici da dođemo do te informacije. Apsurdno je da mi kao narodni poslanici, kao predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije koja je najviši organ u Republici Srbiji, da smo mi prinuđeni da preko Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja dobijamo informacije koje su relevantne za naš rad. Tu informaciju smo dobili, nisam dobio u skladu sa zakonom, nego sam dobio redovno kao poslanik, o sporazumima postignutim u oblasti carinskih pečata, o Sporazumu u oblasti slobode kretanja, matičnih knjiga i katastra, ali tek, kao što se vidi, 11. novembra 2011. godine, sa nekoliko meseci zakašnjenja.
Radi se o tome da mi ovde nismo imali, mora proći određeni rok da bi smo podneli zahtev povereniku, da bi poverenik mogao nešto da učini, ali je to nešto što je potpuno skandalozno. Ono što je još gore to je da u tom odgovoru pregovarački tim za dijalog sa privremenim institucijama kaže i sledeće – da su određeni narodni poslanici, oni mole.
Evo da pročitam sve. Želeo bih da iskoristim priliku da se obratim sa molbom da se svi izveštaji pregovaračkog tima dostave svim narodnim poslanicima, pošto su određeni narodni poslanici protestvovali zato što nisu upoznati ni sa jednim izveštajem pregovaračkog tima. Ti određeni poslanici, kako ovde kažu, to su poslanici SRS, među kojima sam ja i gospodin Kragović i gospodin Božidar Delić i svi drugi koji su prisustvovali sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju, bez obzira na to da li su članovi ovog odbora ili ne.