Hvala. Prosto sam želela javnosti radi da odgovorim na nekoliko pitanja. Opet ću probati da sistematizujem u tri grupe ono što je poslanica Tabaković iznela kao primer.

Prva se odnosi na to da pred nama nisu izmene i dopune Zakona o javnim agencijama, jer je bilo više reči o agencijama uopšte, nego o Agenciji za privredne registre. Pred nama se nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i volela bih da ne diskutujemo o javnim službama, javnom sektoru uopšte, kad razgovaramo o nečemu što i ovde u zemlji i u zemljama EU i u svetu ima značajne reference.

Kad govorimo o tome ko se bavi registrima i ko u Evropi i u zemljama u svetu vodi privredne registre, mogu da vas obavestim da više od dve trećine zemalja EU imaju upravo institucije koje se zovu agencije. Ostatak ima institucije koje se zovu registri. Od zemalja koje su u Evropi uporedive možda sa nama, sem Španije i Holandije, gde su registri vezani za privredne komore, za državnu upravu su vezani samo u Češkoj. Upravo u Češkoj su vezani za MUP i njihove intencije su da izađu iz MUP i osnuju posebnu instituciju koja će se time baviti.

Takođe, kad se govori o profesionalizmu, postavljanju menadžmenta na javnim konkursima, mislim da svi znaju da se ja lično i politička opcija kojoj pripadam upravo za to zalaže. Godine 2008. je raspisan javni konkurs i direktor je izabran na javnom konkursu u Agenciji za privredne registre. U prethodnih pet godina Agencija za privredne registre nije ni za jednog zaposlenog promenila broj zaposlenih i trenutno ih ima 358. To sam upravo proverila sa ljudima koji se ovde nalaze. Tih 358 ljudi u ovom trenutku radi poslove koje je pre postojanja Agencije za privredne registre u ovim oblastima, u ovoj delatnosti radilo 2000 ljudi.

Takođe, želim da vas obavestim da je račun Agencije za privredne registre u Trezoru. Znači, ne može se govoriti niti o zloupotrebama, niti o partijskim tvorevinama, niti o neprofesionalnim tvorevinama. Završavam ovu grupu pitanja sa tim da je upravo kao priznanje srpskoj Agenciji za privredne registre usledio, ne poziv, nego da već dve godine direktor srpske Agencije za privredne registre predsedava evropskim registrima i da je naša agencija jedna od najprestižnijih u ovoj asocijaciji privrednih registara.

Kad govorite o tome da dostupnost podataka jeste osnovno pravilo, ja kažem – da, transparentnost i dostupnost su neophodni i biće, ali zato zloupotrebe nisu ni dozvoljene, niti želimo da se u narednom periodu i dalje ne oglašavamo na ono što se zove zloupotreba podataka. Ako vi kažete da zaštite države idu do granice, ja kažem da zaštite države moraju da idu i tako da ne pređu granicu, a u ovom trenutku mi imamo pojave da je baza podataka u ovoj oblasti predmet čestih zloupotreba. Mi ne smemo da dozvolimo da ono što jeste baza države bude zloupotrebljeno u privatne svrhe.

Takođe, kažete da ni državni organi, državni organi apsolutno besplatno dobijaju podatke shodno, naravno, njihovim delatnostima i tako će biti i dalje. Direktor neće imati dalje diskreciona ovlašćenja da o tome diskutuje. Govorite o odnosu upravnog odbora i direktora. Mislim da ste pročitali da direktor treba da bude zadužen za donošenje metodološko-stručnih uputstava i formira stručne timove i priprema modele servisa prema korisnicima. Ja to shvatam kao deo menadžmenta, a ne kao deo zloupotrebe vlasti.

Takođe, kada govorite o tome šta mi sve želimo da uvedemo pod registre, želim da podsetim da je u rekonstruisanoj Vladi odmah po mom dolasku na mesto potpredsednika Vlade za privredni i regionalni razvoj pokrenuta jedna aktivnost i upravo i u vreme kada je donošen Zakon o privrednim društvima da se napravi nešto gde nećemo da čujemo da li je neki komšija osnovao jednu ili drugu firmu, nego da napravimo registar diskvalifikovanih lica, gde će po jasno utvrđenim pravilima da se utvrdi ko ima pravo da osnuje firmu ili, tačnije rečeno, ko nema pravo da osnuje firmu, ako je u prethodnom periodu bio vlasnik, član izvršnog ili nadzornog odbora.

Registar diskvalifikacionih lica u ovom trenutku je u fazi priprema a, što se tiče javnosti, mogu da kažem da je u prethodnih dve ili tri godine broj lica koja bi da postoji registar i da smo to uveli kroz regulativu, preko dve hiljade ljudi ne bi moglo da registruje ni pod svojim imenom, ni pod dodatim AD ili već izmenjenim nazivom.

Takođe, na šta želim da vas podsetim jeste da registri ni u Evropi nisu oni koji su zaduženi da se bave policijskim istragama. Ugovori o osnivanju preduzeća su overeni u sudu, predstavljaju dokumenat koji je overen pečatom suda i Agencija za privredne registre, ne samo da ga prihvata nego je dužna da ga primi kao merodavan.

Zahvaljujem. Gospođa Tabaković, replika.

Najkraće moguće ću odgovoriti na neke vaše iznete tvrdnje. Znači, moram da govorim o Zakonu o javnim agencijama, jer je i ova agencija osnovana na osnovu Zakona o javnim agencijama. Ali, ona ne zloupotrebljava položaj indirektnog i direktnog korisnika u trezoru je. Ali, dovodi u pitanje najvažniju stvar, gde? Neka mi kaže prisuti gospodin ili neka vama kaže, ako on nema prava da govori, kao što nema. Da li je negde u pravnom sistemu ili uporednom pravu poznato da su javne knjige u vlasništvu bilo koga osim države i da bilo koji registar može da kaže – ja sam proizvođač baze podataka, a to su javne knjige i da njima može da se pristupi čak i od stane državnih organa, kažete ovako – propisujete zakonom da Agencija može državnim organima da ustupa podatke, ne kažete mora, nego kažete može. To nije mora. Drugo, kažete zloupotreba u registrima. Kojim? Lizingu, javnim glasilima, stranim udruženjima, podsticaju regionalnog razvoja, registru komora, gde je bilo zloupotreba?

Ovako ću da vam kažem, mnogi od zakona zakasne. Kad se potroši šest milijardi subvencija, vi bi da ih kontrolišete. Kad se uništi mreža bioskopa imamo Zakon o kinematografiji, a zašto mora sve prvo da se razruši, pa da se onda uvode zakoni posle 10, 12. godina kojima ćemo neke stvari da rešavamo.

Ne vodite istražne postupke. Pa da, zato je bilo moguće da se u prospektu za privatizaciju ogromna mašina koja se vodi u registru osnovnih sredstava kao zgrada ne nađe, a vide građani, npr. u Vrbasu kad je šećerana prodavana. Znači, nema narod problem s bogatašem nekim velikim koga ne zna, a sa onim u gradu kojeg vidi i zna, koji prijavljuje podatke koji nisu u redu taj mu je najveći problem. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Nova Srbija, Napred Srbijo i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Spasojeviću. Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, želim prvo da iskažem jedno nezadovoljstvo, jer mi nije jasno ko će ova dva druga zakonska predloga u Skupštini, koji su vrlo ozbiljni obrazlagati, mogu donekle da uvažim činjenicu da se potpredsednica Vlade izjasnila za ova tri, ali je bio osnovi red da neko iz ministarstva koje je nadležno za ovo obrazloži ovaj zakon. Mislim da će građani Srbije, praktično, biti uskraćeni za Vladino objašnjenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osiguranju, zato ne želim da, upravo zbog te činjenice, moja diskusija će biti praktično fokusirana na ova dva praktično predloga zakona, i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, što je u jednom delu potpredsednica Vlade obrazlagala.

Dakle, neću se ponavljati, koleginica Jorgovanka Tabaković je vrlo iscrpno dala dobre sugestije i kritike na ova dva predloga zakona. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Predlagač zakona u obrazloženju konstatuje da su se zainteresovane strane u proteklih par meseci od usvajanja novog zakona o privrednim društvima u Narodnoj skupštini upoznale sa odredbama ovog zakona i da je Predlog izmena i dopuna u suštini nastao kao posledica ukazivanja od strane ovih subjekata na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi. Nameće se logično pitanje kao posledica ovakvog obrazloženja: čemu su onda služile mnogobrojne javne rasprave, okrugli stolovi i mišljenja mnogobrojnih eksperata za ovu oblast u toku pripreme nacrta zakona? Da li Vlada na ovaj način indirektno priznaje da su javne rasprave, mišljenja stručne javnosti, u krajnjoj liniji, sugestije i primedbe onih na koje se odredbe zakona prvenstveno odnose, u ovom slučaju privrednih društava, samo kulisa koja treba da stvori utisak da je zakonodavna procedura u Srbiji maksimalno otvorena i svima dostupna, a da je suština sasvim drugačija i da se zakoni donose u ministarstvima kao i ranije?

Ono što posebno želim da naglasim jeste jedno, praktično, neverovatno obrazloženje zašto se ulazi u ove izmene i dopune, a to je da su pojedine nejasnoće nastale usled usvajanja velikog broja amandmana. Za svakog od nas, koji sedimo u ovoj skupštini, ovakvo jedno, bez obzira o kojim se poslanicima radi, pošto se vrlo često usvoje i amandmani i onih stranaka koji jesu u funkciji, odnosno koji podržavaju Vladu i zakonske predloge, dakle, ono što se najčešće usvoji od opozicije, ovde se kritikuje da je, između ostalog, došlo do takvih jednih nejasnoća. Ja upravo imam jedan suprotan stav – da ukoliko se veliki broj amandmana, mi smo više puta ovde ukazivali, na neki zakon usvoji, onda sam predlagač zakona ako vidi da je toliki broj amandmana da mora da se prihvati, onda stvarno nešto nije u redu sa takvim predlogom zakona. Na kraju krajeva, mi ovde i služimo da kontrolišemo, imamo kontrolnu funkciju donošenja takvih zakona, pa onda zaista ne mogu da shvatim da neko može ovakvo obrazloženje da da, a i u samoj Narodnoj skupštini Republike Srbije postoje službe čiji je posao da vrše usklađivanje zakonskog predloga u slučaju da usled usvajanja pojedinih amandmana dođe do unutrašnje neusklađenosti teksta zakona. To su veoma loši izgovori za jedno, praktično, ulaženje u proceduru izmena i dopuna zakona, ali ništa novo. Odavno je praksa u Srbiji da zakoni još ne stupe na snagu, a da predlagač traži njihovu izmenu i dopunu. Toliko za sada o ovom jednom zakonu.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o osiguranju, predlagač zakona predviđa produženje roka i razdvajanja poslova životnog i neživotnog osiguranja za još godinu dana u odnosu na aktuelno zakonsko rešenje, pri tome se kao razlog navodi činjenica da je usled svetske finansijske krize, posebno u evro zoni dodatno pravno regulisana oblast osiguranja i sa tim u vezi se konstatuje potreba izrade novog zakona o osiguranju, koji bi u velikoj meri usvojio nova rešenja iz uporednog zakonodavstva.

Svi ovi razlozi stoje ali ne mogu da posluže kao opravdanje za dve činjenice. Kao prvo, zašto se čekalo da, evo, do druge polovine decembra da se ova izmena uputi u skupštinsku proceduru ako se već, kao što je i u obrazloženju pomenuto, uveliko radi na izradi nacrta novog zakona. Nastavlja se dakle sa vladinom praksom da se čeka poslednji čas da bi se bilo šta uradilo, tako i sa aktuelnim budžetom koji treba da dođe, obzirom da zakonski rok za razdvajanje predmetnih poslova nastupa za manje od 15 dana. Kao drugo, ne mogu se oteti utisku da iza ovog predloga, kao i obično u Srbiji, stoji lobiranje upravo onih osiguravajućih društava koja imaju ovu zakonsku obavezu a koja zakonom propisani rok dočekuju nespremni, ili jednostavno na ovaj način prolongirajući svoju obavezu žele da još na godinu dana zadrže stečene pozicije na tržištu osiguranja.

Bilo, kako bilo, nastavlja se loša neozbiljna zakonodavna praksa u Republici Srbiji, pa se možemo i na osnovu ovakvih primera zapitati, zašto nismo dobili kandidaturu, onu koju praktično ova vlada sa ovolikim brojem zakona, a i verovatno i mnogi drugi žele, ali ovakvim ponašanjem sigurno da se udaljujemo i kada je u pitanju zakonodavni rad parlamenta.

Ono što posebno i što ću najviše vremena govoriti o tome, jeste o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Koliko god predlagač zakon ima dobre namere prilikom predlaganja Nacrta zakona kojima se reguliše određena oblast društvenog vekovskog života. Trebalo bi prvenstveno, da bude svestan činjenice, da je za kvalitetnu primenu određeni suštinski u rešenju u tim zakonima potrebno imati kvalitetne institucije i ljude sa integritetom koji će se držati zakona i drugih propisa. Kada pričamo o ovoj konkretnoj oblasti, to je zakonsko normiranje procedura, preuzimanje akcionarskih društva, ovakva konstatacija nažalost dobija svoj puni smisao. Država može da donese ne znam kako kvalitetne zakone i da se drži najbolje moguće uporedne teorije i iskustva, sve je ovo uzalud ako nemate ljude koji će dosledno poštovati te iste zakone.

Da konkretizujem ovu načelnu opservaciju, ovde prvenstveno mislim na Komisiju za hartije od vrednosti koja bi trebalo da postavlja instituciju od poverenja nad kojom ne slučajno jedino kontrolnu ulogu ima Narodna skupština Republike Srbije, a čije članove u krajnjoj liniji i bira ovaj visoki dom. To je institucija čiji bi integritet i maksimalnu profesionalnu posvećenost trebali da garantuju u proseku ekstremno visoka novčana primanja i to ne samo članova nego i velikog procenta zaposlenosti. Posebno ukoliko se uporede sa primanjima drugih zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru uopšte.

Umesto toga mi imamo instituciju koja godinama unazad ne radi svoj posao, na način na koji bi trebalo, koja je vrlo često bila u žiži javnosti i to naravno u veoma lošem kontekstu. U članu 9. Predloga zakona predlažu se izmene člana 13a aktuelnog zakona. Ovim izmenama se između ostalog predviđa da Komisija za hartije od vrednosti donosi rešenje kojim odobrava ponudu za preuzimanje kada utvrdi potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanje ponude, kao i da cena ponude za preuzimanje utvrđena u skladu sa zakonom.

Dalje se predviđa da komisija prilikom odlučivanja o predmetnom zahtevu ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Komisija će ukoliko utvrdi određene nepravilnosti u toku ovog postupka naložiti ponuđaču da uradi zahtev i dostavi nedostojuću dokumentaciju itd. Ako ponuđač u osnovnom roku ne postupi po zahtevu komisije, komisija će doneti zaključak kojim se zahtev ponuđača odbacuje.

Dakle, velika diskrecija na strani komisije, a njen prethodni sastav, kao ni ovaj aktuelni ni malo ne ulivaju poverenje da će opravdati ovako široka zakonska ovlašćenja. Sigurno da veliki broj slučajeva u praksi koji se dešavao ima negativnu konotaciju, bilo je više primera raznoraznih načina kada Komisija od hartija od vrednosti zaobilazi neke ozbiljne ponuđače, tako da se u više slučajeva dešavalo da zahtev za odobrenje i ponude, na primer prosleđenu u skladu sa tadašnjim zakonskim propisima koji su regulisali ovu oblast. Međutim, kako tada aktuelni menadžment ciljnog društva ova ponuda nije bila po volji, na primer njoj, napravljena je opstrukcija ponuđače sihronizovanom akcijom uz logističku podršku komisije.

Naime, Knjiga akcionara nije bila ažurirana, a i svesna je tako ne ažurirana prosleđena Centralnom registru, komisija se oberučke uhvatila za ovu ne ažurnost i praktično odbacila zahtev za odobrenje, zahtev za dobijanje odobrenja, za ponudu, za preuzimanje konstatujući jednim bezličnim zaključkom da se mora sačekati ažurirane Knjige akcionara. Što predstavlja prethodno pitanje u ovom postupku.

Ovaj propust nikao nije bio na strani savesnog ponuđača, ali zbog toga je samo on na kraju i oštećen obzirom da predmetna ponuda nikada nije ni odobrena, a da pri tom niko od onih koji su svesno kršili zakonske obaveze nije pozvan na odgovornost, a u pomenutom članu Predloga zakona koji komisija daje sva moguća ovlašćenja o toj situaciji se i dalje ne uzimaju u obzir i samo predviđa obaveze i odgovornost ponuđača ukoliko ne postupa i po nalogu komisije da uredi zahtev.

Završavam, nije onda ni čudo što je tržište kapitala u Srbije odavno u stanju kliničke smrti i što je indeks korumpiranosti takav kakav je, te ozbiljni strani investitori beže odavde glavom bez obzira. Svetska finansijska kriza, tu samo dođe kao zgodan izgovor da se ne bismo bavili suštinom problema.

Hvala. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem, još dve stvari koje su mi ostale neizrečene o samom zakonu, konkretno o Izmeni i dopuni Agencije za privredne registre, koja potpuno ne opravdano i protiv sam toga, da vodi ovakve registre. Ograničava jedno pravo građana da kad god imaju primedbu na rad nečega što predstavlja državnu upravu u najširem smislu reč, može da stavi primedbu na to jer ste vi rešenjima u ovom predlogu zakona dali to pravo da bude jednom godišnje.

Znači, obavezu koja proizilazi iz Zakona o javnim agencijama, da vam se korisnici usluga obraćaju sa primedbama kad god ih uoče, vi ste to napisali da mogu da iznose te primedbe, razmatraće ih član Upravnog odbora koga za tu godinu oblasti Upravni odbor agencije i kažete jednom godišnje, ali kada je to? Prvog januara, 31. marta, 31. decembra, kad počinje, kad se završava, Bog zna?

Kažete da nadzor nad radom agencije vrši ministarstvo. Koje? Neko. Znate po Zakonu o javnim agencijama da mora da postoji nadležno ministarstvo za rad određene agencije, a po prirodi stvari vama bi to ovde trebalo da bude ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu i videćete mi smo to amandmanima i predvideli.

Zašto je neophodno da se vrši nadzor nad radom vaše agencije? Pa prosto članom 123. Ustava propisano je da zakone izvršava Vlada koja vrši nadzor nad svim organima državne uprave, a Zakon o javnim agencijama apsolutno, evo u članu 7. kaže –da u pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe službenog jezika i pisma, stručne spreme, osposobljenosti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima državne uprave i u pogledu kancelarijskog poslovanja, da se na rad javnih agencija primenjuju propisi vezani za državnu upravu.

Znači, pošto je Vlada Ustavom obavezna da izvršava zakone i da vrši nadzor nad organima državne uprave, a vi jeste u rangu organa uprave, iako ste agencija, zaista je primereno da postoji organ koji će i u drugom stepenu odlučivati i da se zna koji je, a ne kao što smo imali često slučaj da u takvim postupcima, ko je izdao dupli pečat, pa se između Ministarstva za Kosovo i Metohiju, konkretan slučaj i Ministarstva za lokalnu samoupravu, ta loptica prebacivala da u tom birokratskom vakumu između dva organa koja su oba nadležna, u stvari ispostavi da nije nadležno nijedno, jer niko neće da preuzme odgovornost.

Bitno je jer je članom i 56. propisano da svaki imalac ovlašćenja pribavi mišljenje o propisu koje donosi od nadzornog organa. Ne možete vi kao direktor da tumačite propise. Vi možete da pišete predlog za vaš Upravni odbor, ali da tražite da to u zakonu bude tako. Verujem da ste vi vrlo inteligentni, vredni, sposobni, ali ne može se stvarati jedan presedan koji posle otvara put za druge presedane upravo ovako kako je to uradio Zakon o javnim agencijama.

Ono što je veliki problem, možda i veći od samih širih nadležnosti koje ima Agencija za privredne registre, jeste postupak koji ste predvideli za registraciju.

Evo, krenuću od člana 2. koji definiše registratora i u tački 5) ga definišete kao fizičko lice koje vodi registar, imenovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj agencije. Čekajte, zar registrator nije samim tim fizičko lice, a mi smo vam ga definisali lepo kao funkcionera ovlašćenog za vođenje registra koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Mislim da bi trebali do rasprave u pojedinostima da dobro razmislite o tome da precizno definišete naziv izraza: "registrator". Jer, on jeste funkcioner. Imenuje ga Vlada, pa se u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ova funkcija mora smatrati javnom funkcijom. Izvinite, pogledajte Zakon o javnim agencijama, kako se vrši imenovanje. Čak i onaj ko se bira na konkursu, imenuje ga Vlada. Pogledajte malo preciznije.

Sukob interesa, i kod malo čas pominjanog Zakona o preuzimanju i kod zloupotrebe ljudi sa povlašćenim informacijama koji rade na berzama, stvara nam neophodan oprez, neophodnu meru da propišete da ne postoji sukob interesa. Zbog čega? Zbog povezanih lica, zbog Zakona o pranju novca, zbog Zakona o sukobu interesa i svega onog što se u praksi u stvari dešava. Od viška glava ne boli. Ovo nije prenormiranost, ovo je neophodna opreznost. Ja na vreme upozoravam.

Drugo, nema potrebe da definišete izraz: "podnosilac prijave". Radi se o opšte poznatom pojmu i po Zakonu o upravnom postupku svako fizičko ili pravno lice koje podnese prijavu odnosno neki zahtev državnom organu zove se tako. Međutim, treba da imate u vidu da su podnosioci prijava po pravilu državni organi i pravna lica koja prijavljuju osnivanje, promenu podataka ili slično. I kad unesete odrednicu – lice ovlašćeno – to je prosto nepotrebno i pravno nemoguće, jer činjenica da neko nije bio ovlašćen ili nije ovlašćen da podnese prijavu, utvrđuje se tek u postupku po prijavi. Malo čas ste i sami rekli da niste istražni organi koji proveravaju verodostojnost nečega. Zar to nije u suprotnosti sa onim što ja tražim od vas? Da proveravate materijalne, suštinske, važne podatke za pravni život onog ko se registruje kod vas. A vi ste ovde samo podnosioca prijave označili da mora da bude ovlašćen. Brigo moja, pređi na drugoga. Kao što u koalicionoj vladi sve zasluge pripadaju vama kad se trenutno predstavljate, onaj ko nije tu – taj je uvek kriv. Znači, ne samo ovlašćen, jer se to utvrđuje tek po prijavi da je neko neovlašćeno to uradio.

Pravila za pisanje zakona, gospodine Novakoviću, izgleda da važe samo za nas poslanike i podnosioce amandmana. Za Vladu ona naša pravila da se koristi lep, srpski jezik, izgleda ne važe. Svi se slažemo da onaj ko ima jezik zna šta je njegov integritet, a vi ovde pišete, u članu 3: "hronološki kontinuitet i prioritet", a u skladu sa našim Ustavom, to bi bilo tako lepo napisati kao prioritet i vremenski redosled. Mislim da strane izraze prečesto i nepravilno upotrebljavamo, a i Ustav od nas traži da svuda gde je moguće upotrebimo reči koje postoje u srpskom jeziku. Ali, ovde nije reč samo o tome da je ovo zamenjiva reč. Prosto, ni značenje nije odgovarajuće. Jer, reč: "kontinuitet" standardno označava stalnost, neprekidnost. U ovom slučaju se prosto radi o vremenu, odnosno trenutku upisa. Verovatno je krajnje vreme da prilikom onih konkursa izvršite i proveru ovih stranih izraza u smislu korišćenja onih koji se prijavljuju za rad u organima uprave.

U članu 4. Predloga zakona koji govori o pitanjima koja se odnose na postupak registracije, znači na suštinu zakona i evidentiranje, mislim da je potpuno suvišno. Kaže se: "shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak". Šta shodno? Član 38. Zakona o javnim agencijama na osnovu kojeg vi imate pravni život piše: "Rešenje u upravnom postupku donosi direktor javne agencije ili lice koje on ovlasti. Kao prvostepeno rešenje javne agencije uzima se i rešenje njene područne jedinice. O žalbi na rešenje agencije rešava ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi javne agencije", itd. Znači, ne može upravni postupak da važi malo, a na ostalo da ne važi. Ne može shodno. Upravni postupak se primenjuje.

Jedna nelogičnost, pretpostavljam da je neko od vas pravnik, koju ste u članu 8. Predloga naznačili, gde se upis zabeležbe vrši na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti. Kažete: "Registrator utvrdi postojanje činjenica" mi kažemo – koje se upisuju u registar, a vi ste napisali: "Ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet". Može neko od vas da sedi u kafani sa prijateljem i da čuje neki podatak i po ovako napisanom zakonu, po vašoj proceni da je to bitno za pravni promet, to može da bude bitno za upis.

Ljudi moji, pa zar nije jedino ono što se utvrđuje u postupku rešenjem i može da bude osnova za upis? To je toliko neodređen pojam "došao do saznanja" da prosto deluje neozbiljno, da ne upotrebim neku grublju reč. Da li znate šta znači upis u registar i kakve se posledice proizvodi bilo koji upis u registar? Ako vi nešto upišete na osnovu saznanja na ovako neodređen način – došli do nekog saznanja, ja žalim one na koje se ovaj zakon odnosi ako ovo ostane ovako.

Članom 10, na primer, gde govorite o roku za podnošenje prijave, dajete rok od 15 dana kao mnogo važan rok u kojem mora da se obave svi poslovi koji su vezani za predmet registracije, odnosno u smislu izmena. Ako je za tu prijavu istekao rok koji vi predviđate plaća se naknada u skladu sa propisom kojim se uređuju naknade koje za svoje usluge naplaćuje agencija. Volela bih da mi objasnite kako se neupisivanjem činjenica, gde se ne oštećuju treća lica, jer kažete da važi pretpostavka tačnosti podataka upisanih u registar, čime se to može neki javni interes oštetiti odnosno zaštititi u ovom roku koji ste dali kao 15 dana? Kome se podnosi žalba? Ministru nadležnom. Ne može da bude bilo koji ministar iz razloga koje sam već navodila, jer mora, kao što zakon nalaže, da postoji ministarstvo koje je nadležno za vaše poslove.

Drugo, morate da definišete i to da se u žalbi navodi broj i datum odluke koji se pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe itd, da se vi ne mučite. Kada usvojismo Zakon o privrednim društvima, usvojismo da na memorandumu firme ne treba da bude ni jedan podatak o preduzeću, ni žiro račun, ni sedište, ni ništa, da to ne opterećuje papir, da se teži traži onaj ko vam nanese štetu ili duguje ili u pravnom prometu jeste ušao sa vama u neke poslovne odnose, ali da izgubite makar neki dan onako listajući po Internetu ili tražeći od nekog podatak.

Znači, morate da brišete stav 2. u kome kažete da se podnosilac žalbe ne može u žalbi pozivati na činjenice koje nisu unete u prijavu i dokumenta koja uz prijavu nisu priložena. Carski je ovo, nećete vi uopšte da razmišljate. Ako vi nemate dokument taj na koji se onaj ko se žali poziva, pa vi ste organi uprave, međusobno povezani softveri, toliko para utrošeni, tražite jedni od drugih podatke. Prosto, onome ko podnosi žalbu ne možete da ograničavate pravo kada se poziva na neku činjenicu, pogotovo kada smatra da dokazuje neko svoje pravo. To je u suprotnosti sa opšte prihvaćenim pravnim pravilima, Zakonom o upravnom postupku, Ustav da i ne pominjem. Da li će te činjenice biti od uticaja za odlučivanje, to je nešto drugo i to ćete vi ceniti, onaj ko je iznad vas u drugostepenom postupku, ali te dve stvari ne mogu da se mešaju, a vi ih mešate upravo tako što kažete – ako mi nemamo taj dokumenat ili ga vi niste priložili, ja po tome neću da odlučujem.

Odlučivanje registratora o žalbi. Opet ide ono utvrđivanje, ocenjivanje neodređeno kao saznavanje činjenica u nekom postupku.

Znači, kažete – ako registrator oceni da je žalba neblagovremena, ma nije ovo jezička formulacija, utvrđivanje, jer ocena je - profesor ocenio da đak zaslužuje dvojku ili peticu, promašio temu, sviđa mu se njegov nadrealni, realni ili kakav pismeni sastav, ali vi kao ljudi koji vode poverene poslove državne uprave ne možete da ocenjujete i procenjujete.

Vi morate da utvrđujete, jer Zakon o parničnom postupku, upravnom postupku, drugi procesni zakon, zakoni upravo te formulacije koriste i traže od vas, kao nekog ko će da objedini sve te zakone koji se tiču pravnog života nekog od subjekata o kojima vi odlučujete.

Ponovo ste tamo negde u članu 30, ono po saznanju ili utvrđivanju ponavljali i da vas mnogo ne zamorim, samo ću još kraj da pomenem – prestanak važenja propisa. Vi ste sebi one mnogobrojne registre uveli kao obavezu, sada ćete vi da se mučite, imate divan softver, pohvalili su vas u svetu, lepo je to, samo bi lepo bilo prvo raditi svoj posao, pa onda i proširivati delatnosti.

Vi ste u članu 48. rekli da danom početka primene ovog zakona u odnosu na odgovarajući registar prestaju da važe zakoni, pa svi zakoni koji obuhvataju registre koje ste vi sad preuzeli i registracija privrednih subjekata i Zakon o zadužbinama i fondacijama, koji tretiraju vođenje evidencije i registara, i Zakona o sportu, i založnom pravu, i Zakona o finansijskom lizingu, i Uredbi o registraciji predstavništava stranih pravnih lica, itd.

Međutim, niste nam rekli kako ste propisali uslov za upis u pojedine registre i kako ste opisali šta treba da sadrži potrebna dokumentacija, odnosno šta su drugi zakoni predviđali, a sada vi trebate, jer preduzimate te poslove, a kažete – ti zakoni prestaju da važe. I šta smo dobili – pravnu prazninu.

Znači, u slučaju prestanka odredbi kao što vi navodite, to bi prosto onemogućilo zakonito vođenje postupka upisa u registar, a to ustvari u krajnjoj liniji proizvodi neostvarivanje prava fizičkih i pravnih lica o čijim interesima ustvari treba da brinete, na osnovu čijih sredstava zarade, uplate u budžet, poreza, itd, se izdržavate i funkcionišete.

Ambicija treba da bude pokrivena zaista i dobrom namerom na one na koje se i odnosi. U velikom delu zakona ima problema. Mene neće iznenaditi vaša tvrdoglavost da odbijete sve primedbe koje su iznete, ali iza onog što je ovde izrečeno, što ostaje zapisano u stenogramima, bez obzira na to da li to neko vidi ili ne, skladište se stenogrami u ovom domu, otkad postoji Skupštini, ali nije dovoljno da kažem - bili smo u pravu, nastala je šteta. Nije dovoljno da kažete posle potrošenih šest milijardi, kontrolišemo kako su subvencije uredbama date potrošene. Ne.

Preventivno delovanje nije samo praksa medicinskih stručnjaka. Donosimo i treba da donosimo zakone koji preventivno sprečavaju zloupotrebe, a ne zakone kojima ustvari to omogućavamo. Bez obzira na način kako ja izlažem materiju zbog svoje, što reče juče gospodin Marković, temparamentnosti, a ja kažem - energičnosti i želje da me doživite dobronamernom, i ovakva sam potpuno prirodna, nemojte da vam to smeta, pogledajte po neki amandman. Učinite da ti zakoni koje danas donosite potraju, a ne da poput Zakona o privrednim društvenima ponovo razgovaramo, a nedavno smo o njemu pričali i ne da kroz Zakon o preuzimanju akcionarskih društava još jednom doživimo bruku koju ću da ponovim.

Kada smo prošli put razgovarali o Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, dok smo mi raspravljali o amandmanima zakona koji će biti usvojen tek za četiri dana, na skupštini Komercijalne banke su ta rešenja već preuzimana i primenjivana. Za koga se sada sprema ovakav zakon? Za koga se sada sprema poništavanje? To je posebno pitanje.

Da li će i kako neko ponovo zaklati vola za kilo mesa, a kilo mesa jesu jedni izbori, a mnogo ozbiljnija stvar jeste trajanje države i velikih sistema i svega što sve nas treba da se tiče? Razmislite na vreme i dok je vreme.

Zahvaljujem se na pažnji i glasaćemo protiv ovih zakona, ali ćemo vas uveriti da amandmane koje smo podneli treba ipak usvojiti. Hvala.

Hvala, gospođo Tabaković.

Reč bi mogao da dobije gospodin Zoran Krasić, ali nije u sali, pa reč dajem narodnom poslaniku gospodinu Dejanu Miroviću. Izvolite.

Dame i gospodo, nažalost ministar potpredsednik Kalanović nije tu. I mi smo primetili da nije bilo govora o važnim zakonima, to jest o važnim predlozima izmena Zakona o osiguranju i preuzimanju akcionarskih društava. Mislimo da je to jedna vrsta bežanja od teme koja zaokuplja naše građane i koja je konkretna. Radi se o jednom stanju koje nije normalno u finansijskom sistemu Republike Srbije, pre svega u bankarskom sektoru, ali i u sektoru osiguranja.

U tom smislu, smatramo da Vlada Republike Srbije, ministri, posebno ministri koji su nadležni za finansijski sektor, treba da se pozabave jednom činjenicom koja se može svesti na prostu i jednostavnu stvar, da u Republici Srbiji postoje najveće kamate u Evropi. To nije stav samo SRS, već je to nešto što je izneto i od strane ekonomske nauke, na primer od gospodina Vučkovića i časopisa "Makoroekonomske analize". Dakle, postoji jedna situacija koja se mora menjati i smatramo da sve ostalo, priče o agencijama, priče o registru su potrebne radi dolaženja do najboljeg rešenja, ali se radi o nečemu što je ipak sporedno za naše građane, možda za neku finansijsku elitu koja postoji definitivno u ovoj zemlji i koja se oslanja na EU i koja trguje na berzi, ali za prosečnog građanina, za građanina koji ima sve manju platu i manje mogućnosti da vraća te likhvarske kredite, ipak smatramo da je trebalo malo više reči posvetiti pre svega Predlogu zakona o izmenama Zakona o osiguranju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Zašto to mislimo? Zato što u obrazloženju npr. zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava jasno piše da je osnovni zakon doprineo i da je svrha i tog zakona i izgleda cele ove politike u finansijskom sektoru preuzimanje naših banaka, naših finansijskih organizacija, osiguravajućih društava od strane tzv. stranih investitora ili, ako to prevedemo na još prostiji rečnik, radi se o finansijskim organizacijama, bankama iz zapadnog dela EU, pre svega iz Austrije, Nemačke, Francuske, Italije i bankama i finansijskim organizacijama koje su ovde dovele do toga da, opet se vraćamo na početak našeg izlaganja, da se radi o nenormalnoj situaciji, da imamo najveće kamate u Evropi.

To je nešto što smo hteli da čujemo od potpredsednika Vlade, od gospođe ministar, da čujemo kakve su projekcije, šta će uraditi Vlada Republike Srbije, zajedno sa Narodnom bankom, u smislu ispravljanja ove potpuno nenormalne situacije, jer smatramo da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i to smo izneli kada je ovde bio guverner, jednostavno nije dovoljan da bi zaštitio prava građana i prava korisnika, a to je nešto što je, vi to sigurno znate, i mi znamo kao stranka koja je protiv EU, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego smatramo i da je u ekonomskom smislu EU loš projekat za Republiku Srbiju. Smatramo da se u tom evropskom pravu mnogo pažnje obraća na prava potrošača.

Takođe, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o osiguranju se navodi da se menja član 234. i onda se navode razlozi za donošenje ovog zakona.

Prvi razlog je sistematsko usaglašavanje sa pravom EU. Drugi razlog je razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja, zatim se navodi pravna sigurnost i, što je posebno interesantno, pripreme za novi zakon u ovoj oblasti.

Smatramo da taj zakon mora da ima u vidu ne samo stanje u odnosu između životnog i neživotnog osiguranja. Sigurno znate da neživotno osiguranje, tj. osiguranje imovine je mnogo više zastupljeno. Ako se ne varam, to je negde oko 90% ovog sektora, ali smatramo da postoje problemi koji su slični onim problemima koje smo naveli u bankarskom sektoru. Tu ću biti potpuno konkretan i jasan, to je pokušaj tzv. prijatelja iz EU, tj. osiguravajućih društava iz EU da, tu sam potpuno konkretan, i žao mi je što gospođa Kalanović nije tu da mi odgovori na konkretno pitanje, a to je pokušaj da se preuzme "Dunav osiguranje" ili najveća osiguravajuća kuća u tom sektoru. To je nešto što nije naša špekulacija ili da mi sada izvodimo neke teorije zavere, nego se pozivamo na konkretnu izjavu prvog zamenika premijera, potpredsednika Vlade, koji je rekao 10. oktobra 2011. godine, da MMF traži od Republike Srbije da proda "Dunav osiguranje" ili osiguravajuće društvo koje ima najveći udeo u ovom sektoru i da se jasnije izrazim, da je jedina ostala ozbiljna osiguravajuća kuća u Republici Srbiji.

Naše konkretno pitanje je upućeno Vladi i gospođi Kalanović koja nažalost nije tu, je bilo – da li će Vlada Republike Srbije popustiti pod zahtevima MMF, kao što je popustila u Zakonu o budžetu, jer je prekršila sve rokove koji su bili u Zakonu o budžetskom sistemu. Mesec dana, što je potpuno skandalozno, pod priznanjem da MMF traži da se prekrši Zakon o budžetskom sistemu i da se probiju svi rokovi, od 1. novembra i 15. decembra, da li će ponovo tako postupiti i da li će dozvoliti prodaju naše, srpske, državne osiguravajuće kuće "Dunav osiguranje"?

To je pitanje nad pitanjima i pitanje koje je vezano za ovaj zakon o osiguranju i za zakon koji vi najavljujete, u obrazloženju ovih izmena i koji će se uskoro doneti.

Jednostavno, smatramo, ne samo kao opoziciona partija koja je protiv EU u potpunosti, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego i zbog ekonomskih razloga, smatramo i da građani Republike Srbije i svi oni ljudi koji plaćaju premiju osiguranja, a priznaćete da ih je mnogo, da se radi o stotinama hiljada i o milionima, imaju pravo da znaju da li će Vlada Republike Srbije postupiti na onaj način kao što je postupila sa četiri banke 2001. godine, sa te četiri domaće banke?

To su činjenice i to su neka osnovna pitanja. Stvarno ne vidimo, a naravno, nismo protiv nikakve argumentovane rasprave, ali ne vidimo da li postoji u ovom trenutku važnija tema od toga u sektoru osiguranja. Sada možemo da pričamo i o promeni ovog člana, tačnije o jednom produžavanju roka za godinu dana i to je legitimno sa vaše strane. Ali, ovde se radi o jednoj vrsti ucene MMF, o jednoj vrsti ucene koja dovodi do toga da slušamo zamenika premijera koji kaže da MMF traži da se proda "Dunav osiguranje".

Mi smo protiv toga i smatramo da u ovom sektoru mora da postoji jedna državna jaka kuća kao što je "Dunav osiguranje", posebno posle prodaje "DDOR-Novi Sad", posebno posle prodaje od strane gospodina Miškovića, "Delta osiguranja", a sada je to "Delta Đenerali". Jednostavno, vidimo da imate tendenciju jednog potpunog preuzimanja osiguravajućeg sektora od strane tzv. prijatelja iz EU, tačnije od onih koji nam oduzimaju ne samo 15% teritorije, nego nam otimaju i standard, nameću nam najveće kamate u Evropi i u sutšini podstiču nezaposlenost i pad životnog standarda u Republici Srbiji.

Takođe, vidimo u obrazloženju zakona da se pojavljuje već famozna izjava usklađenosti sa propisima EU. To je u skladu sa Poslovnikom Vlade. Priznaje se da će se u tom sklopu usklađivanja ili harmonizacije sa evropskim pravom, koristiti član 72. SSP. To je jedan opšti rok i vi sigurno znate da se radi o roku koji je negde do 2014. godine. Tačnije, od 2008. – 2014. godine, ili šest godina. Ali, nije nam jasno ko je pisao ovaj predlog zakona? Mi iz SRS koji smo protiv EU, koji smo protiv i u pravnom smislu i smatramo da je usvajanje ili harmonizacija tzv. evropskih zakona loša za naš pravni sistem,, za pravnu koherentnost sistema Republike Srbije, primetili smo da predlagač zakona ne zna ništa faktički o SSP i to je strahovit skandal, jer ovde neprestano slušamo u zadnje četiri godine da je SSP maltene Sveto Pismo. Imali smo i raskol u SRS, jer ova frakcija koja je htela da potpiše SSP, uradila je to po svaku cenu i videli ste da je to nešto što opredeljuje političku, ekonomsku i pravnu scenu u Republici Srbiji u ovom trenutku.

Dolazimo do činjenice da predlagač zakona nije čitao SSP, jer se ne poziva na član 91. SSP koji upravo može biti neksus ili pravna veza sa ovim predlogom zakona, jer on upravo reguliše bankarski sektor, usluge i osiguranja. Potpuna neznalica je pisala, a moram da upotrebim takav izraz, i ne znam ko je to, ovaj predlog zakona koji se bavi osiguranjem.

Radi se o jednom automatizmu, o jednoj vrsti prepisivanja koje je verovatno podobno za osnovnu školu i za malo lošije đake u osnovnoj školi, ali nije podobno za najviše zakonodavno telo, nije podobno za Vladu Republike Srbije. To je skandal koji se nije pojavio prvi put i već smo o tome govorili kada je gospodin Đelić bio tu, a koji je sada napustio svoju funkciju.

Takođe, vidimo da se u obrazloženju ovog zakona u vezi osiguranja, zakonodavac poziva na Direktivu Saveta evropske zajednice 73-226 i Direktivu 79-267. Međutim, iako ga upravo akt Vlade, čiji ste vi deo, obavezuje da iznese tabelu usklađenosti, verovatno zbog nemarnosti i aljkavosti, i ne znam čega, neću spekulisati, ovde nema tabele usklađenosti sa zakonima EU. Navodi se da to nije potrebno, jer se zakon navodno svodi samo na kratke izmene, što opet pokazuje jednu vrstu aljkavosti, jednu vrstu nemarnosti i jednu vrstu potcenjivanja građana Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji i ponovo dokazuje našu tezu, da se radi o pukom prepisivanju zakona, o pukom prepisivanju nekih normi koje nemaju blage veze sa problemima koji tište građane Republike Srbije. Zato je iz dana u dan sve gore, i u pravnom, i u ekonomskom smislu, i naravno, što se tiče južne srpske pokrajine.

Kada pogledamo još neke podatke, oni nas opet upozoravaju na to, da moramo iskazati jednu vrstu zabrinutosti zbog stanja na tržištu osiguranja. Vidimo da su životna osiguranja, a zamislite koliki je to procenat – 92%, u rukama stranih osiguravajućih društava. To je monopol, to je nedopustiv monopol. Opet kažemo, ako se ispuni ovaj zahtev ili ultimatum MMF, da prodate "Dunav osiguranje", to će doći faktički do 100% i Srbija će biti jedna vrsta ekonomske kolonije ili neokolonije. Ne znam adekvatan izraz, jer ne postoji. Tako nešto čak ne postoji ni u zemljama koje je EU, faktički, u ekonomskom smislu potpuno uništila, kao što je Mađarska koja ima dug od 235 milijardi dolara u ovoj godini, ili Poljska koja ima 365 milijardi dolara dug. Priznaćete da je slična situacija u Sloveniji, koja takođe ima ogroman dug. Ako se ne varam, negde je oko 60 milijardi dolara. U istoj toj Sloveniji, koja je u sve lošijoj i lošijoj ekonomskoj situaciji zbog stupanja u EU, vi imate "Triglav osiguranje" koje je u državnom vlasništvu.

Ako ne možete jedan takav minimum da očuvate na tržištu osiguranja, onda nam ne treba ni Vlada. Onda treba staviti samo ovog gospodina Alena iz MMF da nam on određuje šta treba da prodamo, da nam on određuje kolike treba da budu penzije, da nam on određuje kada treba da se usvoji budžet ili da nam određuje predstavnik MMF, gospodin Alen, koji je upropastio upravo ova dva primera koje sam naveo, Mađarske i Poljske, gde je bio predstavnik, a vi to sigurno znate, godinama MMF.

Ako smo dotle došli, onda to pokazuje ne samo da postoji jedna vrsta pritiska od strane EU, nego pokazuje stanje svesti političke i intelektualne elite, koja opravdava ovakve nebulozne i besmislene korake.

Takođe, što se tiče neživotnog osiguranja, vi imate ponovo jednu lošu situaciju da strana osiguravajuća društva imaju negde skoro 60% tržišta, što je ponovo monopol i vi sigurno znate da, prema konkurencijskom pravu EU, sve preko 40% u delu jednog tržišta je monopol. Ovde imate 60%, što je ponovo jedna vrsta dokaza da se radi o monopolu stranih osiguravajućih društava i društava iz zapadnog dela EU i ukupna imovina koja pokazuje da strana osiguravajuća društva ponovo imaju preko 65% na tržištu u Republici Srbiji i preko 65% zaposlenih.

Takođe, nije nam jasno zašto ne vodite jednu nacionalnu, jednu državotvornu politiku u osiguravajućem sektoru, jer upravo ovi ljudi koji dolaze iz MMF, poput gospodina Alena, ne mogu demantovati činjenicu da na zapadu postoji jedna nova tendencija nacionalne zaštite. Vi sigurno znate da su upravo takvi finansijski giganti poput "Fani Meja" i "Fredi Meka" ponovo tražili pomoć od američke države, iako su do sada dobili negde oko 180 milijardi dolara. Dakle, primenjuju se ponovo, kao u slučaju političkih događanja oko Kosova, dvostruki standardi, što važi i za zapadne tzv. prijatelje iz EU, ne važi za Srbiju i to je činjenica koju ne može demantovati niko ko neutralno i neostrašćeno proučava ovu materiju koju reguliše ovaj zakon u vezi osiguranja.

Drugi zakon o kom gospođa Kalanović nije rekla ni jednu reč i što smatramo da je potpuno neprimereno, jer radi se ponovo o jednoj bitnoj i važnoj materiji, je zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Ovde dolazimo ponovo do sličnog zaključka kao što smo došli u vezi prethodnog zakona. U obrazloženju zakona se navodi da je osnovni Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, citiram – omogućio preuzimanje domaćih banaka od strane stranih tzv. investitora. Da to prevedemo i konkretno i jasno - omogućio prodaju srpskih banaka bankama iz zapadnog dela EU. Danas zbog toga, ponovo dolazimo do istog zaključka, imamo najveće kamate u Evropi, ne u EU, nego u Evropi i na celom kontinentu, što je potpuno neshvatljivo u momentu kada imate pravi talas donošenja zakona o oporezivanju banaka u Mađarskoj, u Slovačkoj, u Španiji, čak i u Francuskoj.

Prosto ne vidimo razlog zašto ne bi Vlada gospodina Cvetkovića, potpredsednici pokazali jednu vrstu minimalne hrabrosti koju pokazuje npr. gospodin Orban u Mađarskoj, koji je premijer jedne države članice EU, ne vidim razlog zašto se ne bi mogao uvesti tzv. tranzicioni porez koji bi pomogao da se ta sredstva iz sektora koji jedini prihoduje, a to je bankarski sektor, usmere ka onima kojima je najpotrebnije, a to su naši penzioneri, naši đaci, naši studenti, ljudi kojima je potrebna zdravstvena zaštita. Ne vidimo razlog da se tako ne postupi, osim ako ne postoje neki pritisci ili neka vrsta obaveze prema EU, ali mi nećemo da ulazimo u to. To je nešto što će se pokazati u narednom periodu.

Takođe, u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava zakonodavac navodi da se taj zakon oslanja na Zakon o privrednim društvima. To je zakon koji je ovde bio skoro i o kojem smo raspravljali. Navodi se i vidimo da u okviru ove tačke opet imamo izmenu Zakona o privrednim društvima. Navodi se da se radi o važnim promenama, da je taj zakon o privrednim društvima, samo nekoliko meseci posle usvajanja i objavljivanja u "Službenom glasniku", došao u situaciju da se mora menjati. Kako je to moguće? Kako je moguće kada u obrazloženju tog zakona je napisano da su u izradi tog zakona učestvovali eksperti iz Evropske banke za obnovu i razvoj, upravo banke koja pokušava da preuzme našu zadnju srpsku banku, Komercijalnu banku i

eksperti iz nama tzv. prijateljske Nemačke. Došli smo do činjenice da ti skupo plaćeni eksperti iz Nemačke koje plaćaju građani Republike Srbije iz budžeta, radi izrade ovog zakona o privrednim društvima, oni nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše i vi priznajete, u obrazloženju ovih izmena zakona o privrednim društvima, da taj zakon mora da se menja. Nisu to neke minimalne promene, ne radi se o jednom, nego ovde imamo 25 članova, moraju da se menjaju iako su taj zakon radili tzv. eksperti iz Nemačke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovo je skandal. Znači da mi plaćamo nekoga iz Nemačke ko je ovde došao na turističko putovanje, nekoga iz Evropske banke za obnovu i razvoj ko ima ko zna kakve motive da to radi, da li je to preuzimanje Komercijalne banke, ne znam, to je već tema za drugu raspravu i mi plaćamo iz budžeta Republike Srbije te eksperte koji nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše, a da ne dođe do promene i da nemamo ovde na dnevnom redu zakon o izmenama Zakona o privrednim društvima koji ima 25 članova, što je potpuni skandal.

Opet ponavljam, SRS je potpuno protiv EU. Po tome smo jedinstvena stranka i smatramo da, čak i kada bi oni odustali od otimanja KiM, u ekonomskom smislu loše za Srbiju da bude članica EU, ali pratimo to zakonodavstvo da bi videli gde ono ima najviše negativnih efekata po pravni sistem Republike Srbije.

Došli smo do skandalozne činjenice da u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava, u vezi člana 2. gde se pravi neki neksus, pravna veza sa direktivom EZ, 2004-25, piše EC i to na ćirilici. Šta znači EC? Da li je to Evropska zajednica, da li je to Evropska unija, Evropska ekonomska zajednica ili znači da se radi o nekom ko ne zna razliku između Evropske zajednice, Evropske unije, srpskog i engleskog jezika i prevodi onako kako je napisano na engleski na srpski. To je skandal. To znači da je neko potpuno funkcionalno nepismen, neko ko ne zna osnove engleskog jezika piše ovakav predlog zakona. Objasnite mi, stvarno ne znam šta znači EC. Da li je to EZ, EU ili možda nešto treće? Kao da je neko to pisao, ne rukama, nego nogama.

Opet kažem, mi kao partija koja smo protiv EU u celosti, ne samo zbog otimanja KiM, nego i zbog pravnih i ekonomskih razloga, smatramo da je ovo skandal. Ovo je neko ko ne zna osnove engleskog jezika, neko ko ne zna šta se dešavalo u EU, neko ko ne zna da je donesen Lisabonski ugovor ili neko ko je zalutao, da li su to ti nemački eksperti ili eksperti Evropske banke za razvoj, to je pitanje za vas i za gospođu Kalanović, a ne za nas koji smo protiv EU u celosti.

Takođe u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava se navodi da će taj zakon stupiti na snagu i posle objavljivanja u "Službenom glasniku", kada se donesu podzakonski akti, u stvari akti koje treba da donese Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar. Ovde dolazimo do osnovnog problema u tzv. usvajanju tzv. evropskog prava, a to je da je ono neprimenljivo u pravnom smislu u Republici Srbiji. Možete da donesete, ako se ne varam, radi se o 200 zakona od 2008. godine, možete da donesete još više zakona, kao što je uradila Republika Makedonija, ali se ne mogu primeniti, jer ne samo što su to različiti pravno-ekonomski sistemi, nego i izveštaj iz ispunjavanja nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU pokazuje da je preko 40% zakona EU neprimenljivo jer nisu doneti podzakonski akti. To je činjenica i možete da govorite da se radi o jednom modernom pravnom toku, da se radi o nečemu što će pomoći građanima Republike Srbije. Mi tvrdimo suprotno. Ne samo zbog strahovitih ekonomskih posledica koje će ostaviti to usklađivanje nečega što je neprirodno za Republiku Srbiju, nego zbog jedne jedine činjenice da podzakonski akti nisu u mogućnosti da prate megalomanske političke i sve druge ambicije sadašnjeg rukovodstva Vlade i Republike Srbije koja hoće da uđe u EU bez alternative u pravnom, ekonomskom i političkom smislu.

Ubedite me da su podzakonski akti, da prate zakone u onom smislu usvajanja. Videli smo da je preko 90% tzv. evropskih zakona usvojila ova skupština. Ali, sa druge strane, izveštaj o sprovođenju NIP, na koji se vi pozivate u ovim obrazloženjima zakona, pokazuje da jednostavno podzakonski akti nisu primenjivi, evropsko pravo nije primenjivo u Republici Srbiji, i to je činjenica. Kakva god da bude propaganda, može udeliti Evropska kancelarija Vladi Republike Srbije još dva miliona evra, na uštrb onima kojima trebaju te pare, možete da pojačate još više tu propagandu, možete da imate sve medije, ali istina je sledeća – EU je u ekonomskom, pravnom i političkom smislu loša za Republiku Srbiju. Možemo argumentovano, za razliku od vas, da to dokažemo, bez ikakve ostrašćenosti, bez ikakvog optuživanja i bez ikakvog podsećanja šta je bilo pre pedeset, sto godina ili dvadeset godina. Dakle, argumentacija je na našoj strani i to pokazuju i ovi predlozi zakona.

Takođe, da je ovo tačno i da je ovo što mi govorimo potpuno argumentovano i da ima utemeljenje u pravu, ekonomiji i politici, pokazuje i tabela usklađenosti sa Direktivom 2004-2005, nekakve "EC", verovatno se radi o evropskoj zajednici, a pretpostavljam da je to evropska zajednica, ali ovde piše EC. Šta je to, ne znam, ali radi se o tome da jednostavno se navodi da ta direktiva ili uputstvo, što je pravilnije u pravnom smislu, nije usklađena sa srpskim zakonima, i to piše na stranama 61. i 62. ili je delimično usklađena, a to se navodi na strani 69.

U kontekstu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, želeli bi da istaknemo još jednu činjenicu. Vi ovde donosite jednu vrstu zakona koji će omogućiti dalje preuzimanje srpskih banaka i mi izražavamo bojazan da se, pre svega, radi o Komercijalnoj banci, jedinoj ozbiljnoj banci koja je ostala u većinskom vlasništvu naše države i naših građana, u trenutku kada upravo ti tzv. partneri zapadnog dela EU i SAD potpuno postupaju na suprotan način i vrše jednu vrstu nacionalizacije u finansijskom sektoru. Vi sigurno znate da je najsvežiji primer bila najveća belgijska banka "Dekstlija" koja je otkupljena, u stvari kontrolni paket od četiri milijarde evra, preuzet od strane belgijske države.

Dakle, dok stare članice EU preuzimaju i vraćaju svoj bankarski sektor iz privatnih ruku, iz ruku špekulanata, zelenaša i lihvara, ovde imate jedan potpuno suprotan koncept. Ovde imate činjenicu da premijer i Vlada i svi oni koji odobravaju tako nešto brane jedan neoliberalni koncept, koji je u suštini propao posle 2008. godine. Opet kažem, možete da date još 100% više na propagandu na Evropsku kancelariju za pridruživanje, Đelića, bilo koga, ali ovo su činjenice.

Takođe, imate još jedan pokazatelj koji nam govori da je jednostavno Srbija raj za špekulante, za lihvare, za zelenaše iz EU, a to je slučaj "Unikredit banke" koja je svima nama poznata i koja deluje na tržištu Republike Srbije. "Unikredit banka" zatvara svoje filijale širom Evrope, čak i u Bugarskoj i u Rumuniji. Otpušta nekoliko hiljada radnika, prodaje svoju imovinu, i to skoro u svim našim susednim zemljama, u celoj istočnoj Evropi, ali, gle čuda, jedino u Srbiji njoj ne opada prihod, jer imate činjenicu da je Srbija raj za špekulante, za zelenaše iz EU ili za one koji uništavaju standard naših građana. To je činjenica, da je EU loša za standard naših građana, za sve one ljude u našoj zemlji koji moraju da plaćaju ovakve lihvarske kamate koje su neverovatne.

Daću vam još jedan primer, a vi to sigurno znate, da je prosečna kamatna stopa u Republici Srbiji u 2010. godini bila negde oko 12%. Istovremeno u Nemačkoj, u zemlji koja je motor EU, koja ima BDP više stotina puta veći od našeg, ili u zemlji koja prednjači u otimanju Kosova i pucanju na naše građane na KiM, imate činjenicu da je tamo prosečna kamatna stopa u 2010. godini iznosila 3%. Znači, u Srbiji 12%, a u Nemačkoj 3%. To se zove izrabljivanje. EU je forma za izrabljivanje od strane Nemačke i Francuske takvih zemalja kao što smo mi, siromašnih, kao što je Rumunija, Bugarska ili zemlje kojima ulazak u EU nije doneo ništa dobro. Navešću vam primer Bugarske, to je možda najbolji primer, koji je potpuno adekvatan, tamo su penzije 147 evra ili skoro duplo manje nego u Republici Srbiji.

Dakle, evropski put je promašaj. Evropski put je ćorsokak. U tom smislu smatramo da ste trebali, što se tiče ovih zakona o preuzimanju akcionarskih društava, da budete mnogo oprezniji, da imate u vidu da treba sačuvati, ne samo osiguravajuća društva poput "Dunav osiguranja", koji je naš, koji je državni, koji je svih srpskih građana, i to nije nešto što treba otuđiti samo zato što traže tzv. prijatelji iz MMF, nego treba sačuvati ovo malo što je ostalo u bankarskom sektoru, a pre svega mislim na Komercijalnu banku. Tu imate i primer ekonomista poput Milana Kovačevića, koji nema nikakve veze sa SRS, čak je više naklonjen vlasti, koji kaže da jednostavno preko fiktivnih, parafraziram, ugovora o uslugama strane banke, zapadne banke prebacuju profite iz Srbije ka EU, tj. ka zapadnim državama EU.

Takođe, uznemiravajući je podatak da skoro 70% kredita u Republici Srbiji ima deviznu klauzulu ili su u evrima, što pokazuje da jednostavno Vlada ne brani svoju valutu, da ne veruje u svoju valutu i da su jednostavno to posledice ovakve mazohističke ekonomske politike.

Konačno, što se tiče agencija, to je ponovo jedna stvar koja je više nego problematična, jer za vreme Vlade gospodina Cvetkovića imamo dupliranje, sa preko 60 agencija došli smo na negde oko 130 i to je nešto što se ne može opravdati. Sigurno znate da u Češkoj i u Slovačkoj imate jednocifren broj agencija. To je nešto o čemu treba da razmislite kada budete upućivali u proceduru ovakve zakone, koji niti su u skladu sa evropskim pravom, niti su u skladu sa očekivanjima i životnim standardom građana Republike Srbije, a niti su u skladu sa realnim stanjem u osiguravajućem sektoru, u sektoru bankarskom.

Smatramo da jednostavno treba da se stvari postave na zdrave osnove i da se jednostavno u tom smislu okanete dogme da EU nema alternativu. Ima alternativu i zna se da su to naši stari istorijski i ekonomski prijatelji iz Ruske Federacije. Zahvaljujem.

Reč bi dobila narodna poslanica Marina Toman, ali nije u sali, pa reč dajem gospodinu Petru Jojiću.