Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova dva zakona su kao i ona o kojima smo govorili juče predložena manje-više sa tehničkim obrazloženjem, pogotovo kada je reč o Zakonu o stanovanju, ministar je nešto više govorio o ovom Zakonu o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize koji je uostalom i jedan od njegovih ključnih, rekao bih i političkih i projekata koje je pokušao da realizuje u ovih nekoliko godina u Ministarstvu, pa je stoga aspekta razumljiva i ambicija da se nešto više o tome govori.
Ima nekoliko problema kada je reč o ovom zakonu. Neki od njih su širi od njegovog dometa, vezani su zapravo za sve ono što je i vaše Ministarstvo gospodine Duliću, ali pre svega Vlada u svojim ekonomskim i privrednim resorima radila u prethodne tri i po godine. Mi moramo i ovog puta da vas podsetimo zapravo na jedan od ključnih uzroka ili ključnih razloga tog dosta ozbiljnog pada i građevinske industrije i svih sektora privrede koji prate tu industriju nakon 2009. godine i tog praktično velikog zemljotresa na tržištu koji ste izazvali onakvim promenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su delimično ispravljene, čini mi se ove godine, kada smo o izmenama Zakona ovde raspravljali, ali su te inicijalne, negativne, katastrofalne posledice delimično ostale.
Mi smo mnogo govorili i o ovom zakonu kada je on usvajan sredinom 2010. godine, kritikujući neke od njegovih osnovnih postavki, na stranu to kakvi su poslovni rezultati kompanija koje se bave građevinarstvom, kakva je situacija sa procedurama ili suspenzijom pravih, transparentnih tržišnih procedura koje ste tim zakonom izveli, pokrenuti su i postupci pred Ustavnim sudom, ali da se danas malo više bavimo ovim, navodno velikim rezultatima tog zakona koji ste predstavili, i koji delimično pominjete i u obrazloženju ovog zakona.
Oni koji su vas danas možda slušali kao gledaoci, kao građani Srbije teško da bi mogli da zaključe da se ovde zapravo radi o izmeni zakona koji ima jedan, odnosno dva člana i da je jedina izmena u članu 1. ovog Predloga izmena i dopuna Zakona, zapravo reči: "2011. godine" menjaju se rečima: "2012. godine". Nije ovo jedini takav zakon koji je predlagan i usvajan u ovom mandatu Narodne skupštine, nekoliko puta smo na sličan način, ako se sećate menjali, odnosno održavali onaj rok za važenje starih pasoša, odnosno za izdavanje novih.
Vi ste se i kod ciljeva produžavanja važenja ovog zakona i u statističkim podacima koje ste izneli vrlo optimistički izrazili o onome što je do sada urađeno, citirajući i neke statističke podatke. Najpre, u obrazloženju zakona kažete da u postupku preispitivanja zakona ocenjeno je da pojedina rešenja treba preciznije definisati, a onda u nastavku kažete da pored toga treba i produžiti važenje ovog zakona i za sledeću kalendarsku, odnosno budžetsku godinu.
Međutim, u ovom predlogu zakona koji ima samo jedan član, nema nikakvih novih rešenja, odnosno nema ispunjenja tog cilja koji ste postavili, dakle da pojedina rešenja treba preciznije definisati, osim ako ne smatrate da je nova, preciznija definicija promena godine 2012, umesto 2011. godine. Ako ste se već odlučili da sada na samom kraju godine, po hitnom postupku dolazite pred Narodnu skupštinu, svega nekoliko nedelja pred ulazak u izbornu kampanju, sa ovakvim zakonom, ako već imate nekakve negativne rezultate koji su proistekli iz analize efekata ovih zakona, pretpostavljam i neku vrstu negativnog, koji dolazi od građevinske industrije, onda je možda ovo bila prilika da se prihvatite i tog posla i da u Predlog zakona uključite neka nova, bolja, efikasnija rešenja, kako bi i statistički i realni podaci bili mnogo bolji.
Praktično u istom delu obrazloženja vi govorite o pozitivnim statističkim tržišnim privrednim efektima citirajući navodno najnovije statističke podatke, pa kažete između ostalog, da vrednost ugovorenih radova građevinskih izvođača u prva tri meseca 2011. godine je porasla za 59,4% u odnosu na isti period prošle godine, da je broj građevinskih dozvola porastao u maju za 13,1% u odnosu na isti period prošle godine, itd, itd.
Ne sporim da u većini segmenata, kada je u pitanju građevinska industrija postoje nekakvi, uglavnom minimalni pomaci unapred. Veliko je pitanje analize da li je to pre svega rezultat ovog vašeg zakona, čije važenje ovom prilikom produžavamo, ili nekih drugih okolnosti na to. Ali, nezavisno od toga ne razumem potrebu da se na silu delimično i selektivno uzimaju statistički podaci.
Ako već navedete u obrazloženju da pokazuju najnoviji statistički podaci, što je onako uobičajena medijska formulacija, nije možda baš najprikladnija za obrazloženje zakona, onda moram da vas podsetim da u ovoj zemlji ipak postoji manje-više nesporna institucija koja se zove Republički zavod za statistiku i ogromne baze vrlo ozbiljnih podataka ovog zavoda.
Recimo poslednji mesečni statistički bilten koji je dostupan u Republičkom zavodu za statistiku je bilten koji je zaključen, koji obuhvata dakle, mesec septembar ove godine i on vrlo iscrpno govori o statističkim pokazateljima u građevinskoj industriji, između ostalog i o efektima ovog zakona. Ta analiza, odnosno mesečni statistički bilten kaže da je vrednost novih ugovora izvođača iz Republike Srbije za period januar-septembar 2011. godine porasla za 15,2 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Moguće je da je u martu podatak bio 59, ali pošto se danas nalazimo u mesecu decembru, onda mislim da je poštenije, da ako već citiram statističke podatke, citiram one podatke koji su u ovom trenutku tačni, relevantni, koji obuhvataju prvih devet meseci ove godine, pošto se valjda na njih naslanja vaša ambicija, da i u narednoj godini primenjujete ovaj zakon i verovatno proizvedete još bolje rezultate. Na istom mestu se naravno kaže i da je broj izdatih dozvola veći za oko 8,6%, ne 13% kako vi kažete u obrazloženju, da kada su u pitanju zgrade i slične vrste objekata da je taj porast broja izdatih dozvola svega 3,6, a ne onaj broj koji navodite u obrazloženju, itd.
Ne kažem da ste vi imali ideju da falsifikujete stvarnost, ali ste imali potrebu da prosto u prvi plan istaknete isključivo ono što su pozitivni efekti. Mnogo puta ste bili u ovom parlamentu prilikom tri, tri i po godine, i najčešće ste govorili o građevinskoj operativi, o ambiciji da zaštite građevinsku industriju, da sačuvate svako radno mesto, to je uostalom i bio jedan od, doduše, međusobno suprotstavljenih ciljeva vaše Vlade na samom početku kada ste se prosto i politički predstavili kao socijalno odgovorna Vlada.
Možda je zanimljivo da pogledamo i kakva je situacija kada je u pitanju broj radnih mesta, odnosno broj zaposlenih u građevinskoj industriji. Verujem da je jedna od vaših ambicija bila, kako se u zakonu kaže, da se sačuva postojeći broj zaposlenih, i da ako je to moguće da taj broj postane veći. Postoje podaci i za to, podaci su septembar 2011. na septembar 2010. godine. U septembru 2010. godine, to su dakle prvi meseci početka primene ovog zakona o podsticanju građevinske industrije, prema irelevantnim statističkim podacima, iste kuće koju sam maločas citirao, u građevinarstvu je radilo oko 74.000 radnika.
U septembru ove godine, dakle, 13, 14 meseci nakon početka primene zakona, čije pozitivne efekte tako gromoglasno ovde predstavljate, broj zaposlenih radnika u građevinarstvu je 73.000.
Dakle, on je čak i nešto manji nego što je bio na početku primene ovog zakona. O tim podacima ne govorite u obrazloženju ovog zakona. Konačno nema ni reči o onome što je zapravo možda u ovom trenutku i najveći ili sigurno najveći problem i građevinske industrije i građevinske operative, i generalne industrije, i privrede u ovoj zemlji. To je zapravo ta enormna nelikvidnost koja je pre svega generisana ponašanjem države, s jedne strane neodgovornim ulaskom u projekte za koje država praktično unapred zna da ne može da ih finansira, ili da ne može da uspešno servisira kreditne i druge obaveze koje uzima kod međunarodnih ili domaćih kreditora za izvođenje tih radova.
Nema podatka koliki su zapravo u ovom trenutku ti dugovi državi, koliko zapravo trpe građevinska i sve druge prateće grane industrije zbog ovakvog načina obračuna i plaćanja PDV u koji ona, praktično, i to vrlo velikim iznosima, s obzirom da se radi o industriji koja, praktično, u svakom svom poslu angažuje ogromnu količinu novčanih sredstava na koji način, dakle, finansiraju državu.
Ako govorimo o troškovima primene ovih zakona, ona oni ne mogu da se svedu samo na ono što vi kažete jednom sumarnom rečenicom u obrazloženju, odnosno u onoj proceni finansijskih sredstava, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.
Pre nekoliko nedelja sam video jednu vašu izjavu koja nije baš na fonu ovoga što ste ovde u obrazloženju rekli, dakle, vi da i u postupku planiranja budžeta za 2012. godinu planirate nova sredstva, odnosno dodatna sredstva koja će omogućiti primenu ovih zakona. Ali, bez obzira na to da li i u tom knjigovodstvenom smislu postoje budžetske stavke koje će pomoći realizaciju ovog zakona ili će to funkcionisati praktično kao i do sada, pre svega kroz angažovanje resursa i sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije, kada procenjujete troškove onda morate da uzmete i neke druge parametre koji nisu samo budžetski. Jedan od njih je kako ovaj zakon utiče na slobodno tržište, odnosno na ono što bi trebalo da bude najvažniji deo građevinske aktivnosti ili aktivnosti kompanija, preduzeća, u ovoj oblasti. Kakva je posledica te činjenice da vi praktično u ovom trenutku na teritoriji Beograda gradite ili dovršavate, mada se i tu, koliko vidim, malo prolongiraju rokovi za završetak nekih objekata u ovom čuvenom naselju Stepa Stepanović, kako to utiče na ostatak i građevinske izgradnje i tržišta nekretnina.
Konačno, možda treba nešto reći i o toj činjenici da je 45%, 46% i izvedenih radova i novo ugovorenih poslova, praktično, vezano za širu teritoriju grada Beograda, a da oni regioni u Srbiji, koji su zapravo i najugroženiji, gde je građevinska industrija, praktično, potpuno propala ili potpuno zastala, da se za njih vezuje svega nekoliko procenata i projekata po ovom zakonu i projekata generalno, a i onda kada se oni realizuju, manje-više se svode, to moram da kažem, na predizborne aktivnosti ili predizborne projekte na gotovo bizarne, te situacije koje smo imali prilike i da vidimo i u proteklih nekoliko nedelja završavanja Akva parkova ili otvorenih bazena krajem oktobra i početkom novembra. Onda više nije dovoljno opravdanje koje je možda ponekad i tačno da su radovi bili tako ugovoreni, da je to bila dinamika radova. To prosto građanima ove zemlje izgleda i s jedne strane neozbiljno i s druge strane kao neka vrsta realizacije te vaše ambicije, da im umesto osnovnih, dakle, životnih ciljeva ili potreba isporučujete neku vrstu rezultata koji deluju pomalo bizarno. Javnost je o tome mnogo govorila. Gledali smo snimke iz nekih opština na jugu Srbije koje nemaju praktično ni asfalt u centru grada a imaju velelepne objekte u koje su uloženi stotine miliona dinara ili milioni evra.
To je zapravo ključno pitanje kod realizacije ovog zakona. Ko odlučuje o tome da li je jedan projekat dobar, da li je on isplativ, da li on treba da bude na vrhu liste prioriteta, i kakvi će biti njegovi realni, finansijski i društveni i svi drugi efekti. To bi morao da bude, valjda, osnovni cilj ovog zakona.
Drugi cilj bi morao da bude povećanje zaposlenosti u građevinskoj industriji, mislim da sam na neki način pokazao da ni jedan ni drugi cilj nisu, ne u potpunosti, nego nisu gotovo uopšte ispunjeni. Vi za ove projekte, pogotovo za projekte stanogradnje na teritoriji Beograda, pre svega angažujete kao neku vrstu državne institucije Građevinsku direkciju Srbije.
Molim vas da, i kao ministar koji je i u javnosti poznat kao neko ko je, da tako kažem, informatički osvešćen, ko vrlo drži do toga i do tih metoda komunikacije, da pogledate taj zastršujući veb sajt Građevinske direkcije Srbije. Znači, to neće uliti nadu da će se razviti građevinski sektor u Srbiji, nikome ko na taj sajt dođe, ni domaćem potencijalnom investitoru, ni stranom. To ide do tog nivoa da ta Građevinska direkcija koja raspolaže ipak značajnim sredstvima, u ovom trenutku nema ni abdejtovan informator o radu. Što je njena minimalna zakonska obaveza.
Preselili ste direkciju na novu adresu, čini mi se sredinom ove godine, ako se ne varam u bulevar Arsenija Čarnojevića. Pogledajte inoformator o radu, tamo se Građevinska direkcija još uvek nalazi u bulevaru Kralja Aleksandra, odlično je što to možete odmah da uradite. Od tih ogromnih projekata koji ste i vi predstavljali i ovde i u javnosti samo mali broj se nalazi na toj veb stranici. Da ne govorim o drugim stvarima. Možda efikasnije da je neko drugi, a ne ta direkcija ili neko drugi, a ne država, administrator, rukovodilac ovih projekata. Ionako vam Građevinska direkcija Srbije služi zapravo kao protočni bojler za sredstva koja će se ili za poslove, odluke koje moraju da se donesu. Mi toj građevinskoj direkciji ovde u Skupštini izdajemo garancije za kredite, praktično im dajemo sredstva i za one minimalne obaveze koje ona za realizaciju ovog zakona ima.
Konačno, možda je sada prilika, budžet je završen ali mi ga u ovom trenutku još nemamo, pa ne mogu da vidim kolika su zapravo sredstva namenjena za realizaciju, za subvencije, za podsticaj u građevinskoj industriji za narednu godinu. Možda bi bilo vrlo važno da nam to kažete. Morate da shvatite da je javnost, da su političke partije, pogotovo opozicione vrlo zainteresovane za to pitanje. Prosto ne bismo želeli da se ova predizborna, ili izborna kampanja koja uskoro počinje ponovo pretvori zaista u izgradnju tih, ili najavljenu izgradnju tih sela. Vaš, dojučerašnji kolega u Vladi, Božidar Delić, je pre desetak dana praktično otvarao nastavak gradilišta ili dovršetak gradilišta, sećate se onih lamela, stanova za naučne radnike. Sećam se da su ta gradilišta otvarana još 1999. godine i 2000. godine.
Ako bude prilike da još o tome razgovaramo do kraja ovog radnog dana, nadam se, da ćete se konačno makar u ovim poslednjim mesecima okrenuti mnogo ozbiljnijoj analizi efekata i ovog zakona i svih zakona koje ste usvojili u okviru svog resora, sprovodite u okviru svog resora, proteklih nekoliko godina. Molim vas nemojte, ako već u drugim segmentima ova vlada preuzima mnoge elemente kontinuiteta sa politikom devedesetih, pogotovo u ovom anti – evropskom segmentu, nemojte do kraja da prihvatite i te građevinske poslovne gradilišne manire, da tako kažem, Milutina Mrkonjića, to nas neće nigde odvesti.