Hvala. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem, još dve stvari koje su mi ostale neizrečene o samom zakonu, konkretno o Izmeni i dopuni Agencije za privredne registre, koja potpuno ne opravdano i protiv sam toga, da vodi ovakve registre. Ograničava jedno pravo građana da kad god imaju primedbu na rad nečega što predstavlja državnu upravu u najširem smislu reč, može da stavi primedbu na to jer ste vi rešenjima u ovom predlogu zakona dali to pravo da bude jednom godišnje.

Znači, obavezu koja proizilazi iz Zakona o javnim agencijama, da vam se korisnici usluga obraćaju sa primedbama kad god ih uoče, vi ste to napisali da mogu da iznose te primedbe, razmatraće ih član Upravnog odbora koga za tu godinu oblasti Upravni odbor agencije i kažete jednom godišnje, ali kada je to? Prvog januara, 31. marta, 31. decembra, kad počinje, kad se završava, Bog zna?

Kažete da nadzor nad radom agencije vrši ministarstvo. Koje? Neko. Znate po Zakonu o javnim agencijama da mora da postoji nadležno ministarstvo za rad određene agencije, a po prirodi stvari vama bi to ovde trebalo da bude ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu i videćete mi smo to amandmanima i predvideli.

Zašto je neophodno da se vrši nadzor nad radom vaše agencije? Pa prosto članom 123. Ustava propisano je da zakone izvršava Vlada koja vrši nadzor nad svim organima državne uprave, a Zakon o javnim agencijama apsolutno, evo u članu 7. kaže –da u pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe službenog jezika i pisma, stručne spreme, osposobljenosti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima državne uprave i u pogledu kancelarijskog poslovanja, da se na rad javnih agencija primenjuju propisi vezani za državnu upravu.

Znači, pošto je Vlada Ustavom obavezna da izvršava zakone i da vrši nadzor nad organima državne uprave, a vi jeste u rangu organa uprave, iako ste agencija, zaista je primereno da postoji organ koji će i u drugom stepenu odlučivati i da se zna koji je, a ne kao što smo imali često slučaj da u takvim postupcima, ko je izdao dupli pečat, pa se između Ministarstva za Kosovo i Metohiju, konkretan slučaj i Ministarstva za lokalnu samoupravu, ta loptica prebacivala da u tom birokratskom vakumu između dva organa koja su oba nadležna, u stvari ispostavi da nije nadležno nijedno, jer niko neće da preuzme odgovornost.

Bitno je jer je članom i 56. propisano da svaki imalac ovlašćenja pribavi mišljenje o propisu koje donosi od nadzornog organa. Ne možete vi kao direktor da tumačite propise. Vi možete da pišete predlog za vaš Upravni odbor, ali da tražite da to u zakonu bude tako. Verujem da ste vi vrlo inteligentni, vredni, sposobni, ali ne može se stvarati jedan presedan koji posle otvara put za druge presedane upravo ovako kako je to uradio Zakon o javnim agencijama.

Ono što je veliki problem, možda i veći od samih širih nadležnosti koje ima Agencija za privredne registre, jeste postupak koji ste predvideli za registraciju.

Evo, krenuću od člana 2. koji definiše registratora i u tački 5) ga definišete kao fizičko lice koje vodi registar, imenovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj agencije. Čekajte, zar registrator nije samim tim fizičko lice, a mi smo vam ga definisali lepo kao funkcionera ovlašćenog za vođenje registra koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Mislim da bi trebali do rasprave u pojedinostima da dobro razmislite o tome da precizno definišete naziv izraza: "registrator". Jer, on jeste funkcioner. Imenuje ga Vlada, pa se u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ova funkcija mora smatrati javnom funkcijom. Izvinite, pogledajte Zakon o javnim agencijama, kako se vrši imenovanje. Čak i onaj ko se bira na konkursu, imenuje ga Vlada. Pogledajte malo preciznije.

Sukob interesa, i kod malo čas pominjanog Zakona o preuzimanju i kod zloupotrebe ljudi sa povlašćenim informacijama koji rade na berzama, stvara nam neophodan oprez, neophodnu meru da propišete da ne postoji sukob interesa. Zbog čega? Zbog povezanih lica, zbog Zakona o pranju novca, zbog Zakona o sukobu interesa i svega onog što se u praksi u stvari dešava. Od viška glava ne boli. Ovo nije prenormiranost, ovo je neophodna opreznost. Ja na vreme upozoravam.

Drugo, nema potrebe da definišete izraz: "podnosilac prijave". Radi se o opšte poznatom pojmu i po Zakonu o upravnom postupku svako fizičko ili pravno lice koje podnese prijavu odnosno neki zahtev državnom organu zove se tako. Međutim, treba da imate u vidu da su podnosioci prijava po pravilu državni organi i pravna lica koja prijavljuju osnivanje, promenu podataka ili slično. I kad unesete odrednicu – lice ovlašćeno – to je prosto nepotrebno i pravno nemoguće, jer činjenica da neko nije bio ovlašćen ili nije ovlašćen da podnese prijavu, utvrđuje se tek u postupku po prijavi. Malo čas ste i sami rekli da niste istražni organi koji proveravaju verodostojnost nečega. Zar to nije u suprotnosti sa onim što ja tražim od vas? Da proveravate materijalne, suštinske, važne podatke za pravni život onog ko se registruje kod vas. A vi ste ovde samo podnosioca prijave označili da mora da bude ovlašćen. Brigo moja, pređi na drugoga. Kao što u koalicionoj vladi sve zasluge pripadaju vama kad se trenutno predstavljate, onaj ko nije tu – taj je uvek kriv. Znači, ne samo ovlašćen, jer se to utvrđuje tek po prijavi da je neko neovlašćeno to uradio.

Pravila za pisanje zakona, gospodine Novakoviću, izgleda da važe samo za nas poslanike i podnosioce amandmana. Za Vladu ona naša pravila da se koristi lep, srpski jezik, izgleda ne važe. Svi se slažemo da onaj ko ima jezik zna šta je njegov integritet, a vi ovde pišete, u članu 3: "hronološki kontinuitet i prioritet", a u skladu sa našim Ustavom, to bi bilo tako lepo napisati kao prioritet i vremenski redosled. Mislim da strane izraze prečesto i nepravilno upotrebljavamo, a i Ustav od nas traži da svuda gde je moguće upotrebimo reči koje postoje u srpskom jeziku. Ali, ovde nije reč samo o tome da je ovo zamenjiva reč. Prosto, ni značenje nije odgovarajuće. Jer, reč: "kontinuitet" standardno označava stalnost, neprekidnost. U ovom slučaju se prosto radi o vremenu, odnosno trenutku upisa. Verovatno je krajnje vreme da prilikom onih konkursa izvršite i proveru ovih stranih izraza u smislu korišćenja onih koji se prijavljuju za rad u organima uprave.

U članu 4. Predloga zakona koji govori o pitanjima koja se odnose na postupak registracije, znači na suštinu zakona i evidentiranje, mislim da je potpuno suvišno. Kaže se: "shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak". Šta shodno? Član 38. Zakona o javnim agencijama na osnovu kojeg vi imate pravni život piše: "Rešenje u upravnom postupku donosi direktor javne agencije ili lice koje on ovlasti. Kao prvostepeno rešenje javne agencije uzima se i rešenje njene područne jedinice. O žalbi na rešenje agencije rešava ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi javne agencije", itd. Znači, ne može upravni postupak da važi malo, a na ostalo da ne važi. Ne može shodno. Upravni postupak se primenjuje.

Jedna nelogičnost, pretpostavljam da je neko od vas pravnik, koju ste u članu 8. Predloga naznačili, gde se upis zabeležbe vrši na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti. Kažete: "Registrator utvrdi postojanje činjenica" mi kažemo – koje se upisuju u registar, a vi ste napisali: "Ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet". Može neko od vas da sedi u kafani sa prijateljem i da čuje neki podatak i po ovako napisanom zakonu, po vašoj proceni da je to bitno za pravni promet, to može da bude bitno za upis.

Ljudi moji, pa zar nije jedino ono što se utvrđuje u postupku rešenjem i može da bude osnova za upis? To je toliko neodređen pojam "došao do saznanja" da prosto deluje neozbiljno, da ne upotrebim neku grublju reč. Da li znate šta znači upis u registar i kakve se posledice proizvodi bilo koji upis u registar? Ako vi nešto upišete na osnovu saznanja na ovako neodređen način – došli do nekog saznanja, ja žalim one na koje se ovaj zakon odnosi ako ovo ostane ovako.

Članom 10, na primer, gde govorite o roku za podnošenje prijave, dajete rok od 15 dana kao mnogo važan rok u kojem mora da se obave svi poslovi koji su vezani za predmet registracije, odnosno u smislu izmena. Ako je za tu prijavu istekao rok koji vi predviđate plaća se naknada u skladu sa propisom kojim se uređuju naknade koje za svoje usluge naplaćuje agencija. Volela bih da mi objasnite kako se neupisivanjem činjenica, gde se ne oštećuju treća lica, jer kažete da važi pretpostavka tačnosti podataka upisanih u registar, čime se to može neki javni interes oštetiti odnosno zaštititi u ovom roku koji ste dali kao 15 dana? Kome se podnosi žalba? Ministru nadležnom. Ne može da bude bilo koji ministar iz razloga koje sam već navodila, jer mora, kao što zakon nalaže, da postoji ministarstvo koje je nadležno za vaše poslove.

Drugo, morate da definišete i to da se u žalbi navodi broj i datum odluke koji se pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe itd, da se vi ne mučite. Kada usvojismo Zakon o privrednim društvima, usvojismo da na memorandumu firme ne treba da bude ni jedan podatak o preduzeću, ni žiro račun, ni sedište, ni ništa, da to ne opterećuje papir, da se teži traži onaj ko vam nanese štetu ili duguje ili u pravnom prometu jeste ušao sa vama u neke poslovne odnose, ali da izgubite makar neki dan onako listajući po Internetu ili tražeći od nekog podatak.

Znači, morate da brišete stav 2. u kome kažete da se podnosilac žalbe ne može u žalbi pozivati na činjenice koje nisu unete u prijavu i dokumenta koja uz prijavu nisu priložena. Carski je ovo, nećete vi uopšte da razmišljate. Ako vi nemate dokument taj na koji se onaj ko se žali poziva, pa vi ste organi uprave, međusobno povezani softveri, toliko para utrošeni, tražite jedni od drugih podatke. Prosto, onome ko podnosi žalbu ne možete da ograničavate pravo kada se poziva na neku činjenicu, pogotovo kada smatra da dokazuje neko svoje pravo. To je u suprotnosti sa opšte prihvaćenim pravnim pravilima, Zakonom o upravnom postupku, Ustav da i ne pominjem. Da li će te činjenice biti od uticaja za odlučivanje, to je nešto drugo i to ćete vi ceniti, onaj ko je iznad vas u drugostepenom postupku, ali te dve stvari ne mogu da se mešaju, a vi ih mešate upravo tako što kažete – ako mi nemamo taj dokumenat ili ga vi niste priložili, ja po tome neću da odlučujem.

Odlučivanje registratora o žalbi. Opet ide ono utvrđivanje, ocenjivanje neodređeno kao saznavanje činjenica u nekom postupku.

Znači, kažete – ako registrator oceni da je žalba neblagovremena, ma nije ovo jezička formulacija, utvrđivanje, jer ocena je - profesor ocenio da đak zaslužuje dvojku ili peticu, promašio temu, sviđa mu se njegov nadrealni, realni ili kakav pismeni sastav, ali vi kao ljudi koji vode poverene poslove državne uprave ne možete da ocenjujete i procenjujete.

Vi morate da utvrđujete, jer Zakon o parničnom postupku, upravnom postupku, drugi procesni zakon, zakoni upravo te formulacije koriste i traže od vas, kao nekog ko će da objedini sve te zakone koji se tiču pravnog života nekog od subjekata o kojima vi odlučujete.

Ponovo ste tamo negde u članu 30, ono po saznanju ili utvrđivanju ponavljali i da vas mnogo ne zamorim, samo ću još kraj da pomenem – prestanak važenja propisa. Vi ste sebi one mnogobrojne registre uveli kao obavezu, sada ćete vi da se mučite, imate divan softver, pohvalili su vas u svetu, lepo je to, samo bi lepo bilo prvo raditi svoj posao, pa onda i proširivati delatnosti.

Vi ste u članu 48. rekli da danom početka primene ovog zakona u odnosu na odgovarajući registar prestaju da važe zakoni, pa svi zakoni koji obuhvataju registre koje ste vi sad preuzeli i registracija privrednih subjekata i Zakon o zadužbinama i fondacijama, koji tretiraju vođenje evidencije i registara, i Zakona o sportu, i založnom pravu, i Zakona o finansijskom lizingu, i Uredbi o registraciji predstavništava stranih pravnih lica, itd.

Međutim, niste nam rekli kako ste propisali uslov za upis u pojedine registre i kako ste opisali šta treba da sadrži potrebna dokumentacija, odnosno šta su drugi zakoni predviđali, a sada vi trebate, jer preduzimate te poslove, a kažete – ti zakoni prestaju da važe. I šta smo dobili – pravnu prazninu.

Znači, u slučaju prestanka odredbi kao što vi navodite, to bi prosto onemogućilo zakonito vođenje postupka upisa u registar, a to ustvari u krajnjoj liniji proizvodi neostvarivanje prava fizičkih i pravnih lica o čijim interesima ustvari treba da brinete, na osnovu čijih sredstava zarade, uplate u budžet, poreza, itd, se izdržavate i funkcionišete.

Ambicija treba da bude pokrivena zaista i dobrom namerom na one na koje se i odnosi. U velikom delu zakona ima problema. Mene neće iznenaditi vaša tvrdoglavost da odbijete sve primedbe koje su iznete, ali iza onog što je ovde izrečeno, što ostaje zapisano u stenogramima, bez obzira na to da li to neko vidi ili ne, skladište se stenogrami u ovom domu, otkad postoji Skupštini, ali nije dovoljno da kažem - bili smo u pravu, nastala je šteta. Nije dovoljno da kažete posle potrošenih šest milijardi, kontrolišemo kako su subvencije uredbama date potrošene. Ne.

Preventivno delovanje nije samo praksa medicinskih stručnjaka. Donosimo i treba da donosimo zakone koji preventivno sprečavaju zloupotrebe, a ne zakone kojima ustvari to omogućavamo. Bez obzira na način kako ja izlažem materiju zbog svoje, što reče juče gospodin Marković, temparamentnosti, a ja kažem - energičnosti i želje da me doživite dobronamernom, i ovakva sam potpuno prirodna, nemojte da vam to smeta, pogledajte po neki amandman. Učinite da ti zakoni koje danas donosite potraju, a ne da poput Zakona o privrednim društvenima ponovo razgovaramo, a nedavno smo o njemu pričali i ne da kroz Zakon o preuzimanju akcionarskih društava još jednom doživimo bruku koju ću da ponovim.

Kada smo prošli put razgovarali o Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, dok smo mi raspravljali o amandmanima zakona koji će biti usvojen tek za četiri dana, na skupštini Komercijalne banke su ta rešenja već preuzimana i primenjivana. Za koga se sada sprema ovakav zakon? Za koga se sada sprema poništavanje? To je posebno pitanje.

Da li će i kako neko ponovo zaklati vola za kilo mesa, a kilo mesa jesu jedni izbori, a mnogo ozbiljnija stvar jeste trajanje države i velikih sistema i svega što sve nas treba da se tiče? Razmislite na vreme i dok je vreme.

Zahvaljujem se na pažnji i glasaćemo protiv ovih zakona, ali ćemo vas uveriti da amandmane koje smo podneli treba ipak usvojiti. Hvala.

Hvala, gospođo Tabaković.

Reč bi mogao da dobije gospodin Zoran Krasić, ali nije u sali, pa reč dajem narodnom poslaniku gospodinu Dejanu Miroviću. Izvolite.

Dame i gospodo, nažalost ministar potpredsednik Kalanović nije tu. I mi smo primetili da nije bilo govora o važnim zakonima, to jest o važnim predlozima izmena Zakona o osiguranju i preuzimanju akcionarskih društava. Mislimo da je to jedna vrsta bežanja od teme koja zaokuplja naše građane i koja je konkretna. Radi se o jednom stanju koje nije normalno u finansijskom sistemu Republike Srbije, pre svega u bankarskom sektoru, ali i u sektoru osiguranja.

U tom smislu, smatramo da Vlada Republike Srbije, ministri, posebno ministri koji su nadležni za finansijski sektor, treba da se pozabave jednom činjenicom koja se može svesti na prostu i jednostavnu stvar, da u Republici Srbiji postoje najveće kamate u Evropi. To nije stav samo SRS, već je to nešto što je izneto i od strane ekonomske nauke, na primer od gospodina Vučkovića i časopisa "Makoroekonomske analize". Dakle, postoji jedna situacija koja se mora menjati i smatramo da sve ostalo, priče o agencijama, priče o registru su potrebne radi dolaženja do najboljeg rešenja, ali se radi o nečemu što je ipak sporedno za naše građane, možda za neku finansijsku elitu koja postoji definitivno u ovoj zemlji i koja se oslanja na EU i koja trguje na berzi, ali za prosečnog građanina, za građanina koji ima sve manju platu i manje mogućnosti da vraća te likhvarske kredite, ipak smatramo da je trebalo malo više reči posvetiti pre svega Predlogu zakona o izmenama Zakona o osiguranju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Zašto to mislimo? Zato što u obrazloženju npr. zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava jasno piše da je osnovni zakon doprineo i da je svrha i tog zakona i izgleda cele ove politike u finansijskom sektoru preuzimanje naših banaka, naših finansijskih organizacija, osiguravajućih društava od strane tzv. stranih investitora ili, ako to prevedemo na još prostiji rečnik, radi se o finansijskim organizacijama, bankama iz zapadnog dela EU, pre svega iz Austrije, Nemačke, Francuske, Italije i bankama i finansijskim organizacijama koje su ovde dovele do toga da, opet se vraćamo na početak našeg izlaganja, da se radi o nenormalnoj situaciji, da imamo najveće kamate u Evropi.

To je nešto što smo hteli da čujemo od potpredsednika Vlade, od gospođe ministar, da čujemo kakve su projekcije, šta će uraditi Vlada Republike Srbije, zajedno sa Narodnom bankom, u smislu ispravljanja ove potpuno nenormalne situacije, jer smatramo da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i to smo izneli kada je ovde bio guverner, jednostavno nije dovoljan da bi zaštitio prava građana i prava korisnika, a to je nešto što je, vi to sigurno znate, i mi znamo kao stranka koja je protiv EU, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego smatramo i da je u ekonomskom smislu EU loš projekat za Republiku Srbiju. Smatramo da se u tom evropskom pravu mnogo pažnje obraća na prava potrošača.

Takođe, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o osiguranju se navodi da se menja član 234. i onda se navode razlozi za donošenje ovog zakona.

Prvi razlog je sistematsko usaglašavanje sa pravom EU. Drugi razlog je razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja, zatim se navodi pravna sigurnost i, što je posebno interesantno, pripreme za novi zakon u ovoj oblasti.

Smatramo da taj zakon mora da ima u vidu ne samo stanje u odnosu između životnog i neživotnog osiguranja. Sigurno znate da neživotno osiguranje, tj. osiguranje imovine je mnogo više zastupljeno. Ako se ne varam, to je negde oko 90% ovog sektora, ali smatramo da postoje problemi koji su slični onim problemima koje smo naveli u bankarskom sektoru. Tu ću biti potpuno konkretan i jasan, to je pokušaj tzv. prijatelja iz EU, tj. osiguravajućih društava iz EU da, tu sam potpuno konkretan, i žao mi je što gospođa Kalanović nije tu da mi odgovori na konkretno pitanje, a to je pokušaj da se preuzme "Dunav osiguranje" ili najveća osiguravajuća kuća u tom sektoru. To je nešto što nije naša špekulacija ili da mi sada izvodimo neke teorije zavere, nego se pozivamo na konkretnu izjavu prvog zamenika premijera, potpredsednika Vlade, koji je rekao 10. oktobra 2011. godine, da MMF traži od Republike Srbije da proda "Dunav osiguranje" ili osiguravajuće društvo koje ima najveći udeo u ovom sektoru i da se jasnije izrazim, da je jedina ostala ozbiljna osiguravajuća kuća u Republici Srbiji.

Naše konkretno pitanje je upućeno Vladi i gospođi Kalanović koja nažalost nije tu, je bilo – da li će Vlada Republike Srbije popustiti pod zahtevima MMF, kao što je popustila u Zakonu o budžetu, jer je prekršila sve rokove koji su bili u Zakonu o budžetskom sistemu. Mesec dana, što je potpuno skandalozno, pod priznanjem da MMF traži da se prekrši Zakon o budžetskom sistemu i da se probiju svi rokovi, od 1. novembra i 15. decembra, da li će ponovo tako postupiti i da li će dozvoliti prodaju naše, srpske, državne osiguravajuće kuće "Dunav osiguranje"?

To je pitanje nad pitanjima i pitanje koje je vezano za ovaj zakon o osiguranju i za zakon koji vi najavljujete, u obrazloženju ovih izmena i koji će se uskoro doneti.

Jednostavno, smatramo, ne samo kao opoziciona partija koja je protiv EU u potpunosti, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego i zbog ekonomskih razloga, smatramo i da građani Republike Srbije i svi oni ljudi koji plaćaju premiju osiguranja, a priznaćete da ih je mnogo, da se radi o stotinama hiljada i o milionima, imaju pravo da znaju da li će Vlada Republike Srbije postupiti na onaj način kao što je postupila sa četiri banke 2001. godine, sa te četiri domaće banke?

To su činjenice i to su neka osnovna pitanja. Stvarno ne vidimo, a naravno, nismo protiv nikakve argumentovane rasprave, ali ne vidimo da li postoji u ovom trenutku važnija tema od toga u sektoru osiguranja. Sada možemo da pričamo i o promeni ovog člana, tačnije o jednom produžavanju roka za godinu dana i to je legitimno sa vaše strane. Ali, ovde se radi o jednoj vrsti ucene MMF, o jednoj vrsti ucene koja dovodi do toga da slušamo zamenika premijera koji kaže da MMF traži da se proda "Dunav osiguranje".

Mi smo protiv toga i smatramo da u ovom sektoru mora da postoji jedna državna jaka kuća kao što je "Dunav osiguranje", posebno posle prodaje "DDOR-Novi Sad", posebno posle prodaje od strane gospodina Miškovića, "Delta osiguranja", a sada je to "Delta Đenerali". Jednostavno, vidimo da imate tendenciju jednog potpunog preuzimanja osiguravajućeg sektora od strane tzv. prijatelja iz EU, tačnije od onih koji nam oduzimaju ne samo 15% teritorije, nego nam otimaju i standard, nameću nam najveće kamate u Evropi i u sutšini podstiču nezaposlenost i pad životnog standarda u Republici Srbiji.

Takođe, vidimo u obrazloženju zakona da se pojavljuje već famozna izjava usklađenosti sa propisima EU. To je u skladu sa Poslovnikom Vlade. Priznaje se da će se u tom sklopu usklađivanja ili harmonizacije sa evropskim pravom, koristiti član 72. SSP. To je jedan opšti rok i vi sigurno znate da se radi o roku koji je negde do 2014. godine. Tačnije, od 2008. – 2014. godine, ili šest godina. Ali, nije nam jasno ko je pisao ovaj predlog zakona? Mi iz SRS koji smo protiv EU, koji smo protiv i u pravnom smislu i smatramo da je usvajanje ili harmonizacija tzv. evropskih zakona loša za naš pravni sistem,, za pravnu koherentnost sistema Republike Srbije, primetili smo da predlagač zakona ne zna ništa faktički o SSP i to je strahovit skandal, jer ovde neprestano slušamo u zadnje četiri godine da je SSP maltene Sveto Pismo. Imali smo i raskol u SRS, jer ova frakcija koja je htela da potpiše SSP, uradila je to po svaku cenu i videli ste da je to nešto što opredeljuje političku, ekonomsku i pravnu scenu u Republici Srbiji u ovom trenutku.

Dolazimo do činjenice da predlagač zakona nije čitao SSP, jer se ne poziva na član 91. SSP koji upravo može biti neksus ili pravna veza sa ovim predlogom zakona, jer on upravo reguliše bankarski sektor, usluge i osiguranja. Potpuna neznalica je pisala, a moram da upotrebim takav izraz, i ne znam ko je to, ovaj predlog zakona koji se bavi osiguranjem.

Radi se o jednom automatizmu, o jednoj vrsti prepisivanja koje je verovatno podobno za osnovnu školu i za malo lošije đake u osnovnoj školi, ali nije podobno za najviše zakonodavno telo, nije podobno za Vladu Republike Srbije. To je skandal koji se nije pojavio prvi put i već smo o tome govorili kada je gospodin Đelić bio tu, a koji je sada napustio svoju funkciju.

Takođe, vidimo da se u obrazloženju ovog zakona u vezi osiguranja, zakonodavac poziva na Direktivu Saveta evropske zajednice 73-226 i Direktivu 79-267. Međutim, iako ga upravo akt Vlade, čiji ste vi deo, obavezuje da iznese tabelu usklađenosti, verovatno zbog nemarnosti i aljkavosti, i ne znam čega, neću spekulisati, ovde nema tabele usklađenosti sa zakonima EU. Navodi se da to nije potrebno, jer se zakon navodno svodi samo na kratke izmene, što opet pokazuje jednu vrstu aljkavosti, jednu vrstu nemarnosti i jednu vrstu potcenjivanja građana Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji i ponovo dokazuje našu tezu, da se radi o pukom prepisivanju zakona, o pukom prepisivanju nekih normi koje nemaju blage veze sa problemima koji tište građane Republike Srbije. Zato je iz dana u dan sve gore, i u pravnom, i u ekonomskom smislu, i naravno, što se tiče južne srpske pokrajine.

Kada pogledamo još neke podatke, oni nas opet upozoravaju na to, da moramo iskazati jednu vrstu zabrinutosti zbog stanja na tržištu osiguranja. Vidimo da su životna osiguranja, a zamislite koliki je to procenat – 92%, u rukama stranih osiguravajućih društava. To je monopol, to je nedopustiv monopol. Opet kažemo, ako se ispuni ovaj zahtev ili ultimatum MMF, da prodate "Dunav osiguranje", to će doći faktički do 100% i Srbija će biti jedna vrsta ekonomske kolonije ili neokolonije. Ne znam adekvatan izraz, jer ne postoji. Tako nešto čak ne postoji ni u zemljama koje je EU, faktički, u ekonomskom smislu potpuno uništila, kao što je Mađarska koja ima dug od 235 milijardi dolara u ovoj godini, ili Poljska koja ima 365 milijardi dolara dug. Priznaćete da je slična situacija u Sloveniji, koja takođe ima ogroman dug. Ako se ne varam, negde je oko 60 milijardi dolara. U istoj toj Sloveniji, koja je u sve lošijoj i lošijoj ekonomskoj situaciji zbog stupanja u EU, vi imate "Triglav osiguranje" koje je u državnom vlasništvu.

Ako ne možete jedan takav minimum da očuvate na tržištu osiguranja, onda nam ne treba ni Vlada. Onda treba staviti samo ovog gospodina Alena iz MMF da nam on određuje šta treba da prodamo, da nam on određuje kolike treba da budu penzije, da nam on određuje kada treba da se usvoji budžet ili da nam određuje predstavnik MMF, gospodin Alen, koji je upropastio upravo ova dva primera koje sam naveo, Mađarske i Poljske, gde je bio predstavnik, a vi to sigurno znate, godinama MMF.

Ako smo dotle došli, onda to pokazuje ne samo da postoji jedna vrsta pritiska od strane EU, nego pokazuje stanje svesti političke i intelektualne elite, koja opravdava ovakve nebulozne i besmislene korake.

Takođe, što se tiče neživotnog osiguranja, vi imate ponovo jednu lošu situaciju da strana osiguravajuća društva imaju negde skoro 60% tržišta, što je ponovo monopol i vi sigurno znate da, prema konkurencijskom pravu EU, sve preko 40% u delu jednog tržišta je monopol. Ovde imate 60%, što je ponovo jedna vrsta dokaza da se radi o monopolu stranih osiguravajućih društava i društava iz zapadnog dela EU i ukupna imovina koja pokazuje da strana osiguravajuća društva ponovo imaju preko 65% na tržištu u Republici Srbiji i preko 65% zaposlenih.

Takođe, nije nam jasno zašto ne vodite jednu nacionalnu, jednu državotvornu politiku u osiguravajućem sektoru, jer upravo ovi ljudi koji dolaze iz MMF, poput gospodina Alena, ne mogu demantovati činjenicu da na zapadu postoji jedna nova tendencija nacionalne zaštite. Vi sigurno znate da su upravo takvi finansijski giganti poput "Fani Meja" i "Fredi Meka" ponovo tražili pomoć od američke države, iako su do sada dobili negde oko 180 milijardi dolara. Dakle, primenjuju se ponovo, kao u slučaju političkih događanja oko Kosova, dvostruki standardi, što važi i za zapadne tzv. prijatelje iz EU, ne važi za Srbiju i to je činjenica koju ne može demantovati niko ko neutralno i neostrašćeno proučava ovu materiju koju reguliše ovaj zakon u vezi osiguranja.

Drugi zakon o kom gospođa Kalanović nije rekla ni jednu reč i što smatramo da je potpuno neprimereno, jer radi se ponovo o jednoj bitnoj i važnoj materiji, je zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Ovde dolazimo ponovo do sličnog zaključka kao što smo došli u vezi prethodnog zakona. U obrazloženju zakona se navodi da je osnovni Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, citiram – omogućio preuzimanje domaćih banaka od strane stranih tzv. investitora. Da to prevedemo i konkretno i jasno - omogućio prodaju srpskih banaka bankama iz zapadnog dela EU. Danas zbog toga, ponovo dolazimo do istog zaključka, imamo najveće kamate u Evropi, ne u EU, nego u Evropi i na celom kontinentu, što je potpuno neshvatljivo u momentu kada imate pravi talas donošenja zakona o oporezivanju banaka u Mađarskoj, u Slovačkoj, u Španiji, čak i u Francuskoj.

Prosto ne vidimo razlog zašto ne bi Vlada gospodina Cvetkovića, potpredsednici pokazali jednu vrstu minimalne hrabrosti koju pokazuje npr. gospodin Orban u Mađarskoj, koji je premijer jedne države članice EU, ne vidim razlog zašto se ne bi mogao uvesti tzv. tranzicioni porez koji bi pomogao da se ta sredstva iz sektora koji jedini prihoduje, a to je bankarski sektor, usmere ka onima kojima je najpotrebnije, a to su naši penzioneri, naši đaci, naši studenti, ljudi kojima je potrebna zdravstvena zaštita. Ne vidimo razlog da se tako ne postupi, osim ako ne postoje neki pritisci ili neka vrsta obaveze prema EU, ali mi nećemo da ulazimo u to. To je nešto što će se pokazati u narednom periodu.

Takođe, u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava zakonodavac navodi da se taj zakon oslanja na Zakon o privrednim društvima. To je zakon koji je ovde bio skoro i o kojem smo raspravljali. Navodi se i vidimo da u okviru ove tačke opet imamo izmenu Zakona o privrednim društvima. Navodi se da se radi o važnim promenama, da je taj zakon o privrednim društvima, samo nekoliko meseci posle usvajanja i objavljivanja u "Službenom glasniku", došao u situaciju da se mora menjati. Kako je to moguće? Kako je moguće kada u obrazloženju tog zakona je napisano da su u izradi tog zakona učestvovali eksperti iz Evropske banke za obnovu i razvoj, upravo banke koja pokušava da preuzme našu zadnju srpsku banku, Komercijalnu banku i

eksperti iz nama tzv. prijateljske Nemačke. Došli smo do činjenice da ti skupo plaćeni eksperti iz Nemačke koje plaćaju građani Republike Srbije iz budžeta, radi izrade ovog zakona o privrednim društvima, oni nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše i vi priznajete, u obrazloženju ovih izmena zakona o privrednim društvima, da taj zakon mora da se menja. Nisu to neke minimalne promene, ne radi se o jednom, nego ovde imamo 25 članova, moraju da se menjaju iako su taj zakon radili tzv. eksperti iz Nemačke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovo je skandal. Znači da mi plaćamo nekoga iz Nemačke ko je ovde došao na turističko putovanje, nekoga iz Evropske banke za obnovu i razvoj ko ima ko zna kakve motive da to radi, da li je to preuzimanje Komercijalne banke, ne znam, to je već tema za drugu raspravu i mi plaćamo iz budžeta Republike Srbije te eksperte koji nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše, a da ne dođe do promene i da nemamo ovde na dnevnom redu zakon o izmenama Zakona o privrednim društvima koji ima 25 članova, što je potpuni skandal.

Opet ponavljam, SRS je potpuno protiv EU. Po tome smo jedinstvena stranka i smatramo da, čak i kada bi oni odustali od otimanja KiM, u ekonomskom smislu loše za Srbiju da bude članica EU, ali pratimo to zakonodavstvo da bi videli gde ono ima najviše negativnih efekata po pravni sistem Republike Srbije.

Došli smo do skandalozne činjenice da u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava, u vezi člana 2. gde se pravi neki neksus, pravna veza sa direktivom EZ, 2004-25, piše EC i to na ćirilici. Šta znači EC? Da li je to Evropska zajednica, da li je to Evropska unija, Evropska ekonomska zajednica ili znači da se radi o nekom ko ne zna razliku između Evropske zajednice, Evropske unije, srpskog i engleskog jezika i prevodi onako kako je napisano na engleski na srpski. To je skandal. To znači da je neko potpuno funkcionalno nepismen, neko ko ne zna osnove engleskog jezika piše ovakav predlog zakona. Objasnite mi, stvarno ne znam šta znači EC. Da li je to EZ, EU ili možda nešto treće? Kao da je neko to pisao, ne rukama, nego nogama.

Opet kažem, mi kao partija koja smo protiv EU u celosti, ne samo zbog otimanja KiM, nego i zbog pravnih i ekonomskih razloga, smatramo da je ovo skandal. Ovo je neko ko ne zna osnove engleskog jezika, neko ko ne zna šta se dešavalo u EU, neko ko ne zna da je donesen Lisabonski ugovor ili neko ko je zalutao, da li su to ti nemački eksperti ili eksperti Evropske banke za razvoj, to je pitanje za vas i za gospođu Kalanović, a ne za nas koji smo protiv EU u celosti.

Takođe u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava se navodi da će taj zakon stupiti na snagu i posle objavljivanja u "Službenom glasniku", kada se donesu podzakonski akti, u stvari akti koje treba da donese Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar. Ovde dolazimo do osnovnog problema u tzv. usvajanju tzv. evropskog prava, a to je da je ono neprimenljivo u pravnom smislu u Republici Srbiji. Možete da donesete, ako se ne varam, radi se o 200 zakona od 2008. godine, možete da donesete još više zakona, kao što je uradila Republika Makedonija, ali se ne mogu primeniti, jer ne samo što su to različiti pravno-ekonomski sistemi, nego i izveštaj iz ispunjavanja nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU pokazuje da je preko 40% zakona EU neprimenljivo jer nisu doneti podzakonski akti. To je činjenica i možete da govorite da se radi o jednom modernom pravnom toku, da se radi o nečemu što će pomoći građanima Republike Srbije. Mi tvrdimo suprotno. Ne samo zbog strahovitih ekonomskih posledica koje će ostaviti to usklađivanje nečega što je neprirodno za Republiku Srbiju, nego zbog jedne jedine činjenice da podzakonski akti nisu u mogućnosti da prate megalomanske političke i sve druge ambicije sadašnjeg rukovodstva Vlade i Republike Srbije koja hoće da uđe u EU bez alternative u pravnom, ekonomskom i političkom smislu.

Ubedite me da su podzakonski akti, da prate zakone u onom smislu usvajanja. Videli smo da je preko 90% tzv. evropskih zakona usvojila ova skupština. Ali, sa druge strane, izveštaj o sprovođenju NIP, na koji se vi pozivate u ovim obrazloženjima zakona, pokazuje da jednostavno podzakonski akti nisu primenjivi, evropsko pravo nije primenjivo u Republici Srbiji, i to je činjenica. Kakva god da bude propaganda, može udeliti Evropska kancelarija Vladi Republike Srbije još dva miliona evra, na uštrb onima kojima trebaju te pare, možete da pojačate još više tu propagandu, možete da imate sve medije, ali istina je sledeća – EU je u ekonomskom, pravnom i političkom smislu loša za Republiku Srbiju. Možemo argumentovano, za razliku od vas, da to dokažemo, bez ikakve ostrašćenosti, bez ikakvog optuživanja i bez ikakvog podsećanja šta je bilo pre pedeset, sto godina ili dvadeset godina. Dakle, argumentacija je na našoj strani i to pokazuju i ovi predlozi zakona.

Takođe, da je ovo tačno i da je ovo što mi govorimo potpuno argumentovano i da ima utemeljenje u pravu, ekonomiji i politici, pokazuje i tabela usklađenosti sa Direktivom 2004-2005, nekakve "EC", verovatno se radi o evropskoj zajednici, a pretpostavljam da je to evropska zajednica, ali ovde piše EC. Šta je to, ne znam, ali radi se o tome da jednostavno se navodi da ta direktiva ili uputstvo, što je pravilnije u pravnom smislu, nije usklađena sa srpskim zakonima, i to piše na stranama 61. i 62. ili je delimično usklađena, a to se navodi na strani 69.

U kontekstu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, želeli bi da istaknemo još jednu činjenicu. Vi ovde donosite jednu vrstu zakona koji će omogućiti dalje preuzimanje srpskih banaka i mi izražavamo bojazan da se, pre svega, radi o Komercijalnoj banci, jedinoj ozbiljnoj banci koja je ostala u većinskom vlasništvu naše države i naših građana, u trenutku kada upravo ti tzv. partneri zapadnog dela EU i SAD potpuno postupaju na suprotan način i vrše jednu vrstu nacionalizacije u finansijskom sektoru. Vi sigurno znate da je najsvežiji primer bila najveća belgijska banka "Dekstlija" koja je otkupljena, u stvari kontrolni paket od četiri milijarde evra, preuzet od strane belgijske države.

Dakle, dok stare članice EU preuzimaju i vraćaju svoj bankarski sektor iz privatnih ruku, iz ruku špekulanata, zelenaša i lihvara, ovde imate jedan potpuno suprotan koncept. Ovde imate činjenicu da premijer i Vlada i svi oni koji odobravaju tako nešto brane jedan neoliberalni koncept, koji je u suštini propao posle 2008. godine. Opet kažem, možete da date još 100% više na propagandu na Evropsku kancelariju za pridruživanje, Đelića, bilo koga, ali ovo su činjenice.

Takođe, imate još jedan pokazatelj koji nam govori da je jednostavno Srbija raj za špekulante, za lihvare, za zelenaše iz EU, a to je slučaj "Unikredit banke" koja je svima nama poznata i koja deluje na tržištu Republike Srbije. "Unikredit banka" zatvara svoje filijale širom Evrope, čak i u Bugarskoj i u Rumuniji. Otpušta nekoliko hiljada radnika, prodaje svoju imovinu, i to skoro u svim našim susednim zemljama, u celoj istočnoj Evropi, ali, gle čuda, jedino u Srbiji njoj ne opada prihod, jer imate činjenicu da je Srbija raj za špekulante, za zelenaše iz EU ili za one koji uništavaju standard naših građana. To je činjenica, da je EU loša za standard naših građana, za sve one ljude u našoj zemlji koji moraju da plaćaju ovakve lihvarske kamate koje su neverovatne.

Daću vam još jedan primer, a vi to sigurno znate, da je prosečna kamatna stopa u Republici Srbiji u 2010. godini bila negde oko 12%. Istovremeno u Nemačkoj, u zemlji koja je motor EU, koja ima BDP više stotina puta veći od našeg, ili u zemlji koja prednjači u otimanju Kosova i pucanju na naše građane na KiM, imate činjenicu da je tamo prosečna kamatna stopa u 2010. godini iznosila 3%. Znači, u Srbiji 12%, a u Nemačkoj 3%. To se zove izrabljivanje. EU je forma za izrabljivanje od strane Nemačke i Francuske takvih zemalja kao što smo mi, siromašnih, kao što je Rumunija, Bugarska ili zemlje kojima ulazak u EU nije doneo ništa dobro. Navešću vam primer Bugarske, to je možda najbolji primer, koji je potpuno adekvatan, tamo su penzije 147 evra ili skoro duplo manje nego u Republici Srbiji.

Dakle, evropski put je promašaj. Evropski put je ćorsokak. U tom smislu smatramo da ste trebali, što se tiče ovih zakona o preuzimanju akcionarskih društava, da budete mnogo oprezniji, da imate u vidu da treba sačuvati, ne samo osiguravajuća društva poput "Dunav osiguranja", koji je naš, koji je državni, koji je svih srpskih građana, i to nije nešto što treba otuđiti samo zato što traže tzv. prijatelji iz MMF, nego treba sačuvati ovo malo što je ostalo u bankarskom sektoru, a pre svega mislim na Komercijalnu banku. Tu imate i primer ekonomista poput Milana Kovačevića, koji nema nikakve veze sa SRS, čak je više naklonjen vlasti, koji kaže da jednostavno preko fiktivnih, parafraziram, ugovora o uslugama strane banke, zapadne banke prebacuju profite iz Srbije ka EU, tj. ka zapadnim državama EU.

Takođe, uznemiravajući je podatak da skoro 70% kredita u Republici Srbiji ima deviznu klauzulu ili su u evrima, što pokazuje da jednostavno Vlada ne brani svoju valutu, da ne veruje u svoju valutu i da su jednostavno to posledice ovakve mazohističke ekonomske politike.

Konačno, što se tiče agencija, to je ponovo jedna stvar koja je više nego problematična, jer za vreme Vlade gospodina Cvetkovića imamo dupliranje, sa preko 60 agencija došli smo na negde oko 130 i to je nešto što se ne može opravdati. Sigurno znate da u Češkoj i u Slovačkoj imate jednocifren broj agencija. To je nešto o čemu treba da razmislite kada budete upućivali u proceduru ovakve zakone, koji niti su u skladu sa evropskim pravom, niti su u skladu sa očekivanjima i životnim standardom građana Republike Srbije, a niti su u skladu sa realnim stanjem u osiguravajućem sektoru, u sektoru bankarskom.

Smatramo da jednostavno treba da se stvari postave na zdrave osnove i da se jednostavno u tom smislu okanete dogme da EU nema alternativu. Ima alternativu i zna se da su to naši stari istorijski i ekonomski prijatelji iz Ruske Federacije. Zahvaljujem.

Reč bi dobila narodna poslanica Marina Toman, ali nije u sali, pa reč dajem gospodinu Petru Jojiću.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Osvrnuo bih se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre. Što se tiče SRS, kada je u pitanju organizacija i rad brojnih agencija, mi smo stanovišta da Agenciju za privredne registre treba ukinuti i vratiti registar privrednim sudovima, jer privredni sudovi vode sve sporove iz oblasti privrede. Dalje, privredni sudovi, nesporno je, gospodo iz ministarstva, vode stečajeve privrednih društava. Kod upisa u registar sud ispituje autentičnost, verodostojnost isprava na osnovu kojih treba da se izvrši upis u registar. To kod agencija neće biti slučaj. Ako bude, to će biti površno, ali sud ima pravo da odbije upis ukoliko nisu ispunjeni uslovi u smislu zakona i drugih propisa za upis.

Međutim, agencije će da prihvate dokumenta, ona mogu biti i lažna, mogu biti i falsifikovana, mogu biti podnošena od ljudi koji imaju ortačko društvo, jedan podnese danas, drugi podnese posle sedam dana, na osnovu drugih podataka i stvarate nered u pravnom sistemu Republike Srbije.

Čudo je da Vlada Republike Srbije i predlagač, a i vi gospodo iz ministarstva ni malo ne vodite računa o autoritetu prava Republike Srbije. To se vidi iz ovih vaših predloga zakona koje ste dostavili, oni više liče na pravilnike lovačkih društava. Ako saberete i lovačka i ribolovačka i kad saberete vatrogasna društva, u celoj Srbiji nema ih toliko koliko ih vi imate u Vladi Republike Srbije agencija sa namnoženom birokratijom za poslednjih deset godina, jer vam je dobro poznato, kad ste došli na vlast 2000. godine, Srbija je imala u organima uprave zaposleno 12 hiljada činovnika, a sada Srbija ima oko 30 hiljada činovnika u organima uprave. Ne bih ja uopšte imao primedbu da se ti vaši činovnici izdržavaju iz svog džepa i da ih tata i mama izdržavaju, da im tata i mama kupuju kancelarije i kabinete, da im tata i mama kupuju automobile, da im tata i mama obezbeđuju džeparac, pa neki potroše na ćevape u toku šest meseci i četiri miliona, a za godinu dana još pet puta po toliko. Pa tata i mama, ako treba da idu ti vaši činovnici na turistička putovanja, neka tata i mama iz svog džepa odvoje džeparac za put u Evropu. I ne treba vam ništa drugo nego bela šengen viza, da im date belu šengen vizu i oni će da idu o trošku mame i tate.

Ali, kako oni ne idu o trošku mame i tate, a rekoh vam, za vreme socijalističke vlasti 12 hiljada činovnika bilo, a sada imate 30 hiljada. Zamislite koliko je to opterećenje za poreske obveznike Republike Srbije. Pazite, kako onaj sistem nije valjao, pa je trebalo samo srušiti Slobodana Miloševića i njegovu vlast, a vi da dođete i delite ministarstvima samo komplimente i da delite džeparac i budžeta Republike Srbije za svoje činovnike i svoje prijatelje i kumove.

E, sad gospodo iz Ministarstva, šta je novo i da li je trebalo? Vi ste se usudili da predložite Narodnoj skupštini Predlog izmena i dopuna Zakona o agenciji za privredne registre i vi predlažete da se menja član 4. Kad vidite član 4. važećeg zakona, i ovo što vi predlažete, čini mi se nema vidne razlike. Vi ste prepisali važeći član 4. koji ima 16 tačaka iz stava 1. i on se poklapa sa ovim predlogom. Možda nisam u pravu, ali evo, ako nisam u pravu, možete da me u to uverite.

Idemo dalje, u članu 4. Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane baze podataka i to, e sad da se vratimo koliki je broj. Registar privrednih subjekata, koliko ima zaposlenih i koliko će ih biti tu, koliko će trebati ovde rukovodilaca, koliko će trebati ovde sekretarica, koliko će trebati kuvarica i koliko će trebati para iz budžeta da se uzme za vođenje ovog registra. Da li će ovaj registar da vodi jedno lice ili više lica ili će to voditi jedno formacijsko armijsko odeljenje?

Drugo, registar založnog prava na nepokretnim stvarima i pravima. Koliko će tu biti zaposleno? Ako će biti jedan izvršilac, to je donekle podnošljivo, a ako će ih biti mnogo, pa poreski obveznici ima da stradaju. Registar finansijskog lizinga, Registar javnih glasila, Registar udruženja, Registar stranih udruženja, Registar mera i podsticanja regionalnog razvoja, Registar komora, Registar turizma, Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, Registar stečajnih masa, Registar zadužbina i fondacija, Registar predstavništava stranih zadužbina i fondacija, Registar udruženja društava i saveza u oblasti sporta, Registar sudskih zabrana i drugi registri određeni zakonom.

Gospodo iz ministarstva, kolega magistar Mirović vam je rekao da ima 130 ili više agencija samo na republičkom nivou, ali na gradskom i opštinskom nivou ih ima još pet puta toliko. Šta ćemo sada da radimo? Hoćemo li da opljačkamo poreske obveznike, hoćemo li da im zagorčamo život? Ovim se ubijaju poreski obveznici i građani naše države, pljačkaju se, složićete se.

Gospodo iz ministarstva, niste vas dvojica poimenično krivi. Ne, kriv je neko drugi što smo mi rešili da idemo u EU, a ta EU nas neće. SRS kaže – hvala vam, vi nama ne trebate, jer smo mi bili u Evropi stotinama godina a, sa druge strane, mi smo i danas u Evropi. Izmišljena Evropa je prodaja magle, ali kao što vidite, narod je više ne prihvata. Kao što sam rekao, vi niste krivi, ali neko jeste.

Ko je taj ko projektuje ovako veliku administraciju? Ova administracija je veća od kineske. Kina ima oko milijardu i po stanovnika, a znate koliko Srbija ima, neću iz poznatih razloga da ponavljam. Srbija ima 10 miliona i nešto stanovnika. Kad ovo podelite, vidite da Srbija ima najveću administraciju na zemaljskoj kugli, ali o čijem trošku? O trošku građana. Građani su ostali bez posla. Gospodo iz vlasti, uveli ste plaćanje školarine, plaćanje zdravstva, a vi znate da je pre 2000. godine, pre svega zdravstvo bilo besplatno, školstvo bilo besplatno, ali sada nema ništa bez žute banke, a ova vlast se okomila na žutu banku poreskih obveznika i krca li krca njihove pare.

Skoro će budžet biti pred narodnim poslanicima i Narodna skupština će ga dostaviti poslanicima. Pitanje je koliko ima uprava, da agencije ostavimo na miru, previše ih je. Za mene ne bi trebala ni jedna. Ne bi trebalo 500 automobila u Vladi, bilo bi možda 5, 6 automobila: predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik države i dve, tri sekretarice. Šta mislite, kod mene u Pančevu gradska Skupština ima oko 50 automobila, a koliko imaju javna preduzeća? Ko će to da plati? Imate uprave, imate agencije, fondove, direkcije, zavode, službe, inspektorate, kancelarije, savete i da ne nabrajam šta još imate. Imate osam hiljada ostalih korisnika budžetskih sredstava. Ove agencije su na teret budžeta i zato mi srpski radikali imamo više poverenja u sud nego u agenciju.

Agencije su maltene privatna stvar. Sve ovo što sam nabrojao, razne ove institute. Sve je to poluprivatno. Sve je to proizvelo ogroman trošak našim građanima. Složio bih se da ste vi formirali agenciju za proizvodnju malina, kupina, boranije, vinove loze, povrtarstvo, stočarstvo, ali to da budu sektori ali u okviru jedne agencije, i da se ove pare odavde premeste iz ovog dela budžeta u budžet poljoprivrednika, da se poljoprivrednicima pomogne, da od države dobiju bar na poklon jedno dve, tri hiljade traktora, jer mi imamo i proizvodnju traktora, pa da ti poljoprivrednici oru ovu bogatu srpsku zemlju, da proizvedu za tržište Srbije, za sebe i za izvoz.

Ovoj vlasti je neko to zabranio. Šta će nama EU, mi smo uglavnom u tom delu jasni, mi nikada u EU nećemo ući. Ako ništa nećemo iz inata mi sprski radikali, jer oni su na štetu naših građana i na štetu naše države. Pa, vidite kolika je bila frka i hajka i blagostanja, hajde da uvedemo belu šengen vizu. Gospodo, ko je taj koji može svome sinu ili ćerki da sada da 1.000 evra da ide u Evropu i evropske zemlje? Bez 1.000 evra tamo se ne ide, jer ih tamo ništa ne čeka na tanjiru, tamo moraju da plate, jer deru naše građane. Ono što je govorio narodni poslanik SRS gospodin Dejan Mirović, magistar nauka, rekao vam je kako banke pljačkaju državu Srbiju. Opljačkaše, i one će jednog dana da pokupe ovo sve da isisaju i da ukrcaju u brodove i avione i da pobegnu. E to pravi domaćini ne bi trebali da dozvole.

Dakle, trošak države mora da se smanji, agencije ćemo smanjivati mi srpski radikali dolazimo na vlast i čim dođemo na vlast administracija mora da se skrati. Mi hoćemo vlast, i možemo da pokažemo ovim građanima Srbije da umemo i da znamo da vladamo Republikom Srbijom, uspešnije nego mnogi drugi koji se ovde hvale i koji se nude na tržištu kako oni sve živo mogu ovoj državi obećati i sve drugo ispuniti. Ne, mi srpski radikali hoćemo da preuzmemo odgovornost i hoćemo da pokažemo da može ova država bolje biti organizovana da donosi dobre zakone.

Evo, gospodo iz ministarstva, odgovorite mi na pitanje – zašto ste vi u ovako kratkom vremenskom roku predložili izmenu i dopunu zakona? Pa da li vi znate kad ministarstva ovde dolaze i hvale se kako smo doneli 800 zakona. Da li su to dobri zakoni? Drugo, još zakon nije ni stupio na pravu snagu, tražite izmene i dopune, ne vi nego predlagači iz Vlade i resori koji predlažu zakon.

Još nije prošlo ni tri meseca, tražimo izmene i dopune, pa dobro ako hoćete da ujedinite, uskladite naše zakonodavstvo i naše propise sa evropskim zemljama kontinentalnog prava ili američkim ili bilo kojim drugim. Prvo proučite uporedno pravo, pa dajte predloge da i jedan dobar zakon izađe. Ni jedan vam zakon, gospodo, u poslednjih 10 godina koji je došao pred parlament, detaljno ih mi srpski radikali proučavamo, pripremamo se za rasprave u Skupštini, ali ni jedan vam nije dobar. Nije ni čudo što posle 15, 20 dana ili mesec dana, već kažete, vidite nije ovo dobro moramo da menjamo. Član 4. ovoga predloga zakona je primer i drugo kažete da je ovo neki zakon koji treba da poboljša, a koji će ovde biti poboljšani uslovi naših građana? Nikakvi.

Mi verujemo u sudstvo. Pravosuđe je osakaćeno ali mi još uvek imamo poverenje i mi mislimo da sudovi treba da budu bolje organizovani ali u njih moramo imati poverenja, a ne ovakve poluprivatne institucije.

Dakle, gospodo pred Miloša nemojte izlaziti sa ovakvim papirićima i ovim pravilnicima, nemojte izlaziti. Možete se hvaliti i deliti komplimente kad dođete sad u kabinet i kažete da ste bili u Skupštini danas i ne da su poslanici govorili, i neki su hvalili i neku su rekli da će glasati za naše zakone, a biše oni tvrdokorni radikali, oni kažu – mi nećemo da glasamo. Znate zašto nećemo? Ovo vam ne valja ništa, ovo je jedan običan toalet papir. Hvala.

Ovlašćeni predstavnik želi reč.

Ima reč gospodin Milorad Buha.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je danas ukupno pet sistemskih zakona. Obrazloženje koje smo mogli dobiti od ministra je vrlo kratko i ne održava stvarnu suštinu svega onoga što se donosi sa ovim zakonom.

Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv toga da u poslednjim danima kada bi smo trebali da razgovaramo o budžetu, odnosno juče smo trebali budžet usvojiti, međutim nema ga. Trebao je da dođe u skupštinsku raspravu 1. novembra i da na odborima razmotrimo da imamo uvida u svaku stavku u budžetu, da možemo donosi meritorne odluke prilikom usaglašavanja na odborima, a i kasnije u plenarnom zasedanju, da imamo osnovnu viziju o tome gde će se ulagati, gde će se trošiti i iz kojih izvora prihoda će se izvlačiti sredstva i da vidimo na koji način pomoći građanima i privredi u smislu smanjenja određenih obaveza.

Sa druge strane da sugerišemo određene prihode iz nekih drugih izvora prihoda koji su sada neobuhvaćeni, a trebali da budu obuhvaćeni. Nema ništa od toga, mi ćemo u pet do dvanaest, gotovo u 12,05 časova doneti budžet. Ne znamo kada ćemo ga dobiti, rokovi su prošli itd. Time kršimo ne samo Zakon o budžetu mi krišimo mnoge zakone, mi time ubijamo parlamentarizam, mi ubijamo i narod sa tim, mi jednostavno kroz celokupan sistem budžetiranja pokazujemo koliko smo nedosledni, koliko smo neprincipijelni i koliko mi ne vodimo računa o osnovnom principu.

Ono što se na zapadu po tri, četiri meseca usaglašava, e ovde nema usaglašavanja. Ne znam da li je juče bila telefonska sednica Vlade ili je bila normalna sednica. Pretpostavljam da je to završeno za pola sata. E sad, uzmite jedno ministarstvo koje potroši 100 do 150 miliona, milijardi dinara, milijardu, dve evra i to na temelju njegovog predloga, bez konsultacija, bez dogovora, prepustili smo jednostavno neke tokove u finansijskoj sferi pojedincima koji to zloupotrebljavaju. Mi znamo tu praksu, a i zloupotreba je to što ne raspravljamo o tome mesec, dva, onoliko koliko bi trebali o Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu, prema stvarnim potrebama.

U popodnevnom delu ove rasprave razgovaramo ukupno o četiri sistemska zakona. Imamo uglavnom izmene i dopune i imamo jedan celi zakon koji ne bi trebao da bude ovde i evo samo nekoliko rečenica, to je zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Zašto nam nije trebao? To treba da bude jedinstven zakon o načinu, uslovima i postupku registracije u Agenciji, ne za privredne registre, Agenciji za registre, jer pored privrednih ona je odgovarala dok se bavila isključivo privredom. Znači, ona mora imati objedinjen nivo poslova kojima se bavi, a nisu samo to privredni poslovi, to su i neki drugi poslovi, to su registri koji su sve obuhvatni iz drugih sfera itd, znači nije adekvatno. Mi ćemo izgubiti mnogo, mi ćemo to jednoga trenutka staviti u neku ravan pa ćemo menjati opet nekim novim itd, samo zato što nismo sagledali onog trenutka kada smo ušli u reformu registracionih postupaka. Imamo ih sada petnaest.

Mi smo za tri godine napravili od jednog organa koji je bio mali, koji je radio složene poslove, napravili jedan ozbiljan organ. Da li je to u sistemu agencije ili je to neki državni organ? Evo, kolega Jojić ima puno pravosudnog iskustva, on predlaže sud. Sud je u svakom slučaju jedna institucija koja odiše kvalitetom i stav je SRS da bi to trebalo vratiti u sud, da on vodi sve te registre.

Sad je to izmešteno, ali mogu da kažem da smo mi srećni što nemamo 15 agencija za registraciju, za svaki registar posebnu agenciju, posebne ljude, posebne sekretarice, posebne pravnike itd. Odlično, to je super rešenje jer moglo je biti sto puta gore sa ovakvom vladom.

Kasnije ću se malo osvrnuti na odredbe ovog zakona. One su bitni u smislu stvaranja uslova da dobijemo jedan jedinstven registar. Ima tu određenih propusta o kojima ćemo govoriti kada budemo govorili po amandmanima, kada u pojedinostima budemo razmatrali pojedine odredbe.

Ono što je najbitnije u ovom setu zakona to je Zakon o privrednim društvima. Kada mi, poslanici, pročitamo ovo što dobijemo obrazloženje od Vlade, ne moramo kao opozicija ništa više da kritikujemo nego što je stav Vlade i obrazloženje Vlade. To je sasvim dovoljno da pokaže koliko grešaka čini Vlada, koliko pojedini državni organi koji učestvuju u pripremanju ovih zakona.

Evo, kod Zakona o privrednim društvima kaže – stupio je na snagu u junu 2011. godine, a počinje da se primenjuje 1. februara 2012. godine. Znači, stupio je na pravnu snagu pre šest meseci, evo izmene i dopune.

Dalje kaže – imajući u vidu da je zakonom propisana odložena primena zakona, zainteresovane strane su se u proteklih par meseci upoznavale sa odredbama novog zakona. Šta znači zainteresovana strane? Ko je zainteresovana strana? Pa, to u obrazloženju mora da se kaže. To su privredni subjekti. Pitanje je koji su to privredni subjekti, koje su to još asocijacije koje posle donošenja zakona sugerišu određena rešenja.

Zašto oni koji su kreirali politiku u ovoj oblasti kada je rađena reforma, donošenje ovog zakona je reforma u određenoj oblasti i primereno je da ona radna grupa koja učestvuje u kreiranju, u sumiranju celokupne materije iz te oblasti, da prikupi sve relevantne podatke, i uporedno pravo i domaće zakonodavstvo i sudsku praksu i sve ono što je poznato iz te oblasti i da onda kroz jednu javnu raspravu, kroz dijalog, kroz sučeljavanje mišljenja, pa bolje je i godinu dana izgubiti da dođemo do kvalitetnog zakona koji će biti validan pet, deset, dvadeset godina. Pa, uzmimo zapadno zakonodavstvo, uzmimo englesko zakonodavstvo, i dan danas imamo situaciju da po 200 godina u pravnoj primeni je određeni zakon. Mi kod nas to - hajmo Jovo nanovo, ali u ovom slučaju za ovo zainteresovane strane kriju se određene snage koje kreiraju ovu materiju iz senke. To su lobisti kojima odgovaraju određena zakonska rešenja. To su tajkuni kojim ne odgovara određena formulacija zakonska, pa ne možemo naći u ministarstvu adekvatno lice koje će nam provući neku stvar ili ministar nam baš nije naklonjen, on je u onom drugom taboru, pa hajmo sada da proguramo neko rešenje koje će odgovarati nama. Nađemo nekog u Vladi malo višeg ili predsenika države, pa on kaže – menjajte ono, ono ne odgovara itd, i onda svi dignu ruke. Ako je predsednik države u pitanju to se menja bez pitanja itd. Onda posle toga ponovo dolaze neke zaintereseovane strane, pa ga opet menjaju itd, i idemo u nedogled.

Šta dalje kaže? Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima nastale su kao posledica ukazivanja zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi. Gledajte, ova rečenica odražava stvarno stanje. Oni koji treba da imaju praksu i da je pretoče u Zakon, oni ne pišu taj zakon, pišu opet neki sa zapada koje debelo plaćamo i onda dođemo do zakona bez stručne analize.

Ovde u skupštinskoj proceduri, uključujući i proceduru u ministarstvima i u Vladi, zakoni prolaze kroz ruke najmanje 50-ak pravnika. Tvrdim vam da ih niko ne otvori i niko ih do kraja ne pročita, a da ne govorim o tome da prouči koje će pravne reperkusije proizvesti u praksi primena pojedinog člana i pojedine odredbe toga ili pojedine zapete u određenom pravilu, pravnom propisu koji donosimo.

Predlagač ovog zakona kaže – izmene i dopune ovog zakona nastale su kao posledica ukazivanja zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi. Znači, nadležna ministarstva, Vlada i drugi državni organi to oni ne prate. Bitno je da smo dobili zakon, zakon je usvojen, ima materiju koju obrađuje, dalje nas ne interesuje.

Predsednica skupštine kaže da smo usvojili 800 zakona. Sa aspekta predsednika Skupštine to je ispravno. Skupština je tu da usvaja zakone. Oni koji predlažu zakone odgovaraju za to, ali kod nas ne odgovaraju. To je apsurd. Nama je bitno da zadovoljimo EU jer ona traži ovaj zakon, onaj zakon, ovo ćete reformski rešiti na ovaj ili onaj način itd. i onda gruvaj, samo donesi, ko vas pita da li je to u praksi sprovodivo ili nije sprovodivo. Opet, predsednik Skupštine je tu najmanje kriv za primenu svega toga, odgovornost je na ministarstvima i drugim državnim organima.

Dalje kaže – pojedine nejasnoće nastale su usled usvajanja velikog broja amandmana. Kako je moguće, ako je kvalitetno pripremljen zakon, da se usvoji veći broj amandmana? Moguće je, svedoci smo svega toga. U praksi imamo 30 do 35 posto pojedine predloge zakona koje menjamo amandmanski. Ko je onaj ko priprema takve zakone koji se ovde usvajaju? Ko je onaj ko je pripremio zakon da dozvoli sebi taj luksuz da se usvoji veliki broj amandman koji su neusaglašeni, koji nekorenspondiraju jedan sa drugim, koji su u suprotnosti jedan sa drugim jer zainteresovane strane su rekle da to ne odgovara i to moramo menjati. Vidite, to je naša praksa. Ali, najpogubnija praksa je sledeća, da pojedine političke stranke koje podležu pritiscima pojedinih tajkuna i pojedinih lobija, izguraju određena zakonska rešenja, idu sa amandmanima, znamo mi, u praksi smo imali jako mnogo slučajeva, proguraju nešto, to većina ovde usvoji, 126 je pravilo i onda kada imamo primenu vidimo koji su to problemi u praktičnoj primeni. Ko tu najviše gubi? Najviše gubi država. Ona je najveći gubitnik. Ona je osakaćena u takvim situacijama. Ko snosi odgovornost za to? Niko. To mora da se menja.

Još pogubnija situacija baš vezana za određene privredne tokove, da nam mentori sa zapada dođu ovde i drže predavanja. Između ostalog, predstavnici MMF su došli i rekli da je od početka krize pa do današnjeg dana posao izgubilo oko 400 hiljada ljudi.

Da li je iko od predstavnika vlasti rekao – ne, to nije tačno? Otkud njima ti podaci, jer mi ih nemamo? Otkud njima pravo da se oni mešaju u naše odnose, ako smo vodili takvu politiku da otpuštamo, to je politika otpuštanja itd? To je valjda suvereno pravo naše.

Nije to suvereno naše pravo. Oni koncipiraju. Znači, oni određuju pravila. Oni kažu – ovo je reformski zakon, morate napraviti to na taj i taj način. Onda kao sudije kažu – ovo što ste napravili je jako loše. Ne kažu oni da to što smo napravili da smo napravili na temelju njihovih naloga, nego se postavljaju samo u poziciju sudije, mentora koji kaže kao maloj deci – ne, ne, 400 hiljada itd, bez pogovora. Mi se sagnemo, ćutimo. Takva je vlast, takva je naša vlast. Da li je to stvarno 400 hiljada ili nije? Otkud pravo nekome da kinji srpstvo, pre svega? Ali, vlast dozvoljava to. To je neozbiljna vlast, a prevashodno socijalno neodgovorna, jer je to činjenica da je toliko ljudi izgubilo posao.

Šta dalje oni kažu? Vensan Dežer, predstavnik Evropske komisije, kaže – kroz javne nabavke opere se između 20 i 25% sredstava koja idu na javne nabavke, negde između 3,5 i 4 milijarde evra. Otkud njima taj podatak? Otkud njima podatak da se mešaju u unutrašnje stvari suverene države? Šta dalje on kaže? Kroz javne nabavke od 2000. godine do danas kroz privatizaciju oprano je preko 10 milijardi evra. On ruži ovu vlast. Prvo da naloge – ovo ćete napraviti ovako, ovo ćete napraviti onako itd. Toliko zakona itd, sve to preda u pisanoj formi, sve se to izvršava i na kraju kaže – ne, ne, vi kradete, otimate itd. To je takva vlast. Takva vlast mora da padne. Narod to mora da promeni.

Da se vratimo malo na privredna društva. Katastrofalno je stanje. Možemo doneti stotine zakona. Bitna je suština, privredna klima. Ova država ne stvara privrednu klimu privrednim društvima. Kada govorimo i normiramo rad, funkcionisanje privrednih društava, moramo govoriti o toj privrednoj klimi na bilo koji način, u ekonomskom, finansijskom, fiskalnom smislu. Manite se statusa, statusnih pitanja. To je najlakše, u svakom društvu je to najlakše rešiti.

Sve ovo posle toga je 95% stvoriti uslove da to privredno društvo opstane. To je kao i u životu. Lagano je dete napraviti, ali ostaje dalje da ono živi, da raste, da ostari zdravo i normalno. Mi ne stvaramo te uslove. Mi stvorimo dete i onda ga prepustimo stihiji, prepustimo slobodnom tržištu na kome to dete ne može da opstane, nema uslove. Zašto nema uslove? Mi smo razbili tržište, mi smo onemogućili normalno funkcionisanje tog tržišta. Nijedna rečenica u ovom zakonu o stvaranju preduslova normalnog funkcionisanja rada privrednog društva, to je materija tog zakona. Ali, evo i onaj zakon prethodni i onaj tamo i onaj tamo, nijedna rečenica o normalnom radu, funkcionisanju itd. Jeste to materija nekih drugih zakona iz oblasti finansijske sfere, računovodstva, knjigovodstva itd. Pripada nekim drugim zakonima, ali moramo prevashodno i tu uraditi.

Kakva nam je praksa u radu i funkcionisanju privrednih društava? Danas i nemamo, najbolje sada možete da se obratite i da kažete, vi koji vodite registar, i inspekcijski organi da ne mogu dostaviti pravu analizu, niti vi možete, niti vi znate koliko stvarno živi i radi privrednih društava, jer nemate potpunu dokumentaciju. Da li ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja iz oblasti privrede? Nema. Da li ima Privredna komora? Nema. Da li imaju strukovna udruženja? Nemaju. Da li unije poslodavaca? Nema niko.

Ko je tu najodgovorniji? Inspekcije koje bi morale vršiti kontrolu itd. i one da kreiraju zakonska pravila, propise i da one na temelju njihovog iskustva, jer one su neposredni izvršioci kontrole, na licu mesta vide sve propuste sistema, sistemske propuste koje oni moraju uočiti i odreagovati na licu mesta, preneti svoje nadležnosti i na kraju se zaustavlja u poreskoj upravi.

Evo podataka o poreskoj upravi. Na desetine hiljada blokiranih preduzeća, milijarde u dinarima, milijarde u evrima je blokada tih preduzeća. Godine 2007. osnovica blokade privrednih društava je 180 milijardi i obračunate pripadajuće kamate od 90 milijardi. Znači, 270 milijardi dinara. Godine 2008, 220 povećano ponovo, sa nekih 50 i nešto došlo na 60 hiljada subjekata, širi spektar i privrednih društava i mesnih zajednica i udruženja građana i drugih subjekata koji imaju određene dužničko-poverilačke odnose itd, koji su izazvali reakciju poreske uprave.

Godine 2008. 220 plus kamata 115, 335; 2009. godine 465; 2010. godine 555 milijardi u desetom mesecu. Ove godine će verovatno to doći na 700 milijardi, odnosno sedam milijardi evra. Gde je tu kraj? Kraj se mora definisati zakonskim propisima. Kojim? Evo i ovim zakonom. Sve ono što je trulo treba da ode ubrzanim postupkom. Mi ih kroz pojedine odredbe zaustavljamo, neka živi. Ono što je prirodno umrlo, ono što ne radi šest meseci, godinu dana, treba da ode. Da bi ono otišlo, moramo stvoriti preduslove da živi dok živi, da mu omogućimo život, a posebno u periodu krize.

Godine 2007. i 2008, velika kriza, nijedan ozbiljan potez države da zaustavi ove tokove, jer mi u privrednoj sferi imamo iz dana u dan sve veći i veći broj blokiranih preduzeća, ti novčani iznosi, vidite kako to raste. Od 2004. do 2011. sa 270 milijardi na 700 milijarde.

Nemam vremena da pročitam zaduženost, pa gubitke, akumulirane gubitke privrede itd. Onda se vidi da privredu objektivno nemamo. Zašto je nemamo? Zato što je nelikvidna, ne može da radi, zato što je nesolventna, zato što je prezadužena, zato što joj nema pomoći od strane onoga ko joj treba pomoći. Ko? Država, državne institucije moraju pomoći, zato što je izložena svim zlima ovog sveta.

Mi smo digli ruke, jer nam zagovaraju takvu priču. Ko? Oni sa Zapada nam zagovaraju takvu priču, da je to slobodno tržište na kome svi imaju jednaka prava, a nemaju jednaka prava. Zašto? Zato što oni koji nam dolaze na ovo tržište su oslobođeni carina, oslobođeni su određenih barijera koje mi kada izvozimo imamo u tim državama, imaju subvencije i bonitetne kredite od strane svojih država, imaju daleko niže kamatne stope kod preuzimanja i povlačenja kreditnih linija od njihovih banaka. Mi se u takvim uslovima ne možemo takmičiti.

Šta očekivati? Očekivati u 2012. godini, sa ovim zakonom nećemo dobiti ništa. Ovo su kozmetičke promene koje ništa u praktičnoj izvedbi neće doneti, sem što će možda u nekim stvarima ubrzati proceduru oko registracije.

Kakva nam je privreda? Pročitaću ovde neke pokazatelje koje sam dobio od Privredne komore Srbije, starost opreme, uređaja, alata, itd, u industriji. Tekstilna industrija, prosečna starost 35 godina, mašinska industrija 34 godine, prehrambena industrija 27 godina, hemijska industrija 28 godina, industrija građevinskog materijala 30 godina. Vidite sa čim mi radimo.

Kako da se takmičimo sa pojedinim privrednim subjektima sa zapada koji imaju najnoviju tehnologiju? Nikako. Kako sada da ti ljudi opstanu? Ne mogu da opstanu. Ne mogu da opstanu i oni prirodno odumiru, ali ništa ne činimo da ih spasimo.

Evo vam pokazatelja obima industrijske proizvodnje – 1990. godine bazno 100%, najveći obim industrijske proizvodnje. Stvaraju se određeni preduslovi, u tom vremenu određene reforme, itd, i srpska privreda je bila u odnosu na privredu 2011. godine veća skoro duplo.

Znači 1990. godine bazno 100%, 1995. godine 44% od onih baznih 100%, 2000. godine 43%, 2002. godine 44%, 2004. godine 46%, 2006. godine 48%, 2008. godine 50%, 2009. godine smo se vratili na 40%, 2011. godine za očekivati plan je 46%, ali ako budemo na 40% - 41% ima da se udaramo i da smo presrećni i prezadovoljni. Ovi pokazatelji govore o ozbiljnosti Vlade i pristupu Vlade u ovoj oblasti.

Šta je još problem koji mora biti prisutan ovde, i u ovom zakonu i u budžetu i u svemu onome čime ćete nas zatrpati do kraja godine? Razni nameti, odnosno razne takse, naknade i izdvajanja privrednih subjekata. Do 2009. godine ukupno je nabrojano 65 raznih davanja privrednom subjektu. U 2010. godini još 17 vrsta taksi, naknada, a prevashodno lokalnih taksi. To je ukupno 82 nameta.

Ovo je terminologija Unije poslodavaca, namet, jer on je stvarno namet, jedna obaveza koju moraš da izmeriš, itd. Seti se onaj u lokalnoj samoupravi i kaže – šutni tamo ovaj, kao da je to bitno, oni žive, oni rade, udri po njima. Isto tako se ponašaju državni organi i institucije, kako poreski organi, tako i oni organi kojima se plaćaju neke druge obaveze itd, i na kraju, kada je suma sumarum 82 nameta.

U 2011. godini posle izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave neke obaveze su ukinute, neke će biti ukinute, ali će se opet to zadržati negde između 60 i 75 raznih vidova davanja. To ovakva privreda o kojoj pričamo ne može da podnese i ona će morati umreti, jer jednostavno, ne može podneti sve ovo šta joj se nameće.

Ono što kao predsednik Odbora za industriju moram ukazati i u više navrata sam govorio ovde, određene smernice i sindikata, i Unije poslodavaca i Privredne komore, apele, prevashodno sindikata koji najbolje osećaju probleme, između ostalog, i u pisanoj formi smo to dali i Ministarstvu finansija, i Vladi i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Tražili smo od njih da se pomogne privrednim subjektima koja su još živa, nekada velikim privrednim gigantima, kao što su "IMT", "Minel trafo", "Zastava", "Petar Drapšin" – Mladenovac, "Majevica holding" – Bačka palanka, "Kablovi" – Jagodina, "Industrija motora Rakovica" itd, negde oko 150 privrednih društava koja su u restrukturiranju.

Šta znači restrukturiranje? Restrukturiranje je postupak kada država pronalazi novog strateškog partnera za taj privredni subjekat, kada ga želi pripremiti i za privatizaciju ili rekonstrukciju i kada to preduzeće izvozi iz postojećih oblika, organizacionih, i finansijskih i tehnoloških, dobija neke nove zahvate i kada preporođeno izlazi na tržište, osposobljeno za privrednu borbu.

Svi ti koji su ušli u restrukturiranje se trenutno nalaze u fazi blokade. Država je digla ruke. Kupac za privatizaciju nema. Sredstava za finansiranje određene proizvodnje nema. Novih tehnologija u proizvodnji nema. Kupaca njihovih roba nema, itd. To je jedno opšte tavorenje, opšte propadanje ogromnih kompleksa, prevashodno, u metalskoj sferi.

Najveći njihov problem nije ni to, jer ljudi preživljavaju i snalaze se, dovijaju se na razne načine, najveći problem je stvorila država i državni organi, i to, pravosudni organi. To jedno tumačenje Višeg kasacionog suda je omogućilo blokadu računa, blokadu tekućih računa po osnovi nekih postupaka koji su ranije vođeni, koji su sada u pravom smislu pravosnažni i koji su izvršeni. Sve te presude sada sede na račun tih preduzeća i preduzeća su blokirana i kao takva su van života.

Obraćali smo se i u ime Odbora za industriju, obraćali smo se u ime sindikata i Privredne komore itd.

Vreme. Završite.
(Milorad Buha: Završio sam. Hvala.)
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a nije se javio niko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, dozvolite da zaključim zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5, 6, 7, 8. i 9. današnjeg dnevnog reda.
Sa radom ćemo nastaviti u utorak, 20. decembra, u 10,00 časova.
Zahvaljujem gospodo poslanici. Zahvaljujem predstavnicima Agencije za privredne registre, gospodi Obradoviću i Magovu.