Zahvaljujem.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem, predsedavajući. Obično se retko izjasnim da u raspravi o nekom zakonu kao poslanička grupa kažemo da smo za ili protiv, ali ovde nisam imala dilemu, napisala sam da smo protiv ovog zakona.

Vi ste govorili o tri od pet koja su objedinjena. Niste pominjali Zakon o osiguranju i o preuzimanju akcionarskih društava. Neću ni ja stići, ali od ova tri, o kojima ste govorili, verujem da ću u ovih 20 minuta uspeti samo da otvorim neke probleme o prvom zakonu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Taj postupak agencijacije, koji je prihvaćen od 2005. godine i koji je bez izričitog ustavnog osnova počeo da bude jedna pomodna praksa u Republici Srbiji, a onda i 2006. godine Ustavom dobio neku osnovu, jeste jedna od najnegativnijih pojava sa kojom se susrećemo zadnjih sedam-osam godina.

Izmeštanje poslova državne uprave u tela koja nazivamo agencijama i koja su definisana na najširi mogući način, po definiciji koju ću citirati, dovela su do toga da poslovi koje je vršila državna uprava se izmeste kao poslovi u neku agenciju, gde se odgovornost sa ministarstva prenosi na agenciju. U ministarstvu ili državnoj upravi ostaju ljudi koji su te poslove radili, ovamo se zapošljavaju novi, a Zakon o javnim agencijama je stvorio takav prostor da direktor agencije, koji bi po pravilu trebao da se postavlja javnim konkursom, a onda ga imenuju, ta se praksa baš i ne poštuje, imao je definisana prava koja vi ovim zakonom čak hoćete da proširite. Odnosno, direktor hoće pravo Upravnog odbora da uzme za sebe i do sada je imao samo pravo npr. da radi sistematizaciju i nešto slično, a sada, i propise da donosi.

Trudila sam se da dam jedan u narodu prihvatljiv termin koji će da opiše šta znači Zakon o javnim agencijama za Srbiju u našem pravnom sistemu. Nazvala sam ga tornjem u Pizi koji tone. Da to nazovete grbavim zakonom, što bi bilo uobičajeno u nekom našem srpskom jeziku, grbavo je od prirode. Ako kažete – krivo drvo, i to je od prirode. Ovo su ljudi namerno stvorili građevinu koja je nakrivljena i koja tone. Sada se svi ostali, u pravnom sistemu, zakoni i poslovi usklađuju sa tim nakrivljenim tornjem koji tone, kako nam tone i zakonitost i postupanja u nadležnostima koje su po prirodi i definiciji državni poslovi.

Ono što meni posebno smeta jeste to što jednom loše napisan zakon o javnim agencijama, februara 2005. godine, ova vlada, prethodna vlada i vlast uopšte, sa takvom samozaljubljenošću u sopstveno, neću reći neznanje, ali u sopstvenu sebičnost i nepoštenje prema budžetu i građanima Srbije, tako dosledno primenjuje, da je to prosto neverovatno.

Koliko je napisano stručnih članaka o položaju regulatornih tela i agencija u pravnom sistemu Srbije, ali vama ni jednu od tih naučnih i stručnih dela nije bilo dovoljno ni da se zapitate, šta nije u redu sa tim zakonom koji, na primer ima, ovakvu definiciju.

Molim vas, kome nije zanimljivo, neka izađe i neka prošeta. Ova sala služi da se diskutuje.

Kaže – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. To kaže Zakon o javnim agencijama.

(Predsedavajući: Izvinite, gospođo Tabaković. Gospodine Markoviću, nemate obavezu da sedite ovde, ali ako već sedite u sali, molim vas da ne ometate govornika. Hvala.)

Hvala vama. Ovde se trudim, misleći da se to čuje u prenosu, da pričam glasnije i onda ne ostavljamo dobar utisak kao skupština. Inače, mene to ne može da dekoncentriše.

Znači, definicija u Zakonu o javnim agencijama je sledeća – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. Onda ide jedan zarez i najčudnija rečenica koju sam ikada u zakonu pronašla, u nastavku, glasi ovako – ako posebnim zakonom što drugo određeno. Prvo mi je zanimljivo ovo "nije što drugo", ne liči mi baš na neku formulaciju našu, takvu prečansku i srpsku, ali nema veze. Član 8. Zakona o javnim agencijama u ovom delu – ako nije posebnim zakonom što drugo određeno, pruža onakvu širinu kao što zakon obično kaže, sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno je.

Kako se sada to koristi kod javnih agencija i posebno kod vas, to je nečuveno. Ako mislite da preterujem i da dramatizujem, samo kada vas pitam pred javnošću Srbije, odakle vam pravo da Agencija za privredne registre, pod bazom podataka koju dostavljaju fizička i pravna lica, smatra sebe proizvođačem podataka koji ima pravo vlasništva nad tom bazom?

Gospodine, klimate glavom. Javni registar je poput registra matičnih knjiga. O čemu i na čemu danas država Srbija dokazuje svoj suverenitet u sporu sa samoproglašenom nezavisnom državom Kosovo? Upravo nad javnim registrom koji se zove matične knjige.

Način na koji ste vi doživeli mogućnost da Zakon o javnim agencijama vam dozvoli sve, te čak tražite i da vam se obrazloženi zahtev dostavi, da bi dali neki podatak koji vi, navodno, proizvodite a mi vam ga dostavljamo, građani, pravna lica, previše je.

Da li po Zakonu o dostupnosti informacija, onaj koji traži informaciju, treba da obrazloži svoj zahtev? Ne. Dobijamo mnoge informacije. Vi čak i od drugih državnih organa, mimo zakona i pravnog sistema, kažete – mogu da dobijaju podatke od vas. Može da se koristi, ali to ne znači vašu obavezu da im dostavljate.

Zaista znam i pratim, smetalo mi je kada je još 2008. godine, kada smo prvi put raspravljali o Zakonu o klasifikaciji delatnosti,31. oktobra 2008. godine, je stigao zakon, gde je bila očigledna namera da se od Zavoda za statistiku napravi beznačajan organ koji će se kasnije ugasiti i gde vi kao Agencija za privredni registar, preuzimate čak i klasifikaciju, da je namera da se u jednom trenutku dođe do ovakvog rešenja. Ali, ovaj stepen drskosti nekoga ko je osnovan parama Republike Srbije, po zakonu, Vlada Republike Srbije kao osnivač vam daje prostor, zgradu, sredstva iz budžeta, zgradu ako ima sa pravom na korišćenje. Sada vi kažete da ćete sami određivati naknadu za podatke koji se od vas budu tražili. Neki su javni, a neki će se tražiti.

Tada ste, kada smo statistiku onako posredno davili, onako nežno gušili 2008. godine, podneli poprilično amandmana, gde smo molili da makar imate minimum korektnog odnosa prema građanima Srbije, gde kada pogrešite, kada razvrstate neko privredno društvo, da po zakonu imate obavezu da primite žalbu i da to ispravite. Ma kakvi, vi ste odbili sve amandmane.

Vi ste uzeli da bude pretežna delatnost ona koju ćete da upišete. Kada smo vam govorili – kako ćete ih odrediti? Ta pretežna delatnost donosi najveće prihode, u smislu pretežnosti. Ma kakvi, to se ništa ne prihvata.

Znači, tu širinu, tu diskrecionu sveobuhvatnost koju vi sada sebi kao direktor, trenutno, na tom mestu želite da pristvojite, ja to smatram neprimerenim jer država je država. Neki ljudi u ime države vrše nadležnosti, ali granice države se znaju i ne mogu ih regulatorna tela koja postoje svuda u svetu i treba da ih bude nekoliko, telekomunikacija, radiodifuzne agencije, energetiku itd, da se i u oblasti javnih registara ponašaju tako kao da su potpuno nezavisni, da mogu sad da određuju naknada kakve hoće i da, mimo onoga što zakon predviđa, da se agencija osniva za razvojne, stručne i slične poslove, vi sebi uzmete pravo i da iz toga izvučete osnov i da se osnujete, odnosno proširite delatnost kao agencija koja u stvari vodi sve registre koji postoje, gušeći statistiku, bez klasifikacije koju mi malo stariji pamtimo, pa znamo da se ni jedno preduzeće nije moglo registrovati dok nema šifru delatnosti, pa ste mogli da znate ko trguje, ko proizvodi, ko mešetari ili ko je tašna, mašna preduzeća koje je spremno da uđe u pravni promet, da napravi prevaru i da se izgubi. Umesto da se bavite vašim osnovnim poslom gde kao Agencija za privredne registre treba da vodite računa da se ne osnivaju privredna društva koja sa prevarnom namerom ili ne ili zapadnu teškoće pa ostave, izdaju menice, uđu u kredite, zaduže se, a vašim propisima ste im omogućili, pod izgovorom brzog osnivanja i pravo na bankrot, da prebace na novo preduzeće kome menjaju samo jedno slovo, imovinu, da na onom drugom ostavljaju dugove i vuk pojeo magarca. Kako da se naplate?

Čula sam da postoje dva čoveka koja su tako promenila imena, da bi svoje obaveze prema komunalnim preduzećima, bankama, rodbini ili ostalima izbegli, jer su sad oni nova pravna lica, za dva neka čudna izuzetka. Vi ostavljate da to bude pravilo u pravnom prometu Srbije gde reči "sigurnost i predvidljivost" svima nama su neophodne, odzvanjaju kao zahtev iz Evrope, a vi, umesto da se bavite proverom, verodostojnošću podataka koje dobijate, ne u smislu sudskog organa, nego da vam se dokumentuje ispravom koju će onaj ko potpiše da garantuje kada prevari, slaže ili dostavi lažni prospekt privatizacije, sećate se i vi toga, da odgovara i da bude kažnjen, a ne da se nekažnjavanje zločina nastavlja u formi registracije privrednih društava. Ne, vama je interesantno da se bavite poslovima vođenja svih registara mimo Ustava, mimo zakona, čak i ovako lošeg i najlošijeg kojeg imamo, kao Zakona o javnim agencijama. Što je mnogo, mnogo je.

Velika Britanija je npr. imala 90-tih godina to takvo bujanje agencija i sada se bave ukidanjem tih agencija. Pre dve godine Velika Britanija je ušla u sistem smanjivanja i ukidanja broja agencija. Zar mi moramo da prođemo kroz taj put osnivanja agencija za sve i svašta, gde državu razvlašćujemo, a od države tražimo samo novac, gde građanima ne pružamo ni kvalitet usluge, ni minimum garantovanih ljudskih prava, a da s druge strane, tek kada se tako istrošimo i tako pred svojim građanima, bukvalno mogu da kažem, obrukamo i uverimo ih da ne treba da imaju poverenja u državu i organe koje ona osniva kao agencije, tada ćemo se setiti da ponovo krenemo nazad sa ukidanjem suvišni agencija ili svođenjem postojećih agencija u okvire neophodnih poslova. Pametni ljudi se uče na tuđim greškama. Zašto bi se mi učili na sopstvenim greškama, pogotovo ako znamo da su danas sa najvećim primanjima upravo agencije koje za jedan papir za koji nije uloženo apsolutno nikakvo znanje, nego podatke dostavljaju građani, oni ih samo obuhvataju svojim registrima i kada izdaju jednu jedinu potvrdu, traže norme, sume novca da se to naplati. Do koje mere takva postupanja brukaju državu? Nećete mi verovati, zato sam odštampala papir, a ja nisam verovala kada sam malo čas dobila dokument.

Poreska uprava nije agencija. Koliko govori ulaganje u softvere i koliko govori o ozbiljnosti države, ja ću vam reći primer. Novi Sad je postao vrlo zanimljiv grad po tome što se građanima za poreze npr. dostavljaju obaveštenja, a ne rešenja, pa ne mogu da se žale za obaveze pre 10 godina neosnovane itd, a najnovije je obaveštenje jednoj našoj uvaženoj sugrađanki da treba da plati porez na stan čiji ona vlasnik nije. Inteligentna novinarka se doseti, pa poreskoj upravi pošalje molbu, odnosno ponudu da im pokloni stan koji su joj dodelili. Kaže – zahvaljuje se na poklonu, ali pošto ne zna da li je uslovan, na kojoj adresi, nisu zakazali primopredaju ključeva, ne zna ko će da sazove pres konferenciju itd, evo, ona bi da vrati, ali da gospoda kojima ona poklanja taj stan, koji nema, da oni uzmu sebi za obavezu da plate porez na prenos apsolutnih prava, ali se pita nešto što nije šala – da li ona, da ne bi platila porez na stan koji nema, da bi napisala žalbu, treba zaista da plati 320 dinara? Koliko je ljudi dobilo ovakve papire u Novom Sadu ili negde drugo? Da plati 320 dinara takse na žalbu, da joj skinete sa glave obavezu koju ona u stvari nema. Ako se žali, moraće da plati trošak. Ako se ne žali, može neko da dođe na vrata i da kaže – zašto se niste žalili, vi ste dužni, teče vam kamata na obavezu koju nemate.

Ta inventivnost koju ima ovaj organ, inventivnost koju vi pokazujete, ovo nije karikirano, ovu su dokumenti, može da zumira kamera, ovo je jedno rešenje poreske uprave stiglo u Novi Sad. Šta vi kažete? To se vama ne dešava. Desiće vam se, gospodine direktore, jer kad kažete da vodite sve registre, zalutah pre neki dan na vašu prezentaciju, umesto da odem na "skockajte budžet", jer je to bio panel državni istog dana kad i vaš, odnosno deo tog panela i vi rekoste – mi ćemo voditi sve registre o subvencijama. Setili ste se kada je potrošeno blizu šest milijardi evra uredbama, a ne zakonom, i rekoste – mi ćemo imati zbirne podatke. Šta nama znači informacija da građani u proseku jedu sarmu ako neko stalno jede kupus, a neko stalno jede meso, a mi ne znamo šta u tom džaku, kao zbirnom podatku ima, ali tražite od finansijera građana da vam se plati da vodite te registre, da organizujete panele i da to promovišete kao neki nov i izuzetno značajan posao.

Zaista ne znam na čiju blagonaklonost računate, na čije neznanje računate ili računate na 126 ruku onih koji nisu u prilici da ovo pročitaju i da čuju, jer želim da mi kažete koja je korist od ovog osnivanja i preuzimanja poslova koje je neko već vodio, gde nismo imali problem da nismo imali podatke. Imamo samo problem da i danas ne znamo koliko ima agencija. Znali smo koliko ima udruženja i političkih stranaka i privrednih društava itd, ali ne znamo ko nas vara, da li stvarno ima preduzeće ili je vama elektronski prijavio da ima imovinu ili tako lako može da ode u stečaj i da zato ne odgovara, ne znamo da li ima 136 agencija, koliko ih je prebrojao gospodin Šabić, ali nemamo ni odgovore na nekoliko najznačajnijih pitanja. Ako su osnovana parama države ta preduzeća, da li su oni direktni ili indirektni budžetski korisnici? To znači za građane koji ne moraju da znaju šta je konsolidovani račun trezora i indirektni i direktni budžetski korisnici, da li kupuju po Zakonu o javnim nabavkama, gde se vode njihovi tekući računi, da li kod nekih poslovnih banaka, da li kod Narodne banke, da li oročavaju viškove para, da li uplaćuju viškove prihoda budžetu ili ne, to su prava pitanja za taj broj agencija za koje ne znamo koliko ih ima. Vi želite da vodite kao agencija registre o svima ostalima.

Ono što je zanimljivo …

(Predsedavajući: Zahvaljujem. Vreme za ovlašćenog predstavnika je isteklo.)

Zahvaljujem, javiću se u nastavku.

Reklamira povredu Poslovnika gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodin Novaković je povredio član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine kada je malo pre u obraćanju kolegi Momiru Markoviću rekao da narodni poslanik ne mora da sedi u skupštinskoj sali i, otprilike, ako mu se ne sluša da može da izađe. Nigde u Poslovniku ne piše da predsedavajući može na taj način da skreće pažnju narodnom poslaniku na eventualno neprimereno ponašanje.

Želim da skrenem pažnju da sednica Narodne skupštine nije komemorativni skup. Ovde se ne može očekivati i ne treba se očekivati kamerna situacija. Gospodine Novakoviću, i vi vrlo često razgovarate sa nekim ko sedi pored vas i mi vam to nikad nismo zamerili. Bilo bi primerenije da ste gospođi Jorgovanki Tabaković rekli da, ako nema koncentraciju, ne mora ni da govori. Znate, ona i onako ovde sedi na osnovu činjenice da je ukrala mandat SRS.

To što su Dinkić i Nikolić napravili neku kombinaciju o nekoj budućoj ljubavi, to izvolite na vašim konvencijama koje, uzgred budi rečeno, održavate suprotno Zakonu o borbi protiv korupcije. Nadamo se da ćete zato u materijalnom smislu i odgovarati, a svakako će i građani Republike Srbije, kada budu izašli na birališta, znati da cene i ponašanje političkih stranaka, ne samo u izbornoj kampanji, nego i pre i posle toga. Hvala.

Naravno, nema povrede odredbe člana 107. Moja zakonska i poslovnička je obaveza da vodim računa o redu na sednici Narodne skupštine. Onog momenta kada procenim da neko suviše glasno izražava, odnosno razgovara i time čak mene ometa u pažljivom praćenju onoga šta poslanik koji govori izlaže, moja je dužnost da ga opomenem. Način na koji sam to uradio može da bude predmet sugestije, a ne povrede Poslovnika. Prema tome, ako niste zadovoljni, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome.

(Vjerica Radeta, s mesta: Neka se izjasni.)

To će i učiniti.

Vas upozoravam da ste veći deo svog ukazivanja na navodnu moju povredu Poslovnika iskoristili pričajući o odnosima političkih stranaka koje, ja mislim, kao pravna lica ili organizacije ne mogu biti predmet uopšte bilo kakve povrede Poslovnika. Hvala na razumevanju.

Gospođa Verica Kalanović, potpredsednica Vlade ima reč.

Hvala. Prosto sam želela javnosti radi da odgovorim na nekoliko pitanja. Opet ću probati da sistematizujem u tri grupe ono što je poslanica Tabaković iznela kao primer.

Prva se odnosi na to da pred nama nisu izmene i dopune Zakona o javnim agencijama, jer je bilo više reči o agencijama uopšte, nego o Agenciji za privredne registre. Pred nama se nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i volela bih da ne diskutujemo o javnim službama, javnom sektoru uopšte, kad razgovaramo o nečemu što i ovde u zemlji i u zemljama EU i u svetu ima značajne reference.

Kad govorimo o tome ko se bavi registrima i ko u Evropi i u zemljama u svetu vodi privredne registre, mogu da vas obavestim da više od dve trećine zemalja EU imaju upravo institucije koje se zovu agencije. Ostatak ima institucije koje se zovu registri. Od zemalja koje su u Evropi uporedive možda sa nama, sem Španije i Holandije, gde su registri vezani za privredne komore, za državnu upravu su vezani samo u Češkoj. Upravo u Češkoj su vezani za MUP i njihove intencije su da izađu iz MUP i osnuju posebnu instituciju koja će se time baviti.

Takođe, kad se govori o profesionalizmu, postavljanju menadžmenta na javnim konkursima, mislim da svi znaju da se ja lično i politička opcija kojoj pripadam upravo za to zalaže. Godine 2008. je raspisan javni konkurs i direktor je izabran na javnom konkursu u Agenciji za privredne registre. U prethodnih pet godina Agencija za privredne registre nije ni za jednog zaposlenog promenila broj zaposlenih i trenutno ih ima 358. To sam upravo proverila sa ljudima koji se ovde nalaze. Tih 358 ljudi u ovom trenutku radi poslove koje je pre postojanja Agencije za privredne registre u ovim oblastima, u ovoj delatnosti radilo 2000 ljudi.

Takođe, želim da vas obavestim da je račun Agencije za privredne registre u Trezoru. Znači, ne može se govoriti niti o zloupotrebama, niti o partijskim tvorevinama, niti o neprofesionalnim tvorevinama. Završavam ovu grupu pitanja sa tim da je upravo kao priznanje srpskoj Agenciji za privredne registre usledio, ne poziv, nego da već dve godine direktor srpske Agencije za privredne registre predsedava evropskim registrima i da je naša agencija jedna od najprestižnijih u ovoj asocijaciji privrednih registara.

Kad govorite o tome da dostupnost podataka jeste osnovno pravilo, ja kažem – da, transparentnost i dostupnost su neophodni i biće, ali zato zloupotrebe nisu ni dozvoljene, niti želimo da se u narednom periodu i dalje ne oglašavamo na ono što se zove zloupotreba podataka. Ako vi kažete da zaštite države idu do granice, ja kažem da zaštite države moraju da idu i tako da ne pređu granicu, a u ovom trenutku mi imamo pojave da je baza podataka u ovoj oblasti predmet čestih zloupotreba. Mi ne smemo da dozvolimo da ono što jeste baza države bude zloupotrebljeno u privatne svrhe.

Takođe, kažete da ni državni organi, državni organi apsolutno besplatno dobijaju podatke shodno, naravno, njihovim delatnostima i tako će biti i dalje. Direktor neće imati dalje diskreciona ovlašćenja da o tome diskutuje. Govorite o odnosu upravnog odbora i direktora. Mislim da ste pročitali da direktor treba da bude zadužen za donošenje metodološko-stručnih uputstava i formira stručne timove i priprema modele servisa prema korisnicima. Ja to shvatam kao deo menadžmenta, a ne kao deo zloupotrebe vlasti.

Takođe, kada govorite o tome šta mi sve želimo da uvedemo pod registre, želim da podsetim da je u rekonstruisanoj Vladi odmah po mom dolasku na mesto potpredsednika Vlade za privredni i regionalni razvoj pokrenuta jedna aktivnost i upravo i u vreme kada je donošen Zakon o privrednim društvima da se napravi nešto gde nećemo da čujemo da li je neki komšija osnovao jednu ili drugu firmu, nego da napravimo registar diskvalifikovanih lica, gde će po jasno utvrđenim pravilima da se utvrdi ko ima pravo da osnuje firmu ili, tačnije rečeno, ko nema pravo da osnuje firmu, ako je u prethodnom periodu bio vlasnik, član izvršnog ili nadzornog odbora.

Registar diskvalifikacionih lica u ovom trenutku je u fazi priprema a, što se tiče javnosti, mogu da kažem da je u prethodnih dve ili tri godine broj lica koja bi da postoji registar i da smo to uveli kroz regulativu, preko dve hiljade ljudi ne bi moglo da registruje ni pod svojim imenom, ni pod dodatim AD ili već izmenjenim nazivom.

Takođe, na šta želim da vas podsetim jeste da registri ni u Evropi nisu oni koji su zaduženi da se bave policijskim istragama. Ugovori o osnivanju preduzeća su overeni u sudu, predstavljaju dokumenat koji je overen pečatom suda i Agencija za privredne registre, ne samo da ga prihvata nego je dužna da ga primi kao merodavan.

Zahvaljujem. Gospođa Tabaković, replika.

Najkraće moguće ću odgovoriti na neke vaše iznete tvrdnje. Znači, moram da govorim o Zakonu o javnim agencijama, jer je i ova agencija osnovana na osnovu Zakona o javnim agencijama. Ali, ona ne zloupotrebljava položaj indirektnog i direktnog korisnika u trezoru je. Ali, dovodi u pitanje najvažniju stvar, gde? Neka mi kaže prisuti gospodin ili neka vama kaže, ako on nema prava da govori, kao što nema. Da li je negde u pravnom sistemu ili uporednom pravu poznato da su javne knjige u vlasništvu bilo koga osim države i da bilo koji registar može da kaže – ja sam proizvođač baze podataka, a to su javne knjige i da njima može da se pristupi čak i od stane državnih organa, kažete ovako – propisujete zakonom da Agencija može državnim organima da ustupa podatke, ne kažete mora, nego kažete može. To nije mora. Drugo, kažete zloupotreba u registrima. Kojim? Lizingu, javnim glasilima, stranim udruženjima, podsticaju regionalnog razvoja, registru komora, gde je bilo zloupotreba?

Ovako ću da vam kažem, mnogi od zakona zakasne. Kad se potroši šest milijardi subvencija, vi bi da ih kontrolišete. Kad se uništi mreža bioskopa imamo Zakon o kinematografiji, a zašto mora sve prvo da se razruši, pa da se onda uvode zakoni posle 10, 12. godina kojima ćemo neke stvari da rešavamo.

Ne vodite istražne postupke. Pa da, zato je bilo moguće da se u prospektu za privatizaciju ogromna mašina koja se vodi u registru osnovnih sredstava kao zgrada ne nađe, a vide građani, npr. u Vrbasu kad je šećerana prodavana. Znači, nema narod problem s bogatašem nekim velikim koga ne zna, a sa onim u gradu kojeg vidi i zna, koji prijavljuje podatke koji nisu u redu taj mu je najveći problem. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Nova Srbija, Napred Srbijo i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Spasojeviću. Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, želim prvo da iskažem jedno nezadovoljstvo, jer mi nije jasno ko će ova dva druga zakonska predloga u Skupštini, koji su vrlo ozbiljni obrazlagati, mogu donekle da uvažim činjenicu da se potpredsednica Vlade izjasnila za ova tri, ali je bio osnovi red da neko iz ministarstva koje je nadležno za ovo obrazloži ovaj zakon. Mislim da će građani Srbije, praktično, biti uskraćeni za Vladino objašnjenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osiguranju, zato ne želim da, upravo zbog te činjenice, moja diskusija će biti praktično fokusirana na ova dva praktično predloga zakona, i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, što je u jednom delu potpredsednica Vlade obrazlagala.

Dakle, neću se ponavljati, koleginica Jorgovanka Tabaković je vrlo iscrpno dala dobre sugestije i kritike na ova dva predloga zakona. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Predlagač zakona u obrazloženju konstatuje da su se zainteresovane strane u proteklih par meseci od usvajanja novog zakona o privrednim društvima u Narodnoj skupštini upoznale sa odredbama ovog zakona i da je Predlog izmena i dopuna u suštini nastao kao posledica ukazivanja od strane ovih subjekata na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi. Nameće se logično pitanje kao posledica ovakvog obrazloženja: čemu su onda služile mnogobrojne javne rasprave, okrugli stolovi i mišljenja mnogobrojnih eksperata za ovu oblast u toku pripreme nacrta zakona? Da li Vlada na ovaj način indirektno priznaje da su javne rasprave, mišljenja stručne javnosti, u krajnjoj liniji, sugestije i primedbe onih na koje se odredbe zakona prvenstveno odnose, u ovom slučaju privrednih društava, samo kulisa koja treba da stvori utisak da je zakonodavna procedura u Srbiji maksimalno otvorena i svima dostupna, a da je suština sasvim drugačija i da se zakoni donose u ministarstvima kao i ranije?

Ono što posebno želim da naglasim jeste jedno, praktično, neverovatno obrazloženje zašto se ulazi u ove izmene i dopune, a to je da su pojedine nejasnoće nastale usled usvajanja velikog broja amandmana. Za svakog od nas, koji sedimo u ovoj skupštini, ovakvo jedno, bez obzira o kojim se poslanicima radi, pošto se vrlo često usvoje i amandmani i onih stranaka koji jesu u funkciji, odnosno koji podržavaju Vladu i zakonske predloge, dakle, ono što se najčešće usvoji od opozicije, ovde se kritikuje da je, između ostalog, došlo do takvih jednih nejasnoća. Ja upravo imam jedan suprotan stav – da ukoliko se veliki broj amandmana, mi smo više puta ovde ukazivali, na neki zakon usvoji, onda sam predlagač zakona ako vidi da je toliki broj amandmana da mora da se prihvati, onda stvarno nešto nije u redu sa takvim predlogom zakona. Na kraju krajeva, mi ovde i služimo da kontrolišemo, imamo kontrolnu funkciju donošenja takvih zakona, pa onda zaista ne mogu da shvatim da neko može ovakvo obrazloženje da da, a i u samoj Narodnoj skupštini Republike Srbije postoje službe čiji je posao da vrše usklađivanje zakonskog predloga u slučaju da usled usvajanja pojedinih amandmana dođe do unutrašnje neusklađenosti teksta zakona. To su veoma loši izgovori za jedno, praktično, ulaženje u proceduru izmena i dopuna zakona, ali ništa novo. Odavno je praksa u Srbiji da zakoni još ne stupe na snagu, a da predlagač traži njihovu izmenu i dopunu. Toliko za sada o ovom jednom zakonu.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o osiguranju, predlagač zakona predviđa produženje roka i razdvajanja poslova životnog i neživotnog osiguranja za još godinu dana u odnosu na aktuelno zakonsko rešenje, pri tome se kao razlog navodi činjenica da je usled svetske finansijske krize, posebno u evro zoni dodatno pravno regulisana oblast osiguranja i sa tim u vezi se konstatuje potreba izrade novog zakona o osiguranju, koji bi u velikoj meri usvojio nova rešenja iz uporednog zakonodavstva.

Svi ovi razlozi stoje ali ne mogu da posluže kao opravdanje za dve činjenice. Kao prvo, zašto se čekalo da, evo, do druge polovine decembra da se ova izmena uputi u skupštinsku proceduru ako se već, kao što je i u obrazloženju pomenuto, uveliko radi na izradi nacrta novog zakona. Nastavlja se dakle sa vladinom praksom da se čeka poslednji čas da bi se bilo šta uradilo, tako i sa aktuelnim budžetom koji treba da dođe, obzirom da zakonski rok za razdvajanje predmetnih poslova nastupa za manje od 15 dana. Kao drugo, ne mogu se oteti utisku da iza ovog predloga, kao i obično u Srbiji, stoji lobiranje upravo onih osiguravajućih društava koja imaju ovu zakonsku obavezu a koja zakonom propisani rok dočekuju nespremni, ili jednostavno na ovaj način prolongirajući svoju obavezu žele da još na godinu dana zadrže stečene pozicije na tržištu osiguranja.

Bilo, kako bilo, nastavlja se loša neozbiljna zakonodavna praksa u Republici Srbiji, pa se možemo i na osnovu ovakvih primera zapitati, zašto nismo dobili kandidaturu, onu koju praktično ova vlada sa ovolikim brojem zakona, a i verovatno i mnogi drugi žele, ali ovakvim ponašanjem sigurno da se udaljujemo i kada je u pitanju zakonodavni rad parlamenta.

Ono što posebno i što ću najviše vremena govoriti o tome, jeste o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Koliko god predlagač zakon ima dobre namere prilikom predlaganja Nacrta zakona kojima se reguliše određena oblast društvenog vekovskog života. Trebalo bi prvenstveno, da bude svestan činjenice, da je za kvalitetnu primenu određeni suštinski u rešenju u tim zakonima potrebno imati kvalitetne institucije i ljude sa integritetom koji će se držati zakona i drugih propisa. Kada pričamo o ovoj konkretnoj oblasti, to je zakonsko normiranje procedura, preuzimanje akcionarskih društva, ovakva konstatacija nažalost dobija svoj puni smisao. Država može da donese ne znam kako kvalitetne zakone i da se drži najbolje moguće uporedne teorije i iskustva, sve je ovo uzalud ako nemate ljude koji će dosledno poštovati te iste zakone.

Da konkretizujem ovu načelnu opservaciju, ovde prvenstveno mislim na Komisiju za hartije od vrednosti koja bi trebalo da postavlja instituciju od poverenja nad kojom ne slučajno jedino kontrolnu ulogu ima Narodna skupština Republike Srbije, a čije članove u krajnjoj liniji i bira ovaj visoki dom. To je institucija čiji bi integritet i maksimalnu profesionalnu posvećenost trebali da garantuju u proseku ekstremno visoka novčana primanja i to ne samo članova nego i velikog procenta zaposlenosti. Posebno ukoliko se uporede sa primanjima drugih zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru uopšte.

Umesto toga mi imamo instituciju koja godinama unazad ne radi svoj posao, na način na koji bi trebalo, koja je vrlo često bila u žiži javnosti i to naravno u veoma lošem kontekstu. U članu 9. Predloga zakona predlažu se izmene člana 13a aktuelnog zakona. Ovim izmenama se između ostalog predviđa da Komisija za hartije od vrednosti donosi rešenje kojim odobrava ponudu za preuzimanje kada utvrdi potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanje ponude, kao i da cena ponude za preuzimanje utvrđena u skladu sa zakonom.

Dalje se predviđa da komisija prilikom odlučivanja o predmetnom zahtevu ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Komisija će ukoliko utvrdi određene nepravilnosti u toku ovog postupka naložiti ponuđaču da uradi zahtev i dostavi nedostojuću dokumentaciju itd. Ako ponuđač u osnovnom roku ne postupi po zahtevu komisije, komisija će doneti zaključak kojim se zahtev ponuđača odbacuje.

Dakle, velika diskrecija na strani komisije, a njen prethodni sastav, kao ni ovaj aktuelni ni malo ne ulivaju poverenje da će opravdati ovako široka zakonska ovlašćenja. Sigurno da veliki broj slučajeva u praksi koji se dešavao ima negativnu konotaciju, bilo je više primera raznoraznih načina kada Komisija od hartija od vrednosti zaobilazi neke ozbiljne ponuđače, tako da se u više slučajeva dešavalo da zahtev za odobrenje i ponude, na primer prosleđenu u skladu sa tadašnjim zakonskim propisima koji su regulisali ovu oblast. Međutim, kako tada aktuelni menadžment ciljnog društva ova ponuda nije bila po volji, na primer njoj, napravljena je opstrukcija ponuđače sihronizovanom akcijom uz logističku podršku komisije.

Naime, Knjiga akcionara nije bila ažurirana, a i svesna je tako ne ažurirana prosleđena Centralnom registru, komisija se oberučke uhvatila za ovu ne ažurnost i praktično odbacila zahtev za odobrenje, zahtev za dobijanje odobrenja, za ponudu, za preuzimanje konstatujući jednim bezličnim zaključkom da se mora sačekati ažurirane Knjige akcionara. Što predstavlja prethodno pitanje u ovom postupku.

Ovaj propust nikao nije bio na strani savesnog ponuđača, ali zbog toga je samo on na kraju i oštećen obzirom da predmetna ponuda nikada nije ni odobrena, a da pri tom niko od onih koji su svesno kršili zakonske obaveze nije pozvan na odgovornost, a u pomenutom članu Predloga zakona koji komisija daje sva moguća ovlašćenja o toj situaciji se i dalje ne uzimaju u obzir i samo predviđa obaveze i odgovornost ponuđača ukoliko ne postupa i po nalogu komisije da uredi zahtev.

Završavam, nije onda ni čudo što je tržište kapitala u Srbije odavno u stanju kliničke smrti i što je indeks korumpiranosti takav kakav je, te ozbiljni strani investitori beže odavde glavom bez obzira. Svetska finansijska kriza, tu samo dođe kao zgodan izgovor da se ne bismo bavili suštinom problema.