Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, tu nema nekih mnogih izmena na koje bi se moglo ukazivati da li su u skladu sa Ustavom ili u skladu sa zakonom i drugim propisima, ili ne.

Ono što je vidljivo ovde što se predlaže je, da se usklade cene kod otkupa stanova i onog dela koji se odnosi na zakup stana i odnos zakupoprimca i zakupodavca, njegovo trajanje, raskid ugovora, kada se gubi pravo itd.

Međutim, kada je u pitanju ova oblast, usko je vezana i sa Zakonom o održavanju stambenih zgrada. Zakon o održavanju stambenih zgrada je u suprotnosti sa odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, koji jemči prava, pazite, molim vas, na imovinu i jemči da isto može biti oduzeto samo na osnovu zakona sa isplatom tržišne cene za oduzetu imovinu.

Šta je ovde problem? Taj zakon pravo korišćenja koji je samo jedan segment prava vlasništva, poistovećuje sa pravom vlasništva, pa ovlašćuje skupštinu zgrade da većinskim brojem glasova o raspolaganju sa vlasništvo zajedničkih delova na zgradi i onih vlasnika stanova koji nisu saglasni sa raspolaganjima na tim delovima u korist investitora i koji praktično ostaju bez prava vlasništva na zajedničkim delovima zgrade, a to je sve neustavno i ne samo neustavno, nego je u suprotnosti i sa Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa Republike Srbije i Ustava Srbije.

Ustavni sud Srbije je doneo jednu odluku koju je ovu odredbu stavio van snage, jer većinski vlasnici ne mogu ugrožavati prava manjinskih vlasnika. To znači, ako u skupštini zgrade stanara, donese odluku njih 51, glasa za neku odluku, 49% ostaje bez zaštite i bez svojih prava.

U čijoj funkciji je ovaj zakon? Ovaj zakon je u funkciji građevinske mafije. Šta je u pitanju? Da li se mi vraćamo na onaj period iz 1945. godine, kada je vlasnicima stanova i objekata izvršena otimačina i pljačka njihove imovine? Vraćamo se u taj period, što nije u saglasnosti sa Ustavom i sa zakonom.

Ovaj zakon u svakom slučaju, koji se predlaže, a u pitanju je zakon o stanovanju, jedino što se u njemu može reći da je u skladu sa Ustavom, a to je član 3, to je redak slučaj da predlagač zakona predlaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije. Obično predlagači predlažu da zakon stupi narednog dana.

Ono što je u vezi sa ovim zakonom jeste, postavio sam jedno poslaničko pitanje i dobio odgovor danas. Radi se o tome da sam pitao koliko ima stambenih zgrada, odnosno stambenih agencija u Republici Srbiji, koliko ima zaposlenih, koliko ima pravnika, ko ih zastupa i po kom osnovu i koliko su stanova izgradili i u kojoj godini? I sad zamislite, gospodine predsedavajući, kaže – gradska stambena agencija Kragujevac zaposlila je pravnika sa položenim pravosudnim ispitom koji zastupa pred sudom i drugim državnim organima. Za potrebe zastupanja pred sudom Kragujevac angažovala je advokata samo u 2009. godini, a troškovi zastupanja su iznosili 16 hiljada dinara. Imate gospodo agenciju koja ima pravnike, kao što je slučaju u Pančevu, ima zaposlenog pravnika, diplomiranog pravnika, angažuje advokate, privilegovane i ti advokati budu plaćeni mesečno 75 hiljada dinara.

Drugo, sad imate u Beogradu, zastupa Agenciju javni pravobranilac, što je sasvim i logično. Ako je stambena Agencija javnog preduzeća, osnivač je grad ili opština, zastupa javni pravobranilac. U mnogim drugim slučajevima, u drugim opštinama i gradovima je različito, ovo je šarenilo. I sad imate, dakle, negde imaju pravnike, advokate plaćaju 16 ili 25 hiljada, negde 75. Da li to utiče na cenu upravo komunalnih usluga i kod održavanja stambenih zgrada? Naravno da utiče i i da je ovo šarenilo kada su u pitanju agencije zaista nered, ne može biti veći. Ali, šta je u pitanju? U pitanju je da zaposlimo naše rođake, prijatelje i kumove ili članove po feudalnom sistemu iz koje partije ko treba da bude direktor direkcije, ko treba da bude zamenik, ko pomoćnik, ko savetnici i ko da budu izvršioci i koliko treba da dobiju reprezentaciju i kolike plate, a s druge strane koliko treba da naknade oni koji podnose zahteve, koliku naknadu treba da plate?

Što se tiče zakona o podsticaju građevinske industrije, svetska ekonomska kriza najsnažnije se obrušila na građevinarstvo i industriju građevinskih materijala, a Vlada Republike Srbije oskudno je reagovala na probleme koji su iz toga stvoreni. Adekvatnim nereagovanjem ova grana prolazi kroz najteži period od svog postojanja. Šta je to što bi Vlada Republike Srbije preko svojih uredbi i skupštinskih odluka trebalo da uradi? Reprogram stvorenih obaveza kod države, javnih preduzeća i poslovnih banaka na tri do pet godina, da oslobode preduzeća blokade po tim osnovama. Omogućavanje privrednim subjektima korišćenje kredita sa kamatama na nivou evropskih zemalja 0,5% do 0,2%, Euribor na duži period, umesto sadašnjeg kredita čije su kamate između 10 % i 15% koje građani treba da plate, a za obaveze prema državi kamate su između 20 i 30 posto.

Reprogram i krediti moraju se odobriti i preduzećima koja su u blokadi, a koja imaju zdrave programe za oživljavanje. Po sadašnjem zakonu ne mogu se odobriti krediti preduzećima koja su u blokadi. Trenutno je u blokadi preko 60 hiljada pravnih lica i ona nemaju pravo na ostvarivanje kredita. Prevedeno na živo, to znači da u zdravstvene centre na lečenje treba da idu samo zdravi, bolesni nema šta tamo da traže.

Izmena Zakona o stečaju, stečaj se sprovodi nad preduzećima koja su određena u vreme blokade. Praktično, to znači da su se stvorili uslovi da se pokrene stečaj između 20 i 30 hiljada preduzeća što će ostaviti bez posla radnike i angažovati preko 20 do 30 slučajeva stečajnih upravnika, a to znači ugasiti privredu i zapošljavati administraciju, a stečajni upravnici da se bogate po običaju.

Stopa poreza 18% predlaže se za smanjenje stope na 8,4%, a kod gradnje škola, obdaništa i objekata od opšteg interesa ukinut je PDV. Korišćenje domaćeg materijala u funkciji energetske efikasnosti objekata, zidanje objekata, itd, da ne bih oduzimao vreme kolegi koji će govoriti o tome, samo bih želeo, gospodo iz ministarstva, da vas podsetim da je ne zabeležen slučaj u Srbiji, kao što je to slučaj u Pančevu. Naime, vojna zgrada građana je 60-ih godina i dobila je određenu površinu za korišćenje zgrade, zemljište pod zgradom, zemljište za održavanje zgrade i izgrađen je na sodari park. Sada profiteri, urbanistička mafija, sada izdejstvuje dozvolu da gradi u sred parka pred zgradom Georgije Dimitrova dva do četiri i sad hoće da pravi taj privatnik koji je iz Inđije, ali me čudi kako on dođe iz Inđije u Pančevo, dobije lokaciju. Bivša lokacija je bila korišćenje i vlasništvo preduzeća konstruktor, a sada je to konverzijom prešlo u privatne ruke i u sred parka, pred zgradom 2A, 2B, 2-4 i 2C, u sred parka taj moćnik i mafijaška grupa, da li je to iz Inđije pravi vlasnik, videćemo, ali građani kukaju i mole da budu zaštićeni od strane nadležnog ministarstva, jer i grad Pančevo ovde mora imati odgovornost ukoliko izda građevinsku dozvolu i da građani ne mogu da priđu svojoj kući, jer će na taj način biti zagrađeni, neće moći da raspolažu stanovima, da koriste stanove, nemaju gde sa autom da priđu, jer ovaj graditelj treba da gradi dve stambene zgrade u sred parka. To vam je građevinska mafija.

Drugo, nadziđivanje. Sećate se šta je sa nadziđivanjem. Kriminal do kriminala. Zato glasanje za Predlog zakona o stanovanju i izgradnji stambenih zgrada je predvideo mogućnost da mafijaši mogu da kupe krovove i da na njima zidaju spratove i na taj način ugroze građane, one koji stanuju na nižim spratovima.

Pomenuo bih jednog privrednika koji kuka i govori o tome da se radi o velikoj nepravdi i da nema reda i da privreda crkava, a to je ciglana "Igma", njih je takvih u Vojvodini više, sada mnogi od njih zatvaraju ciglane jer nemaju da plate, a to je, u pitanju je ciglana "Igma" i gospodin Ljubodrag Knežević, koji je direktor i koji se obraća svim državnim organima, da se spasi veliki broj radnika, da ostanu da rade, da ne ostanu bez posla. Međutim, kao što vidite, Vlada malo vodi računa o privrednim resursima i malim privrednicima kako treba da ostanu. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Imate još 15 minuta i 10 sekundi.

Kada bude 15 minuta i devet sekundi upozorite me da vas častim onu jednu sekundu, da zapalite u Brisel.

Da krenemo sa ovim evropskim zakonima. Stičem utisak da vi niste obavešteni da od EU nema ništa. I dalje ste zapeli sa ovim evropskim zakonima. Kad se pogleda izjava o usklađenosti vidimo mućak, ovo nema sa čim da se usaglasi u EU. Znači, vi sada ovde varate građane Republike Srbije, kažete da donosite proevropski zakon, a na poslednjoj strani vidimo, niste ga čak ni preveli na vaš maternji jezik, engleski.

Da krenemo redom, imamo ovaj epohalni zakon od prošle godine koji je bio namenjen da se spasi građevinska industrija.

Kako ste je spasili? Država i dalje duguje za izgrađene objekte. Znači, oni koji su radili za državu, gradili nešto, država im nije platila. Sada, ako država nije platila, kako mi da verujemo kada vi donesete neki zakon ili kad nešto predlažete? Ja vam ne verujem, to znate i sami, a ni vi ne verujete. Ne veruje vam ni 80% građana Republike Srbije.

Idemo dalje. Vi kažete da građevinska operativa ne radi. Ne znam gde vi živite. Odite u Rakovicu, sve što je moglo da sa nadzida, nadzidano, sve što je moglo da se poruši, porušeno i napravljeno novo. Ko je na čelu te organizovane grupe? Bojan Milić, rođak ovog Radojka. Ali, ako vam nešto nije jasno, pitajte Borisa Tadića, i on tamo zna. Možete i Ivicu Dačića da pitate, i njegov tast je tamo zamenik predsednika opštine. Tamo cveta gradnja, ljudi.

Dve, zamislite, dve asfaltne baze u Rakovici. Koja to opština ima dve asfaltne baze? I kamenolomi i šta se sve tamo radi. A, vi dođete u Skupštinu, pa kažete – moramo zbog onih tesara iz Crne Trave da menjamo zakon. I, šta ste napravili? Mešanje karata. Evro šansa. Nova evro šansa.

Imamo reklame gde Mišković ne može da proda "Belvil". Je li tako? Znači, ima višak stanova. Ne može čovek da proda. Malo, malo kad se prošetate Beogradom vidite piše – "sale", pa piše – "for rent". Kada dođu ovi iz Kragujevca, oni znaju odmah da je na prodaju. Pa, to "sale", to nije KiM. Vi ste hteli da to ide na prodaju, ali…

Ti nemoj da se penješ, pošto nemaš planinarsku dozvolu, i budi miran. Uzeću skalper, ima da te skinem.

Proevropski se ponaša. Znate, gospođo Đukić-Dejanović, mi smo iz EU dobili kišu, sneg, grad, bombe i paradu ponosa. Pa, prepoznajte se. Šta da radim?

Zašto je interesantna građevinska operativa? Zato što je lepa krađa, ona može i da se legalizuje. Da li se neko seća one firme "Montera"?

(Vjerica Radeta, sa mesta: One žute?)

Pa, sve su one žute. I onih tramvaja što se sudaraju u Beogradu zbog "Montere". Ko beše vlasnik? A čija žena radiše za "Monteru"? Nešto se priča o nekom "Interkopu" iz Šapca. Neki kažu da Duško Petrović ima neke veze. Ja ne znam. Verovatno ni vi ne znate. Onda imasmo onog mladog socijalistu Radenkovića, pobeže iz "Železnice", a sad je direktor "Dedinje Visokogradnja". Opala! Nauči i on građevinarstvo. Ko ode u onu veliku firmu na Novom Beogradu? Onaj što je bio u "Jugorosgasu", Zečević, zvani Zeka.

Čekajte, koga mi pomažemo ovde u građevinskoj industriji? Tesare i dunđere iz Crne Trave? Ne, ljudi, nego ste se isparcelisali koliko kome, a država da stane iza projekata jer je to neophodno. Šta ste sve natrapali ovde, ljudi moji, u ovom obrazloženju? Ne mogu da čitam ovo da trošim vreme. I onaj vaš Tadić obeća narodnu kancelariju, pa dobismo narodne kuhinje.

(Predsednik: Opsednuti ste pojedincima, ne bi bilo loše da se vratite na dnevni red.)

Te pojedince, gospođo Đukić-Dejanović, ne zarezujem za crvljivu šljivu, verujte mi. Evo, iskreno, otvorio sam se, iskreno vam kažem. Ne mogu to tako. Vidite, oni koji idu u Brisel, kada kažu – k nozi, znate kako ja njih mogu da cenim? Ne mogu ja njih da cenim. Nisam njima opsednut. Gospođo Đukić-Dejanović, kada komšijska krava pređe u vaše dvorište i napravi štetu, vi ne tužite kravu nego gazdu. Ne pridajem nikakav značaj lutalicama, nego gazdi. Gazda je u Briselu, Angela Merkel. Ona je naš politički protivnik. Ovi liliputanci ovde koji misle da na sitnim prevarama mogu nešto da naprave, ne može više to da prođe, gospođo Đukić-Dejanović.

(Predsednik: Niste me razumeli, pokušavam da vas fokusiram ka temi.)

Kako da ne. Pa, vi niste čitali Predlog zakona. Pa, ovo je proevropski zakon, broj "2011" menja se brojem "2012", po evropskim standardima. Kako vam nije jasno? Pa, vi niste čitali Predlog zakona? Onda da vam ja objasnim. Kaže ovako – predloženi zakon će imati sledeće pozitivne efekte, pazite - prevazilaženje negativnih efekata svetske ekonomske krize. Hajdete ljudi, molim vas, ovo je Skupština, nije humoristička serija. Koji negativni efekti svetske ekonomske krize? Ovde postoji mentalna kriza sa ovom vlašću. Ko je na vlasti? Ovi što su glasali iz Bodruma. Iz Bodruma glasali, gospođo Đukić-Dejanović, ovi što su vas izbacivali iz bolnice 2000. godine. Oni kažu – svetska ekonomska kriza trese Srbiju. Srbiju trese hepatitis "d", vladavina žutice Demokratske stranke.

Ja vam kažem, jedno se priča, drugo se radi. Otvaramo narodnu kancelariju, a dobijamo narodne kuhinje. U Srbiji nekada je Crna Trava bila simbol za statističku rupu, sve crno, crno. Dosetio se Boris Tadić da napravi pečat. Sada je izlupao po celoj Srbiji i sada je Crna Trava u svakom mestu. Crna Trava je u Beogradu i u Subotici. Sada dođe Dulić i priča kako će epohalno nešto da se reši. Šta će epohalno da se reši, osim što će da podele pare međusobno? Što ne zaustaviste onog Đelića? I on je pričao o svetskoj ekonomskoj krizi. Došao sa dve kesice kod tetke. Šta sada ima? Dao ostavku, pa ide. Neće, nama treba zakon o izgradnji zatvora, ustanove za prevaspitanje. To nam treba. Treba da raščistimo čiji se roditelji pozivaju na ministre ili državne sekretare, a u gradnji su. Pa i Homen i Oliverov otac.

Državni interes, za čas imate 126, proglasite državni interes, puji pike, ne važi se, a što se tiče Odbora za Kosovo i Metohiju, to vas ne interesuje. Sedmi ili osmi put se odlaže sednica, ne mogu da dođu ona dva dilbera, ne mogu. Šta ste ovde sve napisali, ljudi moji? Kaže – rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća. Što ne platite građevinskim preduzećima ono što ste dužni? Što ne isplatite ono što su građevinci uradili? Ne, svesno, namerno. Zašto? Da bi se uspostavili novi monopoli. Ko će da bude na čelu tih novih monopola? Ovi što demonstriraju veliki koalicioni kapacitet. Ogroman koalicioni kapacitet. Gde su pare? Uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra si Nikola, uvela ruža.

Sada građani Republike Srbije treba da budu oduševljeni zato što se na televiziji pojavljuju razni tipovi i samo menjaju kacige od jednog do drugog gradilišta. Počeo Tadić da obećava zapošljavanje ljudi. Čuvajte radne knjižice, biće otpuštanja. Ista vam je matrica, kao kada je Mlađan došao da kaže – besplatne akcije – 1000 evra. Pre tri-četiri meseca kaže – aman, ljudi, pa morao sam da vas lažem da bi Boki bio izabran za predsednika u drugom krugu. I, koja je razlika između onog zakona i ovog zakona i svih vaših zakona? Prevara. Ali, neko se masti u toj prevari.

Tu je napravljeno nacionalno pomirenje. Potpisan je sporazum. Šta kaže u tom sporazumu Boris Tadić? Izvini, Dačiću, što smo isporučili Miloševića. Šta njemu odgovara Dačić junački? Ako, Boki, mogli ste i ranije, da završite posao. Bitne su pare. Bitne su evropske integracije. Bitna je nagrada "bambini". Bitna su odlikovanja.

Svetski broj jedan - ministar finansija "bambino". Bitno, Evropska unija vas tapše kada dođete do kolena. Bravo "cuki", dobar si bio. Idi dalje, nastavi dalje da uništavaš Srbiju. E, neće to tako više da bude , moraće to da preokrene. Videli su ljudi o čemu se radi.

Znači, imamo Predlog zakona kojim se 2011. menja u 2012. sa ciljem da se nastavi pljačka. Zašto da se nastavi pljačka? Malo je opljačkano do sada, ima tu još prostora. Šta reče Dušan Petrović pre nedelju dana – nama je važan status. Zašto- da priđemo fondovima, da zgrabimo. Kome da bude dobro? Njemu, Boži, Oliveru Duliću, proevropskim strankama i menjaćemo kacige: žute, crvene, obilazićemo gradilišta, ima da se sekiramo, ima da se patimo, dok je kamera uključena da građani shvate o čemu se radi. Zašto da shvati o čemu se radi? Promenila se i narodna izreka u Srbiji. Od kada ste upropastili vojsku, više nema onoga "vojska o skraćenju", ali je ostalo ono "političari o poštenju", neki koji idu, obilaze gradilišta, epohalno, mostovi se otvaraju, narod nema za hleba.

Šta bi sa Narodnom kancelarijom za pritužbe građana? Ne pominjete je tri godine uopšte. Šta beše sa socijalnom pravdom? Krvavi borac za socijalnu pravdu, ona je vaš Bajatović sa 1.350.000 mesečno. Zlopati se, jadnik, da sva usta budu sita.

Dokle mislite da će ta prevara da ide? Neće više to. Srbija je svesna: "u se i u svoje kljuse", Srbija nema alternativu, EU nije na agendi srpskog naroda. Posle 11 godina prevara, maske su pale, proevropske stranke, idete u zaborav, a moraćemo da pravimo zatvore radi prevaspitanja, ukoliko ima vremena za prevaspitanje, mada ima i beznadežnih slučajeva, to moramo da primetimo. Kada se radi o beznadežnim slučajevima, onda ono iz Biblije "motka je iz raja izašla".

Gospođo Đukić-Dejanović, imate još minut i nekoliko sekundi, požurite, lepo se obucite, povedite i Nikolu i pravac u EU, tamo vam je mesto.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a niko, ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika, se ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o stanovanju i Predloga zakona o izmenama Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.

Poštovani narodni poslanici, napravićemo od 13,00 do 14,00 časova pauzu. To je vreme u kome će biti organizovani koktel u našem centralnom holu, povodom desetogodišnjice rada Kancelarije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Pozivam vas da uzmete učešće, u ime organizatora, dakle, predstavnika Kancelarije i radujem se što ćemo biti skupa na tom koktelu. Izvolite.

(Posle pauze)