SRS smatra da u Srbiji svakako treba da se snimaju filmovi. Na kraju krajeva, naša zemlja i naši stručnjaci nastavljaju sa jednom dobrom tradicijom i poznati smo u svetu po scenografistima, o čemu je govorio i ministar kada je pomenuo "Zastava film", gde i danas postoje neki objekti u kojima je snimljeno više filmova.

Međutim, u ovom članu, u stavu 8. dati su kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju filmovi prilikom izbora da li će neki film biti finansiran sa 20% iz budžeta Republike Srbije.

Mi smo kroz ovaj amandman dodali dve tačke 10. i 11. gde u tačci 10. tražimo da taj film, odnosno njegov scenario doprinosi očuvanju kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina u Republici Srbiji, a u tački 11. da scenario doprinosi očuvanju sećanja na istoriju Srbije i srpskog naroda i na značajne ličnosti koje su svojim životom i delom zadužile srpski narod i građane Srbije. Pored ovih devet kriterijuma postojećih, svakako da bi ova dva kriterijuma uticala da se na kvalitetniji način vrši izbor filmova koji treba da bude finansiran iz budžeta Republike Srbije.

Mi smo svi imali prilike da u ovim proteklim godinama vidimo jedan veći broj filmova u kojima se srpski narod upravo zbog događaja na prostorima bivše SFRJ predstavlja kao narod zločinaca, ubica itd. Zbog toga u svakom slučaju podržavamo inicijativu za snimanje filova koji bi govorili afirmativno o srpskom narodu. Imao sam prilike da pročitam dva scenarija kao vojni veštak za dva filma, od kojih je jedan vezan za rat u Bosni i za pse rata ili plaćenike koji iz Velike Britanije dolaze preko Hrvatske u BiH gde uvijaju pripadnike srpskog i muslimanskog naroda, a film je bio po ratnim naslovom "Lov". Drugi film je bio vezan za Prvi svetski rat, ali obadva su afirmativno govorila o srpskom narodu.

Takođe, imali smo prilike da nedavno vidimo jedan dokumentarni film koji su delom snimili a delom koristili dokumentacioni materijal ruski snimatelji, gde se govori o Kosovu i Metohiji, o ratu na Kosovu i Metohiji i gde je praktično vrlo afirmativno prikazan interes Republike Srbije na tom prostoru, što je u današnje vreme od izuzetne važnosti, jer jedno je kada mi govorimo o KiM, a sasvim je druga slika kada o tome govore pripadnici drugih naroda.

Imali smo prilike da o tome govore i, recimo, Meri Volš iz Velike Britanije, a posebno su o tome kroz ove dokumentarne filmove govorili ruski snimatelji. Zato se posebno SRS zalaže da se kod izbora filmova koji će biti finansirani iz budžeta Republike Srbije nikako ne ispusti iz vida taj kriterijum sećanja na istoriju Srbije i srpskog naroda i kriterijum očuvanja kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive na prostoru Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić, Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Izvolite gospođo Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovaj amandman se odnosi na član kojim se uređuje podsticanje domaće kinematografije.

Dakle, u tački 2) mi smo tražili da se procenat "1,5%" zameni procentom "2,5%", odnosno to je onaj deo koji se odnosi na zahvatanje iz sredstava koja RTS ostvaruje po pitanju pretplate građana Republike Srbije.

Obzirom da značajan deo programa RTS-a predstavlja svakako domaća kinematografija, odnosno prikazivanjem filmova domaće kinematografije, smatramo da je procenat od 1,5% vrlo skroman, a da RTS koji treba da bude javni servis svih građana Republike Srbije i čiji glavni prihod ipak dolazi upravo od građana Republike Srbije, treba da ima interes da izdvoji od tog skromnog procenta od 1,5%, ipak jedan malo veći procenat to je 2,5% sredstava.

Dakle, svi se slažemo da u Srbiji nema dovoljno sredstava za domaću kinematografiju, svi se slažemo da ona mogu tu negde da se nađu i da budu podsticajna i da rad svih naših umetnika u domaćoj kinematografiji učine lakšim, e ovo je jedan od amandmana koji zaista omogućava da domaća kinematografija ostvari deo sredstava upravo od onih kojima se ona prvima obraća, to su gledaoci, to je publika, to su građani Republike Srbije. Mislim da bi građani Republike Srbije svakako želeli da jedan deo od njihovog novca na ovaj način bude upućen filmskim radnicima u srpskoj kinematografiji.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.

Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Fa Tomić.

Za reč se ne javlja niko.

Na osnovu člana 156. stav 3. Poslovnika, na član 18. amandman je podneo Odbor za kulturu i informisanje.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.

Reč ima gospođa Čomić.

Zahvaljujem. Zahvaljujem i na dogovorima i dijalogu koji je rezultirao prihvatanjem prethodnog amandmana na član 18. stav 1. tačka 1), gde je opet bilo reči o budžetima autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Mislim da će to samo doprineti boljem kvalitetu zakona.

Amandman na član 19. povlačim. Koristim ovo vreme da kažem da povlačim i amandman na član 33, da bih poštedela i predlagača još dodatnih razmatranja i nas u danu za glasanje, da bih uštedela vreme a, naravno, da bi poslala i poruku da se mogu podnositi amandmani, učestvovati u dijalogu, pokušavati ubediti i onda raditi u celokupnom interesu Narodne skupštine Republike Srbije, kada shvatimo šta je ono što ima većinu, zašto ima većinu i kako možemo zajednički uštedeti sebi vreme, odnosno ostvarivati, ovaj zakon je dobar povod za to, opšti interes kada je u pitanju proces donošenja zakona.

Zahvaljujem i predlagaču i ministru i članovima Odbora za informisanje i svima sa kojima je bilo dijaloga tokom rasprave o ovom zakonu i tokom rasprave o amandmanima, na atmosferi, saradnji i pokušaju da što više amandmana, koji su podneli narodni poslanici opozicije i narodni poslanici većine, zaista postanu deo zakona.

Kao ilustraciju kazaću činjenicu koja se može proveriti u Generalnom sekretarijatu, da se, nažalost, jako često sa lakoćom i bez ikakve časti laže o tome kako predlozi zakona u Narodnoj skupštini prolaze bez prihvatanja amandmana, ikakvih i ičijih, a lako je doći do informacije kod generalnog sekretara koliko je ukupno amandmana podneto, koliko je amandmana koje su podneli narodni poslanici opozicije prihvaćeno i koliko je amandmana koje su podneli narodni poslanici vladajuće većine prihvaćeno.

Sa zadovoljstvom konstatujem da se narodni poslanici koji dobacuju osećaju prozvanim, komentarišući da ovo o čemu govorim nije tema. I te kako je tema jer se radi o amandmanu koji je podnet. Neki od tih amandmana su prihvaćeni, neki su povučeni, a neki od tih amandmana će biti predmet glasanja u danu za glasanje.

Koristim tematski proces podnošenja amandmana i na ovaj zakon da pokažem da se može sarađivati kroz dijalog, bez straha i bez laganja o tome koliko i kakvih amandmana je podneto, koji poslanici su to učinili i koliko ih je prihvaćeno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem procenat koji mi je generalni sekretar saopštio, a to je da je od ukupnog broja prihvaćenih amandmana, 50,5% onih koji su podneli poslanici opozicije različitih poslaničkih grupa, pojedini narodni poslanici, na različite predloge zakona. To govori o dobrom radu opozicije, ali govori i o izgradnji dijaloga i procesa donošenja zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ovo je obrazlaganje zašto povlačim amandmane na član 19. i na član 33. Radimo zajedno za ovu našu zajedničku kuću, kojom pokušavamo da ostvarimo interese onih koji su nas poslali da kao narodni poslanici branimo interese građana istinom, čašću, pristojnošću i podacima. Hvala vam.

Zahvaljujem. Ministar je očigledno delovao nadahnujuće na sve, ali samo podsećam gospođu Čomić da je amandman na član 19. prihvaćen i od Vlade i od Odbora za kulturu, a kada dođe na red broj 33. onda ćemo to konstatovati.

Molim narodne poslanike SRS da ne dobacuju, jer jednom smo već imali jedan nesporazum koji se nije dobro završio po one koji su dobacivali. Hvala na razumevanju.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Fa Tomić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Za reč se ne javlja niko.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Reč ima gospođa Zlata Đerić.

Poštovani gospodine ministre, imala sam tremu da li ćete se vratiti u salu, pošto znam da ćete ovaj amandman prihvatiti u toku diskusije, jer ste prihvatili amandman na član 27. i na član 34, gde smo u jezičkom smislu popravili tekst zakona, tako da nema razloga da prihvatite i ovaj naš amandman.

Naime, na član 21. smo podneli amandman kojim tražimo da posle reči: "pravno lice i preduzetnik koji obavljaju" reči: "kinematografskih delatnosti" menjaju se rečima: "kinematografsku delatnost".

Pošto se definitivno slažemo i vi i ja, tu spora nema, da se u srpskom jeziku u rečenici reči moraju slagati u rodu, broju i padežu, samo tražim da ovaj genitiv koji ovde ne stoji i ne može da stoji, bude zamenjen akuzativom. Dakle, sada član 21. glasi ovako: "Pravno lice i preduzetnik koji obavljaju kinematografskih delatnosti dužni su da redovno dostavljaju odgovarajuće podatke za potrebe vođenja evidencije". Mora da stoji u akuzativu: " kinematografsku delatnost", tako da vas molim da ovaj amandman prihvatite sada.

Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član uvodi neka ograničenja koja su totalno neprihvatljiva čak i nekoj zdravoj tržišnoj logici. Kada je u pitanju prikazivanje domaćeg i koprodukcionog kinematografskog dela, ovaj član nameće obavezu da ono započinje u bioskopima i na filmskim festivalima. Istina, ovo delo jeste sufinansirano sredstvima iz budžeta ali, znate, ovo je klasično ograničavanje prometa. Osnovni motiv je i profit od nekog filmskog dela, znači svaki takav projekat treba da ima i neku ekonomsku logiku. Ako postoji ekonomska logika koja takvom filmskom delu omogućava veći profit, ako na neki drugi način bude prikazano, nema razloga da ljude i stvaraoce u tom smislu ograničavamo.

Znači, razumem potrebu da se podstiče filmski program u Srbiji u našoj zemlji i da imamo što više kvalitetnih filmskih dela na repertoarima bioskopa i televizijskih kuća i generalno na festivalima. Ali pre svega profit, pre svega tržište, pre svega ekonomska računica je ono što mora da motiviše filmske stvaraoce, a to treba da bude i motiv Ministarstva za kulturu i same Vlade, ukoliko želimo da pospešimo razvoj kinematografije, a ne da se rukovodimo našim željama, voljama i nekom birokratskom svešću koja nije ni primerena za vreme u kome živimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Izvinjavam se, reč prvo ima ministar pa gospodin Marić.