PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 21.12.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

21.12.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji stavljaju svoje poslaničke kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da to učinite da bi utvrdili koliko je u elektronskom sistemu konstatovano narodnih poslanika, a na osnovu odredbi Poslovnika koji propisuju da najmanje od 84 poslanika prisutnih u elektronskom sistemu mora biti u sali da bi počeli naš rad.

Konstatujem da je elektronskim sistemom utvrđeno da je u sali 85 narodnih poslanika, da je takođe u sali još jedan određen broj poslanika i da postoje uslovi potrebni za rad i početak sednice Narodne skupštine.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković i predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić – Dejanović.

Saglasno članu 90. stav 1. takođe vas obaveštavam da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić – Dejanović, pored predstavnice predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da sednici prisustvuje i Slobodan Homen - državni sekretar u Ministarstvo pravde, Jovan Ćosić - načelnik u Ministarstvu pravde, Zlatko Petrović – viši savetnik u Ministarstvu pravde i Božidar Blagojević – samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.

Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 21. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Prijave za reč se otvaraju do otvaranja načelnog ili zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa pojedinih tačaka ili tačke dnevnog reda, pa vas molim da svi oni koji to još nisu učinili, da dostave spisak sa imenima i prezimenima narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi u načelu.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Zoran Krasić, poslaničku grupu. Ukoliko još neka od poslaničkih grupa odredi nekog od svojih članova da ih ovlašćeno predstavlja tokom rasprave, molim vas da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Pre nego što otvorim tačku dnevnog reda, na osnovu člana 90. i člana 87. dajem sledeće obaveštenje.

Današnji radni dan proteći će, nakon otvaranja rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu, nakon okončanja rasprave, odnosno zaključenje rasprave danas ćemo raditi otvaranje rasprave u pojedinostima po zakonima o kojima je skupština odlučila da budu predmet zajedničkog načelnog pretresa i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Rasprava u pojedinostima biće otvorena. Kada se zaključi rasprava u pojedinostima o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, otvorićemo i raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o kinematografiji i zaključenjem rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona završićemo svoj rad za danas. Naravno, ukoliko bude potrebno, na osnovu člana 87. radićemo i posle 18,00 časova, a do zaključenja rasprave u pojedinostima na Predlog zakona o kinematografiji.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnica predlagača, ministarka Snežana Malović želi reč? (Da.)

Reč ima Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što vam je poznato, danas će biti reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu. Podsetila bih vas da je važeći Zakon o ustavnom sudu donet 2007. godine, odnosno da je od početka njegove primene prošlo više od četiri godine.

Osnovni razlog za donošenje zakona je što se, analizirajući dosadašnji rad Ustavnog suda, došlo do zaključka da određene odredbe zakona, pre svega odredbe koje se odnose na postupak pred Ustavnim sudom, treba dopuniti i izmeniti, a radi rešavanja problema preopterećenosti Ustavnog suda. Ova preopterećenost se pre svega odnosi na veliki broj postupaka po Ustavnim žalbama, delimično iz razloga nasleđenih predmeta suda Srbije i Crne Gore, kao i velikog broja novih ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu, imajući u vidu da je Ustavni sud poslednja instanca koja odlučuje o povredi Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, preobraćanja Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu.

Važeći zakon ne omogućava Ustavnom sudu da određena procesna pitanja koja se pojavljuju u postupku rešava na drugi način, osim na sednici svih sudija. Zbog toga, kao i zbog široke nadležnosti Ustavnog suda koja je utvrđena Ustavom, ovaj sud nije u mogućnosti da na efikasan način postupa u predmetima koji se, pre svega, odnose na ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata, kao i u postupcima po ustavnim žalbama. Iz navedenih razloga, najvažnije izmene zakona koje se predlažu odnosne se na organizaciju i način odlučivanja Ustavnog suda.

Takođe bih napomenula da je u nacrtu ovog zakona pribavljeno mišljenje eksperata Venicijanske komisije Saveta Evrope čije su preporuke u najvećem delu ugrađene u tekst Predloga zakona.

Sada bih vas ukratko upoznala sa najvažnijim rešenjima iz ovog zakonskog predloga. Predlogom zakona uvodi se nov način određivanja plata sudija Ustavnog suda. Naime, prema važećim propisima plata sudija Ustavnog suda određena je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama koji utvrđuje koeficijent za obračun plate, dok se osnovica utvrđuje zaključkom Vlade. Na ovaj način izvršna vlast ima uticaj na određivanje plate sudija Ustavnog suda, čime se može narušiti njegova samostalnost nezavisnost. Zbog toga je predlogom zakona predviđeno da plata sudija Ustavnog suda odgovara položaju nadležnosti Ustavnog suda i odgovornosti sudije za obavljanje dužnosti i da predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti, uz zaštitu ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Iz navedenih razloga predloženo je rešenje da se osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda utvrđuje Zakonom o budžetu Republike Srbije. Takođe, predlogom zakonom utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu plata sudija Ustavnog suda. Na ovaj način se postiže veća samostalnost Ustavnog suda, budući da su elementi za obračun i isplatu plata sudija Ustavnog suda određeni isključivo zakonom i to Zakonom o Ustavnom sudu i Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Predlogom zakona je data mogućnost da se na javnoj raspravi sednice Ustavnog suda mogu, po odluci Ustavnog suda, održati izvan njegovog sedišta u Beogradu, a u cilju efikasnije postupanja u pojedinim predmetima. Predlogom zakona se u određenoj meri na poseban način uređuju pitanja vezana za radne odnose zaposlenih u stručnoj službi Ustavnog suda, imajući u vidu specifičnost i složenost poslova koji se obavljaju u stručnoj službi.

Ovim odredbama ustanovljava se mogućnost određivanja položaja u stručnoj službi Ustavnog suda, propisuju posebni uslovi za napredovanje državnih službenika, zaposlenih u stručnoj službi Ustavnog suda, kao i mogućnost uvećavanja koeficijenata za obračun njihovih plata i dodatno obrazovanje o trošku Ustavnog suda. Na ovaj način se ističe položaj suda u sistemu državnih organa i istovremeno omogućava da se u stručnu službu ovog suda zaposle najkvalitetniji pravnici. U cilju očuvanja samostalnosti i nezavisnosti Ustavnog suda predloženo je da Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Ustavnog suda obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava opredeljenih za rad ove institucije. Pored toga posebnu novinu predstavljaju odredbe kojima se utvrđuje postupak za pripremu predloga budžeta Ustavnog suda, kao i načinu vršenja kontrole trošenja budžetskih sredstava opredeljenih za njegov rad.

Predložena rešenja idu za tim da se poveća samostalnost i nezavisnost, kao što sam rekla, ovog suda u pogledu postupka predlaganja, potrebnih budžetskih sredstava za rad, kao i da se ograniči uticaj izvršne vlasti u pogledu predlaganja obima budžetskih sredstava potrebnih za rad.

Možda je i najznačajnija novina, koju sadrži predlog ovog zakona, ona koja se odnosi na oblike rada i odlučivanja Ustavnog suda. predloženim rešenjima je propisano da sud odlučuje na sednici, i to sednici velikog veća i sednici malog veća. Uvođenjem novih oblika rada Ustavnog suda, kao što su sednice velikog i malog veća, doprineće se efikasnijem odlučivanju Ustavnog suda, naročito kada je u pitanju donošenje odluka procesne prirode i odlučivanje u postupku po ustavnim žalbama.

Predlog zakona predviđa da se na sednici suda, koju čine sve sudije Ustavnog suda, donose najvažnije odluke iz nadležnosti Ustavnog suda, kao što su meritorne odluke u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, odluke u postupku zabrane političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, kao i odluke u postupku postojanja povreda Ustava od strane predsednika Republike.

Kao što sam istakla, Predlog zakona uvodi nove oblike rada Ustavnog suda, a to su veliko i malo veće. Veliko veće odlučuje o postupcima u kojima nije nadležna sednica Ustavnog suda i donosi određena rešenja procesnog karaktera. Na sednici velikog veća odluke, odnosno rešenja donose se jednoglasno. Ako se ne postigne saglasnost, o predmetu odlučuje sednica Ustavnog suda. Predviđeno je da Ustavni sud ima dva velika veća, koja čine po sedam sudija Ustavnog suda i predsednik Ustavnog suda, koji je član oba velika veća. Personalni sastav velikih veća određuje se godišnjim rasporedom poslova koje donosi predsednik Ustavnog suda.

Predlog zakona propisuje da malo veće, koje se sastoji od troje sudija Ustavnog suda, donosi zaključke isključivo procesnog karaktera. Kao i kod velikog veća, i na sednici malog veća zaključci se donose jednoglasno, a ako se ne postigne saglasnost, o predmetu iz nadležnosti tog veća odlučuje veliko veće. Broj malih veća određuje Ustavni sud, a predsednik Ustavnog suda određuje predsednika i članove malog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda. Na ovaj način je omogućeno efikasnije postupanje Ustavnog suda, sa jedne strane, a sa druge strane su ispoštovane odredbe člana 175. Ustava, koje utvrđuju način odlučivanja Ustavnog suda.

Precizirane su odredbe koje se odnose na akte Ustavnog suda, kao što su precizno određeni slučajevi kada Ustavni sud donosi odluke, zaključke ili rešenja i propisani su obavezni elementi ovih akata, pri čemu se Ustavnom sudu daje ovlašćenje da može bliže odrediti sadržinu tih obaveznih elemenata. Pored toga, precizirana je i odredba koja uređuje sadržaj predloga za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. Navedena izmena je neophodna zbog činjenice da je u dosadašnjoj praksi veliki broj inicijalnih akata podnosilaca bio nepotpun, što je dovodilo do odugovlačenja ovih postupaka.

Predlogom zakona dato je i ovlašćenje Ustavnom sudu da odloži objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku RS" za najviše šest meseci, kako bi se dala mogućnost donosiocu akta, koji je proglašen neustavnim ili nezakonitim, da u tom periodu izvrši odgovarajuće izmene osporenog akta, čime se sprečava eventualno nastajanje pravne praznine i štetnih posledica koje bi mogle da nastanu od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda.

Značajno su izmenjene i odredbe koje se odnose na postupak po ustavnoj žalbi. Predlogom zakona je predviđeno da ustavna žalba obavezno mora sadržati opredeljeni zahtev, kao i zahtev u pogledu tražene materijalne, odnosno nematerijalne štete, kako bi se Ustavni sud uz odluku o ustavnoj žalbi istovremeno odlučio o zahtevu za štetu. Takođe, utvrđena je nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o naknadi štete zbog povređenog ljudskog ili manjinskog prava. Takvo rešenje je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koje prilikom utvrđivanja povrede prava istovremeno utvrđuje i visinu štete.

Na kraju ovog predstavljanja, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima Narodna skupština usvojiti ovaj predlog zakona, čime će se stvoriti neophodne zakonske pretpostavke za efikasniji rad Ustavnog suda i ojačati njegova samostalnost i nezavisnost, a sve u cilju izvršavanja Ustavom utvrđenih nadležnosti Ustavnog suda, koje se pre svega odnose na zaštitu ustavnosti i zakonitosti i zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom. Zahvaljujem se.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)

Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?

Ako da, molim vas da se prijavite.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nemamo ništa protiv toga da se nešto preciznije regulišu ona rešenja Zakona o Ustavnom sudu, odnosno pre svega pravila procedure i unutrašnja funkcionisanja koja su do sada proizvodila najozbiljnije probleme u praksi. Međutim, pre prelaska na raspravu o tim pravilima, o platama u Ustavnom sudu, o pitanjima njegove efikasnosti, mislim da moramo da se vratimo korak nazad i da zapravo probamo da odgovorimo na pitanje šta je Ustavni sud u našoj državi i čemu on treba da služi, čemu zaista služi i u šta je zapravo pretvoren Ustavni sud u poslednjih četiri do pet godina od usvajanja i stupanja na snagu trenutno važećeg Ustava, Ustava Srbije.

I vi i ja, gospođo Malović, znamo kako je pisan taj Ustav, da je on pre svega bio rezultat trulog kompromisa međusobno dijametralno suprotstavljenih i političkih ideja i političkih ideologija i političkih stranaka. Ustav Srbije, koji između ostalog definiše i neka od ključnih pitanja funkcionisanja Ustavnog suda, pre svega način i proceduru izbora njegovih…

Odmah su neobični ovi dani kada ima više poslanika vladajuće koalicije u sali.

Dakle, sva ta pravila napravljena su u trenutku kraja kohabitacije i pripremanja za ulazak u period otvorene koalicije pre svega DS i DSS. Ta pravila o izboru, o načinu izbora sudija Ustavnog suda Srbije su pre svega rezultat tog trulog kompromisa. Činjenica je da se u jednom trenutku onima koji su tada na ključni način određivali pravce politike i odnose među političkim strankama i političkim liderima u Srbiji, da se njima učinilo da je najbolji način da se napravi ta, ipak moram da kažem, prividna ravnoteža moći između predsednika Republike, parlamenta, vladajuće koalicije i Visokog saveta sudstva, kada se biraju sudije Ustavnog suda.

Čim je ta kohabitacija, a onda koalicija propala, negde od početka 2008. godine, nastali su zapravo vrlo ozbiljni problemi u Ustavnom sudu, u onome što je ne samo generalni i pravnički, nego i svetonadzorski stav njegovih članova. Vi znate da Ustavni sud, uostalom i naš Ustav i naši zakoni to kažu, nije običan sudski organ. Ustavni sud, osim toga što je brana samog ustavnog poretka, on je pozvan i da daje neke generalne pravce tumačenja prava, unapređenja prava i svega onoga što je zapravo vezano za krucijalne vrednosti, političke i civilizacijske u jednoj zemlji. Od ljudskih prava i građanskih sloboda do principa zakonitosti, podele vlasti itd.

Sada je kraj 2011. godine i mislim da nikome u Srbiji ne treba posebno objašnjavati sa kakvim je sve problemima skončan Ustavni sud, i u svojoj unutrašnjoj organizaciji, i u komunikaciji sa javnošću, a i u onome što je najvažnije, a to je percepcija javnosti. Dakle, kako i na koji način demokratska javnost u Srbiji ili svi građani doživljavaju Ustavni sud? Da li u njegov rad imaju poverenja? Da li smatraju da su njegove odluke uvek lišene političkog uticaja? Konačno, da li smatraju da su zapravo najkvalitetnije sudije ili neke od najkvalitetnijih sudija u ovom trenutku sudije Ustavnog suda? Mislim da nema dileme da taj odgovor nije pozitivan.

Čuo sam da ste u jednom trenutku, kada ste obrazlagali Predlog zakona, govorili o tome da njime pokušavate da stvorite i materijalne i organizacione uslove da najkvalitetniji pravnici, pretpostavljam pre svega mladi stručnjaci, potraže posao u Ustavnom sudu, da rade u njegovim stručnim službama i da dodatno budu motivisani za tako nešto. Kao i vi, smatram da je to pitanje motivacije, pitanje časti da se radi u Ustavnom sudu, pitanje ambicije da se možda jednog dana postane sudija Ustavnog suda ili njegov predsednik vrlo važno, da to možda mnogo više i mnogo zdravije može da motiviše mlade stručnjake od samog pitanja visine zarade ili visine plate. Ali, mislim da šta god da uradite sa ovim zakonom, sa njegovim rešenjima, nećete moći da podignete ugled te funkcije. Ti ljudi koji treba da dođu da se prijave i da rade u Ustavnom sudu prosto vide ko su u tom trenutku neke od sudija Ustavnog suda.

Neću ići pojedinačno. Znam da u Ustavnom sudu ima odličnih stručnjaka, divnih sudija, neki od njih su bili i moji i vaši profesori na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali postoji jedan drugi krug ljudi, postoji krug ljudi koji su ovde birani za sudije Ustavnog suda po partijskim kvotama. Sećate se onog trenutka kada ste, obzirom da imate dva različita koaliciona partnera iz Sandžaka, morali da nađete mesta među sudijama Ustavnog suda i za predstavnike jedne i druge grupacije. Slična je situacija i sa predstavnicima nekih, da kažem drugih delova Srbije ili sudija koji su bliski nekim drugim političkim opcijama.

U isto vreme imate u sudu i onaj deo sudija koji je izabran u vreme koje sam na početku pominjao, dakle, kohabitacije, odnosno koalicije DS i DSS, zbog specifičnog načina izbora predlaganja, pa onda biranja drugog organa sa šire liste. Taj politički uticaj je ugrađen, inherentan je samom zakonu, samom ustavnom modelu i zbog toga imate toliko problema, toliko unutrašnjih razlika u Ustavnom sudu, koje vrlo teško mogu da dovedu do jednog konzistentnog i, slobodno mogu da kažem reformističkog stava. Zapravo, mislim da to treba da radi Ustavni sud. Ako već imamo ovakav Ustav, ako je on rigidan na hiljadu mesta, onda bi makar Ustavni sud kroz praksu mogao da pomogne da neka njegova rešenja budu protumačena na progresivniji način i da, dok ne dobijemo novi ustav, a mislim da što pre treba da počnemo rad na njegovom pisanju, da makar to otkloni nedostatke postojećeg ustavnog modela.

Treće ili četvrto pitanje je kako se Ustavni sud postavlja prema politici, kako reaguje na njene impulse. To nije vezano samo za ovaj sastav Ustavnog suda Srbije, mi smo taj problem u pravosuđu i generalno u sudstvu posebno imali i decenijama unazad. Znam da nije tako, da prečesto postoji direktan politički uticaj Vlade, predsednika Republike, vladajućih struktura na sam postupak pred Ustavnim sudom, a to je posledica i relativnog niskog ličnog, moralnog i profesionalnog kredibiliteta ovako izabranih sudija Ustavnog suda. Takav Ustavni sud najčešće osluškuje šta se dešava u javnosti, pokušava da proceni šta je politički i svaki drugi "mejn strim" i, u zavisnosti od toga, odlučuje da li će pokrenuti određene postupke, kako će ih pokrenuti, koliko će ih efikasno voditi i da li će oni stajati kod sudije izvestioca ili u nekoj drugoj fazi postupka mesecima ili godinama u fioci.

Podsetiću vas samo na nekoliko slučajeva. Mi smo krajem septembra ili početkom oktobra 2008. godine pokušali da iniciramo pred Ustavnim sudom Srbije postupak za ocenu ustavnosti energetskog sporazuma, odnosno niza ugovora koje smo zaključili sa Ruskom Federacijom, koji su obuhvatali skandaloznu prodaju NIS, ali i sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok i podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor. Dobili smo odgovor posle nekoliko meseci, koji je evidentno bio posledica tog utiska u Ustavnom sudu, koji je bio očigledan, da se radi o, pre svega političkom aranžmanu sa vrlo moćnom državom, da pozadina tog aranžmana nije ekonomska ili komercijalna, nego je, pre svega politička, da se računalo na to da ćemo za uzvrat za tako nisku cenu za privatizaciju NIS dobiti političku podršku za Kosovo. Iz toga sledi taj stav Ustavnog suda, koji je vrlo jasno izražen i u njegovoj odluci koja nam je dostavljena početkom 2009. godine, da šta ima Ustavni sud da se meša u posao koji su zaključili vlade dve države, da je to međunarodni ugovor koji je iznad zakona, po našem pravnom poretku, a da one odredbe koje smo osporili, koje se tiču praktičnog uspostavljanja monopola, kršenja pravila o zaštiti životne sredine, ograničenja suvereniteta naše države, pošto znate da ti ugovori zabranjuju našim državnim organima da menjaju fiskalna i neka druga pravila, da se ta pravila ne mogu direktno primeniti zbog toga što su suviše opšta.

Dakle, u toj odluci kojom odbacuje našu inicijativu, Ustavni sud je, zapravo, presudio Ustavu čiju nadležnost ima da brani, tako što je rekao da Ustav nije jasan i da u ovim odredbama ne može da se sprovodi. To je ogroman problem, pogotovo kad se cela glava Ustava koja se tiče osnova ekonomskih odnosa i onog dela koji se tiče ljudskih prava i sloboda, ne može direktno primenjivati.

Šta se onda, zapravo, od našeg Ustava može primenjivati? Preambula, deo o ljudskim pravima ili deo o organizaciji državnih organa? Ni jedan od tih segmenata Ustava ne funkcioniše, a Ustavni sud, onako kako je danas uređen i nema nikakvog dokaza da će ovaj zakon to značajno promeniti, ne može da da ni jedan od odgovora na neka od ključnih pitanja ovog društva.

Vi znate koliko ste imali problema u nekim drugim postupcima, znate šta vam je Ustavni sud uradio u postupku opšteg izbora sudija, donoseći u različitim fazama postupka ili u različitim vremenskim periodima, opet osluškujući ono što je politički "mejn strim" u društvu, međusobno različite i suprotstavljene odluke, od toga da je na početku ocenio da je sam način promene u pravosuđu ustavan, u skladu sa Ustavom i ključnim međunarodnim dokumentima, do toga da vam je u jednom trenutku, kada im se učinilo, kada su dobili input, kada su počeli da razmišljaju o tome ko će eventualno ostvariti uspeh na narednim izborima, počeli da reteriraju i da vam, praktično, uništavaju ceo koncept izbora sudija, nalazeći opravdanja u nekim parcijalnim i čudnim tumačenjima garancija sudske nezavisnosti, trajnosti sudske funkcije itd. Iako su izbrani po Ustavu koji je, iako ne formalno, ipak izraz ozbiljnog ustavnog diskontinuiteta, iako su i sami, većina njih ili jedan deo njih, došli iz tog sudskog, pravosudnog miljea, za koji sami znaju da je to bio jedini segment države u kome se ništa nije promenilo na bolje posle 5. oktobra, a onda, 10 – 11 godina kasnije, ta činjenica da se ništa nije popravilo je suštinski sprečavala bilo kakav institucionalni, društveni, pravni, ekonomski progres ovog društva.

U međuvremenu su neki od tih problema rešeni, naravno, ponovo na zaobilazan način, ponovo uz otvorene ili prikrivene političke kalkulacije. To je nešto što i danas opterećuje pravosudni sistem u Srbiji. Vi znate da će se to dešavati i nakon isteka mandata ove Vlade i nakon isteka vašeg mandata, bez obzira što LDP i većina poslanika naše stranke je u svakom trenutku imala vrlo ozbiljno razumevanje za ono što vi lično radite u tom ministarstvu. Prosto, sistem koji vodite, pa i Ustavni sud, na čiji rad institucionalno utičete ovakvim predlozima zakona, ne može da zavisi ni od dobre volje, ni od sposobnosti jednog pojedinca ili državnog funkcionera, nego je, pre svega, refleks one atmosfere koju u njemu produkuju najviši državni zvaničnici: predsednik Republike, premijer, cela Vlada, mediji, civilni sektor itd.

Konačno, jedan od poslednjih primera o kojem hoću da govorim je cirkus koji traje pred Ustavnim sudom sa dva postupka. Jedan je postupak za zabranu desničarskih ili ekstremističkih organizacija, koji je prvo, kao što znate, pokrenut na problematičan način, tu je bilo mnogo propusta u radu tužilaštva, a onda sve ono što je radio Ustavni sud: termini zakazivanja određenih radnji u postupku, način na koji se to predstavljalo javnosti, način komunikacije sa javnošću, odabir lica koja će biti pozivana na te rasprave, sve je to taj inicijalni zahtev države, odnosno javnog tužilaštva, obesmislilo.

Možemo da sprovedemo istraživanje javnog mnjenja u ovom trenutku, na bilo koji drugi način da izmerimo impresije i utiske javnosti i videćete da u ovom trenutku ima mnogo manje razumevanja za postupak za zabranu tih organizacija u društvu, da ima mnogo više nalaženja opravdanja za te mlade zavedene ljude, kako neki govore, nego što je to bilo u onom trenutku kada je država pokrenula postupke. Šta treba da bude rezultat? Ovo kakva je situacija danas ili potpuno suprotna situacija u kojoj će, ne samo Ustavni sud u nekom trenutku, nego i najvažniji delovi društva i generalno većina građana osuditi organizacije ili pojedince koji otvoreno nasiljem ili pozivanjem na nasilje krše osnovna ljudska prava i građanske slobode.

Još jedan primer se nedavno pojavio pred Ustavnim sudom i ponovo uznemiro javnost, a to je pitanje ocene ustavnosti Statuta Vojvodine. To je vrlo važno pitanje u našem društvu, odnosi se na trećinu ove zemlje, na jednu zajednicu ili teritorijalnu jedinicu koja, čak i po sadašnjem Ustavu, ima određena obeležja autonomije, naravno, ne dovoljna.

Šta je rezultat dosadašnjeg toka postupka pred Ustavnim sudom? Informacija koju smo dobili da su kao predstavnici stručne javnosti pozvani, ne znam, Kosta Čavoški, Zoran Lončar koji je jedan od visokih funkcionera DSS koja je zapravo i pokrenula postupak, čini mi se gospodin, prof. Samardžić, nisam siguran da li je on bio pozvan. Prof. Ratko Marković jedan od tvoraca modela ukidanja autonomije suštinske autonomije na teritoriji Srbije ustavnih promena iz 1989. godine, odnosno 1990. godine.

Predsednik Ustavnog suda i sudije Ustavnom suda će vam reći da ništa nisu pogrešili da su oni pozvali predstavnike jedne i druge strane zainteresovane javnosti i da je to zapravo suština demokratskog procesa da se tako razmenjuju argumenti.

Međutim, čudom se dogodilo da argumenti DSS, njihovih ustavnih eksperata, onih koji su ključno doprineli tome da sadašnji Ustav bude ovako nedemokratski i ovako suprotstavljen između ostalog autonomije i Vojvodine. Argumenti prof. Koste Čavoškog dobio je mnogo više prostora u javnosti, da se javnost ponovo alarmira, da se ponovo pokrenu i probude te priče o Srbiji iz tri dela koja nije postala cela, da se izmišljaju strahovi o separatizmu na teritoriji Vojvodine, itd. Da li je bilo prostora i rasprave pred Ustavnim sudom u analizi Ustavnog suda u standardima koje Ustavni sud treba da postavi. Mesto za analizu koja pokazuje da mi recimo sledeće nedelje, recimo, ovde usvajamo Republički budžet od devet milijardi evra, a da je u toj preteranoj autonomiji koja je data Vojvodini pokrajinski budžet 650 miliona evra.

Da li je Ustavni sud sa bilo kakvim pravilima poseban da na taj način rezonuje, da o tim argumentima govori i da se malo okrene životu. Ne, do sada su celu svoju aktivnost svodili na to da li je Obraz ili neko drugo udruženje formalno registrovano, da li je kompjuter veštačen na ovaj ili onaj način, a sve onako namigujući na desno oko, ko vaimarska Nemačka, posle Prvog svetskog rata.

Iza te fasade legalizma i zaštite ustavnog poretka uvek se zapravo krije razumevanje za one koji su protivnici ljudskih prava i građevinskih sloboda, protivnici promena i reformi u Srbiji i konačno protivnici, hajde da tako kažem, evropskih integracija ili evropskih reformi ove zemlje. To nije beznačajno pitanje. U situaciji u kojoj neki drugi državni organi u kojima parlament, Vlada, pa sve više i predsednik republike uživaju sve manje demokratskog poverenja građana, mnogo se pažljivije u javnosti osluškuje ono šta radi, kako radi Ustavni sud i čitav niz drugih institucija koje nisu na pravi pogled, ili nisu eminentno političke.

Što se tiče nekih konkretnijih odredbi više ćemo o tome razgovarati u raspravi u pojedinostima. Želeo bih samo da dobijem odgovor na neka od tih pitanja. Meni se učinilo na nekim mestima u ovom zakonu da vi zapravo ponešto otežavate proceduru, odnosno pristup građana sudu. Pogotovo u onom delu kada govorite šta sve zapravo treba da sadrže zahtevi kada se obraća Ustavnom sudu. Ranije je, čini mi se bila formulacija, opredeljivanje zahteva i potpis podnosioca, a danas se ovim izmenama traži mnogo preciznije navođenje. To će na neki način smanjiti verovatno broj slučajeva, a sa druge strane može da nas dovede u opasnost pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog toga što vi znate da mi imamo najviše problema, osim sa članom 6. Evropske konvencije, pravo na pravično suđenje i ovim pravom iz člana 13. a to je pravo na efikasno pravno sredstvo.

Onako kako ustavna žalba sada funkcioniše, ta velika kašnjenja zapravo nas dovode u situaciju da će uskoro pred Evropskim sudom i sama činjenica da neko lice nije dobilo odluku Ustavnog suda, po ustavnoj žalbi, dakle, da po njoj nije bilo odlučeno, mi dolazimo u opasnost da će Evropski sud za ljudska prava početi da procenjuje da više nije ni neophodno iscrpeti to pravno sredstvo, pošto se ne radi o efektivnom pravnom sredstvu. To zavisi od broja slučajeva. Ako na ovaj način ograničete tu mogućnost, odnosno smanjite broj slučajeva, mislim da onda dolazimo ponovo u istu situaciju.

Dakle, da će to biti neka vrsta uskraćivanja pravosuđa kako u čitavom nizu svojih odluka kaže Evropski sud za ljudska prava i da će kroz ovo tehničko rešenje, zapravo biti napravljen mnogo veći politički problem. Ne kažem da je to bila vaša motivacija jer imate veliki problem sa zaostalim predmetima i razumem da nekako morate da ih rešavate ali hajde da probamo da nađemo način da ta ravnoteža prosto bude pravedenija i da na strani građana možda bude prostora za ustavne žalbe i naravno neke vrste prevencija moraju da budu vezane ne za Zakon o Ustavnom sudu i pravila postupka, nego za rad ovog opšteg sudskog, pravosudnog aparata za rad državne uprave. Tu upravo nastaju najveći problemi i zbog toga se građani tako često, tako velikim brojem ustavnih žalbi obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, posle postupaka pred domaćim organima.

Razgovaraćemo još pa ćemo verovatno biti u prilici da razjasnimo još neka pitanja. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Iskustvo podrazumeva da čovek mora da vodi računa o nečemu što se dešavalo u prošlosti i odavno je postojala izreka, deci se savetuje – da ne lažu, jer ko laže taj i krade. Ko krade ide u zatvor. Ko ide u zatvor ima buve i ne treba da se družite sa tim ljudima.

Za početak mala šala, ali velika zbilja i velika istina. Znači, prema predlagaču sudi se i šta je hteo da predloži i šta je u stvari predložio. Onda dolazite do zaključka da predlagač u stvari ne zna šta je Ustavni sud. Šta je to što se izvlači kao termin ustavno sudstvo? Ustavni sud nije sud, nije sud opšte nadležnosti i ne potpada pod pravosuđe i oni koji vrše funkciju sudije Ustavnog suda nemaju sudijsku funkciju. Zato nema stalnosti već Ustav je propisao koliko traje njihov mandat, to je specifična vrsta kontrole ustavnosti i zakonitosti opštih akata. To je polazna definicija Ustavnog suda, a sve ono što se kasnije dodaje kao nadležnost, pa eventualno ima veze sa pojedinačnim aktima je izuzetak i zato moram restriktivno da se tumače.

Ali, kada se ta lekcija predavala na fakultetu, sekretarica ministarstva zvana Homen je zujao po američkim ambasadama da uzme pare da bi rušio režim Slobodana Miloševića, Ivice Dačića i Mire Marković. Tako smo došli u ovu situaciju da imamo pravi dokaz za apsolutno neznanje. Tako da Ustavni sud ako ne daj Bože bude usvojen ovaj predlog zakona imaće i veliko i malo veće. Tako da neko smatra da je Ustavni sud Apelacioni sud, Viši sud ili ne znam šta drugo.

Ovo je elementarno neznanje. Nikada u našoj praksi Ustavni sud nije radio u delovima već u punom sastavu. Šta su našli kao pokriće za to? Čitali nešto o Evropskom sudu za ljudska prava, ali Evropski sud za ljudska prava nije u rangu sa Ustavnim sudom, to je četvrti stub gde se građani pojedinačno javljaju zbog povređenih ljudskih prava. Ali, šta to vredi. Skoro je bila ta Kopaonička škola prirodnog prava i u jednom od radova uvodno izlaganje dala dr. Bosa Nenadić, napisala lepo žena šta je Ustavni sud, ali šta vredi sekretarica Ministarstva pravde nije čitala taj rad.

Ne znam kako će sudije Ustavnog suda da prihvate ove izmene i dopune ovog zakona? Ili će da prihvate zbog onog dela izmena i dopuna koje se tiču statusa, penzijskog osnova za sudije, plate, itd. Zašto se to menja? Moraju da se plate. Zašto moraju da se plate? Da bi uradili prljav posao. Kako se radi prljav posao u Ustavnom sudu? Evo, nekoliko primera.

Mogu da koristim kao primer prvu mafijaško-koalicionu Vladu, drugu mafijaško-koalicionu Vladu i treću mafijaško-koalicionu Vladu Demokratske stranke. Ta prva vlada je 2001. godine donela neke uredbe o prometu derivata nafte. Pokrenut je postupak pred Ustavnim sudom i zamislite čudo tek pre mesec dana došlo je rešenje ili zaključak Ustavnog suda da je bespredmetno raspravljati, s obzirom da su u međuvremenu doneti zakoni, pa su te uredbe stavljene van snage.

Znači, deset godina su čekali da se faktički i pravno desi neko stanje i da taj predlog za ocenu zakonitosti tih uredbi ne uzmu u ruke. Neverovatna stvar. Ne znam sa kojim vi pravom onda kritikujete neki osnovni sud ili onog sudiju što je 41 godinu državo predmet u fioci.

Evo, to imate u Ustavnom sudu i da se zapamti ko su te sudije Ustavnog suda, ti zumbuli. Ima ih prof. dr - Olivera Vučić, Marija Draškić, Goran P. Ilić, Agneš Kartagodri, Dragan M. Stojanović. Onda imamo samo ove sa dr - dr Bosa Nenadić, pa imamo sa mr - Tomislav B. Stojković, pa imate, zamislite i Bratislava Đokića, Sabahudina Tahirovića, Predraga Ćetkovića, Milana Markovića, Milan Stanić, Vesna Ilić-Prevelić i, naravno predsednik u ovom trenutku dr Dragiša B. Slijepčević. Kad pročitate biografije da se uvatite za glavu i da kažete – zar je moguće da ti ljudi mogu da sede u Ustavnom sudu?

Znate, iz tri dela se bira taj Ustavni sud, jedan deo ste vi izabrali, vi, većina ste ovde izabrali.

Šta je karakteristika tog Ustavnog suda? Da ne znaju da čitaju Ustav. Sećate se da su pre nekoliko meseci, možda i malo više, oni navodno tumačili Zakon o lokalnim izborima i doneli onu čuvenu odluku na osnovu koje svaki mafijaš može da obezbedi većinu u opštinskoj skupštini, doduše može u Narodnoj skupštini. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije za njih ne postoji. Oni to ne čitaju, nego razvaljuju tamo po obrazloženju te svoje odluke, svojevrsnu dijalektiku imperativnog mandata, blanko ostavke itd. Nešto su ispričali budi Bog s nama, niko to nije ni pitao, a čak ta odredba Ustava Republike Srbije nije ni citirana bukvalno rečeno.

Vidite, u svom neznanju, da vas obradujem, demokrate, pošto sam ja vaš stečajni upravnik, to znate gospođo Čomić, imam zvanično ovlašćenje predato u Narodnoj skupštini da sam stečajni upravnik DS i vidite da mi posao dobro ide, e, da vas sada obavestim 2001. godine je bio donet Zakon o ekstra profitu. Bio je pokrenut postupak pred Ustavnim sudom pa je za nekoliko odredaba rečeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, za nekoliko je odloženo odlučivanje i, zamislite, genijalni Ustavni sud je pre mesec dana definitivno zatvorio taj predmet. Šta je utvrdio? Da će taj zakon da se primenjuje i u budućnosti. Fantastična odluka. U neznanju su odlučili da ćemo sada morati da preispitamo da li su one kese Božidara Đelića bile prazne, pa ćemo morati po osnovu ekstra profita i da zakačimo šećerka, Miškovića, Beka, sve moguće tajkune jer je Ustavni sud u neznanju na tacnu stavio SRS sve ove koji su 11 godina ekonomski uništavali Republiku Srbiju. Da li vidite šta znači neznanje?

Znate, u Narodnoj skupštini važi izreka – eh da sam Momo Čolaković. Postoji jedna pesma "Da sam Zdravko Čolić", ali verovatno bi svi hteli da budu sudija Ustavnog suda. Zašto? Posle ovih izmena i dopuna biće zaštićeni kao međedi. Imaće potpuno drugačiji način odlaska u penziju, potpunu drugačiji način utvrđivanja penzijskog osnova. Jednostavno, režim štiti stubove koji čuvaju treću mafijašku koalicionu Vladu DS.

Sada treba da imamo ozbiljnu diskusiju o nekim rešenjima. Kako ozbiljna diskusija? Da li vi vidite da će javnost da se uskrati u radu Ustavnog suda? U ovoj silnoj preformulaciji javnosti rada izgubi se javnost rada. Sada će javnost da zavisi od Interneta, pa onda mogu da isključe javnost, pa videćete uvid u sudske spise. Ne može uvid u sudske spise kada su u pitanju žalbe sudija. Doduše, dato je kao mogućnost. Vidite kako se to sve lepo završava, lepo radi. To je to – transparentno, to je demokratski, po evropskim standardima. Zašto? Da bi se ostvario neki interes, a mi moramo da vodimo računa o svemu tome.

Mi smo podneli dosta amandmana, pa ćemo konkretno da ispričamo povodom tih amandmana kada dođe red za tu diskusiju i konkretno koji član. Ali, možete li da zamislite odredbu koja će da glasi: Ustavni sud će da odbaci postupak kojim se inicira ili pokreće postupak pred istražnim sudom kada utvrdi da je podnesak očigledno neosnovan?

Znači, dr Dragiša B. Slijepčević ili dr Bosa Nenadić uzme inicijativu ili predlog pa stavi ovako u ruku pa kaže – koliko ima, 200 grama, to je očigledno neosnovano, čekaj da vidim ovaj drugi, aha 300 grama, to je očigledno osnovano, možemo dalje da radimo.

Na osnovu čega će neko da utvrdi da li je očigledno neosnovano kada neosnovanost podrazumeva ulazak u meritor? Kako? Sledeći biser, zbog ovog će verovatno Ratko Marković skakati od sreće kada bude čuo, kaže: ako utvrdi da se podneskom zloupotrebljava pravo. Zamislite, Bosa Nenadić stavi podnesak u ruku i kaže – ovim postupkom se zloupotrebljava pravo. Koje pravo? Koje pravo se zloupotrebljava? Kako je ona postala kantar? Ko je nju baždario? Gde joj je sertifikat? Za običan kantar na pijaci morate da imate pečat da je baždareno. Da li imaju pečate ovi vaši zumbuli, ovih 15 komada ovde?

Ljudi moji, sećate se izborne kampanje 2007. godine. Boris Tadić optuži Dragana Todorovića da je izvršio zloupotrebu, promenio je ugovor o licenci u ime Vlade za Bogoljubom Karićem nešto slično. Tuži Dragan Todorović Borisa Tadića i Boris Tadić se ne pojavljuje na sudu. Nenad Konstantinović neće da mu skine imunitet. Da li znate koje napisao ugovor? Ne Dragan Todorović, nego Vesna Ilić-Prelić, sudija Ustavnog suda. Kada ćemo Bokija da vidimo na sudu, da se utvrdi da je klevetao? Ne, imunitet. Da li vidite šta znači imunitet? Vidite kada se pobrkaju lončići kako to može da bude opasno, ali to vas ne brine pošto ste vi lepo završili transformaciju našeg pravosuđa i znate i sami, zašta god se god uhvati Snežana Malović i Boško Ristić tu trava ne niče više.

Sve što ste uradili za proteklih četiri godine u oblasti pravosuđa je katastrofalno loše. Pitanje je da li ove posledice mogu da se na neki način saniraju.

Zašto? Dobili ste zadatak iz Brisela da uništite sve to i to ste uništili. Hvalili ste da ni izbor sudija nije mogao bez BIA. BIA je dala biografiju, BIA je dala pratnju šta je ko radio u svojoj sudijskoj karijeri. Takvi su zumbuli izabrani. Sada imamo situaciju, imamo novu profesiju – sedim kući, primam platu. Da li znate ko je to? Ne izabrane sudije. Ne smete da im uskratite platu. Zašto? Imaju jako udruženje Društvo sudija. Obaveštavaju svetsku javnost na vas. Ovi za zapada malo vas pritiskaju ali suštinski trljaju ruke. Zašto? Kada ne funkcioniše državni organ u državi Srbiji to je interes zapada. Zapad trlja ruke, dobro, rastura se državna struktura Republike Srbije i tu je vaša kohabitacija, malo glumite vlast, malo glumite opoziciju. Čuli ste malopre, hvale vas ljudi za epohalne promene.

Ili, biser, kaže – ako je podnesak anoniman, pa svaki anoniman podnesak koji se uputi Ustavnom sudu može da se tumači kao neka svojevrstna inicijativa da sudije Ustavnog suda kažu – došla je neka fama, pa na bazi toga da procenimo da li možemo da donesemo rešenje o pokretanju postupka, pošto imaju pravo i sami da pokrenu postupak. Ne, anonimno, odbačeno, a šta ako je anonimnu predstavku napisao neki sudija Ustavnog suda, šta ako je napisao neki profesor sa Pravnog fakulteta, šta ako je napisao neki državni sekretar iz ministarstva, šta ako je napisao neki poslanik?

Vas to ne interesuje. Vi želite da pokažete efikasnost. Evo, na jednom primeru sam vam rekao efikasnost. Nekoliko uredbi, čije je pitanje ustavnosti i zakonitosti, a više zakonitosti, otvoreno 2001. godine, nisu hteli da uzmu u ruke, već 2011. u julu mesecu šalju odgovarajući akt, da li rešenje da li zaključak, kako je iluzorno voditi postupak, jer su u međuvremenu promenjeni zakoni i te uredbe više nisu na snazi i treba svi da budemo zadovoljni. A šta se desilo sa prvom, drugom i trećom mafijaškom koalicionom vladom Demokratske stranke, e to danas građani osećaju. To građani danas osećaju.

Pričamo o Ustavnom sudu koji ne zna da postoji član 102. u Ustavu Republike Srbije. Molim vas, o čemu mi to pričamo? Ima tu još nekoliko vrlo interesantnih odredbi, slažem se da ste negde vršili pravno-tehničke promene koje su stvarno bile neophodne, ali i kod tih odredbi pravili ste katastrofalne greške i sada, da malo potkrepim ovo u vezi penzije. Kaže – penzijski osnov za obračun visine starosne penzije sudije Ustavnog suda čini mesečni iznos plate bez poreza i doprinosa koji sudiji pripada za puno radno vreme u mesecu u kojem mu prestaje dužnost. Fantastično. Znači, Bosa je zaštićena.

Prava je čast otići u penziju iz Ustavnog suda. Znate, pa imate koeficijent, čini mi se 12 itd. pa je kod njih vrlo specifično za državne službenike u odnosu na državne službenike u drugim ministarstvima. Ne znam u čemu se ogleda ta specifičnost. Stvarno ne znam u čemu se ogleda. To su isti ti stručni i kancelarijski poslovi. Verovatno i kod nameštenika postoji razlika pošto ste namestili te ljude. Pa onda imamo situaciju da, nema veze što su ispunjeni uslovi za starosnu penziju, oni mogu da odluče da nastave i dalje da obavljaju funkciju sudije Ustavnog suda. Znate, verovatno je Bosa Nenadić sa tri stana već završila posao odavno. Završila je posao žena. Neka ide slobodno u penziju, neka šeta kučence po parkovima. Nemojte toliko da se uzdate u nju, nije valjda da je ona perjanica. Ona je bila perjanica još od Mikulića. Odmorite malo ženu, ne može ona da rilja toliko za vas. Ona jeste dušom i telom prodemokrata, ali oslobodite je malo.

Imate vi na ovom spisku poprilično takvih. Evo, i ovaj Bratislav Đokić, ma koliko ga vi tretirate da je DSS, vi ste ga izabrali, on je morao da padne pod uticaj, da vam ne pričam dalje o ovim drugim ljudima. Naravno, tu ima i potpuno osrednjih ljudi koji čak i nemaju biografiju pravnika, ali većina je to uradila ova, ako ne ta većina, onda na bazi Rasima Sulje, pređe se preko puta i Boki to završi. Tako je došao ovaj Sabahudin, čini mi se. Pa su se i u Novom Pazaru ljudi hvatali za glavu – aman, gde njemu dadoste da bude sudija Ustavnog suda? Čini mi se da tako beše tokom one rasprave. Samo ne znam ko ga je postavio. Muljate stalno, ko će da vas uhvati u tome. Moram ponovo da vidim "Pres kliping". Jutros nisam gledao "Pres kliping". Ali, dovoljno je dok pamtim.

Pošto ste prepuni evropskih standarda, vodite računa kada menjate ove propise, skrenuo bih vam pažnju na jedan predmet - Guja protiv Moldavije,nije crni Gruja nego Guja. To je prezime jednog čoveka, državnog službenika, koji je odao neke podatke dok je radio na poslu, pa su ga proganjali i Guja dobio Moldaviju pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Podsetio bih vas na predmet - Kompas protiv Portugala. Takođe vas savetujem da pogledate zbog onih odredbi o javnosti rada Ustavnog suda i zbog onih odredbi o uvidu u sudske spise. Ali, šta to vas interesuje. Brisel vam nije dao zadatak to da uradite. Brisel kada radi, to moram da vam objasnim, kaže – dođite, k nozi. Morate to da uradite, morate to da uradite, ali nije u skladu sa Ustavom. Ma šta nas briga Ustav Republike Srbije, morate to da uradite. I onda se savije rep, dođe se ovde u Beograd, krenu mediji, evropsko, dušu dalo, zlatno itd. itd. itd. Izvrše se odgovarajuće promene i to ne funkcioniše nikako i kada počne da funkcioniše ispada kontradiktorno. Ispada smešno, Nušić što bi imao materijala…

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Vreme.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pa nije valjda da sam istrošio?  Ko bi rekao, samo što sam počeo.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Nada Kolundžija

Za evropsku Srbiju
Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kada na dnevnom redu imamo pitanja vezana za uspostavljanje stvaranja uslova za efikasniji rad Ustavnog suda, naravno da se postavlja pitanje, između ostalog, i kako ceo sistem funkcioniše? Istina je da smo mi ovih nekoliko godina ušli u ozbiljnu reformu pravosuđa, istina je da ta reforma nakon višegodišnjih loših iskustava daje prve pozitivne efekte i istina je da može da se kaže da pravosuđe još uvek nije završilo i zaokruženo u tom reformskom procesu i da još uvek treba tragati za boljim rešenjima, istina je da može da se prigovori.

Ali, ono što nije istina jeste da je sadašnji sistem gori od onog koji je reformisan, da je sadašnji sistem u bilo kom smislu pokazao više slabosti od onog sistema u čiju smo se reformu upustili i ono što nije takođe istina, a ovde se vrlo često to koristi kao nekakav politički argument protiv vladajuće većine, nije istina da je u ovoj reformi slušan bilo ko, osim potrebe da se ovaj sistem reformiše kako bi građani dobili ono što je za njih važno, a to je efikasno i sudstvo koje će obezbediti ostvarivanje njihovih prava.

Ovaj zakon omogućava nekoliko stvari. Ako posmatramo jedno demokratsko društvo i ako pođemo od toga da je sudska vlast nezavisna grana vlasti i kao takva morala bi da ima instrumente kojima se ta nezavisnost ostvaruje, onda to svakako podrazumeva i finansijsku nezavisnost i u tom smislu i ide deo izmena i dopuna ovog zakona, da se omogući da Ustavni sud ne zavisi od volje Vlade, kada su u pitanju finansijska sredstva i kada su u pitanju prinadležnosti sudija Ustavnog suda.

Onaj ko to pokušava personalno da vezuje, kao da se to radi zbog nekakvih pojedinaca, onda ili ne razume suštinu demokratskog sistema ili, sa druge strane, pokušava da diskvalifikacijom pojedinaca pokaže kako nešto nije u redu. I jedan i drugi pristup je pristup koji ne omogućava da se objektivno sagledava jedno važno pitanje, kao što je pitanje položaja i omogućavanje efikasnosti rada Ustavnog suda i pokazuje da onaj ko vrši ličnu diskvalifikaciju pojedinaca koji rade na ovim reformama ili pokazuje krajnju neodgovornost ili nema suštinski ozbiljan argument da kritikuje konkretan predlog zakonskog akta.

Ono što je takođe važno jeste da se finansijska nezavisnost sudija Ustavnog suda obezbeđuje i kroz način na koji se ostvaruje, odnosno vrši njihova nadoknada i usklađivanje njihove nadoknade.

Dakle, u situaciji u kojoj najviši organ sudske vlasti zavisi od izvršne vlasti, odnosno članovi tog suda zavise od izvršne vlasti, u tom slučaju zaista je teško govoriti o nezavisnosti ove grane.

Naravno, ovim predlogom izmena i dopuna zakona predviđeno je i ubrzavanje i podizanje efikasnosti rada Ustavnog suda, s obzirom na činjenicu da ogroman broj nasleđenih predmeta još iz državne zajednice stoji pred Ustavnim sudom, zbog nemogućnosti da se pojedini predmeti rade i u manjim većima, dakle, ovim predlogom zakona je predviđeno da se ti procesi ubrzaju tako da ne moraju u punom sastavu da rade sudije Ustavnog suda i time će se omogućiti da se odglavi ono što je godinama unazad bilo zaglavljeno.

Ono što zaista treba reći jeste da činjenica da se traga za rešenjima koja će biti bolja bi trebala na neki način da doživi pohvalu. Dakle, neinsistiranje na tome da je rešenje koje je jednom doneto najbolje rešenje, trebalo bi zapravo da pokaže da postoji ono što se zove analiza sprovođenja zakona i utvrđivanje činjenica oko toga kako taj zakon u praksi funkcioniše i potreba da u slučaju da postoji nekakva potreba da se zakon menja, da se taj zakon promenama usaglasi sa onim što praksa zahteva u sprovođenju.

Još samo želim da napomenem da zaista mislim, gospodine predsedavajući, da ne bi trebalo dopustiti da se govoreći o jednom zakonu koji je zaista važan, da se politički protivnik ma šta ko mislio o političkom protivniku vređa na način koji je zaista nedopustiv. Dakle, oni koji su pred ubistvom Zorana Đinđića stvarali jednu atmosferu linča, tvrdeći kako je ta vlada mafijaška vlada i kako je Zoran Đinđić mafijaški predsednik, danas ponavljaju potpuno iste reči. Činjenica je da je naša odgovornost što oni za to što su tada radili nisu odgovarali. Činjenica je da je naša odgovornost što oni za to što su tada radili nisu odgovarali tako da više niko od njih ne sedi u poslaničkim klupama i nema pravo da koristeći pravo na slobodnu reč u parlamentu iznosi ovakve kvalifikacije.

Dakle, jedino vas molim da ipak ne dopustite, kritikovati svaku vladu i kritikovati svakog predstavnika vlasti podrazumeva se u parlamentu, ali iznositi ovakve gnusne optužbe zbog kojih je čovek platio životom, jer su ti isti tu atmosferu stvarali pre njegovog ubistva, mislim da zaista nije dopustivo. Hvala.