Hvala. Poštovani narodni poslanici, drago mi je da privodimo kraju našu načelnu raspravu vezanu za budžet i ove zakone. Pažljivo sam slušao primedbe i ideje. Mislim da ćemo imati još prilike da o tome razgovaramo kada budu došli amandmani. Osvrnuću se na nekoliko stvari koje su mi se učinile ili značajne, ili ako ne značajne, onda bar interesantne i da zavređuju da se spominju.
Jedna narodna poslovica je na samom početku rekla, da bi opisala situaciju kaže – prihodi padaju, rashodi rastu, a deficit je stabilan. Razmišljao sam da li je moguće da se stvarno tako nešto desi? Ako počnu da nam padaju prihodi i da rashodi rastu, zamolio bih je da mi pokaže kako da onda održim deficit stabilnim. Prosto, matematički to ne mogu da zamislim.
Jedna druga kaže da završni računi nisu dostavili parlamentu. To, prosto, nije tačno. Dostavljali smo parlamentu završne računi u zadnjih pet, šest godina. Za prošlu godinu nije dostavljen, ali je na Vladi usvojen i treba da bude prosleđen. Završni računi su ovde, a imate i revizora, njegovo mišljenje. Tako da, oni možda nisu stigli da budu na plenarnoj raspravi, ali svakako da postoje. Verujem da svaki poslanik koji želi, može da ih uzme iz arhive i pogleda.
Bilo je pitanje vezano za carine i za problem njihovog opadanja. Mislim da radi istine treba reći da carine opadaju zbog toga što je želja ove vlade da ima što veću bescarinsku teritoriju. Dakle, one opadaju kod svakog potpisivanja bilateralnog ugovora sa nekom zemljom o slobodnoj trgovini. Naravno, i sa EU i sa Ruskom Federacijom, sa Kazahstanom. Mi smo upravo nedavno smanjili, odnosno ukinuli carinu na uvoz sirove nafte, što će imati negativan efekat na prihode od carine. Ali, ne zaboravite, to ima vrlo pozitivan efekat na cenu goriva koji će se naći i koji će građani ovde da plaćaju.
Dakle, padanje carina bih uzeo kao jedan pozitivan trend koji će stabilizovati cene i omogućiti građanima da po nižim cenama dođu do proizvoda. Bilo je nekih pitanja koja zaista verujem da proističu iz nerazumevanja, bilo zato što se ne razume metodologija, ili možda zato što se nema informacija o nekoj istoriji koja je bila. U tom kontekstu bih želeo da objasnim zašto su transferi službe za zapošljavanje manji sada nego što su bili u ovom budžetu, jer bi neko mogao, kao što je jedan narodni poslanik zaključio da je to sada smanjena briga o zapošljavanju ljudi. U stvari, istina je sasvim drugačija i veoma trivijalna. Na ranijoj poziciji te službe postojali su stari dugovi koji nisu plaćeni iz ranijeg perioda i onda smo mi njih predvideli. Oni su u međuvremenu isplaćeni i sada ovaj novi iznos jeste manji, ali ne manji zato što je manje para predviđeno, nego prosto zato što više nema starih dugova koji su otplaćeni.
Takođe je bilo pitanja oko plata i njihovog realnog pada. Ako je formula da se plate obračunavaju na taj način što se one povećavaju za stopu inflacije plus polovina BDP, prosto je matematički nemoguće da one realno padaju. Njihov realan pad bi bio da se one indeksiraju za indeks koji je ispod stope inflacije, a ne na nivou plus BDP. Ovde se možda meša cela priča sa činjenicom od kog momenta se obračunava porast cena. On se obračunava od zadnjeg trenutka kada je prethodni obračunat. Dakle, mi smo već izindeksirali njihov nivo sa septembrom mesecom, a sada indeksiramo od septembra do 1, to je mart, pa onda od marta će se indeksirati za sledeći septembar. Ali, prosto rečeno, formula koja je data onemogućava da plate realno padnu, one će realno biti na realnom nivou identičnom i malo će biti veće u meri u kojoj BDP bude rastao.
Bila je i jedna primedba da kada dođe do otplate dugova onda će se oni otplatiti a neće se davati za rashode i onda neće imati sredstva. Moram da kažem da to jeste nerazumevanje budžetskog knjigovodstva, ali od poslanika se i ne očekuje da to znaju. Dakle, otplate glavnice uopšte nisu element budžeta. One jesu element onoga što se zove ispod crte, to je ono što ne budžetira i ne tangira rashode. Rashodi su jedna stvar, a otplata je druga stvar. To su paralelni tokovi koji su, naravno, važni da bi se obezbedilo finansiranje, ali nisu deo jedne iste priče, niti se mogu supstituisati i mešati, da vi prebacujete otplate u rashode, niti rashode u otplate.
Spomenuli ste moj kabinet i odnos između ljudi koji su, kako vi kažete, stalno zaposleni i oni sa kojima postoji ugovor. Moram da vam kažem, na žalost, ali možda i nije na žalost, to je valjda svuda tako, da ni jedan kabinet nema stalno zaposlenih ljudi. Svi ti ljudi koji rade u kabinetu su vezani za mandat šefa kabineta. Onog trenutka kada moj mandat prestane, oni se automatski nalaze na ulici, bez ikakvih prava. Ja imamo pravo na nekih šest meseci, ministri imaju pravo na šest meseci, svi članovi mog kabineta izlaze na ulicu i moraće da traže sebi posao. Meni je žao, ali to je propis. Prosto da vam kažem kako to funkcioniše. Nemojte sada povezivati šta je to stalno, neki je srećan, neki je nesrećan, ja ne mislim da tu ima mnogo srećnih ljudi koji rade u kabinetu.
Ima jedna stvar gde se zaista ne slažem sa onim što je izloženo od nekih poslanika SRS, a to je veza između zaduživanja, proizvodnje i privredne aktivnosti. Nije ovde zaduživanje vezano da se stvaraju neki objekti koji će vršiti privredne aktivnosti. Dakle, zaduživanje je ovde vezano za infrastrukturu. Privredne aktivnosti, njih će organizovati privatna privreda, preduzetnici, a država ne može da finansira stvaranje radnih mesta na taj način. Ona će svojim porudžbinama kreirati jedan dobar ambijent, ali svakako zaduživanje i proizvodnja, tu ne bismo mogli da stavimo znak jednakosti, bar je to koncept ove vlade, a mislim i svake druge koja gleda u slobodnu tržišnu privredu kao osnovni koncept.
Na kraju bih želeo da kažem da imamo jednu jako dobru stvar zbog koje mislim da će možda i predstavnici SRS da glasaju za ovaj budžet, a to je što su njihove glavne primedbe u suštini već usvojene a da oni toga nisu ni svesni. Naime, Vlada je jutros u svojim amandmanima skinula najveći broj, recimo, garancija kod Srbijagasa, koje su ovde pomenute da su ogromne. One su gotovo prepolovljene. Takođe, nema ni tog aviona koji je ovde dat kao nešto što je jako sramota itd. Ne kažem da je sramota što oni to nisu pročitali, pa da kažu – da smo znali, ne bismo rekli, jer verovatno nisu imali vremena. Prosto, pošto je njihova glavnina kritika išla u tom pravcu, a Vlada je već to de fakto prihvatila i pre nego što su kritike došle, onda ih ja pozivam da zajedno sa ostalima glasaju i podrže budžet za sledeću godinu. Hvala.
