Gospodine Miroviću, vi dobijate aplauze ali moram reći da vi niste ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe dok ne otvorimo tačku dnevnog reda, ali pošto smo vas saslušali o tom predlogu ćemo se izjasniti uvremenjeno, dakle, kad otvori tačku dnevnog reda, a ne sada.

Dobro, u redu. Stavljam na glasanje predlog gospodina Dejana Mirovića.

Molim da se izjasnimo.

Od 152 narodna poslanika, 37 je glasalo za predlog gospodina Mirovića, te Skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2012. godinu.

1) Republičkog fonda za PIO,

2) Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,

3) Nacionalnoj službi za zapošljavanje;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju;

- Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima;

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima,

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine.

Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstven pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 10. dnevnog reda a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa, pa poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe od ovog momenta ovlastile da ih po tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS – JS; narodni poslanik Slobodan Samardžić, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Bojan Đurić, LDP; narodni poslanik Dejan Radenković, poslaničku grupu SRS; poslanik Aleksandar Vlahović, poslaničku grupu ZES, i za sada je to prijavljeno.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstven pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2012. godinu, Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o obaveznom osiguranju, saobraćaju, Zakona o javnim putevima, Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fondu za zaštitu životne sredine.

Da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, predsednik Vlade i ministar finansija želi reč? (Da.)

Izvolite gospodine ministre.

Poštovani narodni poslanici, želim da vas sve pozdravim i da izrazim veliko zadovoljstvo što smo zajedno sa vama, sa jedne strane Vlade, sa druge strane Skupština, došli u situaciju da razmatramo četvrti budžet za redom u mandatu ove Vlade i da istovremeno, takođe, izrazim zadovoljstvo za veliki napor koji smo zajednički učinili, ne samo na budžetu, već i na usvajanju i ostalih zakona, pa evo i ova sednica pokazuje da ćemo biti u radnoj atmosferi, praktično do kraja ove kalendarske godine i koristim priliku da vam ujedno i čestitam Novu godinu.
Budžet, kao što znate jeste ključni dokument kojim se određuje ekonomska politika, pre svega fiskalna politika Vlade za narednu godinu i nadam se da ćemo kroz njegovu iscrpnu raspravu doći na kraju do dokumenta koji je potreban državi Srbiji i koji će omogućiti da se suočimo sa krizom i da sa što manje negativnih efekata prođemo kroz nju.
Kao što vam je poznato, Vlada je budžet pripremila u uslovima usporenog privrednog rasta, izazvanog efektima krize u evrozoni, shodno tome, umanjila je projektovani rast u narednoj godini na 1,5% BDP i prilagodila ekonomsku politiku zastupajući kriznim uslovima.
U skladu sa tim, predviđeni su ukupni budžetski prihodi od oko 750 milijardi dinara i ukupni rashodi od 890 milijardi dinara.
Budžetski deficit na republičkom nivou iznosio je 140 milijardi dinara, dok je konsolidovani deficit države 152 milijarde dinara ili 4,25% BDP.
Projektovani nivo deficita je niži od fiskalnog pravila, čime se smanjuje potreba za zaduživanje i ostavlja prostor za dodatno prilagođavanje u uslovima povećanog rizika od recesije u Evropi i u svetu.
Deficit će se najvećim delom finansirati iz zaduženja, ali će praktično celokupan iznos biti uložen u kapitalne investicije.
Time se i u ovom budžetu ne predviđa zaduživanje za finansiranje tekućih rashoda, već se njime omogućava preko potrebni fiskalni input za povećanje domaće tražnje, a samim tim i privredne aktivnosti u Srbiji.
Konačno, kroz ulaganja u kapitalne investicije, obezbeđuje se da deficit u 2012. godini bude uložen u budući razvoj Srbije. Funkcionalna struktura budžeta je sledeća, 41,8% izdvaja se za socijalnu zaštitu, 15,3% je odbrana i javni red i bezbednost, 15,3% obrazovanje i nauka, 10,4% ekonomski poslovi, odnosno podsticaj za privredu, zapošljavanje i poljoprivredu. Dalje, 3,8% transferi u ostalim nivoima vlasti, 3% administrativni troškovi, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i spoljni poslovi.
I konačno 10,4% ostale funkcije kao što su sport, kultura, zaštita životne sredine, kamate itd.
U ovoj strukturi se jasno vidi da su diskrecioni rashodi budžeta svedeni na apsolutni minimum, što predstavlja nastavak Vladine politike, štednja koja se dosledno sprovodi od početka 2009. godine.
U budžetu za 2012. godinu je utvrđena socijalna odgovornost i on obuhvata sva potrebna sredstva za zakonsko povećanje plata i penzija, kao i sva socijalna davanja. Indeksacija će biti izvršena u aprilu i oktobru i planirano povećanje iznosi 5,5% na godišnjem nivou.
U budžet su ugrađeni efekti reformskih procesa koje je ova Vlada više nego i jedna prethodna sprovodila u okviru procesa evropskih integracija. Ti efekti u budžetu su najvidljiviji kroz reformu pravosuđa, penzionog sistema, profesionalizacija vojske, obezbeđenje adekvatnih sredstava za rad nezavisnih institucija itd.
Antikrizna ekonomska politika Vlade za narednu godinu podrazumeva i nastavak primene aktivnih mera podrške privredi, poljoprivredi i građevinskoj industriji kroz investicije u infrastrukturu, subvencije i povoljne kreditne linije.
Takođe, racionalnim korišćenjem javnih resursa u narednoj godini, ostvarićemo značajne uštede na diskrecionim rashodima i troškovima administracije i tako doprineti poboljšanju poslovnog ambijenta.
U skladu sa tim ciljem, Vlada u narednoj godini ne planira ne planira povećanje poreza niti uvođenje bilo kojih novih nameta koji bi negativno uticali na rad preduzeća. Kao i prethodne tri godine, nastavljamo sa podsticajima za privlačenje proizvodnih investicija gde smo ostvarili odlične rezultate u prethodnom periodu, a zahvaljujući kojima Srbija zauzima ubedljivo prvo mesto po investicijama u regionu.
Kombinacija ovih mera i pored nepovoljnih uslova u okruženju, omogući će povećanje izvoza i otvaranje novih radnih mesta.
Uveren sam da jedino ulaganjem u infrastrukturu, za razvojne projekte možemo obezbediti privredni rast, održanje zaposlenosti i bolji život građana Srbije, i za realizaciju tog cilja ćemo angažovati sve resurse i energiju u narednoj godini.
Sada mi dozvolite da se u par rečenica osvrnem i na ostale zakone koji su dati u okviru ove objedinjene rasprave i iz čega će se takođe videti da su oni povezani sa budžetom, iako smo čuli za takva mišljenja možda nisu opšta u ovom parlamentu.
Kad se radi o Zakonu o budžetskom sistemu, osnovnim izmenama koje su predložene, omogućava se višegodišnje budžetiranje kapitalnih investicije, što do sada nije bio slučaj. Zatim, budžetiranje deficita koji je niži od gornje granice predviđene fiskalnim pravilom, a što je upravo slučaj sa ovim budžetom koji će se ovde raspravljati i konačno utvrđivanje procedure za utvrđivanje finansijskih efekata zakona i drugih propisa. Najznačajnije izmene Zakona o akcizama, odnose se na duvanske prerađevine i gde se osnovica za obračun minimalne akcize utvrđuje na osnovu prosečne ponderisane maloprodajne cene, umesto najpopularnije cene čime se Srbija usklađuje sa direktivama EU. Takođe, smanjuje se advalorenc segment akcize sa 35 na 34% u narednoj godini, odnosno u 2013. godini na čak 33%.
Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje omogućiće porodiljama preduzetnicama da ne plaćaju doprinose na osnovu ostvarene oporezive dobiti. Takođe, omogućiće se utvrđivanje visine mesečne osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje za sveštenike i verske službenike u smislu da se najniža mesečna osnovica množi koeficijentom u rasponu od jedan do pet.
Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji omogućavaju objavljivanje obaveštenja o poreskim dužnicima na veb sajtu Poreske uprave. Odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja obezbeđenja, za male iznose duga, će posebno biti pogodno za mala i srednja preduzeća. Zatim, uvođenje većeg stepena finansijske discipline, tako što će banke dozvoljavati isplatu zarada samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za šta će bankama biti obezbeđen poseban softver, dok će odgovornost za kontrolu i dalje biti na Poreskoj upravi. Zatim, relaksiranje uslova za reprogram i otpis poreskih obaveza naročito u postupku stečaja i finansijskog restrukturiranja i konačno uređivanje nadležnosti jedinica lokalnih samouprava da vode drugostepeni postupak za sve njihove izvore javnih prihoda.
Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica omogućiće davanje poreskih olakšica nedobitnim organizacijama koje prihode pretežno ostvaruju na tržištu. Zatim, uvođenje poreskog podsticaja za korisnike slobodnih zona koja se bave proizvodnom delatnošću u slobodnoj zoni u smislu umanjenja obračunatog poreza na dobit pravnih lica. I konačno, neutralni tretman za konverziju potraživanja u kapital preduzeće u restrukturiranju.
Kada se radi o Zakonu o javnim putevima, ovde spomenut kao zakon koji nema veze sa budžetom, istina je zapravo sasvim drugačija. Ovim budžetom predviđeno je da se akcize koje su inače išle direktno prema preduzeću za puteve da se one sada prenose u celini u budžet Republike Srbije, a zatim se iz budžeta prenose preduzeću za puteve, odnosno za održavanje puteva čime se ostvaruje princip centralizacije tako da nemamo toliko mnogo korisnika koje imaju direktne prihode koje su van kontrole.
Konačno, Zakon o bezbednosti saobraćaja, njime se definiše problem privremenih registracija za testiranje novih vozila. Naime, sadašnje rešenje je da vi ne možete izdati privremenu registraciju na duže od 15 dana, što je nepogodno kada vršite test novog vozila, kao što ćemo imati vrlo brzo situaciju da se novo proizvedena vozila u "Fijatu" u Kragujevcu moraju testirati i onda im je petnaestodnevna registracija nedovoljna.
Dakle, ja sam u nekoliko rečenica spomenuo i ove druge zakone. Pozivam vas da u jednoj konstruktivnoj raspravi prođemo kroz budžet i na kraju, pre nego što se raziđemo za Novu godinu, glasamo za njega, usvojimo ga i obezbedimo normalno funkcionisanje države i privrede u 2012. godini. Hvala vam puno.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici, poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade i predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Zakon o budžetu je jedan od najznačajnijih akata koje donosi ova skupština i zbog toga izaziva posebnu pažnju kako u Parlamentu, tako i u široj javnosti.
Naša poslanička grupa PUPS je sa posebnom pažnjom proučila predlog budžeta za 2012. godinu i u vezi sa tim želim da iznesem stavove naše poslaničke grupe. Konstatovali smo sledeće: budžet se donosi u vreme teške ekonomske svetske krize, takođe, donosi se u vreme krize evro zone, nalazimo se u okolnostima ekonomskih teškoća, pada industrijske proizvodnje, ogromne nezaposlenosti i nedovoljnog rasta BDP. Na drugoj strani, imamo nerazvijene socijalne dimenzije države u kojoj nema mnogo solidarnosti, a još manje socijalne pravde. Već sada imamo preko 1.700.000 penzionera, preko 700 hiljada nezaposlenih lica i veliki broj socijalno ugroženih domaćinstva. Ne treba zanemariti činjenicu da nam u narednoj godini, u 2012. godini, predstoje izbori na svim nivoima. Uz ove okolnosti treba dodati da nam je država na granici prezaduženosti.
Kada sve ovo imamo u vidu onda je razumljivo zašto Vlada kasni sa predlogom Zakona o budžetu i zašto se moraju tražiti kompromisi u zadovoljavanju prioriteta pri donošenju ovog zakona. Uz to treba imati u vidu potrebu dogovaranja sa MMF. U ovakvim okolnostima, Vlada je utvrdila Zakon o budžetu za 2012. godinu i mi danas o njemu raspravljamo.
Šta su osnovne karakteristike ovog predloga po nama. Prvo, malo je para na raspolaganju, oko 750 milijardi, a velike su potrebe, kao što vidite 890 milijardi. Znači, potrošićemo više nego što stvaramo i u tome smo svi složni da to nije dobro. Međutim, poslanička grupa PUPS ima razumevanja za ovakav predlog.
Drugo, kod mnogih korisnika došli smo do smanjenja u odnosu na ovu godinu, što je po nama pozitivno. Tu ističemo posebno smanjenje troškova kod predsednika Republike, kod Vlade, kabineta potpredsednika dr Jovana Krkobavića, pojedinih ministarstava. Smatramo da su to pozitivna kretanja. Smatramo da nije dobro, što je došlo do smanjenja kod Ministarstva za zdravlje i socijalnu politiku.
Treće, ističemo pozitivno što Predlog budžeta ima karakteristike razvojnog karaktera sa namerom da se nastave ključni investicioni projekti, neki i da se završe, posebno kada je u pitanju razvoj i unapređenje poljoprivrede i podsticaj industrijske proizvodnje. To su po nama ključna elementa za bolje sutra. Zbog toga smatramo da je budžet i razvojni, bez obzira što to, moramo se složiti sa tim, i nije dovoljno.
Četvrto, posebno cenimo i podržavamo što je budžet socijalnog karaktera i što uvažava činjenicu da je mnogo onih koji žive ispod socijalnog minimuma, pre svega nezaposleni, socijalno ugrožene kategorije građana, deca i veliki broj penzionera. Iz tih razlog smatramo da je Zakon o budžetu i socijalnog karaktera.
Poslanička grupa PUPS posebno ističe podršku da se budžetom obezbede sredstva za redovnu isplatu penzija u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskim osiguranju, koji smo usvojili pod kraj 2010. godine.
Dakle, naše je mišljenje da treba na drugačiji način regulisati neka pitanja kada je pitanju budžet Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, posebno za ona sredstva koja se ne odnose direktno na isplatu penzija. Navešću samo jedan primer. Skoro 60 milijardi usmerava se u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, a ta sredstva se automatski odmah prebacuju Fondu za zdravstvo. Takvih primera ima još. Mislimo da nema posebnih razloga za takvim načinom usmeravanja sredstava.
Treba reći i to da od 1. januara sledeće godine u Fond PIO uključuju se i značajan broj vojnih penzionera. U tom sklopu uvećavaju se obaveze i sredstva vezana za isplatu penzija iz Fonda PIO.
Sve ovo, po nama, garantuje da će se Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u celini primenjivati i da će u 2012. godini stečena prava svih milion i 700 hiljada penzionera biti poštovana.
Iz svih ovih, a verovatno i drugih, razloga poslanička grupa će, prvo, podržati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu u celini, podržati odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove Fonda PIO, Fonda za zdravstvo i Nacionalne službe za zapošljavanje. Podržaćemo i ostale prateće zakone koji se predlažu u cilju ostvarivanja i realizacije Zakona o budžetu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti ekonomski stručnjak da bi se došlo do zaključka da je privreda Srbije u katastrofalnom stanju. Za to postoje ekonomski, ali i politički razlozi. Kada je stanje takvo ni budžet ne može biti mnogo bolji.
Prema zvaničnicima Ministarstva finansija, treba imati u vidu da najveći deo rashoda budžeta predstavljaju zakonske obaveze koje se odnose na plate, penzije, socijalna davanja i kamate na dugove države.
Kada govorimo o kamatama na dugove države, treba reći da su rashodi na osnovu otplate kamata 59,2 milijarde dinara. To je skoro jedan celokupan budžet AP Vojvodine.
Sa druge strane, treba imati uvidu i to da otplata glavnice ovih dugova iznosi oko jednu trećinu budžeta.
Sa druge strane, citiram predstavnike Ministarstva finansija, umanjeni su kapitalni izdaci za 3,2 milijarde dinara i Fiskalni savet upozorava da postoji opasnost da javni dug na kraju ove godine pređe granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda i da bi to moglo približiti 55% BDP.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da zbog nastavka recesije i osporavanja ekonomske aktivnosti, prilivi po osnovu nekih poreza su precenjeni u Predlogu budžeta.
Rast unutrašnjeg i spoljnog duga je karakteristika privrede Republike Srbije. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je alarmantan pod prometa na malo od 17%, onda znamo i to da moramo govoriti i o daljem rastu sive ekonomije i snažnom opadanju životnog standarda stanovništa Republike Srbije.
Što se tiče prihoda planiranih na porez na dodatu vrednost trebamo reći da se predviđa rast od čak 6%. Ne znam koliko je to dovoljno, da bi se ovo ostvarilo potreban je rast od projektovanih 1,5% BDP, a ukoliko se projektovani rast ne ostvari budžet će postati neodrživ.
Ne predviđaju se uštede na rashodnoj strani u dovoljnoj meri, pa će se država verovatno i dalje zaduživati.
Sve ovo sam rekao, a većina ovih konstatacija su bili citati od ili ekonomskih stručnjaka ili predsednika Fiskalnog saveta ili funkcionera Ministarstva finansija. Sve ovo sam rekao i citirao da bismo konstatovali u kakvom je danas položaju Srbija, odnosno kakav je Predlog budžeta.
Sa druge strane, moramo imati u vidu da je cilj SVM uvek bio da se predlog budžeta podrži. Svih ovih godina, od kada je Ustav Republike Srbije na snazi, imali smo problem sa finansiranjem AP Vojvodine. Pre svega smo imali problem sa strukturom predviđenih sredstava za finansiranje AP Vojvodine, odnosno sa planiranim sredstvima za kapitalne investicije na teritoriji pokrajine.
Svih ovih prethodnih godina nekako smo uspeli dogovoriti se, najčešće uz prihvatanje nekih amandmana SVM. Jedino pre dve godine nismo se uspeli dogovoriti pošto je, po našem dubokom ubeđenju, taj predlog budžeta bio protivustavan i glasali smo protiv tog budžeta.
Ove godine se prvi put desilo da nam je bilo omogućeno da razgovaramo o tada još nacrtu budžeta pre nego što je taj tekst bio usvojen od strane Vlade Republike Srbije. Izgleda da smo se tek sada uspeli izboriti za to da pravovremeno, blagovremeno razgovaramo o budžetskoj projekciji za sledeću godinu. Ubeđen sam da je to u značajnoj meri doprinelo da ovaj predlog budžeta bude u skladu sa Ustavom što se tiče pozicija AP Vojvodine u ovom predlogu budžeta.
Moram da kažem to, nadam se da neće naškoditi gospodinu Nikeziću, da imamo sa njim odličnu saradnju u ovih prethodnih nekoliko meseci i da su i ti otvoreni razgovori doprineli tome, da ovaj budžet bude prihvatljiv za nas, što se tiče pozicija Vojvodine u ovom tekstu.
Istovremeno, treba da kažem da je Vojvodina prethodnih godina, od 2007. godine pa na ovamo, uskraćena za određena sredstva. Tačnije rečeno, Vojvodini za ovih pet godini nije doznačeno oko 64 milijarde dinara, koliko je minimalno Vojvodina treba da dobije po članu 184. Ustava Republike Srbije.
To znači da iz tih sredstava Vojvodina ili Srbija na teritoriji Vojvodine mogla da izgradi oko 60 kilometara auto-puta. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina probala da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije od 2007. godine, pa do danas, mogla izgraditi oko 20 zgrada narodnog pozorišta u Subotici. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina trebalo da dobije po Ustavu mogla izgraditi oko 120 zatvorenih bazena na teritoriji AP Vojvodine. To znači da je Ustav bio poštovan od 2007. godine do 2012. godine, svaka opština u Vojvodini bi danas imala 2,5 zatvorenih bazena.
Mislim da su ti podaci proverljivi, da se ti podaci mogu proveriti i da se radi o tome, da je Vojvodine prethodnih pet godina u velikoj meri opljačkana. To znači da je i Ustav prekršen svih ovih prethodnih godina.
Zbog čega kažem da je Ustav prekršen? Zbog toga što, kada se budžet donosi, razgovaramo o budžetskoj projekciji, govorim o planovima Republike. Na kraju godine ili u toku godine, tek se može ustanoviti da li je ta budžetska projekcija bila realna ili ne.
Kao što sam malopre rekao, prethodnih godina osim jedne, budžetska projekcija je uvek bila takva da je Vojvodini bilo omogućeno dobijanje onih sredstava koje minimalno po Ustavu treba da dobije, ali se na kraju ipak uspostavilo, da je svake godine Vojvodina opljačkana, ukupno, kao što rekoh, za oko 64 milijarde dinara, što iznosi jednogodišnji budžet AP Vojvodine.
Istovremeno, treba reći i to da je prethodnih 10-11 godina na KiM odlazilo oko 50 milijardi dinara. Za razliku od sredstava planiranih za Vojvodinu, sredstva za KiM su se i realizovale u dosta velikoj meri. Mislim da je to jedan podatak koji treba da znaju građani Republike Srbije. To nije drugačije ni prema ovom predlogu budžeta. Naravno, tu ne govorim samo o sredstva Ministarstva za KiM, govorim o ukupnim sredstvima koja su doznačena KiM prethodnih 10-11 godina.
Naravno, ne sporim da država ima obavezu da finansira određene srpske institucije i nacionalne zajednice na teritoriji KiM. To čine sve ozbiljne države u regionu, finansiraju svoje sunarodnike na ostalim teritorijama, ali to ne znači da ne treba reći da je oko 50 milijardi dinara svake godine odlazilo na KiM prethodnih godina.
Kao što sam malopre rekao, Predlog budžeta u odnosu na Vojvodinu odgovara ustavnom minimumu. To je bio jedan od preduslova da bismo mi glasali za Predlog budžeta za 2012. godinu.
Postojao je još jedan preduslov za to, a taj preduslov se ticao poljoprivrede. Proletos je bio protest poljoprivrednika iz Vojvodine zbog toga što se subvencije nisu isplaćivale do 100 hektara kako je to bilo predviđeno. Tada je paorima, poljoprivrednim proizvođačima obećano da će dobiti subvencije do 100 hektara za 2011. godinu do kraja januara 2012. godine. To je predviđeno ovim predlogom budžeta i veoma je dobro što je to predviđeno. Isto tako je dobro što su te stavke za subvencije poljoprivrednim proizvođačima predviđene za 2012. godinu. To ne treba i ne sme da bude drugačije zbog toga što je proizvoljni ciklus započeo za sledeću godinu u poljoprivredi i bilo bi veoma neozbiljno kada bi se pravila igre menjale u toku utakmice. Zbog toga, raduje nas da su te subvencije planirane i za 2012. godinu.
Ima raznih podataka o tome u kojoj meri je povećan budžet Ministarstvu poljoprivrede za sledeću godinu. Ima tu raznih podataka i u tome da je budžet tog ministarstva povećan, odnosno da je Agrani budžet povećan za oko 15 milijardi dinara. Ali, moramo reći da će konačna suma zavisiti od toga kako će se ostvariti prihodi samog Ministarstva poljoprivrede, koji su planirani u visini oko 26 milijardi dinara.
Bez obzira na ove detalje, sigurno jeste da Agrarni budžet neće biti manji sledeće godine, nego što je 2011. godine bio. Znači, taj naš preduslov za glas budžetu je ostvaren.
Treći preduslov se ticao sredstava za rad među-akademijske mešovite komisije. Želim da vas podsetim da je na inicijativu političkih stranaka vojvođanskih Mađara u oktobru 2000. godine postignut dogovor između predsednika Republike Srbije i tadašnjeg predsednika Republike Mađarske o osnivanju među-akademijske komisije SANU i mađarske Akademije nauka, sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata, od 1941-1948. godine.
Prva sednica srpskog dela te među-akademske komisije je održana 23. marta 2011. godine, ali su sredstva za rad bila veoma oskudna. Sada je, zahvaljujući amandmanu SVM, koji će biti usvojen, predviđeno 10 miliona dinara za tu među-akademijsku komisiju. Ta sredstva nisu velika u odnosu na budžet Republike. Radi se o minormnim sredstvima, ako posmatramo red veličine republičkog budžeta, ali su istovremeno veoma značajna ta sredstva, da bi ta među-akademijska komisija mogla da funkcioniše.
Želim da vas podsetim da je Republika Mađarska već za ovu godinu obezbedila oko 100.000 evra za rad mađarskog dela te među akademske komisije. To će tako biti učinjeno i za sledeću godinu. Raduje nas što je i Vlada Republike Srbije uvidela da se radi o izuzetno značajnom programu.
Želim da vas podsetim da je naš cilj da nakon okončanja rada te komisije koja se bavi utvrđivanjem civilnih žrtava na naučnoj osnovi, znači, rezultat rada te komisije treba da bude zajednička deklaracija o priznavanju krivice ili o istorijskom pomirenju srpskog i mađarskog naroda. Te deklaracije bi trebale da budu usvojene u parlamentima Srbije i Mađarske.
Moram da kažem i to da je za nas od izuzetne važnosti da Republika Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU. Najosnovniji preduslov za to jeste da Vlada i parlament funkcionišu sledećih meseci, do kraja februara, odnosno do početka marta. Zbog toga što smo prinuđeni da taj ispit koji nismo položili 9. decembra, polažemo i početkom marta, mi želimo šansu Vladi Republike Srbije da učini sve i da ispuni sve kriterijume da bi ta kandidatura mogla da bude realna za Republiku Srbiju, odnosno za građane Republike Srbije. To ne bi bilo ni teoretski moguće kada ne bismo usvojili budžet, kada bismo bili u situaciji ili stanju privremenog finansiranja i u situaciji koja bi značila raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zbog toga je za nas važno da Vlada radi svoj posao, da budu stvoreni preduslovi za to i nadam se da će ovu mogućnost Vlada iskoristiti i da će ispuniti sve kriterijume za dobijanje kandidature za članstvo u EU, da će Vlada ispuniti sve one kriterijume koji su odavno svima u ovoj državi jasni i nadam se da će ovo naše poverenje rezultirati ozbiljnim radom Vlade i dobijanjem kandidature početkom marta sledeće godine.
Iz svih ovih iznetih razloga mi ćemo podržati Predlog budžeta za 2012. godinu. Još jednom želim da podvučem da se nadam da će Vlada Republike Srbije odraditi svoj deo posla i da neće od nas, od Vlade zavisiti da li ćemo dobiti kandidaturu ili ne. Kriterijumi su odavno jasni u ovoj državi svima i nadam se da će se raditi na ispunjenju tih kriterijuma. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 87. Poslovnika radićemo danas i posle 18,00 časova.
Sada određujem pauzu do 15,00 časova, koji minut pre, počećemo u 14,55 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Inače, u delu smo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici koji su predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Samo da podsetim da ćemo danas, na osnovu člana 87. stav 5, raditi i posle 18,00 časova, a do zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda koja je otvorena i u toku je.
Narodni poslanik Slobodan Samardžić ima reč.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući Skupštine, mi danas treba da razgovaramo o budžetu, a ovaj budžet koji smo dobili u vidu predloga zakona i u vidu publikacije od 1.000 stranica nikako nije niti sme biti predmet naše rasprave kao isključivi predmet. Nas budžet može da zanima samo u vezi sa stvarnošću, budžet kao povod da se razgovara o stvaranosti Srbije, o stvarnosti jedne države koja se teritorijalno smanjuje, koja se ekonomski raspada iznutra i koja se moralno unižava.
Dakle, mi imamo jedan specifičan zadatak i posebno u skladu sa poslaničkim klubom DSS i njenom odlukom da ne prisustvuje sednicama Skupštine dok se ne sazove sednica o KiM. Mogu da kažem da ovo jeste izuzetak upravo zato što je prilika da se nešto kaže i ovoj državi, dakle, ne samo apstraktno, nego i u vezi sa politikom njene vlade, a povodom budžeta. Budžet može biti dobar instrument i najvažniji instrument delovanja Vlade, to je sasvim izvesno i tako je u svakoj državi. Međutim, ukoliko Vlada pretežni deo svojih aktivnosti vodi na jedan manipulativni način, onda se i sam budžet pretvara u sredstvo manipulacije. To jeste slučaj sa današnjom Vladom, pa i sa ovim budžetom.
Podsetio bih vas samo na to da je svaki budžet koji smo usvajali u ovoj Skupštini prekršio zakon u tom smislu da nije donet u zakonskom roku i da je uvek o budžetu raspravljano posle isticanja zakonskog roka. Ovo je četvrti budžet koji donosi ova Skupština i uvek je bilo tako. Po pravilu je hitan postupak korišćen, kao što je slučaj sada.
Dakle, pored ove četiri rasprave o budžetu po hitnom postupku i prekoračenje zakonskog roka, imali smo i pet rebalansa budžeta tokom ovih tri i po godine. Kad god je Vladi bilo potrebno da uradi neki potez koji je morala da pravda promenom budžeta, uvek se koristila ta manipulativna metoda i imamo i danas takav isti slučaj. Kako je počelo, tako se i završava.
Pre nego što pređem na neke od budžetskih stavki, koje najbolje odražavaju situaciju u državi Srbiji, ukratko bih izložio određene uporedne pokazatelje stanja države gledano sa stanovišta budžeta i makro ekonomskih pokazatelja 2008. i 2011. godine, tj. danas, imajući u vidu ovu projekciju budžeta za 2012. godinu.
Naime, ako poredimo cifre, javni dug Srbije je 2011. godine za 170% veći od duga iz 2008. godine. Potom, mesečne obaveze za servisiranje duga na mesečnom nivou veće su 2011. godine u odnosu na 2008. godinu za 490%. Potom, budžetski deficit na mesečnom nivou je veći 2011. godine u odnosu na 2008. godinu za 779%. To su sve veće cifre. Ima i manjih cifara kada poredimo te dve godine. Naime, prosečna plata je manja, ona je 80% 2011. godine u odnosu na 2008. godinu, a u apsolutnim iznosima to izgleda daleko dramatičnije. Uporedo sa time i ukupan broj zaposlenih Srbije je negde isto na 88% u odnosu na 2008. godinu. U apsolutnim ciframa to je oko 240.000 zaposlenih manje.
Jedine dve ozbiljnije stavke, gde se može reći da su vrednosti otprilike slične, jesu BDP, koji je tu negde kao i 2008. godine, kao i inflacija koja je prema pokazateljima krajnjem 2011. godine slična onoj koja je vladala 2008. godine. Međutim, u pravo ovaj pokazatelj da je BDP gotovo istovetan govori o tome da društvenog razvoja i privrednog razvoja u ovom periodu uopšte nije ni bilo. To su neki uporedni pokazatelji i okviri ove naše rasprave o budžetu.
Dakle, kada smestimo u takav jedan uporedni vremenski kontekst, mi možemo da ocenjujemo i ove makro ekonomske parametre koje je Vlada dala u svojoj projekciji budžeta za 2012. godinu. Podsećam vas, tu je 1,5% razvoja BDP. Potom, pretpostavlja se da će inflacija biti nekih 4,5%, ako se ne varam, a rast zarada 1,2 do 1,3%, rast produktivnisti 0,9% itd.
Znači, ovi glavni parametri koje je Vlada dala za budžet su pozitivni. Oni su iznad nule. Reč je o prihodu, o prihodovanoj strani, pa se na osnovu tih projekcija izveo onaj budžet koji će imati, navodno, 750 milijardi dinara prihoda i 800 i 85 milijardi dinara rashoda, sa deficitom od nekih 125 do 140 milijardi dinara.
Meni je žao što ovde nije predsednik Vlade, prosto da ga podsetim na jednu stvar, ali ću, svejedno što nije tu, ipak reći zbog poslanika i javnosti. Kada smo imali raspravu o poverenju Vladi, 17. decembra 2008. godine, ta rasprava protekla je, razume se, u dijalogu i raspravama o KiM, o trenutku koji je bio jako dramatičan za našu južnu pokrajinu, ali je bilo dosta govora i o ekonomskoj politici Vlade. Gotovo da je ova tema ekonomske politike Vlade bila vremenski izjednačena sa ovom o samom Kosovu, jer upravo i ekonomska politika koju je Vlada vodila do kraja 2008. godine mogla biti sama po sebi dovoljan razlog da se zatraži ostavka Vlade.
Tada je gospodin Cvetković, premijer, izašao sa neverovatnim ciframa, da se, zapravo, planira 3% rasta bruto društvenog proizvoda, jednocifrena inflacija, porast zaposlenosti za nekoliko stotina hiljada radnih mesta itd. Budžet, koji je usvojen nešto kasnije posle ove rasprave, imao je upravo ove parametre i vrlo brzo se videlo, mada se videlo i tada ko je pratio ekonomsku situaciju u zemlji i svetu, da su to krajnje nerealne cifre. Već u januaru mesecu sve cifre su revidirane, Srbija je stagnirala ili, bolje rečeno, nazadovala bar prve dve godine imala je stopu društvenog rasta negativnu, stopu zaposlenosti negativnu, inflaciju koja je bila dvocifrena, koja se smirila poslednje godine itd, itd.
Ovo podsećam iz prostog razloga što je današnja situacija gotovo istovetna. Nema bitnih razlika. Tu se, dakle, dosta ofrlje i onako odokativno operiše sa ciframa, pa smo iz takvog jednog proizvoljnog stava i došli do ovih projekcija koje sam ukratko nabrojao. Razume se, kada se pogleda realnost, a o tome zapravo je i reč, kao što sam rekao na početku, da se budžet uvek poredi i konfrontira sa samom realnošću, ona, zapravo, govori sasvim drugačije i ne samo da je ona drugačija u načinu kako bih i ja interpretirao, nego su mnogi vrlo ozbiljni činioci u ovoj državi dali drugačije ocene ovog budžetu u odnosu na parametre koje sam pomenuo.
Dakle, o rastu od 1,5% bruto društvenog proizvoda teško da može biti reči. Čak je bila pre dva, tri dana data jedna izjava da može biti i pola procenta više, iz prostog razloga što niko ne vidi da će prihodi biti takvi da se takav rast može realizovati. Dakle, u vreme kada u Srbiji proizvodnja pada i kada potrošnja takođe pada, nemoguće je prognozirati rast bruto društvenog proizvoda. I o tome se, između ostalog, vrlo jasno izjasnio i Fiskalni savet kada je rekao da će u prihodima nam ostati najmanje 20 milijardi dinara u startu zato što svi pokazatelji potrošnje pokazuju da ona pada. Prema tome, odakle će se prihodovati za ovaj društveni rashod 1,5%? I, naravno, posledično, svi ovi drugi pokazatelji moraju biti isto tako ili stagnantni ili negativni, kao što je slučaj sa rastom bruto društvenog proizvoda.
Ceo budžet pati od ovakve jedne iluzije, od ovakve jedne, tako da kažem magle kojoj je obavijen i on je dosta neprozračan, ne samo zato što je on obiman i što je zaista njega teško pratiti, već i zbog činjenice da se, zapravo, njime želi ponovo manipulisati javnošću Srbije.
Ukratko ću se zadržati samo na nekoliko stvari. Kada je reč o prihodima, budžet je projektovao rast poreskih prihoda za 3%. Koliko je realno da poreski prihodi skoče 3% u ovoj situaciji kada, kao što sam rekao, potrošnja pada i kada proizvodnja pada.
To je, dakle, nešto sa čime se ne može operisati onako kako je olako operiše Vlada u ovom budžetu, već se mora postaviti na realan način, ali Vlada nije do realnosti i Vladi je više da ove, kako da kažem, ideološke i mistifikatorske projekcije kojoj danas prisustvujemo.
Potom, evidentan je pad carinskih prihoda u državnoj kasi. Prema ovom budžetu, ovom tekstu, on je manji za nekih 14,7% u odnosu za 2011, odnosno za budžetsku projekciju za 2011. godinu, iz nekoliko razloga, razume se. Inače, u apsolutnim iznosima on iznosi negde oko 500 miliona evra. Dakle, pad carinskih prihoda. Glavni element pada carinskih prihoda jeste primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bolje rečeno trgovinskog sporazuma, onog njegovog posebnog dela. I tu, zapravo, imamo, po pokazateljima koji su zvanični i za 2009. i 2010. godinu, jasne troškove koje su novi u odnosu na prethodne troškove, jer upravo zato što je Srbija sada u prilici ili, bolje rečeno neprilici da polako obara carine na uvoznu robu iz EU, ti prihodi rapidno padaju. Za prošli godinu to je bilo nekih 180 miliona evra manjih prihoda od carina u budžetu, ali ni tih 180 miliona evra otpisujemo za račun naših svetlih evropskih integracija i briljantne budućnosti. U 2009. godini taj pad je bio nešto manji. On je 2010. godine je bio veći, rekao sam oko 180 miliona evra, a ove godine očigledno još veći budući da se iz godine u godinu carine na industrijske poljoprivredne proizvode uvezene iz EU stalno smanjuju.
Mi danas imamo negde ispod 3%, prosečno gledano, carinu za proizvode iz EU, da je nešto veća za poljoprivredne proizvode, a manja je za industrijske, skoro nula, u odnosu na prosečni stepen carine koju imamo od ostalih uvezenih roba, iz ostalog dela sveta. To se kreće prosečno oko 8,5-9%.
Znači, Srbija se, zarad neke maglovite perspektive odriče nekih 180 do 200 miliona evra, bez odgovarajuće kompenzacije. Podsetiću vas da je cela priča oko kandidature Srbije, do pre nekoliko meseci bila ekonomski, finansijski obrazlagana time kako ćemo sa sticanjem statusa kandidat iz predpristupnih fondova prihodovati negde 300 do 400 miliona evra. To su Đelićeve procene bile prošle godine, do nekih šest meseci neprekidno. Mi smo prihodovali oko 190 miliona evra svake godine, a onda se otvaraju neke nove tri stavke za koje ćemo prihodovati: prvo, poljoprivredna proizvodnja i ruralni razvoj; potom, regionalni razvoj Srbije i pomaganje tih ljudskih resursa.
Mi danas vidimo, sve i da smo dobili kandidaturu 9. decembra prošle godine, da bismo do EU iz tih predpristupnih fondova dobili isto onoliko koliko prošle i pretprošle godine. Zašto? Zato što je njihov budžetski period do kraja 2012. godine ističe, a novca ima onoliko koliko ima. Srbiji će se dodeliti ponovo 190 miliona evra. Ako pažljivo posmatrate, to je otprilike ista cifra kao manjak koji imamo na osnovu ukidanja carine na uvezenu robu iz EU na osnovu trgovinskog sporazuma.
U takvoj situaciji verujte svaka bi država, svaka bi Vlada uzela olovku i papir i počela da računa i pošto mi jednostavno nemamo izvesnost članstva u EU do iza 2020. godine, znači, mi treba da oborimo ove carine do nule do 2014. godine i da taj prihod od carina svedemo takođe na nulu. Eto, to je politika Vlade koja je u čisto finansijskom izveštaju potpuno poražavajuće i negativno. Novac se rasipa zbog jedne ideološke i političke projekcije.
Tu, dakle, imamo, evidentne probleme unije i budžeta u idućoj godini, a to je direktna posledica načina kako ova vlada vodi svoju ekonomsku politiku, pre svega u vezi sa tzv. evropskim integracijama i trgovinskim sporazumom koji, dakako, nije ono što bio 90-ih godina za zemlje centralne i istočne Evrope, jer one su ipak imale neku izvesnost dolaska u status članstva i naknadne kompenzacije za gubitke koji nastaju usled konkurentnosti izvoza i uvoza. To Srbija ne može da očekuje nikako i prema tome takvo jedno preispitivanje je na mestu, ali Vlada to dakako ne misli da radi.
Inače, kada je reč o rashodima tu je najinteresantniji ovaj deo o deficitu koji iznosi nekih 125 do 140 milijardi evra zavisi kako se računa.
Naime, rashodi se mogu jasno prognozirati. Međutim, ono što je problem za ovaj budžet jeste da se pojedini ti deficitarni elementi jednostavno kriju.
Srbija ima svoje obaveze plaćanja koje nije obavila ni 2011. godine koje će svakako preneti na 2012. godinu, ali to nije ukalkulisano u ovaj rashodavni deo, a tj. u deficit. Ako, uzmemo samo obaveze koje imaju centralni organi vlasti, onda javna i komunalna preduzeća, one se kreću na oko 100 milijardi dinara. Njih nigde nema. Potom, zdravstveni fond je dužan nekih 30 milijardi dinara, čega takođe nema ovde.
Prema tome, i ova strana, dakle, ovog budžeta je krajnje nerealna, krajnje nemoguća i za državu krajnje opasna. Naime, država ima u liku njene Vlade razume se koja je ovde najodgovornija, ima određeni izlaz pod znacima navoda iz ove situacije. Ona prosto svoj deficit servisira koliko ga servisira preko zajmova. To je nešto što kada pogledate ovaj budžet na jedan vrlo drastičan način dovodi u pitanje ne da kažem finansijsku stabilnost zemlje nego uopšte njen opstanak kao zdrave ekonomije.
Vidite, naš javni dug iznosi tri četvrtine našeg budžeta, otprilike, a obaveze po kamatama koje moramo da isplaćujemo su negde sedam koma devet do osam posto budžeta. I tu se mi najbolje osećamo, zato što prosto, eto to ćemo da servisiramo, a onaj deficit o kome sam govorio 125 ili 140 milijardi dinara, ponovo ćemo se zadužiti, pa ćemo ga nekako tamo u 2013, 2014. godini isplaćivati. To je ta neodgovorna politika ta akcenoracija duga, troška i akcenoracija zla, ako hoćete za ovu ekonomsku situaciju koja se neprekidno ponavlja i koja zapravo kaže – da dok sam ja na vlasti sve je u redu, a već ćemo videti kasnije šta će biti. Eto, to je dakle, problem najveći sa ovim budžetom i sa ovim dugovima koje zemlja da kako ima.
Znači, sasvim bi bilo normalno da umesto ovoga što sam rekao izvučemo neki prosto jednostavan zaključak. Prihodi su naduvani, precenjeni. Rashodi su potcenjeni, deficit je takva da se ne može plaćati iz realnih prihoda i on se dakle gura u neku drugu, treću godinu, naravno računa se na zajmove. Ne računa se ni na privatizaciju, ni na donacije. To je dakle, jedan vrzin krug, jedno vrzino kolo u kome ćemo se mi kretati sve dok ste vi na vlasti.
Naime, Srbija nema mogućnosti da se tako hazardno ponaša prema sebi kao što se Vlada ponaša prema njoj i nešto se razume mora uraditi, ali to više nije tema za budžet. Budžet samo pokazuje da se nešto mora uraditi kako bi se ova zemlja izvukla iz svoje najteže krize poslednjih decenija. Istovremeno državni sektor raste, administracija buja, troškovi rastu, penzioni fond se povećava, ali i broj penzionera raste u isto vreme kada zaposleni padaju, znači nema osnova za punjenje tih fondova, ali se svejedno projektuje onako kako određeni elementi te Vlade zahtevaju.
Znači, sasvim ukratko, ako neko želi da Srbija ekonomski više ne propada ili da zaustavi ekonomsko propadanje Srbije, ako želi da zaustavi njeno teritorijalno komadanje i njeno moralno poniženje, taj neće glasati za ovaj budžet ove godine i obratno ako glasa neće obratiti pažnju na ove realne pokazatelje. Najmanje što može da učini, neće podržati ni ovu Vladu koja je vinovnik ovako očajnog stanja, iako ona ostane nadalje, pa sve i do prvih izbora Srbiji se ne piše dobro. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.