Reč ima ministar, gospođa Malović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto smatram da je potrebno da u ovom momentu odgovorim na neka pitanja koja su postavljena od strane ovlašćenih predlagača poslaničkih grupa, ne bi li doprinelo razjašnjenju i daljem toku diskusije.
Prvo bih želela da ukažem na izmene i dopune Zakona o sudskim taksama i da ukažem na član 51. postojećeg Zakona o sudskim taksama koji reguliše i kaže da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima, pravosudni dodatak, investiciju, pravosudne organe i tekuće rashode. Ovo jasno pokazuje da sudske takse koje se naplaćuju u postupcima pred sudovima ne predstavljaju isključivi prihod budžeta Republike Srbije, već se u veoma velikom procentu od 60%, što je urađeno još 2001. godine, vraća samim sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja, kako nosilaca pravosudnih funkcija, tako i zaposlenih.
Ovim izmenama Zakona o sudskim taksama samo je precizirano da 40% ide za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija. U velikoj meri to se koristi za njihove plate, a 20% se koristi za investicije u pravosuđu i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu i Zakon o sudovima koje se tiču toga da zaposleni ostaju i dalje u nadležnosti Ministarstva pravde, u pogledu određivanja plata ima svoj smisao i dovoljno je reći, dovoljno je pogledati član 70. koji se odnosi na poslove koji čine pravosudnu upravu u Zakonu o uređenju sudova koji kaže da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, pored ostalih poslova je i davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i tužilaštvima. Samim tim mnogo je celishodnije i bolje da o platama i drugim dodacima na platu, pa i stimulacijama koje je Ministarstvo pravde tokom ovih godina isplaćivalo zaposlenima u pravosuđu, i dalje nastavi da brine kao takvo.
Takođe želim da skrenem pažnju da ne treba širiti ni strah ni paniku da neće biti plata za zaposlene u pravosudnim organima iz prostog razloga što je to već učinjeno Predlogom zakona o budžetu za 2012. godinu, o čemu se raspravlja u ovom uvaženom domu.
Potpuno mi je jasno, kada se govori o bilo kojim izmenama pravosudnih zakona, nevezano da li se tiče statusa sudija i tužilaca ili organizacije unutar sudova i tužilaštava, da se raspravlja i o reformi pravosuđa i o radu VSS. Kao član VSS i kao ministar pravde koji je predložio pravosudne zakone koji su se ticali reforme pravosuđa, imam obavezu o tome da govorim. Kao što sam rekla, potpuno mi je jasno da se tema proširi i na taj deo. U obavezi sam, zbog građana Srbije, da objasnim postupak za razrešenje članova VSS i da ujedno odgovorim na pitanje zašto se razrešenje člana VSS, koji se trenutno nalazi u krivičnom postupku i u pritvoru, ne nalazi na dnevnom redu. Postoji procedura, koja je demokratski i zakonom predviđena, za razrešenje člana VSS. On se trenutno nalazi pod suspenzijom i nevezano za njegov status pritvorenog ili slobodnog lica, neće učestvovati u radu VSS. Duboko verujem da nadležno telo VSS će voditi računa o tome.
Ujedno, takođe je rečeno da je data opaska na način izbora i samih sudija i članova VSS. Mislim da događanja koja su usledila upravo demantuju tezu nekih koji su pokušali da tim putem degradiraju ili ruše reformu pravosuđa, odnosili su se na to da je VSS i Državno veće tužilaca koristio podatke bezbednosnih službi ili podatke policije. Prosto za slučaj koji je vezan za člana VSS, Jakšića, tu tezu demantujem.
Takođe želim da se osvrnem i na ostavku člana VSS, o čemu se raspravljalo na prethodnoj sednici ovog uvaženog doma, kolege Lukića koji je izrazio negodovanje zbog predloga zakona koji je Ministarstvo pravde predložilo, a nije o tome obavestilo VSS. To nije tačno i ne morate meni da verujete. Dovoljno je da se izvrši uvid u sve predloge zakona koje je Ministarstvo pravde, po svojoj obavezi iz Zakona o VSS koji smo takođe mi predložili i branili, je dostavljalo VSS, na mnoge od njih smo dobili mišljenje. Što se tiče konkretno nedavnih izmena Zakona o VSS, o tome sam, kao ministar pravde, obavestila VSS i to se nalazi u zapisnicima o radu ovog uvaženog tela.
Takođe je pomenuto i nedavno pritvaranje sudije Topalovića i to govori da je prosto drugačije stanje i drugačiji način postupanja u okviru pravosuđa, za razliku od nekog prethodnog perioda gde je bilo kompletno odsustvo odgovornosti ili kada dođe do kršenja pravila procedure zakona, govorim i onim bazičnim i onim koji se tiču krivičnog postupka, veoma često nije dolazilo do adekvatnog postupanja, i u pogledu disciplinske odgovornosti i u pogledu vođenja krivičnog postupka, kao što vidite, ovde nije slučaj. Svi oni koji prekrše zakon, ne vezano dali se radi o krivičnoj odgovornosti ili disciplinskoj odgovornosti, za sada postoje precizno utvrđena pravila i procedura da se raspravlja o tim povredama.
Neki su pokušali da ukažu i na činjenicu da postoji partijsko sudstvo i partijski kadrovi. Mislim da prosto nije tačno i možda to potiče iz činjenice da, kao što je izneto u sredstvima javnog informisanja, da negde oko 500 neizabranih sudija sada su pripadnici jedne opozicione političke stranke, pa valjda iz nekog prethodnog postupanja, kada su oni mogli da utiču i da donose odluke, bitne odluke, valjda izvlače takav zaključak.
Šta narod kaže? Takođe je bilo postavljeno i to pitanje. Statistike o radu sudova pokazuju da sudovi mnogo efikasnije rade. Naravno, nismo zadovoljni, ja očekujem da se ulože i dodatni napori. Takođe, statistike pokazuju da je kaznena politika značajno oštrija, što je takođe bio jedan od ciljeva kada smo krenuli u reformu pravosuđa, ali treba videti i poslednje ankete koje su izvršene od strane Republičkog zavoda za statistiku, o čemu sam obaveštena, kao i svi, kada je to istraživanje obelodanjeno u sredstvima javnog informisanja, da pravosuđe ne spada više u profesije prema percepciji naših građana koji su korumpirani.
Podsetiću vas na jedno slično istraživanje, takođe sa velikim borjem ispitanika, 2007. godine, kada je pravosuđe prema mišljenju naših građana bilo druga profesija po korumpiranosti. Bilo mi je postavljeno pitanje da li sam slučajno ili namerno izostavila da u svom uvodnom izlaganju govorim o profesoru Dimitrijeviću, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije predložila određenu odluku, o kojoj se raspravlja u ovom uvaženom domu. To prosto nisam učinila, zato što nisam ovlašćeni predlagač, ali kao član VSS imam na neki način i obavezu da govorim i o tome i to ću vrlo rado učiniti. Mislim da određeni postupak koji je vođen pred agencijom vezano za profesora Dimitrijevića nije u dovoljnoj meri razjašnjen. Naime, zakon dozvoljava da neko bude na dve funkcije, to nije svojevrstan sukob interesa, već se tiče onog dela akumulacije funkcija, ali da za to treba tražiti saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije.
Radi građana i radi istinitosti svih činjenica, treba reći da je profesor to učino u postupku po žalbi koja je vođena na nivou odbora agencije, međutim, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije našao za shodno da to uvaži, kao što sam rekla, u postupku po žalbi. Takođe, kao nekog ko je predložio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i ko je u velikoj meri kao ministar pravde nadležan za donošenje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, ali i svoje funkcije koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije, moram da ukažem na član 51. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se odnosi na mere kojima se izriče funkcionerima zbog povrede zakona, a to mogu da budu i mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje. Ostaje, naravno, nedoumica zašto je agencija išla na ovako drastičnu meru, iako, kao što sam rekla, radi se o svojevrsnom institutu koji se odnosi na akumulaciju funkcija i, kao što sam rekla, nije uvažilo žalbu profesora Dimitrijevića, kojom je takvu saglasnost tražio u ovom drugostepenom postupku.
Zahvaljujem se i nadam se da ćemo u daljoj raspravi moći da objasnimo još neke činjenice.

Hvala gospođi Malović.
Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, po osnovu replike na izlaganje gospodina Boška Ristića.

Zaista je i demagoška i obmanjivačka retorika gospodina Ristića prevaziđena.       
Kada je došlo ovo rešenje o sukobu interesa gospodina Dimitrijevića, evo, ako ste čekali drugostepeno, ono je došlo 8. juna 2011. godine. Dakle, vrlo poštujemo tu mogućnost, odnosno vi u svojim zakonima imate nekoliko puta situaciju gde ne predviđate drugostepenost postupka. Mi u SRS to vrlo poštujemo.
Sada vas pitamo, pošto se protiv ovog rešenja može voditi samo spor, ako ste hteli da čekate odluku suda, zašto ste nam ovo danas stavili na dnevni red? Ako niste hteli da čekate odluku suda, zašto niste prihvatili da se o ovome raspravlja od 8. juna do danas? To je ono što sam vas i pitala, kolega Ristiću, u toku ove rasprave.
Interesantno mi je, zapravo nisam mogla sada da zaključim, gospođo Malović, da li vi poštujete Agenciju za borbu protiv korupcije ili ne? Razumela sam, kada je u pitanju taj Dimitrijević, koji vam je nešto mnogo bitan, čudite se zašto je agencija, odnosno njen odbor tako postupio. Čekajte, da li ima sukob interesa ili nema? Da li vi kao ministar pravde imate pravo da javno sada kažete da vam baš nije jasno zašto je agencija donela ovakvu odluku? Da li je to malo mešanje u nezavisna regulatorna tela? Vodite računa šta izgovarate, gospođo Malović. Nije dobro to čuti iz usta ministra pravde.
Malo pre sam napravila jedan lapsus kada sam govorila o nezakonitoj odluci, završavam, gospodine Novakoviću, o nezakonitoj skupštini, nelegalnoj skupštini, nije bila u Ljigu, nego u Ubu. Izvinjavam se.

Hvala.       
Samo da kažem da dnevni red sednice sačinjava predsednik Skupštine, predsednica gospođa Slavica Đukić-Dejanović.
Reč ima po osnovu replike narodni poslanik gospodin Ristić.

Pošto mi već ide vreme, moram da dodam sada dopunski odgovor na pitanje gospođe Vjerice Radete, jer od decembra prošle godine sad smo stigli do kraja juna ove godine, tako da smo šest meseci već opravdali zašto je taj predmet bio u proceduri.
Isto tako, kao što je sama koleginica rekla, postoji pravo učesnika u postupku da pokrenu upravni spor, za koji imaju rok od 30 dana od dana prijema rešenja po žalbi, tako da je u suštini taj rok za pokretanje upravnog spora od dana prijema gospodinu Predragu Dimitrijeviću tekao negde do kraja leta.
Tek kada smo dobili na osnovu korespondencije potvrdu da upravni spor nije pokrenut, onda smo stavili izveštaj agencije na Odbor za pravosuđe. Odbor za pravosuđe je razmatrao predlog agencije, sačinio izveštaj i dostavio Skupštini. Kroz skupštinske poslove za pripremu sednice je to imalo određenu proceduru i prva mogućnost da se to stavi na dnevni red je iskorišćena. To je što se toga tiče.
Inače, smatram i sam da ne postoji nikakav sukob interesa između funkcije dekana pravnog fakulteta i člana VSS, s obzirom da sam Ustav definiše da svi fakulteti, odnosno dekani pravnih fakulteta u Srbiji biraju, odnosno predlažu kandidata za člana VSS, a Skupština je dužna da kandidata sa najvećim brojem glasova izabere u VSS. Dakle, sukoba nema, ali akumulacije funkcije ima, ukoliko nemate saglasnost agencija da te funkcije obavljate.
Postoje pred agencijom u postupku i neke druge mere. Postoje nejavne i javne opomene za one koji prekrše proceduru. Prema tome, agencija je prema mom ličnom ubeđenju i shvatanju mogla da takav postupak pokrene i prema kandidatu, s obzirom da nije u roku od tri dana obavestio o stupanju na funkciju člana VSS.
Inače, podsetio bih i to da treba sagledati činjenicu da je univerzitet nezavisan i da niko nema pravo da se meša u izbor dekana fakulteta, tako da je i to činjenica i okolnost o kojoj treba razmišljati prilikom odlučivanja o zahtevu Agencije.

Replika, gospođa Radeta.

Ako postoji neko nezavisno telo i organ, onda to treba da bude Agencija za borbu protiv korupcije. Govorili smo mi da Zorana Marković nije najbolji izbor za direktora ove agencije. Sada vidimo da je izgleda došlo vreme da se polako pakuje, pošto se ni ministru pravde, ni Bošku Ristiću ne dopadaju Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
I dalje smatramo, bez obzira što mislimo da to nije dobro rešenje, kao što nije bilo dobro rešenje formirati Agenciju, kad već imamo Savet za borbu protiv korupcije, ali nedopustivo je da se neko ovako meša u rad Agencije. Dakle, zašto ne dignete glas kada je u pitanju neko drugi? Zapelo vam je sada za profesora Dimitrijevića i u ne sme biti u sukobu interesa, iako je to Agencija rekla. To je vrlo neozbiljno i nedogovorno.
Ako poštujete rad tzv. nezavisnih tela, onda ga poštujte u svakom slučaju. Ako sumnjate u validnost odluka i u rad ove agencije, izvolite, pokrenite pitanje, dajte na Skupštinu, pa ćemo da raspravljamo, pa ćemo mi da vam pomognemo sa još primera, da vam dokažemo koliko se pristrasno radi i u ovoj agenciji, kao i u gotovo svim tzv. regulatornim nezavisnim telima.
Najbolje bi bilo, pošto ste zbog onog Jakšića menjali zakon, da i zbog Dimitrijevića promenite i zakon i Ustav. Pa, vaši ljudi, dajte regulišete zakonom svaki konkretan slučaj. Ovo je mala šala. Ozbiljno, probajte da se uklopite u zakon, pravnici ste, funkcioneri, vodite računa da sudije ne sude o zakonu nego po zakonu.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Nova Srbija, LDP, Napred Srbijo i SRS.
Reč ima gospodin Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, predlozi zakona o dopuni Zakona o uređenju sudova, o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudskim taksama, imaju u osnovi samo jedan cilj – da se nadležnost planiranja rashoda za zaposlene u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima, čiji se radno – pravni status upodobljava statusu državnih službenika i nameštenika, razdvoji od nadležnosti za opredeljivanje ostalih rashoda u ovim institucijama.
Naime, do sada su VSS, odnosno DVT predlagali deo budžeta za rad ovih institucija kada su u pitanju tekući rashodi, uključujući i osoblje, a ovim izmenama se deo ove nadležnosti, koji se tiče rashoda u vezi stručnog osoblja, prenosi na Ministarstvo pravde, kao organa državne uprave.
Takođe, izmenom zakona o sudskim taksama precizirano je da se dosadašnji procenat od 60% od bruto iznosa naplaćenih taksi, koji se namenski raspodeljivao ovim institucijama, sada u startu deli u odnosu 2:1, gde dve trećine odlazi za finansiranje tekućih rashoda sudova i tužilaštava, a jedna trećina za poboljšavanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima.
Kada govorimo o ovome, naizgled ne možemo da kažemo da imamo neke velike zamerke na sve ovo, ali generalno rečeno, koncentrisaću se u ovom delu na Zakon o sudskim taksama. Gospođo ministre, u više navrata sam ovde govorio da je, praktično, jer je sve vezano za iznose sudskih taksi, imalo mesta da se suštinskim izmenama poboljša ukupan rad pravosuđa. Još jedanput ću napomenuti da previsoke takse, zatim, ono uredno, kako se kaže, ne plaćanje taksi i kažnjavanje parničnih stranaka sa 50% od iznosa sudskih taksi, je previsok danak koji stranka u parničnom postupku i u ostalim postupcima treba da plati.
Ne mogu da se otmem utisku da ima tu boljih rešenja. U jednoj diskusiji pre otprilike dve godine svi smo se saglasili, kada sam izlagao, da bi eventualno trebalo da se plati inicijalni akt – tužba, a da se sve ostalo, kada je u pitanju taksa na presudu, taksa na izvršenje, naplati na kraju. Čak možemo da dovedemo u pitanje i ovaj prvi inicijalni akt.
Zašto ovo govorim? Ako sve ovo danas radite kada je u pitanju nagrađivanje ili raspodela ili unapređivanje položaja, postoji ona osnovna stvar – da građane Srbije kao parničnu stranku ovaj deo ne treba da interesuje. Naravno, ovakav zakon se treba doneti, ali građani Srbije od ovakvih stvari nemaju ništa.
Podsetiću vas da su sudske takse previsoke. Pre dve godine su podignute otprilike za 50%. Vi danas imate u Srbiji situaciju kada za neke prekršajne odgovornosti ljudi idu radije u zatvor za 1.000 dinara, da zamene onaj jedan dan. Čak smo informisani preko medija, a i u praksi se to čuje, da oni radije hoće da odu na odsluženje nego da plate 15.000 – 20.000 dinara.
Sada vas pitam – da li je bilo koja sudska taksa od 15.000 i 20.000 dinara, kada ljudi žele slobodu da zamene, jer su u nemogućnosti da nešto plate, da li je normalno? Ne kažem da ste vi posebno krivi za to, verovatno vas tera neka situacija koja nije materijalno baš najboljeg statusa. Da li nešto treba da se učini u ovom pravcu, bar ovakvog mog načina predloga, ako već te takse moraju da budu tolike?
Ovako se stiče utisak da sudovi u ovom delu postaju kao hoteli sa pet zvezdica. Može da ode u njih onaj ko ima novca, odnosno da pokrene postupak, a onaj ko nema novca, on ne može da se usudi da pokrene i da zaštiti neko svoje osnovno pravo koje mu i po Ustavu i po svim međunarodnim standardima i odvajkada pripada – da može da ostvari neko svoje pravo na sudu. Zašto? Zato što je ogromni disparitet između visine sudskih taksi i ličnih primanja građana Srbije. Mislim da nema čoveka u ovoj sali, a mislim da se i vi slažete sa svim ovim.
Onaj drugi problem koji je večiti problem, tačno je da smo doneli zakon i da će se pojaviti neki privatni izvršitelji, ali najveći problem trenutno u sudovima, pogledajte statistički, to su izvršenja i to svi već znamo. Najveći problem je, između ostalog, to što se u praksi, na terenu, reći ću vam to veoma slobodno, sudije u izvršenje upućuju na neki način po kazni. Kada je nekada bilo, u staroj JNA, kaže – prekomandovan po kazni. Niko u izvršenje od sudija ne ide sa nekim zadovoljstvom, sa nekom velikom željom. Još veći problem jeste stalno cirkulisanje sudija izvršitelja, odnosno ovih koji su u izvršnom postupku. Da li znate na šta se to svodi? Na kraju godine, npr. tražite od predsednika sudova da vam daju statistički koliko će se u odnosu na prošlu godinu promeniti sudija koji će otići u izvršenje. Znate na šta to liči? Dok uzme raspored, uzme predmete, to je april mesec. Kad nešto krene da radi, brzo dolaze godišnji odmori. Iza toga on čeka, sa željom da se završi ta kalendarska godina, pa da eventualno izađe iz izvršenja. Verujte, dobronamerno vam kažem. Po mom ličnom uverenju, tu sudija koji je u izvršenju, koji ima neke rezultate, treba da ostane pet, šest, sedam godina. Dajte, nađite mogućnost. Videli smo pre neki dan kod sudija ustavnih sudova da postoje, ako je nepopunjeno ili krnje itd, mislim na broj sudija, da se oni nagrade.
Dajte nagradite ako treba sa 50% više i sudije i izvršitelje, nemam ništa protiv, ali da tu nešto suštinski se uradi, jer u protivnom doći ćemo u situaciju da za nekoliko godina neće biti ni parnični postupak. Neće ih biti, ali neće ljudi moći da se usude da vode postupak, to jako skupo košta. Pa na kraju, iako jako skupo košta ljudi nekako i plate sve to, ali konačan cilj i izvršenje je ravno jednom veoma malom procentu, ono što je protiv države, ono što je protiv osiguravajućih kuća, ono što je u suštini da se završi nekim poravnanjem, itd, nešto može da se završi, inače jedan ozbiljan predmet u izvršenju, verujte traje i godinama, godinama traje.
Dakle, moj vam je predlog koliko god možete da ipak u ovom delu sudije, izvršitelji koji su izvršnom postupku, ne cirkulišu godišnjim rasporedima kao u drugim materijama. Znate, kada odete iz parnice u krivični postupak ili obrnuto, tu vas neki postupak vodi, tu se neko bolje ili lošije snađe, ali kada ovde stalno vršite promene, to je glavni problem. To nije samo, ne kažem da ste vi odgovorni za to, to je problem godinama, ministre. To je bio problem u nazad 15, 20 godina, moja želja je da vam ukažem na nešto što se u praksi sreće, nešto što je sigurno loše i što treba promeniti.
Sada se nekoliko reči oko ovog Visokog saveta, neću ulaziti u ovu situaciju, meni se čini da su ove neke odluke možda ishitrene, na kraju krajeva, postoji tu neki žalbeni postupak ili vođenje nekog upravnog spora, itd, ali generalno i kod Visokog saveta sudstva i ranije i kod Državnog veća tužilaca isticao sam da u tim institucijama kada su u pitanju sudije, treba da budu one najiskusnije sudije, one sudije koje su prošle kroz sve materije, one sudije koje su preko nekog perioda koji su čak i blizu penzije da to bude ne samo neka, praktično, nagrada za njihovo životno delo, za njihovo dobro obavljanje posla ili neka nagrada za njihovu karijeru, nego i ogromno iskustvo koje oni mogu sigurno da sa ogromnim iskustvom da pravilno utiču na njihov izbor.
Naravno, postoji i kod Državnog veća tužilaca da ljudi sa jako malo iskustva u praksi donose tako bitne odluke i ne samo to, ne treba u takvom periodu kada neko počinje da sudi i bude u pravosuđu odmah da ode na takvu instancu, između ostalog, jer je potrebno i energije, kod mladih sudija koji u principu bi trebali da nose posao.
Dakle, još jedan put vas molim, ako možete bilo na koji način da utičete da se u izvršnom poslu ne vrši praktično svake godine promena sudija koji su određeni za izvršni postupak nego da se to ipak na neki period oroči, jer je sigurno, sudije gde su godinama bili sudije u izvršnom postupku po četiri, pet godina bili su bolji rezultati nego kada imate stalne promene i cirkulacije. Zahvaljujem.