Molim vas, nemojte se obraćati direktno gospodinu Ristiću.

Ali on je predlagač.

Ni predlagaču se ne možete obraćati, nego se obraćate parlamentu i meni, odnosno građanima Srbije, što vi najviše i volite.

Poštovani građani Srbije, sa izuzetnim zadovoljstvom vam se obraćam i da vam skrenem pažnju – vrapci u Nišu znaju koje su sudije i tužioci naklonjeni Bošku Ristiću i njegovoj grupaciji. Bole, vodi računa od Đilasa, pazi se, Đilas, stao si mu na žulj, gotov si, zbog onog mosta.
Ali, i druga grupa vrabaca zna koje su te neizabrane sudije advokati, sudije penzioneri, znamo o čemu pričamo, koji su naklonjeni ovoj drugoj grupaciji i imaju svog predstavnika u kancelariji u Briselu. Da li je tako? Tako je. Vidite kako smo se začas dogovorili. Sve je jasno. To su opštepoznate stvari.
Međutim, od svega toga biće mućak. Džabe ste krečili. Zašto? Ne može da se izađe iz ovog začaranog kruga. Usput, da vam skrenem pažnju, pročitajte Predlog zakona o budžetu, pa ćete na stranama 444, 688. strani, pogotovo na 444, videti da vi još ne znate kako vam se zovu transformisani sudovi. Vi još koristite stare nazive za sudove. Ništa od ove reforme nema. Nema pravde, a vidite i sami da je sudska taksa postala vrlo važan faktor za sudije, za službenike u sudu, kako ih nazivate osoblje, za renoviranje zgrada itd, a ljudi nemaju para za taksu.
Zbog te velike takse i advokati su uskraćeni za neka primanja, pa ako dobijemo spor, kad naplatimo, advokat će da naplati. Ne pričam o ovim garaganima, kriminalcima. Zna se, ne mogu sve kancelarije da brane, postoje samo specijalizovane kancelarije za kriminalce. Oni preko noći od kriminalca naprave društveno odgovornog čoveka, koji se društveno socijalno ponaša, socijalno prihvatljivo. On je u stanju da napravi most. Videli ste i sami, čovek prizna krivično delo, uđe u ugovorni odnos sa državom da u tri rate otplati ono što je ukrao. Vi mu stavite narukvicu, sve uredno. Međutim, mediji kažu da to nije moralno. Stavili ste mu narukvicu, on na bazenu, Lazarevac, Kene, kako beše.
Znate koliko vama treba narukvica? To je najveća proizvodnja u Srbiji. Preporučio bih vam prijateljski da izmerite obim članaka kod članova Vlade i da naručite odmah i prvu turu narukvica. Prvu turu možete slobodno da naručite, nećete da pogrešite ništa.

Molim vas, gospodine Krasiću, nemojte vređati Vladu. Vladu je izabrala ova Narodna skupština, ovaj visoki dom. Imamo poverenja u Vladu i nemojte degradirati ljude koji u ovim teškim vremenima rade izuzetno značajan posao za građane Srbije.

Uopšte ne sumnjam da vi imate poverenja u Vladu. O tom delu nisam ni pričao. Vi imate poverenja u Vladu, to je vaše pravo. Imate i razloga zašto da imate poverenja u Vladu. Ja nisam u sukobu interesa, obraćam se građanima kao budućim koalicionim partnerima SRS. Oni imaju poverenja u SRS. Od njih sam zadužen da kritikujem Vladu, ne Vladu kovača iz Prvomajske ulice, nego Vladu Republike Srbije.
Kad sam pričao o narukvici, mislio sam o članovima Vlade, a ne o Vladi kovaču. Za Vladu kovača to bi bile potkovice. To je velika razlika, gospođo Đukić Dejanović. Potkovice nećemo, ali narukvice izmerite, jer sve može da postane službena tajna.
Vidite, čovek vodi postupak sa Ministarstvom pravde oko najosnovnije stvari kada je ko pred kim položio pravosudni ispita. Da li postoji nešto jednostavnije? Ministarka kaže - odgovorite tom čoveku, položila sam pravosudni ispit pred tim i tim, te i te godine. Ne, Ministarstvo donosi rešenje gde se uskraćje. Kaže – to je dostupno, kliknete na tim ministarstva i vidite sve. Kad kliknete na tim ministarstva, vidite samo slike. Šta je to? Onda neko kaže da je neko sa nekim kum, pa afera indeks. To ima veze sa Kragujevcem, pošto je tamo bila ona izreka kada autobus iz Kraljeva napravi pauzu u Kragujevcu, pa onda šofer kaže – možete dragi putnici da izađete, ko hoće da puši neka puši, ko hoće do toaleta, neka ide do toaleta, a i vi što hoćete diplomu, navratite do Pravnog fakulteta, možete da uzmete diplomu, jer ta afera indeks nam otvara oči zbog Radmile Jovanović Canić, šefa zatvora u Zabeli, koja je tačno rekla, tri puta. Ali vi tu aferu nećete da zatvorite. Vi samo otvarate neke afere.
Da vas samo nešto podsetim, pošto je ovo pri kraju, nemam namere više da ponavljam o personalnom sastavu Visokog saveta sudstva, pogotovo o ovim stalnim članovima. To sam još 2008. godine završio.
Meni je samo drago što, u nasrtajima potrebe da se demantuje ono što je rekla SRS, vi u stvari dokazujete sve što smo mi rekli. Tu vas pohvaljujem. Milion puta sam vam rekao, ušli ste u začarani krug i iz tog kruga ne možete da izađete. Ne možete da izađete, zapamtite. To što hoćete malo takse da uzmete da biste isplaćivali sudije koje sede kući, u očekivanju nekog rešenja, to vam je još veća greška.
Ma skupljam ja dokumentaciju da vodim krivične postupke protiv vas kada se završi vama mandat. Nemojte da se sekirate vi to. Ja sam teško zlopamtilo. Pamtim sva zla koja su načinjena srpskom narodu i ne opraštam, to moram da vam kažem.
Olako ste vi tumačili neke naše izjave i neke naše poruke sa ove govornice. Uvek smo mi bili ozbiljni kad smo vam slali poruke. Uvek ozbiljni. Vodite računa šta radite. Sad ste ušli, bogami, ono što se kaže, u šesnaesterac, i tu postoje veliki problemi. Kako ćete to da rešite? Ne znam. Da li ćemo to da rešimo demokratskim putem? Slaba vajda. Zašto? Demokratskim putem ste izabrali članove saveta. Jel tako beše?
(Predsednik: Vreme. Samo završite.)
Samo jedna sekunda.
Kod vas je demokratski put 126, ali kad se okrnji 126, pa kad se podeli na buljuke, pa kad svaki buljuk počne da iznosi crni veš od pre nekoliko godina, onda naručite malo veću količinu onih narukvica.

Dobro.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe manjina, gospodin Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici,  gospođo ministar, smatram korisnim predložene dopune Zakona o uređenju sudova koje su orijentisane na preciziranju ovlašćenja Visokog saveta sudstva u oblasti predlaganja određenih budžetskih pozicija koje se tiču obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode. Verovatno će i ove dopune doprineti poboljšanju položaja sudskog osoblja.
Obzirom da smo trenutno u postupku donošenja budžeta, smatram da je korisno da potenciram na probleme koje ima Sud za prekršaje u Preševu, u pogledu kancelarijskog prostora, a ima ga na pretek u toj bivšoj zgradi Opštinskog suda i u nedostatku potrebne opreme, koja im je čitave godine nedostajala i to je problem koji nije rešavan upravo zbog neblagovremenog budžetskog planiranja u toku prethodne godine. Valjda će sada na vreme da se učine napori da se ovaj problem reši.
Doduše, ovaj sud ima problem i sa nedovoljnim brojem sudija. Sa samo dve sudije se ne mogu rešavati predmeti za koje je neophodno više sudija, sa troje sudija, ali i uopšte, uobičajeni sudski predmeti su u popriličnom broju ne rešeni, opet zbog tog problema, nedovoljnog broja sudija.
Ne znam koliko ove dopune zakona mogu da utiču u otklanjanju problema nastali nakon centralizacije obavljena reformom, odnosno problema koje još uvek imaju građani Preševa i Bujanovca, koji moraju, ne samo za sudske postupke, nego i za obezbeđivanje dokumenata, a pre svega, apostila. Opet je taj apostil ne rešiv. Mora se za svaku potvrdu apostila da se ide u Vranje i čitav dan se gubi. Ipak je to udaljenost od preko 50 kilometara.
Gospođo Malović, vi ste do sada u više navrata objašnjavali da skraćeni sudski postupak može da se obavi i u sudskim jedinicama, ali u Preševu, Bujanovcu se to ne dešava još uvek. Ovim dopunama se ne obezbeđuje efikasnija primena jezika manjina u sudskim postupcima, zato se albanski jezik veoma retko koristi i u civilnim predmetima, u sudskim jedinicama. Bio sam i sam učesnik jednog takvog postupka i ne ide. Znate, ima tu problema. Da li nedostaje i nema dovoljnog broja sudskog osoblja, a da dvostruko radi posao sudija, onda gubi u broju predmeta i onda, u neku ruku, same sudije sugestivno utiču da postupci idu samo na srpskom, jer, po mojoj proceni, nema još uvek potrebnih uslova.
O krivičnim predmetima koji se procesuiraju u Osnovnom sudu u Vranju, ili na višem, apsolutno nema primene dvojezičnosti i ostvarivanja tog ustavnog i zakonskog prava da i manjine mogu da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. U Višem sudu u Vranju nema nijednog prevodioca za albanski jezik. Naravno, problem sa ostvarivanjem ovog prava nacionalnih manjina u sudskim postupcima se ne može rešiti, pored ostalog, i zbog malog broja sudija Albanaca u Osnovnom sudu, a da ne govorim o Višem sudu gde nema nijednog sudije Albanca. Kada se zna da u poslednjih godinu dana nema nijednog pripravnika Albanca i u Osnovnom sudu, a da ne govorim o drugim sudskim institucijama gde ih nikad nije ni bilo, onda je ovo stanje neadekvatno, neodrživo i biće konzervisano još koliko vreme. Jer, jedan konkurs je prošle godine bio za pripravnika. Od sedam kandidata je bila primljena jedna kandidatkinja albanske nacionalnosti, a više od godinu dana postupak se ne završava. Tom dinamikom apsolutno, ako nemamo ni pripravnike Albance, onda kako ćemo dalje imati sudije?
Iskoristio sam vreme da ponovim moje primedbe koje sam do sada više puta upućivao. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč dajem ministarki, gospođi Snežani Malović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam potrebu da razjasnim određena pitanja koja su postavljena tokom ove diskusije i da iznesem neki stav koje se tiču odredaba više zakona koje smo predložili za izmene i dopune.
Pre svega, želim da kažem da i dalje čvrsto stojimo iza sprovedene reforma pravosuđa. Ni u jednom momentu nismo pokušavali, niti nam je bila namera i htenje da izađemo iz reforme pravosuđa. Naprotiv, ponosim se sa rezultatima sprovedene reforme pravosuđa, naročito ako imamo u vidu da lica koja su bila nosioci kriminala u očima naših građana se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Došle su do pravosnažnih presuda za neke nakon deset ili 15 godina vođenja sudskog postupka. Mislim i na Sretena Jocića koji je ovde spomenut u raspravi, mislim i na Andriju Draškovića, ali mislim i na pokrenut postupak za međunarodno krijumčarenje, trgovine drogom, gde je zaplenjeno preko četiri tone kokaina ili, ono što je još važnije istaći, zaplenjen je kokain čija vrednost na tržištu zemalja zapadne Evrope iznosi milijardu i 200 miliona evra. Jedan deo tog novca se vraća i u Srbiju i bio je opran preko postupaka privatizacije, ulaganjem u neke mutne poslove i to je dovoljan pokazatelj na koji način se ova vlada bori protiv svih onih pošasti sa kojima se susrela.
Takođe, ovde je bilo pomenuto i vezano za navode u medijima koji su se poslednjih dana javili, vezano za pokretanje postupka u zdravstvu. Zarad građana Srbije i javnosti, ali i vas samih poslanika za koje verujem da je istina, nešto što je prvenstveno, do čega vam je na prvom mestu stalo, želim da vam iznesem činjenice koje se tiču pokretanja postupka koji su u poslednje tri godine pokrenuti samo od strane Tužilaštva za organizovani kriminal. Naravno, bilo je pokrenuto i mnogo drugih postupaka od strane redovnih tužilaštava, ali ove činjenice mislim da će dovoljno govoriti.
Godine 2008. pokrenut je postupak protiv Mitrović Slavoljuba, gde je jedan od okrivljenih lekar specijalista neurolog na VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim krivičnim postupkom je 15. Oštećeni su fizička lica a iznos štete odnosno imovinske koristi koju su pribavili iznosi 4.150 evra.
Godine 2009. pokrenut je postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, između ostalih i protiv dvojice lekara specijalista psihijatrije i načelnika klinike za neuropsihijatriju VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim postupkom je 32. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi bio je 40 miliona dinara.
Iste te godine je pokrenut postupak protiv Šubarević Vladana i sedam lica, između ostalih i protiv direktora Instituta za majku i dete, direktora KBC "Bežanijska kosa", KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Broj lica obuhvaćenih istragom je osam. Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa". Šteta odnosno imovinska korist koju su pribavili je 57 miliona 432 dinara, a imovinska korist 48 miliona 219 dinara.
Godine 2010. je pokrenut postupak protiv Borović Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi koja je pribavljena je 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.
Godine 2011. je pokrenut postupak i takođe nastavljen postupak protiv Borović Nenada i još jednog lica. Oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju, šteta iznosi milion i 929.
Zatim, pokrenut je postupak protiv Vukajlović Svetlane. Broj lica obuhvaćenih postupkom je tri, sada već četiri. Oštećen je budžet Republike Srbije a šteta iznosi milion i 270 miliona evra.
Kada se sve ovo što sam navela pretoči i izračuna u evra, iznosi 11 miliona 437 miliona evra. To dovoljno govori na koji način, kroz ove konkretne primere, se Vlada Republike Srbije bori protiv korupcije u zdravstvu, a i u nekim drugim oblastima. Danas sam dobila informaciju, a to je objavljeno i u sredstvima javnih informisanja, da je nastavljen postupak za aferu u javnom preduzeću "Kolubara", da je uhapšeno nekoliko lica a da iznos štete koja je nastala tim javnim nabavkama iznosi dva miliona evra. To su rezultati reforme pravosuđa o kojima sam malo pre govorila.
Što se tiče opaski vezanih za javnost rada Visokog saveta sudstva, želim da kažem da prosto to ne stoji. U postupku preispitivanja, kada se odlučuje o prigovorima, kada neizabrane sudije ili tužioci iznose svoje argumente, kada su pozvani na razgovor, može javnost da prisustvuje, kao i sredstva javnog informisanja. Zapisnici su javni. Odgovara se prema svim zahtevima Poverenika za informacije od javnog značaja, što dovoljno govori o radu Visokog saveta sudstva, ali i Državnog veća tužilaca.
Kada se radi o pitanju kvoruma i učešća nas koji smo učestvovali u prvom sazivu Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca, prosto nije tačno da bilo gde u pravilima stoji da mi ne učestvujemo u radu ova dva tela. Ja bih volela da mi bilo ko pokaže, ako može, a uveravam vas da ne može, da li to negde piše? Znači, nije tačno i to predstavlja obmanjivanje da postoje pravila u kojima piše da mi ne učestvujemo u radu. Učestvujemo u radu, učestvujemo u glasanju, a način na koji glasamo je naš lični stav. Mi smo na to ovlašćeni i na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Što se tiče prof. Dimitrijevića, on punopravno učestvuje u radu Visokog saveta sudstva dokle god ovaj uvaženi dom ne donese drugačiju odluku.
Mene raduje kada čujem od nekih poslaničkih grupa da se pozivaju na saopštenja i stavove Društva sudija Srbije, zato što to predstavlja prosto jedan evolutivni napredak jer smo imali situaciju da su 1999. godine pozdravili odluku tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije o ukidanju Društva sudija Srbije kao jedne, ako se ne varam, terorističke organizacije. Ali, takođe mi je i drago kada vidim da se na to pozivaju. Jer, Društvo sudija je partner Ministarstva pravde i mi ćemo, s obzirom na taj stav, nastaviti da sarađujemo sa ovim strukovnim udruženjem a i sa drugim strukovnim udruženjima. Za razliku od 1999. godine kada je 13 sudija razrešeno samo zbog toga što su pripadnici Društva sudija Srbije, sada, u ovom vremenu, takvi slučajevi su nezamislivi da se dese.
Moj stav je uvek kada govorimo o predlozima zakona da se isključivo držimo te teme, ali pošto sam ovde bila pomenuta, zbog građana Srbije prvenstveno želim da istaknem da su prosto netačne činjenice koje se tiču polaganja mog pravosudnog ispita. Pravosudni ispit sam položila 2002. godine, pred tadašnjom komisijom koja je bila formirana od strane ministra pravde. Sastav komisije ne može da bude tajna, zato što je objavljen tada i na veb sajtu Ministarstva pravde, a drugo, ne vidim zbog čega bi to moglo navesti neke u sumnju da predstavlja tajnu. S obzirom da nemam više vremena i mogućnosti da to učinim danas, ukoliko bude potrebno, ja ću javno pročitati ko su bili članovi tadašnje komisije za polaganje pravosudnih ispita. Ja sam bila jedan od kandidata, pored hiljade drugih. Zahvaljujem se.