Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam potrebu da razjasnim određena pitanja koja su postavljena tokom ove diskusije i da iznesem neki stav koje se tiču odredaba više zakona koje smo predložili za izmene i dopune.
Pre svega, želim da kažem da i dalje čvrsto stojimo iza sprovedene reforma pravosuđa. Ni u jednom momentu nismo pokušavali, niti nam je bila namera i htenje da izađemo iz reforme pravosuđa. Naprotiv, ponosim se sa rezultatima sprovedene reforme pravosuđa, naročito ako imamo u vidu da lica koja su bila nosioci kriminala u očima naših građana se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Došle su do pravosnažnih presuda za neke nakon deset ili 15 godina vođenja sudskog postupka. Mislim i na Sretena Jocića koji je ovde spomenut u raspravi, mislim i na Andriju Draškovića, ali mislim i na pokrenut postupak za međunarodno krijumčarenje, trgovine drogom, gde je zaplenjeno preko četiri tone kokaina ili, ono što je još važnije istaći, zaplenjen je kokain čija vrednost na tržištu zemalja zapadne Evrope iznosi milijardu i 200 miliona evra. Jedan deo tog novca se vraća i u Srbiju i bio je opran preko postupaka privatizacije, ulaganjem u neke mutne poslove i to je dovoljan pokazatelj na koji način se ova vlada bori protiv svih onih pošasti sa kojima se susrela.
Takođe, ovde je bilo pomenuto i vezano za navode u medijima koji su se poslednjih dana javili, vezano za pokretanje postupka u zdravstvu. Zarad građana Srbije i javnosti, ali i vas samih poslanika za koje verujem da je istina, nešto što je prvenstveno, do čega vam je na prvom mestu stalo, želim da vam iznesem činjenice koje se tiču pokretanja postupka koji su u poslednje tri godine pokrenuti samo od strane Tužilaštva za organizovani kriminal. Naravno, bilo je pokrenuto i mnogo drugih postupaka od strane redovnih tužilaštava, ali ove činjenice mislim da će dovoljno govoriti.
Godine 2008. pokrenut je postupak protiv Mitrović Slavoljuba, gde je jedan od okrivljenih lekar specijalista neurolog na VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim krivičnim postupkom je 15. Oštećeni su fizička lica a iznos štete odnosno imovinske koristi koju su pribavili iznosi 4.150 evra.
Godine 2009. pokrenut je postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, između ostalih i protiv dvojice lekara specijalista psihijatrije i načelnika klinike za neuropsihijatriju VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim postupkom je 32. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi bio je 40 miliona dinara.
Iste te godine je pokrenut postupak protiv Šubarević Vladana i sedam lica, između ostalih i protiv direktora Instituta za majku i dete, direktora KBC "Bežanijska kosa", KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Broj lica obuhvaćenih istragom je osam. Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa". Šteta odnosno imovinska korist koju su pribavili je 57 miliona 432 dinara, a imovinska korist 48 miliona 219 dinara.
Godine 2010. je pokrenut postupak protiv Borović Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi koja je pribavljena je 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.
Godine 2011. je pokrenut postupak i takođe nastavljen postupak protiv Borović Nenada i još jednog lica. Oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju, šteta iznosi milion i 929.
Zatim, pokrenut je postupak protiv Vukajlović Svetlane. Broj lica obuhvaćenih postupkom je tri, sada već četiri. Oštećen je budžet Republike Srbije a šteta iznosi milion i 270 miliona evra.
Kada se sve ovo što sam navela pretoči i izračuna u evra, iznosi 11 miliona 437 miliona evra. To dovoljno govori na koji način, kroz ove konkretne primere, se Vlada Republike Srbije bori protiv korupcije u zdravstvu, a i u nekim drugim oblastima. Danas sam dobila informaciju, a to je objavljeno i u sredstvima javnih informisanja, da je nastavljen postupak za aferu u javnom preduzeću "Kolubara", da je uhapšeno nekoliko lica a da iznos štete koja je nastala tim javnim nabavkama iznosi dva miliona evra. To su rezultati reforme pravosuđa o kojima sam malo pre govorila.
Što se tiče opaski vezanih za javnost rada Visokog saveta sudstva, želim da kažem da prosto to ne stoji. U postupku preispitivanja, kada se odlučuje o prigovorima, kada neizabrane sudije ili tužioci iznose svoje argumente, kada su pozvani na razgovor, može javnost da prisustvuje, kao i sredstva javnog informisanja. Zapisnici su javni. Odgovara se prema svim zahtevima Poverenika za informacije od javnog značaja, što dovoljno govori o radu Visokog saveta sudstva, ali i Državnog veća tužilaca.
Kada se radi o pitanju kvoruma i učešća nas koji smo učestvovali u prvom sazivu Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca, prosto nije tačno da bilo gde u pravilima stoji da mi ne učestvujemo u radu ova dva tela. Ja bih volela da mi bilo ko pokaže, ako može, a uveravam vas da ne može, da li to negde piše? Znači, nije tačno i to predstavlja obmanjivanje da postoje pravila u kojima piše da mi ne učestvujemo u radu. Učestvujemo u radu, učestvujemo u glasanju, a način na koji glasamo je naš lični stav. Mi smo na to ovlašćeni i na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Što se tiče prof. Dimitrijevića, on punopravno učestvuje u radu Visokog saveta sudstva dokle god ovaj uvaženi dom ne donese drugačiju odluku.
Mene raduje kada čujem od nekih poslaničkih grupa da se pozivaju na saopštenja i stavove Društva sudija Srbije, zato što to predstavlja prosto jedan evolutivni napredak jer smo imali situaciju da su 1999. godine pozdravili odluku tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije o ukidanju Društva sudija Srbije kao jedne, ako se ne varam, terorističke organizacije. Ali, takođe mi je i drago kada vidim da se na to pozivaju. Jer, Društvo sudija je partner Ministarstva pravde i mi ćemo, s obzirom na taj stav, nastaviti da sarađujemo sa ovim strukovnim udruženjem a i sa drugim strukovnim udruženjima. Za razliku od 1999. godine kada je 13 sudija razrešeno samo zbog toga što su pripadnici Društva sudija Srbije, sada, u ovom vremenu, takvi slučajevi su nezamislivi da se dese.
Moj stav je uvek kada govorimo o predlozima zakona da se isključivo držimo te teme, ali pošto sam ovde bila pomenuta, zbog građana Srbije prvenstveno želim da istaknem da su prosto netačne činjenice koje se tiču polaganja mog pravosudnog ispita. Pravosudni ispit sam položila 2002. godine, pred tadašnjom komisijom koja je bila formirana od strane ministra pravde. Sastav komisije ne može da bude tajna, zato što je objavljen tada i na veb sajtu Ministarstva pravde, a drugo, ne vidim zbog čega bi to moglo navesti neke u sumnju da predstavlja tajnu. S obzirom da nemam više vremena i mogućnosti da to učinim danas, ukoliko bude potrebno, ja ću javno pročitati ko su bili članovi tadašnje komisije za polaganje pravosudnih ispita. Ja sam bila jedan od kandidata, pored hiljade drugih. Zahvaljujem se.