DRUGO VANREDNO ZASEDANJE

27. februar 2012. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 10,30 časova. Sednicom predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.

Da bismo tačno utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Konstatujem da nas ima 126, što znači da ima uslova za rad.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Esad Džudžević i Mladen Grujić.

Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog članom 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i izuzetno za ponedeljak, dakle i mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu Vlade za održavanjem vanrednog zasedanja.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da sednici pored predstavnika predlagača dr Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade i ministra finansija, Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, dr Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke i gospođe Snežane Malović, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju Nemanja Komazace, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Rakić, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Radoslav Tomašević, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde, Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije", Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija, Aleksandar Kocić-Ranđelović, savetnik u Ministarstvu finansija, u upravi za javni dug, Aleksadar Simović, savetnik u Ministarstvu finansija u upravi za javni dug i pozvala sam Višnju Kuzmanović, savetnika u Ministarstvu finansija u upravi za javni dug.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici u saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, koji je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 148. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini određeni je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe General banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance i B.V. Amsterdam, UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd i AiK banke, a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd, koji je podnela Vlada,

2. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "JAT" Airways" a.d. Beograd, koji je podnela Vlada,

3. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit Srbija a.d. Beograd za izgradnju Aneksa hangara 2, dovođenje u radnu funkciju održavanja i opravke za već osvojeni tip aviona Boeing 737 NG i opremanje u cilju osvajanja održavanja i opravke aviona tipa Airbus 320 po zaduzženju "Jat-Tehnika" d.o.o Beograd, koji je podnela Vlada,

4. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Hypo Alpe-Adria bank a.d. Beograd i Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd za izminjivanje obaveza Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu, koji je podnela Vlada,

5. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije korist Japan International Cooperation Agensy po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd, koji je podnela Vlada,

6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Grad Beograd most na Savi/A, Grad Beograd most na Savi/B i prilazni putevi", koje je podnela Vlada,

7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS Projekat za male hidroelektrane) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,

8. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji je podnela Vlada,

9. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu Paket projekta KOSTOLAC-B POWER PLAN PROJECTS između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao zajmodavca, koji je podnela Vlada.

10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina autoputa E-763 u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada,

11. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije "Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije II/C", koji je podnela Vlada,

12. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Unapređenje objekata pravosudnih organa) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada,

13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Japana u vezi sa Projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu "Nikola Tesla", koji je podnela Vlada,

14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, koji je podnela Vlada,

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethode članstvu u CERN-u, koji je podnela Vlada.

16. Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju", koji je podnela Vlada,

17. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju izmešu Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Akcionom programu za celoživotno učenje (2007-2013), koji je podnela Vlada,

18. Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 1. i 18. Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,

19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, koji je podnela Vlada,

20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti pomorskog saobraćaja, koji je podnela Vlada,

21. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama iz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, koji je podnela Vlada,

22. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, koji je podnela Vlada,

23. Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica Evropske unije o odricanju od tužbi, koji je podnela Vlada,

24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka, koji je podnela Vlada,

25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji i uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama, koji je podnela Vlada,

26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma izmešu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o međusobnoj zaštititi poverljivih informacija i materijala razmenjenih u okviru saradnje u oblasti vojne industrije, koji je podnela Vlada,

27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti odbrane, koji je podnela Vlada.

Dostavljeni su vam zapisnici sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja, Treće sednice Drugog redovnog zasedanja, Pete sednice Drugog redovnog zasedanja i Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica (član 88. stav 5. Poslovnika).

Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike, pa prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održanoj 7, 8, 26, 29. septembra i 26. decembra 2011.

Molim narodne poslanike da se izjasnimo.

Od 131 narodnog poslanika, 122 je glasalo za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 7, 8, 9, 26. septembra i 29. decembra 2011. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 22, 23, 24, 28. i 30. novembra i 1. i 5. decembra 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 128 poslanika, 116 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 22, 23, 24, 28. i 30. novembra i 1. i 5. decembra 2011. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 15, 16, 20, 21, 22, 23. i 26. decembra 2011. godine.

Molim da pritisnete odgovarajući taster.

Od 128 poslanika, 120 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 15, 16, 20, 21, 22, 23. i 26. decembra 2011. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 26, 27, 28. i 29. decembra 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 128 poslanika, 122 je za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 26, 27, 28. i 29. decembra 2011. godine.

Poštovani narodni poslanici, narodni poslanik Nada Kolundžija je na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije predložila da se, kao što ste dobili u predlogu, zajednički, načelni i jedinstveni pretres o tačkama o kojima sam vas upravo obavestila realizuje na dva dela. Prvi i drugi deo.

Da li narodni poslanik gospođa Nada Kolundžija želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Nade Kolundžije.

Molim da se izjasnimo.

Od 127, 125 glasalo je za.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Prelazimo na zajednički, jedinstven načelni pretres prvog dela tačaka današnjeg dnevnog reda.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički, načelni jedinstven pretres o ovim tačkama dnevnog reda, dakle od 1. do 13, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam da je SPS – JS ovlastila gospodina Zorana Kasalovića da predstavlja ovu poslaničku grupu, kao i DSS ovlastila gospodina Milana Dimitrijevića, takođe je poslanička grupa SRS ovlastila narodnog poslanika Dejana Mirovića.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe General banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance i B.V. Amsterdam, UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd i AiK banke, a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj "JAT" Airways" a.d. Beograd, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit Srbija a.d. Beograd za izgradnju Aneksa hangara 2, dovođenje u radnu funkciju održavanja i opravke za već osvojeni tip aviona Boeing 737 NG i opremanje u cilju osvajanja održavanja i opravke aviona tipa Airbus 320 po zaduzženju "Jat-Tehnika" d.o.o Beograd, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Hypo Alpe-Adria bank a.d. Beograd i Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd za izmirivanje obaveza Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije korist Japan International Cooperation Agensy po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Grad Beograd most na Savi/A, Grad Beograd most na Savi/B i prilazni putevi", koje je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS Projekat za male hidroelektrane) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu Paket projekta KOSTOLAC-B POWER PLAN PROJECTS između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao zajmodavca, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina autoputa E-763 u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije "Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije II/C", koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Unapređenje objekata pravosudnih organa) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Japana u vezi sa Projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu "Nikola Tesla", koji je podnela Vlada.

Gospodo narodni poslanici, u 12.00 časova ćemo imati predstavnika predlagača, pa ćemo nastaviti sa radom.

Određujem pauzu do 12.00 časova.

(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitam da li dr Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja želi reč, kao predstavnik predlagača? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je jedan set ratifikacija različitih sporazuma koji značajno treba da poprave i da dovrše projekte u mnogim oblastima našeg života.
Kao predsednik Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja nešto više da vam danas kažem o razlozima zbog čega je važno da se donese zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Hipo-Alpe-Adria Banke i Societe Generale Banke kada je u pitanju dovršetak izgradnje stambenog kompleksa "Stepa Stepanović" u Beogradu, a na račun građevinske direkcije Srbije. Verujem da ćemo tokom dana imati prilike da razgovaramo i o drugim projektima i očekujem da će tokom današnjeg dana nekoliko mojih kolega ministara takođe prisustvovati raspravi po ostalim temama.
Kao što znate, svetska ekonomska kriza je dramatično pogodila ekonomiju svih zemalja sveta. Dramatičan pad je bio upravo u oblasti nekretnina i u građevinskom sektoru. Tokom 2010. i 2011. godine upravo zbog te krize, zbog izuzetno velikog pada tražnje na tržištu nekretnina i pada aktivnosti u građevinskom sektoru, bez posla je samo u Evropi ostalo pet miliona građevinskih radnika. Nažalost, taj negativni trend nije zaobišao i našu zemlju. Mi smo tokom 2009. godine, predviđajući da će trend u građevinskom sektoru biti negativan, kao Vlada Republike Srbije doneli odluku da reagujemo i da delujemo kroz poseban zakon, a to je Zakon o pomoći građevinskoj industriji i kroz pokretanje nekoliko velikih projekata koji bi trebalo da uposle građevinsku operativu.
Tada je zamišljeno da Republika Srbija postane aktivni učesnik u građevinskim delatnostima u Srbiji, što dugo nije bila gotovo nekoliko decenija, i tada se po hitnom postupku formiralo nekoliko velikih i kompleksnih projekata. Možda najveći i najizrazitiji od njih je bio upravo iskorišnjeće vojnog zemljišta na prostoru kasarne "Stepa Stepanović", odnosno nekadašnje kasarne "4. juli", zarad izgradnje velikom stambenog kompleksa. Pored toga smo tokom 2010-2011. godine pokrenuli 250 građevinskih projekata širom Srbije i ovih dana očekujemo pokretanje postupka socijalne stanogradnje, izgradnje 1700 stanova u 12 gradova na teritoriji Republike.
Zahvaljujući svim ovim projektima, uspeli smo da nakon izuzetno velikog pada u građevinskom sektoru i nakon izuzetno negativnih statistika koje smo imali, da u 2011. godini, upošljavajući građevinsku operativu, postignemo dobre rezultate i završili smo 2011. godinu sa ukupno 17% rasta u građevinskom sektoru i po tome smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja je imala rast u građevinskom sektoru tokom krizne 2011. godine. Projekat pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize je uspeo do sada da uposli negde 80 hiljada građevinskih radnika koji svakako ne bi imali posla i sigurno ne bi imali posla da nije bilo ovih projekata. Uposlili smo nekoliko stotina velikih građevinskih preduzeća i hiljade malih građevinskih preduzeća. Značajno smo uposlili kapacitete u proizvodnji građevinskih materijala i postigli efekat koji je zacrtan kada je ceo projekat zamišljen i kada je ceo projekat od samoga početka realizovan.
Napominjem da je celokupan projekat pomoći građevinskoj industriji realizovan u najkraćem mogućem roku i da je upravo aktivnost građevinskih preduzeća na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" i širom Srbije najbolji odgovor na sve one kritike koje su u početku bile oko nesposobnosti države da ovakve projekte vodi ili dovođenje u znak pitanja da li država treba da reaguje i da bude aktivan učesnik u građevinskim aktivnostima ili je to nešto što treba prepustiti privatnom sektoru.
Odmah da kažem, ideja i plan države nije da bude stanograditelj i u budućnosti. Država treba da ostane značajan i aktivan partner u izgradnji socijalnih stanova, a većina aktivnosti operative, kada je u pitanju stanogradnja, treba da se prepusti privatnoj inicijativi. Takođe, donošenjem Zakona o javnom-privatnom partnerstvu otvorena je mogućnost da u budućnosti država ostane aktivan učesnik u aktivnostima u građevinskom sektoru kroz modele javnog-privatnog partnerstva. Verujem da ćemo u budućnosti nekoliko takvih modela moći da predstavimo.
Razlozi zbog čega je neophodno da se ovaj kredit realizuje su u tome što je potrebno da se prikupe dodatna finansijska sredstva da bi se ovaj projekat kompletno zaokružio finansijski. Nama je za dovršetak ovog projekta koji je vredan negde oko 250 miliona evra neophodno da iznađemo još nekoliko desetina miliona evra. Upravo zbog toga što su sve poslovne banke imale veoma striktne uslove i donele odluke da prekinu aktivnosti u projektnom finansiranju u stanogradnji i bilo kakvih drugih finansiranja kada je u pitanju aktivnost u prometu nekretnina bilo je neophodno da se iznađe dodatnih 35 miliona evra koji su potrebni da bi se ovaj projekat završio. Iz tog razloga bilo je neophodno da se ova sredstva obezbede. Ova sredstva su obezbeđena kroz kredite koje je država Srbija, odnosno Građevinska direkcija, uzela od ove dve banke. Ukupna vrednost svih ovih kredita je oko 35 miliona evra.
Hoću odmah da kažem da ovo nisu krediti koji se uzimaju zarad javne potrošnje.
Danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo faktički donosimo odluku o davanju garancija za realizaciju ovih kredita, koji će biti realizovani kroz model projektnog finansiranja, gde nijedan budžetski dinar neće biti utrošen u izgradnji ovih stanova, nego će ti sanovi biti prodati po tržišnim cenama i sav novac koji se na taj način u prihoduje će biti vraćeni građevinskoj direkciji, odnosno, neće biti bilo kakav segment javne potrošnje koje bi opteretio budžet Republike Srbije.
Upravo iz razloga da se ovaj projekat uspešno finalizuje pozivam vas da za ovaj zakon glasate, kao što vas pozivam da glasate i za sve druge zakone koji su današnja tačka dnevnog reda. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem ministru Duliću.
Da li neko od izvestioca nadležnih Odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno, predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio da govorim kao šef poslaničke grupe. Znate šta, imamo ovde pred sobom 13 zakona, ministar Dulić je govorio samo o jednoj.
Da li može neko da preuzme dovoljno odgovornosti i parlamentu objasni zašto treba da zaduži zemlju u iznosu od gotovo milijardu evra, makar tako što će nam ponuditi neke argumente? Možemo da polemišemo oko argumentacije sa kojom je izašao gospodin Dulić, ali imamo oko čega da polemišemo. Ko nam je sagovornik za JAT? Ko je sagovornik za "Galeniku"? Ko je naš sagovornik za preostalih 12 zakona, koje treba u okviru jedne tačke dnevnog reda da prodiskutujemo?
Prosto, zamolio bih vas da nam obezbedite normalne uslove za rad, u suprotnom, ovo je monolog. Prilično besmisleno, a vrlo je ozbiljna situacija.
Nemam ništa protiv da i gospodin Dulić to obrazloži. Bilo je situacija kada su, istina, resorno nenadležni ministri tako nešto radila, ali neka makar ministar pročita te zakone i neka kaže javnosti zbog čega se zemlja zadužuje. Rekao je za ovaj svoj zakon i oko toga možemo da se složimo ili ne, ali je zanimljivo da čujemo argumentaciju za ove druge kredite koje treba da odobre. To je suština predstavnika Vlade na sednici, a ne prosto prisustvo nekoga ko će pro forme otvoriti sednicu i potom je napustiti.

Gospodine Jovanoviću, na način kako je to uobičajeno, pozvala sam predstavnike predlagača i pročitaću vam obraćanje gospodina Cvetkovića koje kaže da nas obaveštava da su za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona određeni: gospodin Oliver Dulić, ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja, Snežana Malović, ministar pravde, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku i Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
Verovatno da će ministri u različitim delovima tokom dana biti ovde, tako da predlog Vlade je da ovlašćeni predlagači apsolutno aktivno učestvuju u radu.
Reč ima ministar Dulić. Izvolite, gospodine ministre.

Slažem se sa vama, gospodine Jovanoviću. Rasprava bi svakako bila kvalitetnija da su ovde i moje kolege ministri. Ono što mogu da kažem to je da će oni tokom dana doći. Očekujemo da će doći i ministar Žarko Obradović, očekujemo da će doći u Skupštinu i ministar Milutin Mrkonjić. Oni će doći uskoro i ja sam danas ovde.
Molim vas jednu stvar, uvek onaj koji dođe, a dođe zato što je to njegova obaveza, zato što to Poslovnik nalaže, ali dođe i da bi ispoštovao ovaj dom, on uvek dobije grdnju i dobije kritiku na račun onih koji nisu tu. Molim vas da, prosto, kada ministri budu došli, sa njima debatujete i polemišite o drugim temama, danas sam došao da branim konkretno jedan zakon, da branim argumente i razloge zbog čega je potrebno da se da garancija države. Naravno da ćemo odgovoriti na sva pitanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Replika.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo, javio sam se da bih odgovorio ministru Duliću.
Nemam nameru da vas kritikujem zbog vašeg prisustva. Prosto, ovde smo došli u 10,00 časova, napravili smo pauzu do 12,00 časova, imali ste neke obaveze, ali su spojene tačke, gospodine Duliću. Spojene su tačke dnevnog reda. Trinaest zakona je pred nama, a vi branite jedan.
Da li ste vi naš sagovornik za "Galeniku"? O tome nemožete ništa da kažete. Čak ni ne želim da vama sručim tu "Galeniku" na leđa.
Gde je direktor "Galenike"? Zašto zadužujemo "Galeniku" sa 60 miliona evra? Zašto je drugačija kamatna stopa i marža na kredit koji uzimamo za "Galeniku" od onih koje uzimamo za "Elektroprivredu", od onih koje uzimamo za pomoć preko vašeg Ministarstva građevinskoj industriji?
Prosto, kada se objedine tačke dnevnog reda onda je preduslov normalne rasprave i diskusije, ako treba da bude normalna, da imamo sa kim da razgovaramo o tome.
Milijardu evra je u pitanju sa prosečnom kamatnom stopom koja je pet puta veća od rasta društvenog proizvoda o kojem možemo da maštamo. Samo se o tome radi.
Obezbedite nam nekog ko može da nam bude sagovornik o ovim drugim pitanjima ili da diskutujemo o vašem zakonu. Vi prosto ne možete o tome, možete kolegijalno da kažete – Vlada o tome raspravlja i to je to.
Ovo je moglo da bude i tehničko pitanje, ali da dođe predsednik Vlade i da nam objasni zašto se to sada radi.