Zahvaljujem.
Da li još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika, želi reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, niti se bilo ko javio ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethode članstvu u CERN-u; Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju"; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju izmešu Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Akcionom programu za celoživotno učenje (2007-2013) Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na član 1. i 18. Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti pomorskog saobraćaja; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama iz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica Evropske unije o odricanju od tužbi; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji i uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma izmešu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o međusobnoj zaštititi poverljivih informacija i materijala razmenjenih u okviru saradnje u oblasti vojne industrije i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti odbrane.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa po tačkama 14. do 27. dnevnog reda, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, gospodina Žarka Obradovića i gospodina Milutina Mrkonjića, prisustvuju i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Ivan Mrkić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, pozvala sam Tanju Mišević, državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, Jelenu Marjanović, pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja, prof. dr Snežanu Pajović, pomoćnika ministra prosvete i nauke, dr Tinde Kovač-Cerović, pomoćnika ministra prosvete i nauke, Pavla Galića, pomoćnika ministra za infrastrukturu i energetiku, Zorana Vujića, pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, Danicu Bećanović, pomoćnika ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Predraga Marića, pomoćnika unutrašnjih poslova, načelnika Sektora za vanredne situacije, Milorada Todorovića, sekretara Ministarstvima unutrašnjih poslova, Nebojšu Starčevića, generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovastva Republike Srbije, Predraga Kraljević, zastupnika načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Slavicu Višnjić, višeg savetnika u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vojina Jović, samostalnog savetnika u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Višnju Kuzmanović, savetnika u Ministarstvu finansija – Uprava za javni dug.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 14. do 27, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, a da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Donka Banović, poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Boris Aleksić, poslaničku grupu.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Gospođa Donka Banović, izvolite.

Hvala gospođo predsednice. Kao što ste i vi pročitali, građani su čuli, a i mi znamo da se u okviru ove tačke govori čak o 15. i 16. zakonskih predloga. Nemam vremena da se osvrnem na veliki broj tih predloga. Zato ću uglavnom govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica EU o odricanju od tužbi.
S obzirom da ću uglavnom govoriti o ovom predlogu zakona, žao mi je što niko iz Ministarstva odbrane nije našao za shodno da danas bude u Narodnoj skupštini, kada se razgovara o ovom sporazumu. Na početku ste rekli da ste i te kako uradili svoju dužnost, odnosno pozvali ljude iz Ministarstva odbrane, ali oni nisu našli za shodno da danas ovde dođu. Ovaj sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa EU je potpisan prošle godine, 8. juna 2011. godine i u ime Republike Srbije ga je potpisao Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, a u ime EU Vensan Dežer.
U sporazumu su navedeni svi uslovi pod kojima Republika Srbija može da učestvuje u raznim operacijama koje formira EU. Te misije ili operacije se formiraju kako bi EU upravljala krizama u raznim državama i regionima u svetu.
U februaru prošle godine smo raspravljali o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Na početku godine smo razgovarali o tome u kojim će sve multinacionalnim operacijama učestvovati građani Republike Srbije. Tada je ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac najavio i potpisivanje ovog sporazuma, pa ću ja iz stenografskih beležaka pročitati šta je tim povodom on rekao o ovom sporazumu i učešću pripadnika Republike Srbije u misijama koje formira EU. On je tada rekao: "Ono što je novitet i što je predviđeno ovim planom, odnosno ovim sporazumom, a nadam se da će ući u realizaciju nakon potpisivanja sporazuma sa EU…" – što je učinjeno – "… to je mogućnost učešća u prvim misijama EU i to će svakako biti jedna od istorijskih činjenica, imajući u vidu da je bivša Jugoslavija i sadašnja Srbija participirala do sada uvek, jedino i isključivo u misijama UN. Te misije o kojima pregovaram jesu misije u kojima bismo mi učestvovali simbolično, dakle misijama EU, sa manjim brojem predstavnika naše vojske, ali simbolika je utoliko veća, što po prvi put učestvujemo u misijama koje se vode od strane EU.".
Dakle, on je i tada nama govorio nešto što svi mi ovde jako dobro znamo, a to je da su građani Srbije učestvovali u misijama i operacijama koje su vodile UN, a nikada do sada u misijama koje formira da bi upravljala krizama EU.
Mi iz DSS smatramo da tako treba da ostane, da snage i pripadnici, građani Republike Srbije treba isključivo da učestvuju u misijama koje predvode UN, a ne EU i NATO.
U obrazloženju ovog sporazuma je takođe navedeno da EU, valjda da bismo bili impresionirani, ima blisku saradnju, kao da to mi ne znamo, sa organizacijama kao što su NATO, UN, OEBS itd, da u ovom trenutku postoje 24 različite operacije, da je sedam tih misija, vojnih misija, da je jedna civilno vojna, mešovita i da je takvih misija danas u svetu 16, koje su tzv. civilne misije.
Takođe u obrazloženju smo dobili informaciju, nabrojane su te neke civilne misije, pa se tu navodi civilna misija EU koja se zove "Eufor", koja je u BiH, "Eupol kops" u Palestini, "Eum" u Gruziji, "Eudžast leks" u Iraku, "Eutm" u Somaliji i spominje se misija Euleks koja je najbrojnija, samim tim i najskuplja civilna misija
koju je EU do sada formirala i rasporedila. Neke su procene da je čak danas negde oko 3.000 ljudi raspoređeno u našoj južnoj pokrajini, civilna je misija pa su tu sudije, policajci itd. To jeste svakako najskuplja misija, ali ta misija, prema planu Marti Ahtisarija, šta radi – gradi pravnu državu, pod znacima navoda, izgrađuje institucije republike Kosovo.
U samom Evropskom parlamentu i u komisijama koje razmatraju rezultate misije Euleks do sada se govori o veoma slabim rezultatima, o tome da nema ni "p" od pravne države. Dakle, jedino je Euleks do sada bio veoma uspešan kada je u pitanju izgradnja nezavisnog Kosova. Što se tiče tog dela njihovog zadatka i cilja, tu su veoma uspešni.
Dakle, iskustvo kako Srbija i građani Srbije imaju sa misijom Euleks na KiM bi zaista trebalo da bude dovoljan razlog da poslanici ove skupštine nikako ne glasaju za ovaj predlog zakona, odnosno za ovaj sporazum.
Prihvatanje misije Euleks i raspoređivanje stručnjaka iz EU na teritoriji KiM je bilo velika greška koja je načinjena 2008. godine, kada je ova vlada i stupila na posao. DSS je uporno upozoravala, dakle od 2008. godine i tada smo upozoravali da ne sme Srbija da prihvati tu misiju zato što je njihov osnovni cilj, koji vidimo odlično rade, stvaranje i jačanje nezavisne države Kosovo. Tada ste vi, valjda da biste umirili građane Srbije i opoziciju, govorili o tome kako ste se vi dogovorili i Euleks je obećao da će biti neutralan kada je u pitanju status Kosova. Dakle, to je bila priča kroz medije za domaću upotrebu. Euleks ni u jednom trenutku nije ni obećao da će biti neutralan, niti je neutralan. To je projekat iz plana Martija Ahtisarija.
Šta je ta misija Euleks obezbedila? Posle tri-četiri godine je misija Euleks obezbedila Albancima drugu državu na Balkanu. Šta je Boris Tadić, zajedno sa Euleksom i šta je njegov genijalni i maštoviti pregovarač koji se zove Borislav, tu je takođe velika ironija da je neko ko se zove Borislav tako lako se preda, šta je Eules zajedno sa njima doneo Srbiji? E, pa, srpskom narodu je Euleks zajedno sa ovom vlašću obezbedilo zvezdicu i obezbedilo je fusnotu. Dakle, Albanci dve države, Srbi su dobili zvezdicu i fusnotu. Ne znam da li znate, bilo bi smešno da nije tužno, da građani govore o toj zvezdici kao o pahuljici, zato što je Edita Tahiri izjavila juče da je to jedna pahuljica koja će nestati sa otapanjem snega.
Dakle, ta zvezdica pored reči Kosovo je rezultat pregovora Borislava Stefanovića. Valjda su i oni čuli da ova vladajuća koalicija mnogo voli zvezdice, da ćemo sve da damo za one zvezdice na zastavi EU, pa kad mi vidimo zvezdicu, nema više problema, Srbi su zadovoljni.
Dakle, tačno je da Srbija nije priznala Kosovo, ali je tačno da je Srbija priznala Kosovo sa zvezdicom i tako je dala saglasnost da se Kosovo zvezdica može učlanjivati u međunarodne i regionalne organizacije, pa je neki dan zamenik nekakvog ministra spoljnih poslova Kosova, koji se zove Petrit Selimi, rekao da će dogovor koji su Beograd i Priština postigli omogućiti da Kosovo postane punopravni član, dakle ne posmatrač, u 36 regionalnih inicijativa. Takođe, planiraju da ovaj postignuti model, ili formulu o regionalnom predstavljanju iskoriste za učlanjivanje i u druge međunarodne organizacije. Plašim se ako ova vlast još malo potraje, da ćete se vi izboriti da Kosovo postane i član UN. To je jedan od rezultata misije Euleks.
Šta su drugi rezultati delovanja EU, odnosno misije Euleks na KiM? Na primer, Euleks se požalio Vladi Srbije da ne može da obavlja sve svoje aktivnosti, ili svoje aktivnosti na severu Kosova, da im je to onemogućeno, da Srbi koji žive na severu Kosova neće sa njima da sarađuju, da tu podižu nekakve barikade, itd. i onda Vlada Srbije odluči da angažuje srpsku žandarmeriju, ali pri tom im naravno obezbedi i fantomke, nemojte da ih zapamati neko, ili se oni stide, naravno da se stide toga što su uradili, ali onda da ne bi Euleks bio nezadovoljan, on može da funkcioniše na čitavoj teritoriji KiM, mi smo tu obezbedili žandarmeriju da rastera ljude koji danima i noćima sede na barikadama, čuvajući i svoje kuće i svoja dvorišta, ali boga mi čuvajući i to da ta administrativna linija ne postane i prava granica.
Šta nam je još EU zamerila, šta nam još zamera Euleks, a mi ćemo to da požurimo da popravimo? Oni zameraju postojanje srpskih institucija na severu Kosova, oni te institucije nazivaju "paralelnim". Ja ih tako ne nazivam, ja ih nazivam srpskim institucijama. Oni nam to zameraju i traže da se i to popravi i imamo strašnih najava koje polaze iz ovog Doma da se na severu KiM neće održati ni parlamentarni ni lokalni izbori. Ako do toga dođe, onda će parlament Republike Srbije zaista i ukinuti srpske institucije na KiM.
Dakle, ono što traži EU, što traži Euleks mi požurimo da ispunimo i ne vidimo koliko nas to sve košta. Ne treba ljutiti predsednike država članica EU. Nemojte da naljutimo Angelu Merkel, ili nedaj Bože Gvida Vestervelea, koji je noć uoči sramnog dogovora Borislava Stefanovića u Briselu sa Editom Tahiri bio u Beogradu da malo valjda pojača taj pritisak.
Dakle, zbog neverovatne štete i pritisaka koju Srbija i njeni građani trpe od EU i njene misije koja se tako zove Euleks i koja vršlja i radi na KiM zadnje tri godine, DSS da je jedini put politički i vojni Srbije, put neutralnosti i da prema tome i ova narodna Skupština ne sme da izglasa ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč, narodnom poslaniku Borisu Aleksiću.

Hvala vam gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo po običaju Vlada Republike Srbije je  stavila veliki broj predloga zakona na dnevni red u okviru iste tačke. Mnogo od njih nemaju ama baš nikakve dodirne veze jedni sa drugima, a ovde imamo zaista važne dokumente koji se tiču, sa jedne strane, nauke, a sa druge strane tiču se široke oblasti bezbednosti Republike Srbije i međunarodnih vojnih saveza. Pravo je zaista čudo što niko iz Ministarstva odbrane nije došao jer kao što će SRS pokazati neki od ovih predloga zakona predstavljaju uvođenje Republike Srbije na mala vrata u NATO pakt. Mi ćemo to nedvosmisleno pokazati danas.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama imamo veliki broj odredbi i konkretnih činjenica koji ukazuju da se prihvatanjem ovog predloga zakona Republika Srbija polako približava i ulazi u zločinačku nato soldatesku koja izaziva krize širom sveta, a nakon toga pokušava da ih kontroliše, tj. da izvuče maksimum pljačkajući narode koje prethodno uništila njihova vojna sila. EU prati u stopu NATO pakt i to je zaista nesumnjivo.
Ono što je veoma interesantno, misija Evropske unije za upravljanje krizama su i misije u Kongu, ali misija kako oni kažu na Kosovu, misli se na Euleks, ja vas podsećam da tužilac Euleksa Anita Amin, optužuje Srbe sa severa Kosova za terorizam, da Euleks promoviše Hašima Tačija, Hašima Tačija koji se u izveštaju Dika Martija navodi kao lice odgovorno za sve zločine narko mafije na Kosovu i Metohiji, a takođe, osumnjičen i za trgovinu ljudskim organima, tj. učestvovao je u trgovini ljudskim organima.
Nema težih zločina od tih i Euleks promoviše tu zločinačku terorističku vlast, a sada će Republika Srbija i formalno započeti saradnju sa takvom jednom misijom, moguće i na samom Kosovu i Metohiji da bi pomogla Euleksu u stvaranju šiptarske narko države. To je prosto nezamislivo.
Podsećam vas da se na teritoriji Kosova i Metohije nalazi i američka vojna baza Bonstil, gde je predstavnicima Evropskog parlamenta 2006. godine, koji su sprovodili istragu o tajnim zatvorima CIA bilo zabranjeno da je posete, da uđu unutra i da se uvere koga su sve Amerikanci držali u bazi Bonstil, koga su sve mučili, ubijali i šta su sve radili u Bonstilu. Imamo konkretne podatke, da su tamo takođe i srpski zatvorenici bili u više navrata, što je zaista zastrašujuće.
Ali, evo konkretno o Predlogu zakona koji se tiče saradnje sa Evropskom unijom o upravljanju krizama.
Na samom početku, u drugoj tački kaže se da Evropska unija odlučuje o tome da li će pozvati treće zemlje da učestvuju u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama. Uslovi u pogledu učešća Republike Srbije u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama treba da se utvrde naknadnim sporazumom, koga mi nemamo i ne znamo kako će da izgleda, što je veliki problem.
Takav sporazum ne treba da utiče na samostalnost Evropske unije u donošenju odluka. Šta ovo znači? Evo polako ulazimo u tu pravnu materiju gde će Evropska unija odlučivati o tome kako će se upotrebljavati srpska vojska i šta će raditi srpski vojnici i civilni predstavnici, jer zavisi od toga da li je u pitanju civilna misija koja se tiče upravljanja krizama, ili vojna misija koja se tiče upravljanja krizama EU.
U članu 3. status osoblja i snaga kaže se da Republika Srbija će biti dužna da odgovori na bilo kakve tužbe vezane u operacija EU za upravljanje krizama, koje potiču ili se tiču nekog člana njenog osoblja. Republika Srbija se obavezuje da će dati izjavu u pogledu odricanja od tužbi protiv svake države koja učestvuje u operacijama Evropske unije. Ovo znači, ako pripadnik neke strane vojske ubije nekog srpskog vojnika ili građanina Republike Srbije da će Srbija odustati od tužbe, da neće to čak ni pomenuti, da će naprosto preći preko toga. Da ne govorimo o eventualnom uništavanju imovine, itd.
Dalje, utvrđuju se tajni podaci,
Takođe, Republika Srbija će preduzeti odgovarajuće mere da bi štitila tajne podatke Evropske unije, ali pošto postoji poseban Predlog zakona o tome ćemo govoriti kasnije.
Dakle, kao što sam rekao postoji civilna i vojna komponenta, interesantno je da se predviđan lanac komandovanja.
To je član 6. – nacionalni organi prenose operativnu kontrolu na Evropsku uniju. Dakle, eto Vojsku Republike Srbije će da kontroliše, njome će da komanduje, recimo neki zločinac koji je učestvovao u agresiji NATO pakta 1999. godine i koji je ubijao građane Republike Srbije.
Šef misije preuzima odgovornost i sprovodi komandu i kontrolu, to je tačka 4).
Imamo takođe i finansijski aspekt. Ovde se utvrđuje u članu 7. finansijska odgovornost Republike Srbije, za bilo koju štetu koja se nanese u tim misijama.
E, sada sa jedne strane Srbija se odriče o tužbi prema drugim državama članicama, a sa druge strane Srbije mora da plati eventualnu štetu koju njeni građani izazovu.
Sada zamislite kako to izgleda. Takođe se uvodi jedna formula prema kojoj će se sredstva za misije EU izdvajati iz budžeta Republike Srbije, vezano za bruto nacionalni dohodak. Srbija se ovim obavezuje da će ogromna sredstva izdvajati i izdvajati i uplaćivati Evropskoj uniji, kako bi EU kontrolisala krize koje njene države članice izazivaju širom sveta.
U Kongu je ubijeno 4.200.000 ljudi da bi kompanije iz Evropske unije imale materijal za proizvodnju mobilnih telefona, jer se tamo nalaze veliki rudnici tih minerala upravo. Dakle, 4.200.000 ljudi. Na KiM znamo svi šta su uradili, šta rade sa Srbima iz dana u dan, koliko je Srba stradalo, koliko je srednjovekovnih manastira uništeno, koliko je ljudi proterano. To su te misije Evropske unije i krize koje su oni sami izazvali.
Takođe se potvrđuje u članu 10. lanac komandovanja vezan za vojne misije, gde se kaže izričito u tački 2) – da će nacionalni organi preneti operativnu i taktičku komandu i ili kontrolu nad svojim snagama i osobljem, na komandanta operacije EU.
Takođe se iznova u članu 11. određuje finansijski aspekt i obavezuje Republika Srbija da uplaćuje Evropskoj uniji veliku količinu novca itd, i tako bliže.
Na kraju, imamo jednu izjavu država članica EU, tekst izjave koji važi za Republiku Srbiju i šturo obrazloženje, ustavni osnov za donošenje ovog zakona, razlozi za donošenje ovog zakona i veliki broj misija EU, pre svega vojnih koji se ovde navode, pogledajte njihovu misiju u Gruziji. Oni tu namerno ugrožavaju interese Ruske Federacije, ta misija EU i sada Srbija treba da pomaže u tome.
Da li je to kao onda kada su prodavali, kada su prozapadne vlasti u Beogradu prodavale oružje Gruziji? Dakle, pre nego što je Gruzija izvršila agresiju na Južnu Osetiju i Abhaziju, kada je Šutanovac ovde u Skupštini rekao, morala je Republika Srbija nekako da zaradi pare, Ministarstvo odbrane, tako što je prodavala oružje Gruziji da bi oni ubijali Ruse.
Sada se vi takođe obavezujete da ćete pomagati takvim misijama EU u Gruziji, u Iraku, u Palestini, gde oni slede interese SAD-a potpuno. Da bi vam pokazali da su misije EU deo NATO pakta i da su koordinirane sa NATO paktom, mi ćemo koristiti dokumentaciju NATO pakta i Evropske unije, pre svega evropska strategija bezbednosti iz 2003. godine, koja izričito navodi da su SAD igrale i igraju ključnu ulogu u bezbednosti EU, a poseban značaj pripada NATO paktu.
To je u uvodnom delu.
Takođe, u njihovoj strategiji i bezbednosti navodi se da su transatlantske veze osnova svakog delovanja EU i da NATO pakt tu ima ključnu ulogu.
Takođe se pozivaju na sporazum između EU i NATO pakta, kada su u pitanju vojne operacije i pravila Berlin plus. O tome ću kasnije da govorim, ali nadam se da ste razumeli. Kada su u pitanju sami propisi EU, a koji se tiču upravljanja krizama, takođe postoji niz dokumenata EU, pa i njihova strategija koja se tiče upravljanja krizama iz 2008. godine gde se takođe govori o nezamenljivoj ulozi NATO pakta, pre svega u okviru pravnog okvira, koji se tiče misije EU za upravljanje krizama. Kaže se da je okosnica tog delovanja NATO pakt, snage i kapaciteti NATO pakta, a to je na strani 21.
Interesantno za vas, pošto verovatno to niste čitali, a mislim pre svega na predstavnike Ministarstva odbrane koji su to morali da uoče na starani 22. ovog dokumenta se govori o agresiji NATO pakta na SRJ 1999. godine. Kaže – da su članice EU interpretirale povelju UN tako da je dozvoljeno da se razmeste mirovne trupe na nekoj teritoriji, teritoriji neke države, bez eksplicitnog izričitog odobrenja Saveta bezbednosti UN. Pogledajte na šta vi pristajete kada donosite jedan ovakav zakon. Oni govore o kako kažu NATO bombardovanju 1999. godine, radi se o agresiji NATO pakta na SRJ i kažu da je ona imala široku podršku u EU. To se navodi u njihovom osnovnom dokumentu koji se tiče upravljanja krizama. Dakle, oni podržavaju ono što je NATO pakt uradio 1999. godine, a kako i ne bi kad su ključne zemlje EU učestvovale u tome.
Interesantno na strani 28. ovog dokumenta koji je osnova za delovanje EU u upravljanju krizama, kaže se da u ovim operacijama upravljanja krizama je potrebno i da se mogu koristiti štabovi NATO pakta i infrastruktura NATO pakta. Dakle, uopšte nije sporno kod njih.
Takođe, na strani 31. ovog dokumenta oni navode da se mogu koristiti i da je potrebno koristiti efektive NATO pakta u planiranju operacija koje se tiču upravljanja krizom. Dakle, sve što smo vam govorili, kada je u pitanju polako uvođenje Srbije u NATO pakt u tu zločinačku organizaciju, da čini ova vlada potvrđuje se nedvosmisleno na osnovu ovih dokumenata.
Šta stoji u drugim odredbama koje je usvojila EU? Postoji deklaracija NATO pakta i EU koja je doneta u decembru 2002. godine, a koja se tiče i operacija upravljanja krizama. Kaže sledeće – dve organizacije pozdravljaju strateško partnerstvo između EU i NATO-a, a na području upravljanja krizama zasnovano na zajedničkim vrednostima, nedeljivosti naše bezbednosti, odlučnosti u borbi sa izazovima novog veka. Kako to izgleda videli smo 1999. godine? Dan danas građani Srbije umiru od posledica zračenja osiromašenim uranijumom i bacanja raznoraznih otrova koje je NATO pakt izručio na Srbiju 1999. godine, a podatke o tim otrovima možete naći u intervjuu španskog pilota Adolfa Luisa Delarosa koji je posvedočio o tome, jer je učestovao u toj agresiji.
Pomenuo sam pravila Berlin plus. Šta kažu pravila Berlin plus? Dogovor Berlin plus zasniva se na saznanju da zemlje članice NATO pakta i EU na raspolaganju imaju samo jedan set oružanih snaga. Šta to znači? Nema dupliranja vojske, nema dupliranja komandi. Pristupanje EU vi polako ulazite u NATO pakt, jer se NATO pakt stara o bezbednosti EU tj. faktički upravlja nekakvim oružanim snagama EU. Dakle, EU u svim operacijama koristi kapacitete i sredstva NATO pakta. Obezbeđen je pristup EU NATO-im kapacitetima planiranja itd. Posebno se izdvaja saradnja na Balkanu, ključna saradnja između EU i između NATO pakta na Balkanu. Kako izgleda takva saradnja? To je jasno. Oni se iz petnih žila zalažu za stvaranje nezavisne države na KiM i rasparčavanje Srbije. Pored toga, oni brane najgore kriminalce, trgovce narkoticima, trgovce ljudskim organima na KiM, a kako i ne bi kada se iz NATO baze u Avganistanu snabdevaju šiptarski teroristi heroinom koji se dalje distribuira u Evropu. Lepo zarađuju pare, ogromnu količinu novca, ti kriminalci iz NATO pakta, šiptarski teroristi, separatisti i drugi.
Na zvaničnom sajtu EU stoji da je jedno od ključnih operacija upravljanje krizama Kosovo. Inače, kada smo već kod Euleksa, zanimljivo je da se njihov sajt, internet stranica nalazi na serveru koji je u Albaniji što takođe može da vidi bilo ko poseti internet stranicu Euleksa. Znači, oni su apsolutno u funkciji stvaranja velike Albanije i da tamo nalaze prijatelje, a ne u Srbiji.
Interesantno je da se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju sredstva da se promovišu ovako loši zakonski predlozi, da se promovišu predlozi koji su suprotni nekim propisima Republike Srbije, pre svega Ustavu i proglašene neutralnosti. Tako je Dragan Šutanovac na svoj internet stranici objavio u broju 152 lista "Odbrana" "Pouke za crbiju". Znači, nije znao da napiše Srbiju, pa je napisao crbiju. Međutim, u samom tekstu je ispravljeno, nema te greške u tekstu "Neutralnost u 21 veku", "pouke za Srbiju". Dragan Šutanovac u listu "Odbrana" koji se finansira iz budžeta Republike Srbije ističe tj. njegovi stručnjaci da je neutralnost loša za Srbiju da se treba prikloniti NATO paktu i EU. To je taj stav, ali to je bilo za očekivati od ministra Šutanovca, jer je on pozdravio uklanjanje srpskih barikada na severu KiM. On je pozdravio prebijanje srpske dece, koja su čuvala barikade, od strane žandarmerije pod fantomkama. Šutanovac je to izgovorio 24. februara …

Molim vas, niko u Vladi Srbije, niti među poslanicima ne pozdravlja prebijanje srpske dece. Nemojte molim vas. Potpuno razumem da pošaljete političke poruke, ali vodite računa o dostojanstvu Skupštine.

Naravno, 23. februara žandarmerija je napala barikade i rasturila šatore i ljude koji su štitili barikade. Oni su imali navučene fantomke. Postoji veliki broj svedoka koji govori o tome, ima i video zapis. To je bilo 23. februara. Februara 24. Dragan Šutanovac pozdravlja tu akciju uklanjanja barikada u interesu Srba. Februara 25. stupa u akciju Hašim Tači koji prebija i hapsi Srbe u okolini Gnjilana i vezuje dete od 16 godina lisicama.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je polemisati sa onima koji 20 godina vode politiku izolacionalizma, konfrontacije sa svetom, suprostavljanje svemu onome što jeste danas savremeni svet. Pokušaj da Srbiju pretvore u izolovano ostrvo, u geto koje će biti u ratu u zavisnosti od toga kako procene da im je tog dana ili tog meseca, te godine neko najveći od mnogih neprijatelja u svetu. Mislim da nema nikakve potrebe polemisati sa tim. Rezultate te politike smo videli, građani je takođe znaju. Ono što je za građane Srbije važno jeste da podržavaju politiku koja će Srbiju dovesti u vezu sa svetom, koja će je sa svetom pomiriti, naći modalitete da Srbija svoje interese ostvaruje u svetu ma kako on nesavršen bio. Ako je interes Srbije da živi u mirnom okruženju i da bude deo procesa koji obezbeđuje stabilan razvoj i mir u regionu, onda je svakako pristupanje globalnim bezbednosnim konceptima jedan od ključnih interesa za sve građane Srbije.
U tom smislu danas imamo nekoliko ratifikacija na dnevnom redu, ali vidim da je najveću pažnju i najozbiljniju zloupotrebu doživeo jedan dokument, Sporazum između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizom. To je takođe jedan od bezbednosnih organizacija koja pokušava da, koristeći kapacitete svih zemalja, obezbedi jednake uslove za prosperitet i napredak svih tih zemalja i istovremeno obezbeđujući mir na čitavom prostoru na kom deluje.
Interesantno je da je od strane onih koji smatraju da Srbija treba da okrene leđa prirodnom okruženju i, pre svega, EU i zemljama koje čine EU i potpuno podržavam i mislim da oni imaju pravo da kažu da se oni zalažu za nekakve saveze i posebne saveze sa nekim drugim zemljama, ali želim samo da ih podsetim da su u procesu pristupanja ovom sporazumu upravo i te zemlje za one za koje bi oni više voleli da smo bliski sa njima, a manje sa onima sa kojima te iste zemlje danas pregovaraju, te tako to isto čini i Rusija i Kina i mnoge druge zemlje, Indija, Japan itd.
Dakle, ako već govorimo o tome da je za Srbiju ovakva vrsta savezništva loša, onda treba odgovoriti i na pitanje kako je moguće da je za Srbiju loša, a za sve zemlje koje žele da pristupe tom savezu je dobra. Kako je moguće da sve zemlje sveta nalaze svoj interes da pristupaju ovakvim bezbednosnim strukturama, a da postoje nekakvi nevidljivi samo pojedincima znani razlozi zbog kojih jedino i samo Srbija ne bi trebala da pristupi ovakvim savezima.
Naravno, nemam nikakv problem oko toga što je neko zabrinut što misli da to možda nije dobro, ali je veliki problem ukoliko obmanjuje javnost. Dakle, ovde su iznete tvrdnje kako je Srbija prihvatila neravnopravan odnos u ovom savezu i sada želim da idem redom kroz tekst, jer mislim da je najbolji saveznik činjenica koja je ovde zapisana a ne kako neko preskače činjenicu, a govori o onome što on misli da zvuči dobro.
Dakle, Republika Srbija može prihvatiti poziv EU, ne mora. Sledeći član 4. kaže da Sporazum ne treba da utiče na samostalnost EU u donošenju odluka i ne treba da prejudicira odluke Republike Srbije o njenom učešću. Dakle, na Srbiji je da odluči da li želi ili ne želi i da li procenjuje da je to u njenom interesu ili nije u njenom interesu da se priključi ovakvim savezima pošto EU donese odluku da pozove Republiku Srbiju da učestvuje u operaciji EU za upravljanje krizama i pošto Republika Srbija odluči da li će da učestvuje. Tako piše u tekstu. Dakle, Srbija odlučuje o tome da li hoće ili neće da učestvuje.
Ono što je takođe ovde pogrešno preneto javnosti jeste ko komanduje i ko odlučuje. Status osoblja koje učestvuje u sedištima ili u komandnim elementima lociranim izvan država u kojima se izvode operacije EU za upravljanje krizama, biće regulisan aranžmanima između sedišta i odnosnih komanda, elemenata i Republike Srbije. Ne narušavajući Sporazum o statusu snaga, Republika Srbija ima nadležnost nad svojim osobljem koje učestvuje u operacijama EU za upravljanje krizama. Republika Srbija će biti dužna da odgovori na bilo kakve tužbe vezane za učešće u operacijama, ali Republika Srbija će biti nadležna za preduzimanje mera, posebno zakonskih ili disciplinskih protiv bilo kog člana njenog osoblja u skladu sa njenim zakonima. Dakle, neće niko drugi to raditi u njeno ime.
Ovde se kaže da se Republika Srbija obavezuje da će dati izjavu u pogledu odricanja od tužbi, ali isto tako kaže u sledećem članu da se EU obavezuje da države članice EU daju izjavu u pogledu odricanja od tužbi. Dakle, ovde se govori o reciprocitetu i o partnerstvu u kojem obe strane imaju jednaka prava, jednake nadležnosti i jednake obaveze. Dakle, član 6, lanac komandovanja, tačka 2) svo osoblje ostaje pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To je suština. Republika Srbija će imati ista prava i obaveze u pogledu svakodnevnog upravljanja operacijom, kao i države članice EU koje učestvuju u toj operaciji.
Evropska unija će doneti odluku o završetku operacije nakon konsultacije sa Republikom Srbijom.
Opet ponavljam, može biti politika nečija da se zatvorimo ovde i da ne komuniciramo sa svetom, da imamo jedan mali prozorčić i da kroz taj prozorčić gledamo na jednu stranu sveta i to je politika koju iznose oni koji je zastupaju pred građane. Građani su ti koju tu politiku ocenjuju i po svojoj prilici građani tu politiku ne podržavaju. Ono što ćemo vrlo brzo dobiti kao potvrdu jesu izbori na kojima će, to je sasvim očigledno, takva politika u Srbiji zauvek biti prošlost, ali nije sada problem u tome što se neko zalaže za tu politiku i što kandiduje takvu politiku pred građane Srbije, jer građani Srbije su sudije za takvu politiku i oni će o tome presuditi, problem je samo što u nedostatku argumenata za takvu politiku se pribegava falsifikovanju činjenica i pribegava se onome što su neistine. U tome jeste zapravo jedini problem kada su ovakve teme u pitanju.
Dakle, lanac komandovanja, član 10, sve snage i osoblje koje učestvuje u toj vojnoj operaciji EU za upravljanje krizom ostaće pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To ne može nikako drugačije ni da se čita niti da se tumači.
Iz ovoga može da se izvuče jedan jedini zaključak, politika koja nema argumenata može jednom da prevari građane i prevarila ih je u prošlosti, možda može i drugi put, ali ne može bezbroj puta. Zato mislim da je jedino što je zaista nedopustivo ne to što neki pokušavaju obmanama i falsifikovanjem činjenica da steknu nekakav politički poen, ali ono što mislim da je zaista nedopustivo jeste da se ti poeni pokušavaju sticati tako što će se najbezočnije, bez ikakvog razloga optuživati ljudi koji vode odgovorno ovu zemlju, koji vode računa o tome šta su interesi građana Srbije i koji, na kraju krajeva, radeći taj posao dolaze ovde, pred parlament spremni da kažu – ovo je ono u šta duboko verujemo da je najbolje za građane Srbije. Biti izolovan, biti posvađan sa svetom nije nikakvo rešenje za građane Srbije. Biti deo jedinstvenog sistema, tražiti način da se sa tim svetom komunicira, da se u tom svetu pronalaze načini da se ostvaruju interesi građana Srbije jeste politika koja je odgovorna. Svaka druga politika, osim što je neozbiljna, ona nije ni odgovorna prema građanima kojima se nudi. Hvala lepo.
(Boris Aleksić, sa mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Gospodine Aleksiću, nemate pravo na repliku. Očigledno je da su izneta dva potpuno suprotna koncepta i nema razloga da jedni drugima bilo šta objašnjavate.
Prelazimo na rad prema rasporedu narodnih poslanika koji su se prijavili za reč u ovom zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Dajem reč narodnom poslaniku Milici Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice.
Molila bih samo da dobijem obaveštenje do kada je televizijski prenos.
(Predsednik: Televizijski prenos je do 19,00 časova.)
Hvala.
Ova druga tačka koja se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine Srbije je onako jedna prilična mešavina svega i svačega. Tu ima i nekih kredita i nije mi jasno zašto nisu stavljeni u ovaj deo prethodni, u prvoj tački, gde se govorilo samo o kreditima. Ima nešto što se tiče saradnje o vazdušnom saobraćaju, ima nekoliko tačaka koje se odnose na bezbednosne procedure za razmenu i zaštitu tajnih podataka između Republike Srbije i EU, ima nešto o obrazovanju, nešto o ekologiji. Tako da je u ovom zamešeteljstvu vrlo teško napraviti jedan racionalan pregled svega ovoga što ste vi ovde nama ponudili na ovom stolu.
Najpre ću da govorim o ovim delovima koji se tiču ekologije, dakle, Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikoj udaljenosti iz 1979. godine, što je zanimljivo i drugi takođe iz 1979. godine, Predlog zakona o potvrđivanju protokola o teškim metalima, uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, takođe iz 1979. godine. Ko bi pomislio da će se 1979. godine pričati o 1999. godini kada su nas naši saveznici, današnji prijatelji, tim teškim metalima i osiromašenim uranijumom toliko obogatili.
Ekološka bajka o Srbiji kao čistoj i zelenoj zemlji, koja je donela veliki broj ekoloških zakona kojima treba da štiti životnu sredinu u Srbiji, koja ima posebno ministarstvo koje se time bavi, koje je formiralo bezbrojne direkcije koje bi trebalo ovim poslom da se bave, takođe bezbrojne fondove koji preuzimaju posao ministarstva, koji takođe treba ministarstvo da radi. Sve je to jedan veliki pravni okvir koji bi mogao da se posmatra u okviru ove ekološke bajke koju nam ministar Dulić priča već četiri godine, obilazeći gradove Srbije, nekad doduše u svojoj garderobi, a sada sve češće u novim kožnim jaknama, sa novim kožnim torbama, koje je kupio od novca građana Srbije, bez tendera. Pitanje je da li mu je potrebno, ovog trenutka, nisam sigurna da u ovoj hladnoći koja je bila ovde nešto ta koža može da mu pomogne.
Dakle, sva ta ekološka bajka koja se priča građanima Srbije ima svoje i te kako veliko naličje i neće se završiti kao što se završavaju bajke nekim dobrim hepiendom za građane Srbije, a to o čemu ja govorim, a tiče se ove dve konvencije, sve se nalazi u onome što nam je upravo to ministarstvo i upravo taj ministar stavio na uvid, a to je izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji.
Hoću da povežem ove dve konvencije i ovo što su činjenice koje se ovde nalaze, pa da vidimo kako te dve stvari možemo da ukrstimo i kako možemo da sarađujemo.
Kada smo već kod tih ekoloških bajki, izgleda da danas ovde u ovoj Skupštini mnogi pričaju neke druge bajke i prosto je nemoguće da građani Srbije poveruju u bajku o stabilnoj zemlji kada je danas evro 110,19 dinara, kada je Vlada koja se zaduživala 55 evra u sekundi stigla do zaduženosti od 47% BDP. Izvinite to su podaci koji se pojavljuju od eksperata, dakle ne od Vlade, nego od eksperata. Ili, kada pričamo o ovoj bajci o borbi protiv korupcije, a dobijamo informacije od međunarodnih istraživačkih kuća, koje kažu da Srbija stalno pada na toj listi korupcije, sada je trenutno 85 na toj listi. Ili, kako da se poveruje u bajku o tome da se Vlada Srbije baš dobro snašla u ovoj krizi, a jedan milion građana gladuje, mnogi od njih se hrane u narodnim kuhinjama, a od tih milion je 400.000 dece?
Ta bajka o 200.000 novih radnih mesta je već potpuno eksploatisana i završena. Eto, od tih zaduženja stalno govorim o bankama, a hoću da govorim o bajkama. Najnovija bajka je u ovoj zvezdici, fusnoti, kojom se kaže danas neko pretvara u pahuljicu koja se gubi u zimskim danima, ali zapravo o kojoj i te kako dobro govori komentar Hilari Klinton, još jednog osvedočenog prijatelja ove vladajuće koalicije, koja lepo kaže – ovim sporazumom Kosovo postaje nezavisna država koja ima pravo da predstavlja samu sebe i koja ima pravo da sklapa međunarodne ugovore. To kaže Hilari Klinton, a vi hajde recite da ona laže.
Da se vratimo ovoj našoj ekološkoj bajci. Danas ratifikujemo ova dva predloga zakona koja imaju problem da se primene zato što imamo nekoliko istraživanja raznih ekoloških organizacija koje se bave ovom tematikom, jednu od njih je "Ekogea", koja kaže da teški metali, pepeo iz termoelektrana, otpadi iz klanica, a tu ću da stanem i da vas podsetim. Da li možda neko od vas gleda "Eko patrolu"? Volela bih da je ministar ovde, pa da malo popričamo, šta se dešava sa otpadima iz klanice? Jedna od poslednjih emisija "Eko patrole" je iz mog Kolubarskog okruga, iz jednog sela koje se nalazi blizu Uba, gde jedna fabrika mesa, jedna klanica koja se bavi prerađivačkim poslom, sve iznutrice i sav životinjski otpad donosi i izbacuje na jednu livadu, gde se skupljaju ljudi koji tom hranom posle, tim iznutricama od kojih su mnoge od bolesnih životinja, hrane pse, pa onda dolazimo u situaciju da mi kupujemo iz tih odgajivačnica pse, ne znajući šta nam nose i šta će da se dešava dalje.
Dakle, mi imamo zakon koji jasno i precizno govori o tome kako se skladišti klanički otpad. Kako je moguće da se taj zakon ne primenjuje i da se u toj igri nalaze svi, uključujući i inspekcije, jer čovek koji je pokrenuo celu priču tvrdi da ima veliki pritisak od inspekcija veterinarskih da ćuti, da mu prete na razne načine.
Neću da napomenem način na koji se tretiraju pesticidi u poljoprivredi i način na koji građani Srbije mogu da voze automobile koji su potpuno dotrajali i koji zagađuju sredinu. Istraživanje kaže da srpska industrija u Dunav godišnje izlije čak 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, što Srbiju svrstava na treće mesto na top listi zagađivača ove velike reke. Naravno da otrovi koji se tu ispuštaju truju građane Srbije preko zemljišta i preko vode, ali o tome ništa niko ne govori.
Moram da kažem podatak da se u Srbiji danas uz svu pompu koju prati Oliver Dulić, na svim medijima, plaćajući silan novac građana Srbije za predstavljanje njegovih bilborda i na razne kampanje koji predstavljaju rad njegovog ministarstva, koji je ustvari vrlo mali, da je skoro neprimetan, samo pet do 10% otpadnih voda se danas u Srbiji prečišćava. Sve ostalo se preko kanalizacije uliva u vode, koje posle toga koristimo za piće. Em imamo malo postrojenja za preradu i prečišćavanje vode, em se polovina od njih uopšte ne koristi. Najnovije koje se danas samo otvore, rade taj dan, dok ministar i njegovi pomoćnici dođu da se slikaju i nikada više ne rade. Mogu da vam govorim o pet koje su otvorene u poslednjih godinu dana. Važno je da je ministar tu, slikali su se, sada je sve uredu.
U Srbiji postoji 375 kontaminiranih lokacija zemljišta, gde je vrednost zagađujućih materija u zemljištu iznad dozvoljene granice. Čak petina od ispitivanog zemljišta u pojedinim delovima Srbije sadrži jedan ili više zagađivača u količini većoj od maksimalne dozvoljene. Uopšte ne govorim o onim delovima koji su postradali od NATO bombardovanja. O tim delovima najbolje govori porast bolesti u ovoj Srbiji, ali o tome se niko ne doseti da govori javno. Ovo su podaci iz ovog izveštaja. Radi se o 17% uzoraka zemljišta iz okoline Beograda, dela Šumadije i Pomoravlja. U dolini Morave, to je ono što je zabrinjavajuće, zemljište je zagađeno niklom, hromom, arsenom i olovom. Koliko znam, tamo se živi od poljoprivrede. Zemljište u dolini Kolubare je opterećeno velikim koncentracijama olova, hroma i nikla. Takođe, poljoprivredno zemljište. Imamo li zakon o ovome?
Ono malo poslanika koje ova oblast interesuje zna da mi zakone o ovome i te kako imamo, da su oni ovde doneti u paketima manjim ili većim, nikad se o njima nije govorilo otvoreno i precizno. Kakva je vajda od njih? Da li oni prepoznaju zagađivače? Zakoni prepoznaju, ali oni koji treba da sprovode zakone zagađivača ne prepoznaju. U zakonima kazne za zagađivače su jako velike, ali ih nema među onima koji su kažnjeni. Dakle, zakon se ne primenjuje.
Sad je pitanje o kome hoću da govorim – vazduh. To je jedna od tema iz ove dve konvencije, odnosno Predloga zakona. Izveštaj o stanju životne sredine, ovaj na koji se ja upravo pozivam i koji je verovatno veliki, pa ljudi misle da ga mi ne čitamo, prepoznaje tri nivoa zagađenja, tri kategorije kvaliteta vazduha u Srbiji. Prekomerno zagađenje vazduha, i to se govori o vazduhu u Nišu, Novom Sadu, Boru, Užicu, Zrenjaninu. Zatim, umereno zagađenje - Beograd i Pančevo. Evo Pančevo je skočilo i više uopšte nije zagađen grad. To Pančevci naročito dobro znaju koliko nije zagađeno i koliko je ovaj izveštaj tačan. I zatim, neznatno zagađenje vazduha, odnosno tamo gde je vazduh čist. To su zanimljivi gradovi - Valjevo, Šabac, Kruševac, Vranje i najveći broj gradova u Srbiji.
Dolazim iz Valjeva. Dok su bili ovi hladni dani kada je jako mnogo individualnih kotlarnica radilo, mogu da govorim i o hiljadama, građani Valjeva koji inače imaju čist vazduh, kako kaže izveštaj, mogli su da dišu jedino kao ribe, sa maramicama, a ceo grad se nalazio u potpunom oblaku smoga. Toliko o rezultatima i ovog što ovde piše. Da ne kažem o tome, da su me kao poslanika na medijama pitali – kako je moguće da živimo u takvom gradu a imamo tako lepe na papiru izveštaje? Rekla sam im – još jedna bajka gospodina Dulića, kao i ona bajka o tome, da u sred grada Valjeva, u centru grada Valjeva, treba napraviti otpad opasnog smeća.
To je ta bajka s početka priče. Lepa je, ali je nema u Srbiji. Još jedan deo te bajke je moratorijum koji Srbija ima na nuklearnu energiju. Mi imamo do 2015. godine, čak i formalno, na papiru, moratorijum na nuklearke. Ko je ovlastio, pre ministra, a sada pretpostavljam da je državni sekretar, gospodina Škundrića, da pregovara u ime Srbije o gradnji nuklearke? Koga je ovlastio? U čije ime on to govori?
To je prvi deo bajke gospodina Dulića. Nisam imala sreće da sačekam da čuje ovo, ali tu je gospodin ministar Obradović, jer drugi deo ove bajke se odnosi na obrazovanje. Jedna od tačaka koja se ovde pominje je i kredit Svetske banke za projekat obrazovanja za socijalnu inkluziju.
Vi niste sreću imali, gospodine ministre, da budete na javnom slušanju, kada smo govorili o rezultatima koje je Radna grupa za prava deteta uradila, o tome kakvo je stanje u srpskim školama kada je inkluzija u pitanju. To je jedna od tema koja je bila i te kako zanimljiva velikom broju nevladinih organizacija, građana, udruženja roditelja, pa bogami i predstavnicima institucija, jer su bili i predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja i Ministarstvo socijale.
Sve ono što smo mi tamo istakli kao rezultate, sve potpuno je moglo da potpiše, tako je bar rekla gospođa Tinde Kovač. Znači, ni jedna od stvari koju smo rekli, nije bila preuveličana, iako sam ja kao predstavnik opozicije vodila tu radnu grupu. Radili smo vrlo objektivno i nalazi do kojih smo došli su napravljeni, a mislim da postoji na sajtu Skupštine, ako vas to zanima i ako vam je to bitno da znate dokle se stiglo u primeni i na koji način je otežana infuzija u srpskim školama. No, pretpostavljam, da vi o tome jako mnogo znate.
Ono što smo mi iz poslaničke grupe DSS rekli kada smo donosili Zakon o osnovama sistema, jeste da država nema para za tako skup projekat kao što je inkluzija. Tada ste nam rekli da su pare obezbeđene iz raznih kredita i da će one i te kako doprineti da napravimo taj veliki iskorak u demokratizaciji obrazovanja, što inkluzija jeste i mi je podržavamo iz sve snage. Samo, mi smo tu vrlo oprezni i voleli bismo da se ne završi priča o inkluziji, kao što se završila Gašina reforma i kao što su se završili silne priče oko tih velikih projekata, kada su se srušile same od sebe, kao kule od karata, jer prosto nisu bile održive.
Sada se došlo do toga da je bilo malo novca. To su i same škole potvrdile, da one nemaju za sredstva, da se ne zna ko koga plaća u tome, da se ne zna zašto nema saradnika koji treba da rade na tome, da pojedine lokalne samouprave nisu formirale ni timove koji treba da se bave ovim, ni inter-resorne komisije. Znači, more je problema na terenu. To, pretpostavljam, treba da pokriju sredstva koja se nalaze u ovom kreditu.
Bojim se da malo kasnimo sa tim sredstvima, jer inkluzija opstaje na vrhunskim učiteljima koji su prihvatili da nose teret na svojim ramenima. Sistem ne podržava inkluziju. Na tom skupu se došlo do zaključka – prosveta još nešto radi. Socijala nikakve veze nema sa prosvetom, iako je projekat takav da treba da nosi tri stuba. Zdravstvo tek nema pojma ni da postoji takav projekat.
Bojim se da kasnite sa ovim kreditom. Bojim se da se u ovakve projekte ne ulazi grlom u jagode, kao što ste sada napravili. Sada da bismo napravili korak napred, moramo da pozajmimo još novca da bismo ga napravili. Bojim se da to nije dobar put.
Ima još jedna bajka o besplatnim udžbenicima. Volela bih da tu bajku malo, ako možemo, pretresemo, pošto ste vi tu. Izgleda da neću imati priliku da ovaj zakon o udžbenicima vidimo pred Skupštinom. Do poslanika je došlo jako mnogo materijala. Imam nešto malo ovde kod sebe, što se tiče toga zbog čega se taj zakon donosi i zašto se menja, i šta treba da pokrije, šta treba da legalizuje.
Kada smo donosili Zakon o mladima, tada smo legalizovali kancelarije za mlade koje su tri – tri i po godine radile u Srbiji. Ovim zakonom koji treba da bude donet, treba da legalizujemo besplatne udžbenike, jer očigledno je u tom domenu rađenu mnogo štošta što ne poznaju propisi i zakoni Republike Srbije. Recimo, taj projekat za ovu godinu državu košta milijardu evra, a može da ga košta 500 miliona evra. To je, priznaćete, ta ušteda koja bi možda mogla da ode u ovu inkluziju, da ne pozajmljujemo.
Ovako stoje stvari. Ovde vi pokušavate da razdvojite udžbenik i radnu svesku. U ovom zakonu koji je i dalje na snazi je radna sveska deo udžbenika, udžbeničkog kompleta. Ovi udžbenici koji su besplatni, nemaju pozitivno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i Zavoda za unapređenje, vaspitanje i obrazovanje. Ne možete da mi govorite o tome, evo ga, zavedeno, precizno. Čak predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, koji pretpostavljam da znate da nisu bilo ko, tvrde i navode zbog čega su ovi udžbenici koje ste vi preporučili da se koriste, vrlo opasni i nekorektni, jer oni navedeni udžbenici ne omogućavaju ostvarivanje svih ciljeva i zadataka predmeta. Radi se o prirodi i društvu i matematici.
U ovim udžbenicima postoje sadržaji koji ne odgovaraju uzrastu učenika. Navedeni udžbenici nisu usklađeni sa standardima kvaliteta udžbenika. Ne ispunjavaju sedam od osam propisanih standarda. Malo li je? Navedeni udžbenici ne ispunjavaju standard jedan. Sada ide i obrazloženje i sve dalje.
Država je kupila neodobrene radne sveske, od prvog do trećeg razreda, pa sada na brzinu, ovim novim predlogom pokušava da legalizuje, predlažući da za radne sveske uopšte ne treba ničije mišljenje, nego one prolaze na taj način, ali zato za plakate, za mape, za postere je to mišljenje obavezno. Smatrate li da je radna sveska manje važna od toga? Ne mislim da je tako.
Ako nešto nije odobreno, kako se radna sveska uopšte koristila u školama? Pretpostavljam da za sve građane ove zemlje, za sve privrednike važi isto pravilo. Postoji procedura, ta procedura mora da se prođe bez izuzetaka i stvar je jednostavna. Koristilo se tako što je Ministarstvo prosvete, a imam baš dopis, poslalo dopis školama u kojima dajem saglasnost na upotrebu. To ne postoji u zakonu i to zakon ne poznaje, vašu saglasnost. Da li to znači da postoje neki koji su iznad zakona? Ovo što sam rekla je mali deo nečega što je velika produkcija.
Znači, mali deo velike korupcije - petsto miliona. Malo li je? Petsto miliona ovde, petsto miliona onde, eto vama svih novaca da ne moramo da raspisujemo kredite. Žao mi je što nećemo moći o ovome baš onako da razgovaramo, ali iskoristiću priliku, pošto ste vi ovde, da mi kažete šta je to što sam rekla da nije tečno. Hvala.