Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je polemisati sa onima koji 20 godina vode politiku izolacionalizma, konfrontacije sa svetom, suprostavljanje svemu onome što jeste danas savremeni svet. Pokušaj da Srbiju pretvore u izolovano ostrvo, u geto koje će biti u ratu u zavisnosti od toga kako procene da im je tog dana ili tog meseca, te godine neko najveći od mnogih neprijatelja u svetu. Mislim da nema nikakve potrebe polemisati sa tim. Rezultate te politike smo videli, građani je takođe znaju. Ono što je za građane Srbije važno jeste da podržavaju politiku koja će Srbiju dovesti u vezu sa svetom, koja će je sa svetom pomiriti, naći modalitete da Srbija svoje interese ostvaruje u svetu ma kako on nesavršen bio. Ako je interes Srbije da živi u mirnom okruženju i da bude deo procesa koji obezbeđuje stabilan razvoj i mir u regionu, onda je svakako pristupanje globalnim bezbednosnim konceptima jedan od ključnih interesa za sve građane Srbije.
U tom smislu danas imamo nekoliko ratifikacija na dnevnom redu, ali vidim da je najveću pažnju i najozbiljniju zloupotrebu doživeo jedan dokument, Sporazum između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizom. To je takođe jedan od bezbednosnih organizacija koja pokušava da, koristeći kapacitete svih zemalja, obezbedi jednake uslove za prosperitet i napredak svih tih zemalja i istovremeno obezbeđujući mir na čitavom prostoru na kom deluje.
Interesantno je da je od strane onih koji smatraju da Srbija treba da okrene leđa prirodnom okruženju i, pre svega, EU i zemljama koje čine EU i potpuno podržavam i mislim da oni imaju pravo da kažu da se oni zalažu za nekakve saveze i posebne saveze sa nekim drugim zemljama, ali želim samo da ih podsetim da su u procesu pristupanja ovom sporazumu upravo i te zemlje za one za koje bi oni više voleli da smo bliski sa njima, a manje sa onima sa kojima te iste zemlje danas pregovaraju, te tako to isto čini i Rusija i Kina i mnoge druge zemlje, Indija, Japan itd.
Dakle, ako već govorimo o tome da je za Srbiju ovakva vrsta savezništva loša, onda treba odgovoriti i na pitanje kako je moguće da je za Srbiju loša, a za sve zemlje koje žele da pristupe tom savezu je dobra. Kako je moguće da sve zemlje sveta nalaze svoj interes da pristupaju ovakvim bezbednosnim strukturama, a da postoje nekakvi nevidljivi samo pojedincima znani razlozi zbog kojih jedino i samo Srbija ne bi trebala da pristupi ovakvim savezima.
Naravno, nemam nikakv problem oko toga što je neko zabrinut što misli da to možda nije dobro, ali je veliki problem ukoliko obmanjuje javnost. Dakle, ovde su iznete tvrdnje kako je Srbija prihvatila neravnopravan odnos u ovom savezu i sada želim da idem redom kroz tekst, jer mislim da je najbolji saveznik činjenica koja je ovde zapisana a ne kako neko preskače činjenicu, a govori o onome što on misli da zvuči dobro.
Dakle, Republika Srbija može prihvatiti poziv EU, ne mora. Sledeći član 4. kaže da Sporazum ne treba da utiče na samostalnost EU u donošenju odluka i ne treba da prejudicira odluke Republike Srbije o njenom učešću. Dakle, na Srbiji je da odluči da li želi ili ne želi i da li procenjuje da je to u njenom interesu ili nije u njenom interesu da se priključi ovakvim savezima pošto EU donese odluku da pozove Republiku Srbiju da učestvuje u operaciji EU za upravljanje krizama i pošto Republika Srbija odluči da li će da učestvuje. Tako piše u tekstu. Dakle, Srbija odlučuje o tome da li hoće ili neće da učestvuje.
Ono što je takođe ovde pogrešno preneto javnosti jeste ko komanduje i ko odlučuje. Status osoblja koje učestvuje u sedištima ili u komandnim elementima lociranim izvan država u kojima se izvode operacije EU za upravljanje krizama, biće regulisan aranžmanima između sedišta i odnosnih komanda, elemenata i Republike Srbije. Ne narušavajući Sporazum o statusu snaga, Republika Srbija ima nadležnost nad svojim osobljem koje učestvuje u operacijama EU za upravljanje krizama. Republika Srbija će biti dužna da odgovori na bilo kakve tužbe vezane za učešće u operacijama, ali Republika Srbija će biti nadležna za preduzimanje mera, posebno zakonskih ili disciplinskih protiv bilo kog člana njenog osoblja u skladu sa njenim zakonima. Dakle, neće niko drugi to raditi u njeno ime.
Ovde se kaže da se Republika Srbija obavezuje da će dati izjavu u pogledu odricanja od tužbi, ali isto tako kaže u sledećem članu da se EU obavezuje da države članice EU daju izjavu u pogledu odricanja od tužbi. Dakle, ovde se govori o reciprocitetu i o partnerstvu u kojem obe strane imaju jednaka prava, jednake nadležnosti i jednake obaveze. Dakle, član 6, lanac komandovanja, tačka 2) svo osoblje ostaje pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To je suština. Republika Srbija će imati ista prava i obaveze u pogledu svakodnevnog upravljanja operacijom, kao i države članice EU koje učestvuju u toj operaciji.
Evropska unija će doneti odluku o završetku operacije nakon konsultacije sa Republikom Srbijom.
Opet ponavljam, može biti politika nečija da se zatvorimo ovde i da ne komuniciramo sa svetom, da imamo jedan mali prozorčić i da kroz taj prozorčić gledamo na jednu stranu sveta i to je politika koju iznose oni koji je zastupaju pred građane. Građani su ti koju tu politiku ocenjuju i po svojoj prilici građani tu politiku ne podržavaju. Ono što ćemo vrlo brzo dobiti kao potvrdu jesu izbori na kojima će, to je sasvim očigledno, takva politika u Srbiji zauvek biti prošlost, ali nije sada problem u tome što se neko zalaže za tu politiku i što kandiduje takvu politiku pred građane Srbije, jer građani Srbije su sudije za takvu politiku i oni će o tome presuditi, problem je samo što u nedostatku argumenata za takvu politiku se pribegava falsifikovanju činjenica i pribegava se onome što su neistine. U tome jeste zapravo jedini problem kada su ovakve teme u pitanju.
Dakle, lanac komandovanja, član 10, sve snage i osoblje koje učestvuje u toj vojnoj operaciji EU za upravljanje krizom ostaće pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To ne može nikako drugačije ni da se čita niti da se tumači.
Iz ovoga može da se izvuče jedan jedini zaključak, politika koja nema argumenata može jednom da prevari građane i prevarila ih je u prošlosti, možda može i drugi put, ali ne može bezbroj puta. Zato mislim da je jedino što je zaista nedopustivo ne to što neki pokušavaju obmanama i falsifikovanjem činjenica da steknu nekakav politički poen, ali ono što mislim da je zaista nedopustivo jeste da se ti poeni pokušavaju sticati tako što će se najbezočnije, bez ikakvog razloga optuživati ljudi koji vode odgovorno ovu zemlju, koji vode računa o tome šta su interesi građana Srbije i koji, na kraju krajeva, radeći taj posao dolaze ovde, pred parlament spremni da kažu – ovo je ono u šta duboko verujemo da je najbolje za građane Srbije. Biti izolovan, biti posvađan sa svetom nije nikakvo rešenje za građane Srbije. Biti deo jedinstvenog sistema, tražiti način da se sa tim svetom komunicira, da se u tom svetu pronalaze načini da se ostvaruju interesi građana Srbije jeste politika koja je odgovorna. Svaka druga politika, osim što je neozbiljna, ona nije ni odgovorna prema građanima kojima se nudi. Hvala lepo.
(Boris Aleksić, sa mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Gospodine Aleksiću, nemate pravo na repliku. Očigledno je da su izneta dva potpuno suprotna koncepta i nema razloga da jedni drugima bilo šta objašnjavate.
Prelazimo na rad prema rasporedu narodnih poslanika koji su se prijavili za reč u ovom zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Dajem reč narodnom poslaniku Milici Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice.
Molila bih samo da dobijem obaveštenje do kada je televizijski prenos.
(Predsednik: Televizijski prenos je do 19,00 časova.)
Hvala.
Ova druga tačka koja se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine Srbije je onako jedna prilična mešavina svega i svačega. Tu ima i nekih kredita i nije mi jasno zašto nisu stavljeni u ovaj deo prethodni, u prvoj tački, gde se govorilo samo o kreditima. Ima nešto što se tiče saradnje o vazdušnom saobraćaju, ima nekoliko tačaka koje se odnose na bezbednosne procedure za razmenu i zaštitu tajnih podataka između Republike Srbije i EU, ima nešto o obrazovanju, nešto o ekologiji. Tako da je u ovom zamešeteljstvu vrlo teško napraviti jedan racionalan pregled svega ovoga što ste vi ovde nama ponudili na ovom stolu.
Najpre ću da govorim o ovim delovima koji se tiču ekologije, dakle, Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikoj udaljenosti iz 1979. godine, što je zanimljivo i drugi takođe iz 1979. godine, Predlog zakona o potvrđivanju protokola o teškim metalima, uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, takođe iz 1979. godine. Ko bi pomislio da će se 1979. godine pričati o 1999. godini kada su nas naši saveznici, današnji prijatelji, tim teškim metalima i osiromašenim uranijumom toliko obogatili.
Ekološka bajka o Srbiji kao čistoj i zelenoj zemlji, koja je donela veliki broj ekoloških zakona kojima treba da štiti životnu sredinu u Srbiji, koja ima posebno ministarstvo koje se time bavi, koje je formiralo bezbrojne direkcije koje bi trebalo ovim poslom da se bave, takođe bezbrojne fondove koji preuzimaju posao ministarstva, koji takođe treba ministarstvo da radi. Sve je to jedan veliki pravni okvir koji bi mogao da se posmatra u okviru ove ekološke bajke koju nam ministar Dulić priča već četiri godine, obilazeći gradove Srbije, nekad doduše u svojoj garderobi, a sada sve češće u novim kožnim jaknama, sa novim kožnim torbama, koje je kupio od novca građana Srbije, bez tendera. Pitanje je da li mu je potrebno, ovog trenutka, nisam sigurna da u ovoj hladnoći koja je bila ovde nešto ta koža može da mu pomogne.
Dakle, sva ta ekološka bajka koja se priča građanima Srbije ima svoje i te kako veliko naličje i neće se završiti kao što se završavaju bajke nekim dobrim hepiendom za građane Srbije, a to o čemu ja govorim, a tiče se ove dve konvencije, sve se nalazi u onome što nam je upravo to ministarstvo i upravo taj ministar stavio na uvid, a to je izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji.
Hoću da povežem ove dve konvencije i ovo što su činjenice koje se ovde nalaze, pa da vidimo kako te dve stvari možemo da ukrstimo i kako možemo da sarađujemo.
Kada smo već kod tih ekoloških bajki, izgleda da danas ovde u ovoj Skupštini mnogi pričaju neke druge bajke i prosto je nemoguće da građani Srbije poveruju u bajku o stabilnoj zemlji kada je danas evro 110,19 dinara, kada je Vlada koja se zaduživala 55 evra u sekundi stigla do zaduženosti od 47% BDP. Izvinite to su podaci koji se pojavljuju od eksperata, dakle ne od Vlade, nego od eksperata. Ili, kada pričamo o ovoj bajci o borbi protiv korupcije, a dobijamo informacije od međunarodnih istraživačkih kuća, koje kažu da Srbija stalno pada na toj listi korupcije, sada je trenutno 85 na toj listi. Ili, kako da se poveruje u bajku o tome da se Vlada Srbije baš dobro snašla u ovoj krizi, a jedan milion građana gladuje, mnogi od njih se hrane u narodnim kuhinjama, a od tih milion je 400.000 dece?
Ta bajka o 200.000 novih radnih mesta je već potpuno eksploatisana i završena. Eto, od tih zaduženja stalno govorim o bankama, a hoću da govorim o bajkama. Najnovija bajka je u ovoj zvezdici, fusnoti, kojom se kaže danas neko pretvara u pahuljicu koja se gubi u zimskim danima, ali zapravo o kojoj i te kako dobro govori komentar Hilari Klinton, još jednog osvedočenog prijatelja ove vladajuće koalicije, koja lepo kaže – ovim sporazumom Kosovo postaje nezavisna država koja ima pravo da predstavlja samu sebe i koja ima pravo da sklapa međunarodne ugovore. To kaže Hilari Klinton, a vi hajde recite da ona laže.
Da se vratimo ovoj našoj ekološkoj bajci. Danas ratifikujemo ova dva predloga zakona koja imaju problem da se primene zato što imamo nekoliko istraživanja raznih ekoloških organizacija koje se bave ovom tematikom, jednu od njih je "Ekogea", koja kaže da teški metali, pepeo iz termoelektrana, otpadi iz klanica, a tu ću da stanem i da vas podsetim. Da li možda neko od vas gleda "Eko patrolu"? Volela bih da je ministar ovde, pa da malo popričamo, šta se dešava sa otpadima iz klanice? Jedna od poslednjih emisija "Eko patrole" je iz mog Kolubarskog okruga, iz jednog sela koje se nalazi blizu Uba, gde jedna fabrika mesa, jedna klanica koja se bavi prerađivačkim poslom, sve iznutrice i sav životinjski otpad donosi i izbacuje na jednu livadu, gde se skupljaju ljudi koji tom hranom posle, tim iznutricama od kojih su mnoge od bolesnih životinja, hrane pse, pa onda dolazimo u situaciju da mi kupujemo iz tih odgajivačnica pse, ne znajući šta nam nose i šta će da se dešava dalje.
Dakle, mi imamo zakon koji jasno i precizno govori o tome kako se skladišti klanički otpad. Kako je moguće da se taj zakon ne primenjuje i da se u toj igri nalaze svi, uključujući i inspekcije, jer čovek koji je pokrenuo celu priču tvrdi da ima veliki pritisak od inspekcija veterinarskih da ćuti, da mu prete na razne načine.
Neću da napomenem način na koji se tretiraju pesticidi u poljoprivredi i način na koji građani Srbije mogu da voze automobile koji su potpuno dotrajali i koji zagađuju sredinu. Istraživanje kaže da srpska industrija u Dunav godišnje izlije čak 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, što Srbiju svrstava na treće mesto na top listi zagađivača ove velike reke. Naravno da otrovi koji se tu ispuštaju truju građane Srbije preko zemljišta i preko vode, ali o tome ništa niko ne govori.
Moram da kažem podatak da se u Srbiji danas uz svu pompu koju prati Oliver Dulić, na svim medijima, plaćajući silan novac građana Srbije za predstavljanje njegovih bilborda i na razne kampanje koji predstavljaju rad njegovog ministarstva, koji je ustvari vrlo mali, da je skoro neprimetan, samo pet do 10% otpadnih voda se danas u Srbiji prečišćava. Sve ostalo se preko kanalizacije uliva u vode, koje posle toga koristimo za piće. Em imamo malo postrojenja za preradu i prečišćavanje vode, em se polovina od njih uopšte ne koristi. Najnovije koje se danas samo otvore, rade taj dan, dok ministar i njegovi pomoćnici dođu da se slikaju i nikada više ne rade. Mogu da vam govorim o pet koje su otvorene u poslednjih godinu dana. Važno je da je ministar tu, slikali su se, sada je sve uredu.
U Srbiji postoji 375 kontaminiranih lokacija zemljišta, gde je vrednost zagađujućih materija u zemljištu iznad dozvoljene granice. Čak petina od ispitivanog zemljišta u pojedinim delovima Srbije sadrži jedan ili više zagađivača u količini većoj od maksimalne dozvoljene. Uopšte ne govorim o onim delovima koji su postradali od NATO bombardovanja. O tim delovima najbolje govori porast bolesti u ovoj Srbiji, ali o tome se niko ne doseti da govori javno. Ovo su podaci iz ovog izveštaja. Radi se o 17% uzoraka zemljišta iz okoline Beograda, dela Šumadije i Pomoravlja. U dolini Morave, to je ono što je zabrinjavajuće, zemljište je zagađeno niklom, hromom, arsenom i olovom. Koliko znam, tamo se živi od poljoprivrede. Zemljište u dolini Kolubare je opterećeno velikim koncentracijama olova, hroma i nikla. Takođe, poljoprivredno zemljište. Imamo li zakon o ovome?
Ono malo poslanika koje ova oblast interesuje zna da mi zakone o ovome i te kako imamo, da su oni ovde doneti u paketima manjim ili većim, nikad se o njima nije govorilo otvoreno i precizno. Kakva je vajda od njih? Da li oni prepoznaju zagađivače? Zakoni prepoznaju, ali oni koji treba da sprovode zakone zagađivača ne prepoznaju. U zakonima kazne za zagađivače su jako velike, ali ih nema među onima koji su kažnjeni. Dakle, zakon se ne primenjuje.
Sad je pitanje o kome hoću da govorim – vazduh. To je jedna od tema iz ove dve konvencije, odnosno Predloga zakona. Izveštaj o stanju životne sredine, ovaj na koji se ja upravo pozivam i koji je verovatno veliki, pa ljudi misle da ga mi ne čitamo, prepoznaje tri nivoa zagađenja, tri kategorije kvaliteta vazduha u Srbiji. Prekomerno zagađenje vazduha, i to se govori o vazduhu u Nišu, Novom Sadu, Boru, Užicu, Zrenjaninu. Zatim, umereno zagađenje - Beograd i Pančevo. Evo Pančevo je skočilo i više uopšte nije zagađen grad. To Pančevci naročito dobro znaju koliko nije zagađeno i koliko je ovaj izveštaj tačan. I zatim, neznatno zagađenje vazduha, odnosno tamo gde je vazduh čist. To su zanimljivi gradovi - Valjevo, Šabac, Kruševac, Vranje i najveći broj gradova u Srbiji.
Dolazim iz Valjeva. Dok su bili ovi hladni dani kada je jako mnogo individualnih kotlarnica radilo, mogu da govorim i o hiljadama, građani Valjeva koji inače imaju čist vazduh, kako kaže izveštaj, mogli su da dišu jedino kao ribe, sa maramicama, a ceo grad se nalazio u potpunom oblaku smoga. Toliko o rezultatima i ovog što ovde piše. Da ne kažem o tome, da su me kao poslanika na medijama pitali – kako je moguće da živimo u takvom gradu a imamo tako lepe na papiru izveštaje? Rekla sam im – još jedna bajka gospodina Dulića, kao i ona bajka o tome, da u sred grada Valjeva, u centru grada Valjeva, treba napraviti otpad opasnog smeća.
To je ta bajka s početka priče. Lepa je, ali je nema u Srbiji. Još jedan deo te bajke je moratorijum koji Srbija ima na nuklearnu energiju. Mi imamo do 2015. godine, čak i formalno, na papiru, moratorijum na nuklearke. Ko je ovlastio, pre ministra, a sada pretpostavljam da je državni sekretar, gospodina Škundrića, da pregovara u ime Srbije o gradnji nuklearke? Koga je ovlastio? U čije ime on to govori?
To je prvi deo bajke gospodina Dulića. Nisam imala sreće da sačekam da čuje ovo, ali tu je gospodin ministar Obradović, jer drugi deo ove bajke se odnosi na obrazovanje. Jedna od tačaka koja se ovde pominje je i kredit Svetske banke za projekat obrazovanja za socijalnu inkluziju.
Vi niste sreću imali, gospodine ministre, da budete na javnom slušanju, kada smo govorili o rezultatima koje je Radna grupa za prava deteta uradila, o tome kakvo je stanje u srpskim školama kada je inkluzija u pitanju. To je jedna od tema koja je bila i te kako zanimljiva velikom broju nevladinih organizacija, građana, udruženja roditelja, pa bogami i predstavnicima institucija, jer su bili i predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja i Ministarstvo socijale.
Sve ono što smo mi tamo istakli kao rezultate, sve potpuno je moglo da potpiše, tako je bar rekla gospođa Tinde Kovač. Znači, ni jedna od stvari koju smo rekli, nije bila preuveličana, iako sam ja kao predstavnik opozicije vodila tu radnu grupu. Radili smo vrlo objektivno i nalazi do kojih smo došli su napravljeni, a mislim da postoji na sajtu Skupštine, ako vas to zanima i ako vam je to bitno da znate dokle se stiglo u primeni i na koji način je otežana infuzija u srpskim školama. No, pretpostavljam, da vi o tome jako mnogo znate.
Ono što smo mi iz poslaničke grupe DSS rekli kada smo donosili Zakon o osnovama sistema, jeste da država nema para za tako skup projekat kao što je inkluzija. Tada ste nam rekli da su pare obezbeđene iz raznih kredita i da će one i te kako doprineti da napravimo taj veliki iskorak u demokratizaciji obrazovanja, što inkluzija jeste i mi je podržavamo iz sve snage. Samo, mi smo tu vrlo oprezni i voleli bismo da se ne završi priča o inkluziji, kao što se završila Gašina reforma i kao što su se završili silne priče oko tih velikih projekata, kada su se srušile same od sebe, kao kule od karata, jer prosto nisu bile održive.
Sada se došlo do toga da je bilo malo novca. To su i same škole potvrdile, da one nemaju za sredstva, da se ne zna ko koga plaća u tome, da se ne zna zašto nema saradnika koji treba da rade na tome, da pojedine lokalne samouprave nisu formirale ni timove koji treba da se bave ovim, ni inter-resorne komisije. Znači, more je problema na terenu. To, pretpostavljam, treba da pokriju sredstva koja se nalaze u ovom kreditu.
Bojim se da malo kasnimo sa tim sredstvima, jer inkluzija opstaje na vrhunskim učiteljima koji su prihvatili da nose teret na svojim ramenima. Sistem ne podržava inkluziju. Na tom skupu se došlo do zaključka – prosveta još nešto radi. Socijala nikakve veze nema sa prosvetom, iako je projekat takav da treba da nosi tri stuba. Zdravstvo tek nema pojma ni da postoji takav projekat.
Bojim se da kasnite sa ovim kreditom. Bojim se da se u ovakve projekte ne ulazi grlom u jagode, kao što ste sada napravili. Sada da bismo napravili korak napred, moramo da pozajmimo još novca da bismo ga napravili. Bojim se da to nije dobar put.
Ima još jedna bajka o besplatnim udžbenicima. Volela bih da tu bajku malo, ako možemo, pretresemo, pošto ste vi tu. Izgleda da neću imati priliku da ovaj zakon o udžbenicima vidimo pred Skupštinom. Do poslanika je došlo jako mnogo materijala. Imam nešto malo ovde kod sebe, što se tiče toga zbog čega se taj zakon donosi i zašto se menja, i šta treba da pokrije, šta treba da legalizuje.
Kada smo donosili Zakon o mladima, tada smo legalizovali kancelarije za mlade koje su tri – tri i po godine radile u Srbiji. Ovim zakonom koji treba da bude donet, treba da legalizujemo besplatne udžbenike, jer očigledno je u tom domenu rađenu mnogo štošta što ne poznaju propisi i zakoni Republike Srbije. Recimo, taj projekat za ovu godinu državu košta milijardu evra, a može da ga košta 500 miliona evra. To je, priznaćete, ta ušteda koja bi možda mogla da ode u ovu inkluziju, da ne pozajmljujemo.
Ovako stoje stvari. Ovde vi pokušavate da razdvojite udžbenik i radnu svesku. U ovom zakonu koji je i dalje na snazi je radna sveska deo udžbenika, udžbeničkog kompleta. Ovi udžbenici koji su besplatni, nemaju pozitivno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i Zavoda za unapređenje, vaspitanje i obrazovanje. Ne možete da mi govorite o tome, evo ga, zavedeno, precizno. Čak predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, koji pretpostavljam da znate da nisu bilo ko, tvrde i navode zbog čega su ovi udžbenici koje ste vi preporučili da se koriste, vrlo opasni i nekorektni, jer oni navedeni udžbenici ne omogućavaju ostvarivanje svih ciljeva i zadataka predmeta. Radi se o prirodi i društvu i matematici.
U ovim udžbenicima postoje sadržaji koji ne odgovaraju uzrastu učenika. Navedeni udžbenici nisu usklađeni sa standardima kvaliteta udžbenika. Ne ispunjavaju sedam od osam propisanih standarda. Malo li je? Navedeni udžbenici ne ispunjavaju standard jedan. Sada ide i obrazloženje i sve dalje.
Država je kupila neodobrene radne sveske, od prvog do trećeg razreda, pa sada na brzinu, ovim novim predlogom pokušava da legalizuje, predlažući da za radne sveske uopšte ne treba ničije mišljenje, nego one prolaze na taj način, ali zato za plakate, za mape, za postere je to mišljenje obavezno. Smatrate li da je radna sveska manje važna od toga? Ne mislim da je tako.
Ako nešto nije odobreno, kako se radna sveska uopšte koristila u školama? Pretpostavljam da za sve građane ove zemlje, za sve privrednike važi isto pravilo. Postoji procedura, ta procedura mora da se prođe bez izuzetaka i stvar je jednostavna. Koristilo se tako što je Ministarstvo prosvete, a imam baš dopis, poslalo dopis školama u kojima dajem saglasnost na upotrebu. To ne postoji u zakonu i to zakon ne poznaje, vašu saglasnost. Da li to znači da postoje neki koji su iznad zakona? Ovo što sam rekla je mali deo nečega što je velika produkcija.
Znači, mali deo velike korupcije - petsto miliona. Malo li je? Petsto miliona ovde, petsto miliona onde, eto vama svih novaca da ne moramo da raspisujemo kredite. Žao mi je što nećemo moći o ovome baš onako da razgovaramo, ali iskoristiću priliku, pošto ste vi ovde, da mi kažete šta je to što sam rekla da nije tečno. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministar dr Žarko Obradović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani parlamentarci, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege, hvala vam na ovoj prilici da se obratim. Ionako sam mislio da govorim o zakonima koji su predmet vaše rasprave ali koleginica Vojić Marković me zamolila da joj dam odgovor na ovo jedno pitanje, što ću vrlo rado učiniti.
Taj projekat od početka prati jedna kampanja da ne uspe. A zašto? Prozaičan je razlog novac. Novac, novac, novac, novac i samo novac. Zašto? Kada je profesor Mićunović promovisao ideju besplatnih udžbenika, a mi u Ministarstvu prosvete i nauke prihvatili, u stvari, tada je bilo Ministarstvo prosvete, da radimo ovaj projekat, suočili smo se sa velikim otporom pojedinih izdavača koji su shvatili da realizacija projekta znači manjak novca u njihovim kasama. Ne pitanje brige za decu, ne pitanje sadržaja, kvaliteta i ostalog, nego manje novca. Zašto? Ako projekat predviđa da se jedan udžbenik može koristiti tri godine, znači da sledeće dve godine taj se udžbenik neće ponovo štampati, sem ukoliko ne bude u takvom stanju da se ne može koristiti, o čemu odlučuju stručne komisije. I to je stvar vrlo prosta. Jer, manjak novca izaziva verovatno, ne verovatno nego i manje profita, pošto deo novca nije deo profita nego deo ukupnog poslovanja i onda su krenule vrlo čudne, različite priče o sudbini tog projekta i o tome šta treba činiti.
Podaci koje ste vi pomenuli su verovatni podaci, uopšte ih ne dovodim u pitanje, samo je pitanje u kom kontekstu su oni izrečeni, zato što, primera radi, na zadnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, kada se razgovaralo o besplatnim udžbenicima, nije bilo kvoruma, ako to nešto znači, a čim nema negde kvoruma, onda je pitanje i da li je utemeljeno to što se govori, koji su motivi i koji su motivi pojedinih članova da o tome govore na takav jedan način.
Ono što je sigurno, pošto ste pomenuli puno toga vezano i za javne nabavke i ostalo, da se jedan izdavač žalio, izgubio je na Komisiji za javne nabavke, pa se apsolutno potvrdilo da ono što smo mi radili jeste utemeljeno u zakonu. Dva puta je vodio postupak protiv nas i oba puta je izgubio. Poslao je još dve žalbe. Pravosudni organi će reći svoj sud. Niste u pravu kada tvrdite da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima ovde da bi nešto legalizovalo, nego je tu da bi unapredio zakon, jer mimo onoga o čemu vi govorite on sadrži još puno elemenata koji su sastavni deo izmena i dopuna tog zakona i voleo bih da Narodna skupština bude u situaciji da u redovnom zasedanju od 1. pa nadalje razgovara o još nekoliko obrazovnih zakona, uključujući i taj, pa onda ponovo da razmotrimo pitanje koje je na dnevnom redu.
Moram reći da sam formirao jednu stručnu komisiju u Ministarstvu koje je vodio prof Aleksandar Jovanović, koji je bio prethodno predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, veoma ugledan, naočit čovek. Mislim da ga je Narodna skupština Republike Srbije izabrala u vreme druge skupštinske većine. Zamolio sam ga da nam pomogne u tom projektu gde su bili uključeni i učitelji i drugi stručni ljudi i u skladu sa zakonom nađena je mera u tome šta je sadržaj jednog kompleta, jer smo uočili da pojedini izdavači prodaju deci i roditeljima šta oni hoće, ne šta im treba, nego šta oni hoće. Za pojedine predmete, primera radi, u prvom razredu imali smo za srpski jezik pet knjiga, verovali ili ne, bukvar, čitanka, priručnik, gramatika, pet knjiga, pa kad saberete iz pet predmeta ili šest, plus ovi ostali predmeti, obavezni i izborni, onda nemojte pitati nas iz ministarstva, a mi jesmo odgovorni i za to, zašto đačka torba iznosi pet kilograma i zašto ima toliko udžbenika. Zavladala je jedna epidemija – prodajte đacima sve što možete, roditelji to moraju da kupe, pa su se roditelji dovodili u situaciju da samo dođe predmetni nastavnik i kaže – kupite ovaj komplet, ne udžbenike koji su kvalitetni, nego kupite ovaj komplet, pri čemu je možda jedan komplet bio od jednog izdavača za sve predmete i uopšte se nije znali da li su baš svi udžbenici u tom kompletu toliko kvalitetni kao što se mislilo da je, primera radi, srpski jezik ili za pripadnike manjina maternji jezik, matematika, svet oko nas ili nešto drugo, a onda je ta naša komisija utvrdila šta su kompleti. To je poslala učiteljima, da se oni opredele, da izaberu na nivou nastavnog veća jedan komplet, za svaki predmet najbolji udžbenik, predmet po izboru učitelja.
Sad ja vas pitam – da li tu ima nešto nelogično? Naravno da nema. Da li ima nelogično u tome da u jednoj školi postoji jedan komplet udžbenika? Naravno da nema. Praksa je bila da ste imali dva odeljenja istog razreda, da imaju potpuno različite, da ne govorimo o tome da unutar porodice, ako su npr. brat i sestra išli u školu jedno za drugim, da nisu mogli naslediti te udžbenike, zato što je jedan učitelj imao jednog izdavača, a drugi učitelj imao drugog izdavača. Tržišna ekonomija. Svako se opredeljivao po svom nahođenju. Ispred toga je bila, nažalost, prozaična reč koja se zove marža, poštovana gospođo Vojić Marković i to je nešto što se zove praksa koja je bila utemeljena godinama unazad.
Onda smo mi zajedno sa tom komisijom i sa savezom učitelja i sa drugim stručnim ljudima odredili šta je sadržaj jednog kompleta, to ponudi učiteljima, učitelji izabrali, mi platili. Da li tu ima nešto loše? Prošlog septembra 228.000 devojčica i dečaka je dobilo dva miliona tri hiljade knjiga na korišćenje. Verujete mi da oni bolje razumeju taj projekat, nego mnoge uvažene kolege, bez obzira na titulu koju nose. Zašto? Zato što te kolege imaju vrlo konkretan interes, pa se zaklanjaju iza krupnih reči, a iza toga stoji jedan konkretan interes.
Prema tome, ne bojte se, ovaj projekat će živeti i dalje i sa budućom vladom, jer on ima svoju obrazovnu i socijalnu dimenziju. Kako to da je dobar mnogim đacima i mnogim zemljama širom sveta, a nije dobar nama. Nama ništa ne odgovara, čim pogađa nečiji interes. U Sloveniji postoji fond za udžbenike, postoji i drugi roditeljski fond, pa se tačno zna koliko daje država, a koliko će davati roditelji. Država vama daje ovo i ne dovodi se u pitanje bilo šta. Naslušao sam se svega i svačega. Kad smo predložili ove izmene i dopune zakona, čak su neki požurili unapred da nas toliko ocrne, da nisu vodili računa o tome da smo predložili izmene tog zakona od jednog do drugog tela i pre nego što je došlo u Skupštinu, pa su izlazili sa pet ili sedam dana zakašnjenja u medijima, da nam govore da udžbenik nije dobar zbog toga i toga, a to već nije bilo u tekstu koji je dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije na izjašnjavanje.
Naučili smo neka pravila igre. Čim smo počeli da uređujemo sistem, suočili smo se sa interesima, različitim vrstama interesa, pri čemu su svi oni puni krupnih reči i plemenitih ciljeva. Za nas je to vrlo prosto. Sećam se jedne rasprave koju smo imali, jednog javnog skupa gde je, sticajem okolnosti, pored profesora Mićunovića, mene i ostalih ljudi iz Ministarstva, bilo pozvano puno nevladinih organizacija, čini mi se da je bio i gospodin Đilas. Zanimljiva mi je bila reakcija jednog predstavnika udruženja roditelja, kaže – roditelji se ne pitaju. Postoji neka, bez uvrede, granica gde, u kojoj meri, kad, kako i koliko učestvuju roditelji u tome. Bilo bi logično da udžbenik bude sredstvo o kom se pitaju učitelji, a ne ostali i oni donose odluku. Gospodin Đilas je tada rekao – u redu, ako vam ne valja džaba, vi kupite. U čemu je problem? Problem je što će neko izgubiti profit, dve godine kada projekat živi i to je cela priča.
Ne bojte se vi za zakonsku stranu, ima ko da brine. Oni izdavači koji brinu o svom profitu su vrlo ažurni da podnesu odgovarajuće tužbe organima, na stojeći na taj način da ospore projekat, ali ako je reč o sudu, sud radi svoj posao. Ako je reč o drugim, moram vam reći da su do sada svi osporili njihove navode.
Žao mi je što nisam znao da ćete me to pitati, ali imam da kažem i strukturu, sve su to javni podaci pošto i vi koristite, koristim ih i ja. Da vidimo koliko gde radi i koliko novca su prihodi i koliko je obrt tih sredstava, pa ćete se onda suočiti sa jednom vrlo, vrlo zanimljivom, kako bi rekao situacijom i vrlo je jasno koji motivi govore iza vezano za pitanje kao šta je sudbina projekata.
Znači, nemojte da brinete, projekta je u dobrom stanju, nastavićemo ga ove godine će biti četvrti razred. Narodna skupština će razgovarati o zakon, nadam se da će ga usvojiti skupštinska većina. Da će glasati za taj zakon, jer taj zakon je samo odnosno jednim delom postojećem tom projektu, ali ima i drugih pitanja koji su ovde, jer ima i pitanje koje se ne pominje u ovom projektu, pitanje i udžbenika za pripadnike manjinskih zajednica. Ko će to da štampa? Pošto izdavači beže od toga? Zašto nije profitno, vrlo prosto, nije profitno, jer to tako neko drugi treba da uradi.
Ovo drugo obezbeđuje visok profit ako uzmete da ima 70 hiljada prvaka ili 900 hiljada đaka, a da je komplet koštao od 50 do 100 evra, izračunajte koliko je to, devet puta pet 45, od 45 do 90 miliona evra svake godine koštaju udžbenici, mimo svezaka, mimo pribora, mimo torbi, mimo onoga drugoga. I to je ta velika tajna koju navodno prati priča o besplatnim udžbenicima. Drugi uvek mogu sve, a mi ne možemo ništa. Zašto, zato što nekom ulazite u interes? Hvala, gospodine Krasiću. Vodiću računa o vremenu.
Kad smo kod ovih drugih zakona vezanih za oblast obrazovanja, vi ste pomenuli Zakon o potvrđivanju okvirnog Sporazuma između Republike Srbije i banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta obrazovanja za socijalnu inkluziju. Pa, moram vam reći da ovaj predlog zakona, odnosno projekat za socijalno inkluziju ima dve komponente. Komponentu A i komponentu B. Da komponenta A se odnosi na izgradnju, renoviranju i opremanje domova. Da je naša, da je vrednost tog dela projekta 19.887.000 hiljada evra 0,21 koma 79 evra, da je naša namera da s obzirom da se i naša sredstva su sastavni deo ovog projekta, jer mora da se obezbedi i naravno infrastruktura i urediti prostor da bi se objekti mogli napraviti.
Želim da kažem i vama i građanima Republike Srbije da će ovaj projekat, a planiran je da se završi do 2015. godine, podrazumeva završetak, obuhvatiće više gradova u Republici Srbiji. Podrazumeva se završetak studenskog centra, odnosno završetak izgradnje Studenskog doma u Nišu, onda doma učenika poljoprivredne škole u Svilajncu, to je završetak izgradnje Aneks za doma učenika, onda u Užicu izgradnja studenskog centra, rekonstrukcija izgradnje liftova u Studenskom gradu kao deo studenskog centra Beograda. Rekonstrukcija, adaptacija paviljona i centralnih kuhanja i sa restoranom Studensko odmaralište Beograd na Paliću. Proširenje smeštenih kapaciteta izgradnje Aneksa učeničkog doma i smešteni kapacitete izgradnje Aneksa učeničkog doma i smešteni kapacitet izgradnje Aneksa studenskog doma u Čačku, reč je o domu učenika srednjih škola i studenskom centru u Čačku. Nadogradnja i adaptaciji domu učenika srednjih škola u Beogradu, radna jedinica Karađorđe. U Novom Pazaru izgradnja studenskog centra u Novom Pazaru, studenskom centru Kragujevca izgradnja novog paviljona, domu učenika srednjih škola u Leskovcu, nadogradnja učeničkog doma u cilju dobijanja učeničkog kapaciteta za studente, dom učenika..
Mislim da treba da se zna zašta se pare troše. Pošto se u javnosti može čuti da se pare troše na ne znam zašta. E, sada vama čitam našta će da se troše, a ako ste raspoloženi, pročitaću vam i konkretne cifre. I onda ću olakšati posao i vama i revizoru da zna unapred našta idu pare koje će biti predmet ovog projekta. Zar nije cilj i vaš i predstavnika Vlade da građane upoznaju sa onim šta se čini za njihovo dobro. Onda nemojte dovoditi u pitanje moju želju da vas upoznam sa tim. Pošto se vi
trudite da upoznate građane Republike Srbije sa onim što vi mislite da je važno, ja se sa druge strane trudim kao predstavnik Vlade da upoznam građane Republike Srbije sa onim što mislim da je važno. Isto kao oko besplatnih udžbenika.
Mi ovde sučeljavamo svoja mišljenja, a u pozadini stoje određene interesne grupe i briga za decu. Sada, pitajte bilo koga, da kažem od Beograda, pa na dole, fantastično svi prihvataju i cene, poštuju odluku Vlade Republike Srbije o projektu besplatnih udžbenika, naravno i u Beogradu i Vojvodini, ali objektivno životni standard je bolji, platežne mogućnosti građana su veće i bolja je situacija u porodicama. Ali, takav je odnos, pri čemu pojedine i to ne zanima, a što bih ih zanimalo ako mogu javno da napadaju jedan projekat Vlade koji govori o onome da je Srbija stvarno država socijalne pravde, koliko god se to nekome sviđalo ili ne sviđalo.
Znači, dom učenika srednjih škola u Kragujevcu, proširenje smeštajnih kapaciteta, u studenskom centru Subotica rekonstrukcija i adaptacija Studentskog centra. Biće izgrađeno, renovirano oko 30 do 40 hiljada kvadratnih metara iskorišćenog prostora. Ima sada puno, možda bi sada stvarno bilo pretenciozno da vam sve to čitam.
Kada je reč o komponenti B, reč je o stručnom usavršavanju i obuci nastavnika, o obuci nastavnika i drugog osoblja. Reč je o unapređenju veština za 18 hiljada i 500 nastavnika i drugih nastavnika koji rade u vezi sa ranim obrazovanjem i vaspitanjem uključujući vaspitače u predškolskim ustanovama i učitelje i nastavnike u školama, direktora škola, psihologe, pedagoge, socijalne radnike i defektologe. Programi obuke su osmišljeni da uvedu promenu u stavovima u pogledu rada sa decom iz osetljivih grupa i decom sa posebnim potrebama. Tačno je planirano šta će se činiti itd, itd.
Koristim priliku da vas upoznam sa još jednim važnim zakonom, odnosno sa predlogom zakona o kojem ćete se vi izjasniti. To je sporazum između Republike Srbije i Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN u vezi sa davanjem statusa pridruženog članova kandidata koji prethodi članstvu u CERN-u. Moram vam reći, činjenicom da smo potpisali sporazum, odnosno predsednik Tadić je 10. januara ove godine, mi smo suštinski postali deo naučnog prostora Evrope i potvrdilo se ono što stalno govorimo da kvalitetne istraživače. Naime, grupa istraživača je iz Vinče, iz Instituta za fiziku ali i iz drugih univerziteta iz Beograda koji se bave ovom tematikom i u protekloj deceniji radilo unutar CERN.
Potpisivanje statusa pridruženog članstva jeste jedna potvrda znanja i sposobnosti koje su oni posedovali i rezultata koje su postigli u projektu. Reč je o najvećoj istraživačkoj stanici, laboratoriji u svetu. Čak su i Amerikanci odustali od gradnje svoje istraživačke laboratorije kada su videli kolike su razmere CERN-a. Ono čime se oni bave je takvog karaktera da je objektivno označe za ceo svet. Mi smo praktično potpisivanjem tog sporazuma 10. januara, dan kada je predsednik Tadić to potpisao postali i zvanično deo evropskog naučnog prostora i pokazalo se da imamo itekako kvalitetno nauku. Mi ćemo se truditi, da iskoristimo pogodnosti sticanja statusa pridruženog članstva. Koliko je to važno i govori o našoj nauci samo da vam kažem da neke zemlje koje su članice EU, nisu članice CERN-a.
Primera radi to je Slovenija i Kipar, a i oni koji će biti primera radi to je Hrvatska itd. Ne govorim da bih rekao da drugi nisu dobri, nego da smo mi kvalitetni i da zaslužujemo. Mi smo imali jedan razgovor sa njima, imaćemo sa ljudima koji su naši istraživači u CERN-u. Želimo da članstvo u CERN-u iskoristimo ne
samo kao promociju naše nauke nego da koristimo rezultate do kojih se dođe u CERN-u da bi u različitim oblastima i naučnih istraživanja i života pomogli razvoju Republike Srbije.
Tu je velika šansa objektivno i za naše privrednike jer ćemo moći da učestvujemo u projektima koje CERN finansira u meri kojoj visina našeg članstva, većina članstva je 80 miliona dinara. Ona zavisi kao visina članstva drugih zemalja od BDP te zemlje, ona da kažem varira. U svakom slučaju reč je o jedno strašno važnom sporazumu koji bi Skupština trebala da prihvati.
I još nekoliko reči, pošto je ovde bilo, vi ste spomenuli nekoliko sporazuma, ali treba pomenuti da ima puno među državnih sporazuma ne samo sa EU, kao što se potencira nego i sa Rusijom, sa Slovačkom, sa Turskom, sa Ukrajinom, sa Azrbejdžanom u različitim oblastima. Oblasti odbrane, saradnji vojne industrije, pomoć u vanrednim situacijama, vezano za saobraćaj vazdušni, pomorski.
Zanimljivo je da se među svim ovim predloženim zakonima nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i EU, učešću Republike Srbije u Akcionom programu za celoživotno učenje.
Taj program, inače, postoji 2007 - 2013. Mi smo ga potpisali 21. decembra 2011. godine, znači pre nešto više od dva meseca. Poenta je što smo tim sporazumom na osnovu tog memoranduma mi, praktično, stekli mogućnost da učestvujemo u svim multilateralnim projektima, mrežama, pratećim merama.
Ceo taj projekat je jako veliki i u pitanju su ogromni novci. Ukupan budžet za ove projekte je 6,9 milijardi evra. Mi smo održali, inače, konferenciju za štampu u Vladi Republike Srbije da upoznamo javnost sa mogućnošću da naše obrazovne institucije različitih nivoa, ali ne samo one, nego i institucije i organizacije koje su značajne za obrazovanje i nauku, kao što su i državni organi, lokalne samouprave, preduzeća, privredne komore, druge sektorske organizacije, instituti i drugi istraživački centri, nevladine i druge organizacije, da svi imaju mogućnost da konkurišu za ove projekte, da su projekti različitog vrednosnog iznosa od 150.000 za jednogodišnje projekte, do 600.000 za trogodišnje, znači projekti od jedne do tri godine, da mogu da podnesu pravna lica.
Sve vrste projekata podrazumevaju u saradnji institucija iz više država, što je intencija, generalno, i u Evropi, da se što više sarađuje, razmenjuju podaci i korist je uporedne prednosti pojedinih zemalja, ili pojedinih institucija, u oblasti obrazovanja i nauka.
Ono zašto je važan ovaj memorandum, jer unapređuje metodologiju izvođenja nastave i kvaliteta obrazovanja, saradnju obrazovnih institucija i tržišta rada, podstiče kreativnost kod učenika i predškolaca. Sve su to projekti kod kojih se može konkurisati, obuke nastavnika razvoju škola, uvođenje novih obrazovnih profila.
Nama je ostavljeno da konkurišemo na te projekte. Mi smo krajem decembra bili pozvali sve obrazovne institucije da učestvuju i te podatke objavili na sajtu Ministarstva.
Moram reći da mi je zadovoljstvo što se danas i ovaj zakon našao na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, kao i ostali i nadam se da ćete ih usvojiti, pogotovo iz razloga, pošto je bilo dosta kritika u tome zašta se novac koristi.
Ovih nekoliko projekata koje sam pomenuo i ovaj zakon o socijalnoj inkluziji navedeno je tačno do u dinar zašta će biti korišćeni, a ovim podrazumeva samo članarinu i celoživotno učenje, takođe, podrazumeva našu godišnju članarinu, da bi stekli mogućnost da apliciramo u projektima koji su strašno veliki sa stanovišta novca. Naravno, ostaje ono pitanje naše sposobnosti da učestvujemo u projektima i naravno nadam se da ih dobijemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospođo Marković, nema elemenata za repliku.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, izvolite.

Dame i gospodo, moj kolega Boris Aleksić je rekao da će po sporazumu o učešću Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama snagama Srbije komandovati oficiri EU.
Nakon toga predstavnik DS je 10 minuta objašnjavala da to nije tačno, da predstavnici SRS obmanjuju javnost, da će srpskim snagama komandovati srpski oficiri, čitala razne članove Sporazuma, ali nije pročitala najvažnije, to je član 10. Član 10. govori o lancu komandovanja i glasi: "Nacionalni organi će preneti operativnu i taktičku komandu nad svojim snagama i osobljem na komandanta operacije EU". To nije najgore. Najgore tek sledi: "koji ima pravo da prenosi svoja ovlašćenja". Ne kaže se na koga. Ne postoji nikakvo ograničenje. Može da prenese na oficira NATO pakta, a može u krajnjem slučaju i na oficira oslobodilačke vojske Kosovo.
Prvi zakon, jedna od kriza kojom upravlja EU zajedno sa NATO paktom je upravo kriza na Kosovu. Prvi zakon o kome ću govoriti je Zakon o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju". Ovim zakonom Republika Srbija se zadužuje za novih 28 miliona 500 hiljada evra. Ako vladajuća većina usvoji, a nema sumnje da će usvojiti i ovaj zakon i zakone o kojima smo raspravljali u prvom delu sednice, to znači da će Srbija u sredu, u danu za glasanje, biti zadužena za novih 1.711.600.000 evra. Uračunao sam sve ove zakone, znači zadnji zakon koji sam uračunao, ovaj zakon o potvrđivanju okvirnog sporazuma o socijalnoj inkluziji. Znači, 25.500.000 evra.
Ovo je, inače, 81 zakon o zaduživanju Republike Srbije o kojem raspravlja Skupština Republike Srbije u ovom sazivu. Usvajanjem ovog zakona, usvajanjem ovog zaduženja, ukupni iznos zaduženja Republike Srbije u ovom mandatu Skupštine, u mandatu Vlade Mirka Cvetkovića, iznosi 8.338.542.000 evra. Inače, u sredu kada ćemo glasati o ovim zakonima, navršiće se 1.330 dana mandata ovog skupštinskog saziva. Sad, ako ukupni iznos zaduženja ovih 8.338.000.000 podelimo sa 1.300, onda dobijemo rezultat da su poslanici vladajućih stranaka, DS, SPS, G17, SPO, Jedinstvene Srbije, PUPS i Nacionalnih manjina, svakog dana svog mandata.
Znači, od 11. juna 2008. godine, građane Srbije u proseku zaduživali sa po 6.269.580 evra. Ako to podelimo sa 7.120.000 građana Srbije, to znači da ste svakog građanina Republike Srbije za tri i po godine zadužili za 1.170 evra novog duga. Ovde nije uračunato zaduženje po osnovu onog starog duga od 24 milijarde spoljnog duga i 17 milijardi unutrašnjeg javnog duga. Što je najgore, sa ovih 1.170 evra vi ste zadužili sve građane Srbije, čak i one tek rođene, zadužili ste više od milion nezaposlenih koji nemaju nikakva primanja i zadužili ste 700.000 ljudi koji po zvaničnim statističkim podacima žive ispod granice siromaštva, jer danas nemaju evro i po da kupe neke osnovne životne namirnice.
Ako izglasate ovaj zakon o novom zaduživanju Republike Srbije za 28.500.000 evra, to znači da ste za tri i po godine svoje vlasti, svako domaćinstvo u Srbiji, a ima ih 2.497.000 zadužili za 3.339 evra. Ako usvojite sve zakone o kojima danas raspravljamo i kojima zadužujemo Republiku Srbiju za novih 1.711.000.000 evra, pa taj iznos dodamo svim zaduženjima od 11. juna 2008. godine, pa podelimo na 127 poslanika vladajuće koalicije koliko ih je u proseku glasalo za usvajanje ovih zakona, dobijemo jedan neverovatan podatak, da je svaki poslanik vladajuće većine, građane u proseku zadužio sa 65.657.811 evra, prava sitnica.
Znate, ovih 28.500.000 evra, koji se odnosi na socijalnu oblast, možda i ne deluje previše opasno i zastrašujuće, međutim kada se sagledava u kontekstu ukupnog zaduživanja Republike Srbije pod vlašću Mirka Cvetkovića, onda je jasno da je i taj zakon neprihvatljiv.
Znate, kada vlast za tri i po godine zaduži državu za 8.333.000.000 evra bilo bi logično da se u zemlji poboljša životni standard, da se pokrene proizvodnja, da se otvori nekoliko stotina hiljada ranih mesta, da se desetkuje nezaposlenost i broj siromašnih građana, kod nas u Srbiji se događa upravo suprotno. Stalno usvajamo nove zakone, stalno se zadužujemo, a u međuvremenu 300.000 radnika je izgubilo radna mesta, broj građana Republike Srbije koji žive ispod granice siromaštva je premašio broj od 700.000.
Broj građana Republike Srbije koji živi ispod granice siromaštva je premašio brojku od 700.000, 730.000 ljudi traži spas iz bede u kojoj se nalazi u svakodnevnom kockanju, a 70.000 ljudi preživljava zahvaljujući narodnim kuhinjama.
Zadnja računica, koju sam izveo sabirajući ova zaduženja, pokazuje da je svako dizanje ruku poslanika vladajuće koalicije prilikom glasanja o zakonima, o novim zaduženjima građane Republike Srbije koštao 810.590 evra novog duga. Znači, skrećem pažnju poslanicima vladajuće koalicije, pre nego što glasaju za usvajanje ovog zakona o zaduženju Republike Srbije za novih 28.500.000 evra da imaju na umu to, da je svako dizanje ruku novo zaduživanje za Republiku Srbiju u iznosu od 810.590 evra.
Još jednom podsećam da javni dug Republike Srbije 17 milijardi evra, spoljni dug iznosi 24 milijarde evra i sa ovih današnjih 1.711.000.000 vi Srbiju sa obe noge nepovratno gurate u dužničko ropstvo. Srpska radikalna stranka neće da vam u tome pomaže i iz tog razloga mi ne možemo podržati ove predloge zakona.
Što se tiče ovog sporazuma o bezbednosnim procedurama u razmeni i zaštiti tajnih podataka između Republike Srbije i Evropske unije, u pitanju je jedan iz niza sporazuma koji smo mi ovde usvojili, tačnije koji su usvojili predstavnici vladajuće većine, vladajućih stranaka, a koji odgovorno tvrdim predstavljaju uvredu, ne samo za nacionalno i državno dostojanstvo, već i za zdrav razum. Vi sporazum o razmeni i zaštiti tajnih podataka sa Evropskom unijom potpisujete u trenutku kada Evropska unija grubo kršeći Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, praktično, učestvuje u okupaciji Kosova i Metohije, u okupaciji dela državne teritorije Republike Srbije.
Vi sa tom Evropskom unijom potpisujete sporazum o razmeni i zaštiti tajnih podataka. To je van zdravog razuma. Prvorazredni crni humor. Dželat davi žrtvu, a onda predloži hajde napravimo pauzu da se malo odmorimo da potpišemo sporazum o uzajamnoj saradnji u poboljšanju naše međusobne bezbednosti i kada potpišu taj sporazum dželat nastavlja svoj posao.
Evropska unija preko misije Euleks čini bukvalno sve da zaokruži nezavisnost takozvane Republike Kosovo i da joj obezbedi međunarodno priznanje. Podsećam da su zemlje Evropske unije imale vodeću ulogu u razbijanju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zatim u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, zatim u razbijanju Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a sada zajedno sa Sjedinjenim Američkim državama udarnički rade na razbijanju Republike Srbije.
Takođe vas podsećam da su zemlje te Evropske unije, sa kojima ćete vi razmenjivati i čuvati podatke, značajne podatke, značajne za nacionalnu državnu bezbednost, izazvale seriju ratova na području bivše Jugoslavije u kojima je poginulo 110.000 ljudi, 500.000 ljudi ranjeno, 2.000.000 ljudi raseljeno, ubijeno više od 43.000 pripadnika srpskog naroda.
Takođe, podsećam da su zemlje Evropske unije učestvovale u okupaciji Republike Srpske Krajine, da imaju svoje učešće u najvećem etničkom čišćenju u Evropi posle Drugog svetskog rata u kojem je više od 600.000 Srba proterano iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Evropska unija ne posustaje u tom zločinu. Ona svim snagama i dan danas pomaže Hrvatskoj da sačuva rezultate etničkog čišćenja, da spreči povratak prognanog srpskog stanovništva i da spreči plaćanje štete, ratne, materijalne i nematerijalne štete. Vi sa takvom Evropskom unijom potpisujete ovakav sporazum. To je ignorisanje realnosti, ismejavanje realnosti. Podsećam da je ta ista Evropska unija učestvovala u bombardovanju Republike Srpske. Sećate se njihovih snaga za brza dejstva kako su granatirala srpsko Sarajevo i kako su učestvovale u operaciji "Maestral" kojima su hrvatska i muslimanska vojska u septembru 2005. godine okupirale 13 opština u Bosanskoj Krajini.
Evropska unija je imala vodeću ulogu u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije. Stoički su nas bombardovali tri meseca. Porušili nam 300 mostova, škola, bolnica, ubili nam 3.000 ljudi, ranili 15.000 ljudi, ubili nam 73 dece. Naneli nam štetu koja se meri desetinama milijardi evra, drže pod okupacijom Kosovo i Metohiju, razbijaju Srbiju pobunjujući Sandžak, pobunjujući Vojvodinu, a vi sa njima potpisujete sporazum koji se tiče čuvanja važnih bezbedonosnih tajni.
Evropska unija je odgovorna za progon 250.000 Srba sa Kosova i Metohije. Nakon što je brigu o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji preuzela Evropska unija zajedno sa SAD na Kosovu i Metohiji su ubijena 1,004 srpska civila, 300 srpskih ljudi, u najboljoj životnoj dobi, su odvedeni u Albaniju da bi tamo bili iskasapljeni radi prodaje organa na svetskom tržištu.
Sve ovo napominjem, apelujem na vas, apelujem na poslanike vladajućih partija da se dozovu pameti i da na kraju svog mandata pokažu minimum dostojanstva, da se usprave i da ne usvoje bar jedan od nekoliko desetina ponižavajućih zakona koje im je servirala Vlada Republike Srbije.
Sledeći zakon o kojem ću da govorim jeste Sporazum sa Evropskom organizacijom na nuklearna istraživanja. Po ovom pitanju želim da ukažem samo na dve činjenice. Ova organizacija nikada, ni jednom jedinom reči, nije osudila bombardovanje Republike Srbije osiromašenim uranijumom. Znači, to da se zna. Podsećam vas da je NATO pakt priznao da je na Republiku Srbiju bacio 15 tona osiromašenog uranijuma, Vojska Srbije tvrdi da se radi o 35 tona, Vojska Rusije tvrdi da se radi o 90.000 projektila ukupne težine 45 tona. Jedna ovakva organizacija koja bi trebalo da bude savest Evrope, kada je u pitanju ova problematika, nijednom rečju nije osudila taj zločin. Samo na Kosovu, znači ne govorim o Srbima, govorim pre svega o Albancima, broj ljudi koji umiru od bolesti karcinoma je nakon ovog bombardovanja porastao za 100%.
Imamo jedinu državu u Evropi koja je bila žrtva bombardovanja i to masovnog bombardovanja osiromašenim uranijumom, a ta država ne samo što nije stalni član ove organizacije, nego čak nije ni pridruženi član. To je još jedan u nizu apsurda i samim tim i sam ovaj predlog zakona čini apsurdnim.
Sledeći Sporazum sa Turskom u međusobnoj zaštiti, slušajte molim vas, poverljivih informacija i materijala razmenjenih u okviru saradnje u oblasti vojne industrije. Pitam da li postoji neko u ovoj sali ko zaista veruje da će Turska koja je imala vodeću ulogu u ratu Bosne i Hercegovine protiv srpskog naroda, značajnu ulogu u ratu u Hrvatskoj, značajnu ulogu u agresiji NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je glavni vojni savez iz SAD, koja uskoro preuzima bazu Bonstil i koja uskoro preuzima vodeću ulogu u okupaciji dela teritorije Republike Srbije podatke od značaja za vojnu industriju sakriti od svog saveznika SAD i drugih članica NATO pakta? U to samo lud može da poveruje.
Znači, zašto usvajamo jedan zakon za koji znamo da se neće sprovoditi? Čisto forme radi da bi rekli usvojili smo 1.200 zakona i potpisali smo sporazum o jednoj vrsti vojne saradnje sa Turskom.
Zadnji zakon na koji ću se osvrnuti, Zakon o Sporazumu i učešću Srbije u operacijama Evropske unije za otklanjanje krizama i odricanju tužbi. Ovde naziv zakona sve govori. Znači, operacija za upravljanje krizama. Fali samo jedan podatak - operacije za izazivanje kriza i upravljanje krizama. Ne radi se o operacijama za rešavanje kriza, što bi bilo logično. U tom slučaju bi bilo logično da Srbija pristupi ovom sporazumu.
Inače, ovo je jedan formalni dokaz da zemlje EU izazivaju krize i upravljaju krizama, a kako to rade najbolje se vidi na primeru Kosova i Metohije, na primeru Republike Srbije.
Zajedno sa Amerikom, EU je izazvala krizu koja je dovela do raspada SFRJ, do niza ratova sa strašnim posledicama. Ta kriza i dalje traje, a ovim sporazumom Republika Srbija se kandiduje da sve one loše stvari koje njoj EU čini u proteklih 20 godina, sada ona za račun EU čini drugim državama i narodima. Hvala.

Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su više predloga zakona, tačnije rečeno konvencija, koje su objedinjene po principu koji ni nama nije jasan pošto su tu smeštena i nuklearna istraživanja, socijalna inkluzija, teški metali i zagađivanje vazduha, evropske banke, saradnja sa Turskom u vezi zaštite pojedinih podataka itd. Mislim da je jedan memorandum koji je uvršten u ovaj dnevni red, odnosno u ovu tačku od "životnog značaja" za građane Srbije.
Vi, građani Srbije, koji ste ostali bez posla i vi koji ćete u penziju tek kad napunite 67 godina, zato što tako hoće EU, dobro razmislite šta će Srbiji doneti memorandum o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje. Kao da nas neko ponovo podseća na Lenjinove radove - učiti, učiti i samo učiti.
Iz svih ovih predloga zakona objedinjenih u ovoj tački moram da kažem da vrebaju neke opasnosti, ili vreba NATO ili vrebaju ogromni krediti ili vreba EU ili teški metali i otrovi i ne zna čovek šta je gore i opasnije po Srbiju.
Ako neko zna šta je zajednički imenitelj svim ovim konvencijama i memorandumima koji su objedinjeni u ovoj jednoj tački, verujte da mu treba dati Nobelovu nagradu.
U mojoj diskusiji ću se usredsrediti na dva protokola koji se tiču zaštite životne sredine.
Ova prva konvencija koja se bavi teškim metalima po svojoj prirodi je deklarativnog karaktera i čitajući vidimo da se uglavnom bavi spiskovima kategorije i opisom proizvodnih procesa u kojima se kao nus proizvodi javljaju teški metali.
Dvadeset i trideset godina posle toga, iako su ove konvencije obavezivale da se obezbede proizvodni procesi, skladišta otrovnog otpada, jalovišta ruda, dogodile su se takve katastrofe, takvi akcidenti čiji posledice nisu još sanirane i godinama će se još uvek osećati.
U noći između 30. i 31. januara 2000. godine iz Rumunije je u Tisu ispušteno 120 tona otrovnog cianida i teških metala iz basena rudnika zlata u Rumuniji Baia mare. Tada je bukvalno uništen ceo ekosistem reke Tise, kao i okolnih pritoka, uključujući i dobar deo toka reke Dunav. Ovaj akcident na reci Tisi je po težini bio na drugom mestu, odmah iza one katastrofe u Černobilu 1986. godine. Ko je tada Srbiji nadoknadio štetu? Apsolutno niko.
Možemo reći da tada Rumunija nije bila članica EU, dok je Mađarska oktobra 2010. godine bila članica EU, ali su verovatni prenebregnuti standardi koje je u oblasti ekologije Mađarska trebala da ispuni da bi pristupila EU, pa su ruinirani rezervoari prepuni otrovnog crvenog koncentrata, odnosno mulja iz fabrike aluminijuma, popustili i kontaminirali u vode Dunava.
Takođe, ne zaboravimo da mnoge kompanije značajan deo profita i ilegalnog ostvaruju tako što ne troše sredstva za pravilno skladištenje i tretiranje opasnog otpada, pa samim tim i teških metala. Oni jednostavno taj otpad, ta jalovišta sa otrovnim koncentratima rasipaju po udaljenim predelima, po planinskim rekama ili, što je još gore, spaljuju taj otpad u visokim pećima, a to je, nažalost, njima omogućila država Srbija svojim zakonima, naravno, pod vidom upotrebe alternativnih goriva.
Veliki broj amandmana na ovaj protokol se odnose na procedure koje zemlje potpisnice moraju preduzeti da bi se smanjila koncentracija teških metala u zemljištu.
Kada sam već kod kontaminiranog zemljišta teškim metalima, da li znate za istraživanja EU, o kojoj mislimo sve najgore, o zagađenju poljoprivrednog zemljišta na Kosovu i Metohiji? Kosovo i Metohija je zagađena teškim metalima – hromom, niklom, olovom, živom, arsenom. Ovo govorimo zato što znamo da ćemo se jednog dana vratiti kad-tad na Kosovo.
Dakle, to kažu eksperti EU, koji su i proizveli sav taj haos i bezvlašće na Kosovu i Metohiji, koje je dovelo do zagađenja. Najgore je to što niko ne snosi odgovornost, pošto Euleks, a tamo je opet zahvaljujući zelenom svetlu koje im je dalo Vlada Republike Srbije, niko, taj Euleks ne hapsi te zagađivače i te kriminalce na Kosovu i Metohiji. Taj Euleks upada u srpske kuće, maltretira, ubija, hapsi decu, stavlja im lisice na ruke. Imali smo prilike da vidimo to u medijima.
Najgore je to što svi ti teški metali rečnim tokovima dolaze u centralnu Srbiju i ugrožavaju živote i zdravlje ljudi. Da vas podsetim, povećane koncentracije teških metala izazivaju genetske promene, bolesti nervnog sistema, rak, sterilitet. Da li ima nešto gore od toga?
U članu 11. u odeljku rešavanje sporova protokola o teškim metalima predviđeni su načini rešavanja problema i nadoknade štete. Ovo je posebno zanimljivo. Da li znate ko će da rešava te sporove? Međunarodni sud pravde u Hagu. Dakle, bez Haga ništa ne može. Ako budu sporove rešavali pravedno, pod znacima navoda, i vremenski kao njihove kolege u Haškom tribunalu, onda oni koji očekuju neku presudu što su zaliveni teškim metalima, mogu slobodno da rezervišu mesto na najbližem groblju.
Mi se bavimo ovim protokolima i konvencijama kao da ćemo da spasavamo svet od propasti, a najveći zagađivači na svetu, pre svega SAD, ne pridržavaju se apsolutno nikakvih konvencija, ne samo u oblasti zaštite životne sredine, nego što se tiče svih konvencija koje postoje na ovom svetu. Nisu čak ni potpisnici KJOTO protokola, kojim se reguliše emisija štetnih gasova i štiti se ozonskih omotač.
Pogledajmo današnje novine. Ne moramo da idemo ni u Rumuniju ni u Mađarsku ni u Ameriku, u Srbiji, u Zajači kod Loznice u krvi dete osnovac. Gospodine ministre, prilikom rutinskog sistematskog pregleda otkriveno je prisustvo olova. Šta onda radi država? Šta radi Ministarstvo zdravlja? Šta radi policija? Ko to ima pravo da truje našu decu? Da li ti ljudi imaju svoje ime? Da li imaju neku zaštitu? ko su uopšte oni?
Rekao sam maločas do čega to dovodi, do pojave raka, teških oboljenja, anomalija, steriliteta. Odakle je došlo to? Palo je sa neba. Da li može neko da pohapsi odgovorne, to pitaju srpski radikali? Koliko takvih Zajača uopšte ima u Srbiji? Malo nam je uranijuma koje nam je NATO poslao 1999. godine prilikom NATO bombardovanja i sada nam ostaje da se trujemo i teškim metalima.
Upravo se na olovo odnosi aneks 1. Protokola u kome se navode vrste teških metala i kojim je obuhvaćen član 3. stav 1. Iz ovih proteklih nekoliko godina imali smo prilike da pročitamo naslove na stotinama memoranduma, konvencija, protokola kojima se štiti sve na ovoj planeti. Čak mislimo da su i amebe obuhvaćene zaštitom, ali nikako da pronađem, da vidim konvenciju koja bi trebala da štiti građane Srbije od najcrnjeg genocida na kugli zemaljskoj, konvencije koja je trebala da sankcioniše one koji su nas zasipali uranijumskim bombama i nuklearnim otpadom iz aviona NATO pakta. Toga nema, neće ni biti, a nama ostaje da nemoćno beležimo porast broja obolelih od karcionoma, od kojih je najveći broj dece.
U ovom drugom protokolu o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama u četvrtom odeljku se kao jedno od tehnika kontrole za smanjenje misije navodi spaljivanje otpada, a tu dolaze u obzir opasni otpad, medicinski otpad itd.
Danas se pod vidom alterantivnog goriva, a tako su ukrštene otpadne gume, farmaceutski medicinski otpad, vrši spaljivanje opasnog otpada u visokim pećima, u cementnoj industriji, možda i u nekim topionicama.
Ono što je kod nas normalno i po međunarodnim konvencijama, u razvijenim zemljama EU, recimo u Švedskoj nije. Evo jednog primera. Prilikom posete Švedskom parlamentu 2009. godine pitali smo kolege članove odbora šta oni u Švedskoj rade sa otpadnim gumama, pošto su nam ovde u Srbiji predstavnici izvršne vlasti rekli da se gume spaljuju u celoj zapadnoj Evropi kao alternativno gorivo. Kolege iz Švedskog parlamenta su nam odgovorile da se to kod njih ne radi i prikazali nam fotografije na kojima se vidi kako od otpadnih guma prave veštačke brežuljke, rekultivisane, gde se tokom zime sankaju deca, a nama kažu naši stručnjaci – nije to štetno, tako je u EU, to je obmana. Zahvaljujem.